VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Trgovac smrću” stigao u Lugansk

    “Trgovac smrću” stigao u Lugansk

    Ruski trgovac oružjem Viktor But, nedavno oslobođen iz zatvora u SAD, posetio je Lugansk u istočnoj Ukrajini, koji je pod kontrolom ruskih trupa, prenosi TASS.

    Ruski trgovac oružjem Viktor But, nedavno oslobođen iz zatvora u SAD, posetio je Lugansk u istočnoj Ukrajini, koji je pod kontrolom ruskih trupa, prenosi TASS.

    But je u subotu prisustvovao otvaranju lokalnog ogranka Liberalno demokratske partije Rusije, bliske Kremlju, u koju se učlanio odmah posle povratka u Rusiju.

    Liberalne demokrate je vodio Vladimir Žirinovski sve do svoje smrti u aprilu, a sadašnji predsednik Leonid Slucki se pridružio Butu na putovanju u Lugansk. But i Slucki su izrazili uverenje o večnom jedinstvu Donbasa sa Rusijom i nadu da će ljudi u regionu uskoro živeti mirno, bez straha za svoje živote.

    But je ranije izjavio za Raša tudej da je “oduševljen” specijalnom vojnom operacijom Rusije protiv Ukrajine i da bi i sam rado otišao u rat kao dobrovoljac kada bi imao neophodne veštine.

    Buta, zatvorenog u SAD od 2010. godine, je američka vlada 8. decembra razmenila za košarkašicu Britni Grajner, koja je u februaru uhapšena u Moskvi zbog posedovanja ulja od kanabisa.

  • Zaharova: Rusija i SAD su na rubu direktnog sukoba

    Zaharova: Rusija i SAD su na rubu direktnog sukoba

    Opasna i kratkovidna politika Washingtona dovela je SAD i Rusiju na rub izravnog sukoba, izjavila je glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova.

    Glasnogovornik američkog State Departmenta Ned Price rekao je da je Rusija kriva za pogoršanje američko-ruskih odnosa. Zaharova je odgovarala na ono što je rekao Price, piše ruska prorežimska novinska agencija TASS.

    “Pozivamo Bidenovu administraciju da trezveno procijeni situaciju”
    “Samo napor SAD-a da održi američku hegemoniju i ignoriranje nove geopolitičke realnosti, kao i arogantna nespremnost da se uključe u ozbiljan dijalog o jamstvima sigurnosti, doveli su do predvidljivog rezultata. Nakon fijaska u Afganistanu, SAD je uvučen u novi sukob.

    SAD ne samo da financijski i oružjem podupire neonacistički kijevski režim, već i povećava svoju vojnu prisutnost na terenu.

    Ovo je opasna i kratkovidna politika koja je dovela SAD i Rusiju na rub izravnog sukoba. Moskva poziva Bidenovu administraciju da trezveno procijeni situaciju. Nadamo se da će nas u Washingtonu čuti, ali za sada nema razloga za optimizam”, rekla je Zaharova.

    “Ne odustajemo od komunikacije sa SAD-om”
    Prema riječima Zaharove, Rusija je “zainteresirana za deeskalaciju napetosti i dogovora”.

    “Ne odustajemo od komunikacije sa SAD-om na raznim razinama, ali za barem minimalni napredak potreban je i korak SAD-a. Za to su potrebni politička volja, otvorenost i spremnost da se pregovara pošteno, bez fige u džepu. I to je ono što Washingtonu trenutno potpuno nedostaje”, rekla je Zaharova, prenosi TASS.

  • Postavljeno hipersonično oružje

    Postavljeno hipersonično oružje

    Rusija objavila novi snimak hipersonične rakete “Avangard”, koja je spremna za upotrebu, što britanski Dejli Mejl tumači kao još jednu nuklearnu pretnju Zapadu.

    Na snimku se može videti kako je oružje – koje prema ciljevima putuje brzinom 27 puta većom od brzine zvuka – spušteno u podzemni lansirni silos u region Orenburg u jugozapadnoj Rusiji, u blizini granice s Kazahstanom. Ovaj projektil koji nosi hipersonično oružje s nuklearnom bojevom glavom ispaljuje se izvan Zemljine atmosfere pre nego što se spusti na bilo koju metu u svetu za manje od 30 minuta. Barem tako tvrdi Moskva.

    Kao i za druge ruske hipersonične raketne sisteme, ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da Zapad nema načina da zaustavi ovaj projektil.

    Današnje postavljanje projektila koji se kreće brzinom većom od 32.000 km/h dolazi nakon tri uzastopna dana u kojima je Kremlj rasporedio nuklearne projektile “Jars” u regionima Kaluga i Tver.

    Ruski državni mediji u četvrtak su objavili video-snimak na kom se vidi kako se raketa “Jars”, koja može da nosi nuklearnu bojevu glavu i dosegne mete u celoj Evropi i u SAD-u, spušta u lansirni silos u bazi Kozelski, oko 250 kilometara južno od Moskve.

    Putin je ranije tvrdio da “Avangard” napada “kao meteor” i da ga ne može zaustaviti nijedan postojeći protivvazdušni sistem.

    Nazvao ga je “novom vrstom strateškog oružja”, koje je prvi put raspoređenp 2019. godine.

  • Stručnjak otkrio tri razloga zašto Amerika produžava agoniju u Ukrajini

    Stručnjak otkrio tri razloga zašto Amerika produžava agoniju u Ukrajini

    SAD i EU nisu učinile dovoljno da ublaže sukob, već ga produžavaju slanjem oružja i municije, smatraju kineski stručnjaci.

    Produženje i eskalacija rusko-ukrajinskog sukoba imaće dugoročne posledice i može da dovede do povećanog rizika od nuklearne eskalacije, zaključili su kineski eksperti za spoljnu politiku na godišnjoj konferenciji “Global tajmsa”.

    “Sukob između Rusije i Ukrajine je tipičan primer proksi rata. Produženje sukoba u Ukrajini je neminovno, a posledice će se preliti i na druge delove sveta”, rekao je profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu u Nankingu, Žu Feng.

    SAD i EU nisu učinile dovoljno da ublaže sukob, naprotiv, one su ga produžile slanjem oružja i municije. Ključ rešenja sukoba nalazi se u rukama ovih sila, smatra nekadašnji zamenik ministra za međunarodni razvoj Žou Li.

    Postoje tri glavne nepoznanice u budućnosti rusko-ukrajinskog sukoba, a to su: direktna vojna konfrontacija Rusije i NATO-a, nuklearna kontaminacija u Ukrajini i Rusija koja bi mogla da bude primorana da koristi nuklearno oružje, izjavio je Žu.

    “Možemo reći da je produženje sukoba između Rusije i Ukrajine najveći strateški izazov i najveća neizvesnost sa kojom se svet suočava u ovom trenutku”, naglasio je on.

    Obe strane sukoba u Ukrajini zaglavljene su u borbi izdržljivosti, koja bi mogla da stvori prostor za novu eskalaciju, preneo je nedavno AP.

    Stručnjaci koji su analizirali rusko-ukrajinski sukob smatraju da u ovom trenutku nema dovoljno volje za otvaranje pregovora.

    Ukrajina je još uvek u fazi kontraofanzive, dok se Rusija nada da će se prilagoditi i povratiti prednost na bojnom polju. Kada je reč o SAD, one nastavljaju da pomažu Ukrajinu slanjem napredne vojne opreme, tako da su u ovom trenutku sve strane spremne da nastave sa aktivnostima na bojnom polju, smatra dekan Instituta za međunarodne studije na univerzitetu “Fudan” Vu Đinbo.

    SAD imaju tri cilja u ukrajinskom sukobu: da oslabe Rusiju, učvršćuju režim u Ukrajini i da primoraju Evropu da prati Američku politiku, smatra on.
    Đinbo veruje da će biti veoma teško pronaći jasno rešenje sukoba u Ukrajini u skorijoj budućnosti. On veruje da će 2024. godina biti ključna, pošto se te godine održavaju predsednički izbori i u SAD i u Rusiji.

    Američka zamka
    Nakon što su na svojoj koži osetili visoku inflaciju i rast cena energenata mnogi ljudi u Evropi počinju da shvataju da su uhvaćeni u američku zamku. Visoki zvaničnici EU besni su na Bajdenovu administraciju, koju optužuju da profitira na ukrajinskoj krizi tako što prodaju naoružanje i tečni gas po visokim cenama, preneo je nedavno “Politiko”.

    U savremenom svetu, zemlje zavise jedne od drugih kao deo rastuće globalizacije, dok resursi kao što su nafta i gas sve više postaju nove linije fronta u sukobu između Rusije i Ukrajine. Kako se sukob produbljuje, svet bi mogao da uđe u post-posthladnoratovsku eru, veruje profesor Žu.

    Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, odnosi između velikih sila su se popravili, a svet je ušao u eru globalizacije. Međutim, rusko-ukrajinski sukob vratio je sukob velikih sila, a pravo rivalstvo iza ovog sukoba je ono između Rusije i SAD, smatra ovaj stručak.

    Jasno je da je rusko-ukrajinski sukob nastavak konflikta iz vremena hladnog rata. SAD su pritisle druge zapadne države sa svojim “hladnoratovskim mentalitetom” i hegemonizmom, šireći svoj narativ o „demokratiji i slobodi“ i nastavljajući svoje napore da održe ekonomski i međunarodni poredak koji su oni stvorili, rekao je direktor instituta za političke nauke pri Kineskoj akademiji društvenih nauka Žang Šuhua.

    Zapad želi dividende posthladnoratovske ere, prema kojoj Rusija mora da bude slaba i uvučena u rat. Za četiri glavne grupe u SAD: grupu vojnih konglomerata, energetsku grupu, finansijsku grupu i digitalnu oligarhiju, profiti i ratne dividende sukoba u Ukrajini nisu dovoljne, smatra direktor Instituta za međunarodne odnose na univerzitetu „Renmin“ Vang Jivej.

  • “Jel’ vama izgleda kao da Ukrajina pobjeđuje?”

    “Jel’ vama izgleda kao da Ukrajina pobjeđuje?”

    Nedavno je predsejdnica Evropske komisije Ursula fon der Lajen slučajno otkrila razornu cenu rata u Ukrajini, zbog čega se našla na udaru kritika.

    “Procenjuje se da je do danas poginulo više od 20.000 civila i 100.000 ukrajinskog vojnog osoblja”, rekla je Ursula fon der Lajen.

    Njen komentar je izazvao oštru reakciju svetske javnosti, pa je deo na kojem to izgovara kasnije izbačen iz snimka. Ova cenzura je ostala neobjašnjena i pokazuje zbunjenost među do sada “utvrđenom” narativu.

    Ako je procena Fon der Lajen tačna, to je skoro deset puta više od broja mrtvih ukrajinskih vojnika koji je prijavila ukrajinska vlada. Primedba predsednika EK pokazuje da čak i najjači podržavaoci ovog krvavog i nepotrebnog rata više ne mogu da kriju istinu: Ukrajina je u opasnosti da izgubi rat, piše “The Americqan conservative”.

    Mejnstrim mediji i Bajdenova administracija insistiraju na tome da Ukrajina pobeđuje protiv Rusije ali činjenice na terenu se ne uklapaju u narativ i administracija i mediji to znaju. Ratni jastrebovi znaju da njihova cinična ukrajinska politika nije uspela da istera Rusiju iz Ukrajine. Na žalost, Ukrajinci su ti koji trpe ogromnu cenu ovog spoljnopolitičkog neuspeha. Njihova nacija je uništena zarad i na podsticaj globalističke američke imperije, priznaje ovaj list.

    Dok Ukrajina gubi kontrolu nad teško branjenim i važnim raskrsnicama oko grada Bahmuta, zapadna štampa je započela kampanju da umanji važnost tog gubitka.

    “Defense Ekpress” izveštava: “Odbrambene obaveštajne službe Velike Britanije navode da rusko osvajanje Bahmuta postaje prvenstveno simboličan, politički cilj za Rusiju. Prošle nedelje je “Fajnenšel tajms” objavio članak pod naslovom: “Pakao samo pakao: Ukrajina i ruski rat do iscrpljenja oko Bahmuta”. Kako glasi podnaslov teksta, “Vojnici kažu da borbe u istočnom gradu Donjecku i oko njega podsećaju na rovovski sukob u stilu prvog svetskog rata”.

    Sledeće informacije su pokazatelj prirode ukrajinske “pobede“ u prethodnih šest meseci, navodi “The Americqan conservative” i ukazuje na sledeće činjenice:

    Ukrajina je izgubila oko 20 odsto svoje teritorije. Najmanje 22 odsto ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta je pod ruskom kontrolom. Ove oblasti su veliki deo teritorije identifikovane u Minskom sporazumu II u kojem je trebalo da ta regija postane autonomni okrug. Zbog neuspeha sporazuma iz Minska II, Rusija je započela svoju Specijalnu vojnu operaciju za oslobađanje ovih područja iz stega ukrajinske vlade. Danas se čini da se Rusija približila postizanju nekih od svojih početnih ciljeva.

    U maju 2022, agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice je izvestila da je skoro osam miliona Ukrajinaca interno raseljeno, a da su još šest miliona registrovani kao izbeglice. Taj broj će verovatno porasti još više ove zime. Kao rezultat nedavnih ruskih raketnih napada na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu još više ljudi beži iz Ukrajine. Evropa očekuje stotine hiljada ukrajinskih izbeglica ove zime zbog uništenih gradova. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko mogao bi da zatraži evakuaciju svog grada zbog neuspeha da pruži usluge osnovnih životnih potreba svom stanovništvu.

    Na terenu, Ukrajina je imala poteškoća da zauzme bilo koju teritoriju koju aktivno brani Rusija. Nedavna “pobeda” Ukrajine i zauzimanje Hersona je izbledelo.

    Ukrajina evakuiše Herson zbog ruskog granatiranja. Ukrajinska vojna mašina nije u stanju da zadrži kontrolu nad gradom koji je njihov protivnik evakuisao. Sve ukrajinske ofanzive u septembru i oktobru su zastale, a čini se da Rusi učvršćuju svoje linije odbrane i dramatično povećavaju svoje snage na terenu dok Ukrajina regrutuje šezdesetogodišnje muškarce.

    Ukrajinska centralna banka procenjuje da će BDP u 2022. godini pasti za 32 odsto, inflacija će dostići 30 odsto, a nezaposlenost 30 odsto. Njujork tajms je izvestio da je ukrajinska poljoprivredna industrija izgubila oko 23 milijarde dolara od početka rata. Međunarodni monetarni fond izveštava da je rat u Ukrajini doveo do najveće nestašice hrane od 2008. CNN izveštava da ukrajinske komunikacije u potpunosti zavise od sistema “Starlink” Elona Maska. Ako dođe do problema sa sistemom, zemlja tone u mrak.

    Bez sumnje, cena rata je i za Rusiju takođe bila visoka. Oni su pogrešili i pravili greške tokom cele ove tragedije. Ali narativ koji je predstavljen američkom narodu nije bio iskren ili tačan. Šta Ukrajina dobija gubitkom desetina hiljada života i značajnih delova svoje infrastrukture? Mnogi Ukrajinci su izgubili svoje najmilije i suočavaju se sa brutalnom zimom, a sve zbog ljudi poput Ursule fon der Lajen, Džoa Bajdena i njihovih neokonstruktora. Vreme je da se zapadni lideri suoče sa istinom i nastave pregovore da spasu Ukrajince od ove ljudske tragedije, zaključuje ovaj američki list.

  • Putin sa Lukašenkom: Saveznički odnosi među susjedima

    Putin sa Lukašenkom: Saveznički odnosi među susjedima

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas na sastanku sa bjeloruskim predsjednikom Aleksandrom Lukašenkom da Moskva i Minsk nisu samo dobri susjedi nego su razvili i savezničke odnose, uključujući ekonomsku saradnju.

    “Treba naglasiiti da Bjelorusija nije samo dobar susjed, sa kojim sarađujemo decenijama imajući u vidu uzajamne interese, nego je Bjelorusija i naš saveznik, u pravom slislu te riječi”, rekao je Putin.

    On je dodao da se sva pitanja rješavaju na toj osnovi, uključujući ekonomska

    “Posvetili smo mnogo pažnje bezbjednosnim pitanjima i saradnji u međunarodnoj areni u posljednje vrijeme. Generalno, trebamo da budemo zadovoljni načinom na koji se izgrađuju naši odnosi”, izjavio je Putin.

    Lukašenko je rekao da su Minsk i Moskva otvoreni za dijalog sa Evropom i očekuju da će uskoro biti moguće pokrenuti konstruktivnu diskusiju sa evropskim zemljama o budućem svjetskom poretku.

  • Poruka Moskve Prištini: Sudbina će vam biti mnogo drugačija

    Poruka Moskve Prištini: Sudbina će vam biti mnogo drugačija

    Umesto evropske perspektive, sudbina tzv. Kosova biće potpuno drugačija, uprkos tome što je proces za članstvo u EU pokrenut, ističe Marija Zaharova.

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova je komentarišući napetu situaciju na KiM, podsetila da su neredi na Kosovu i Metohiji počeli neposredno pošto je Evropska unija održala samit u Tirani i nakon što je pokrenut proces za ulazak tzv. Kosova u EU.

    Prema njenim rečima, trenutna situacija preti da eskalira u oružani sukob i slična je bombardovanju Južne Osetije nakon NATO samita u Bukureštu kada je Gruziji obećan ulazak u Alijansu.

    “Malo ko je obratio pažnju na činjenicu da je do nedavnog zaoštravanja situacije na samoproglašenom Kosovu došlo odmah nakon toga što je Evropska unija održala samit u Tirani uz učešće država Zapadnog Balkana”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    “Evo kako je bilo: 6. decembra Evropska unija održava samit u Albaniji, usvaja Tiransku deklaraciju u kojoj podržava želju ‘Zapadnog Balkana’ da se pridruži Evropskoj uniji. A u posebnom paragrafu Tiranske deklaracije navodi se da su samoproglašno Kosovo, kao i Srbija ‘na evropskom putu'”, napisala je Zaharova.

    Prema njenim rečima, nije čudo što su kosovski separatisti za manje od nedelju dana nakon samita krenuli u oružanu eskalaciju i nasilne provokacije na teritoriji južne srpske pokrajine – uhapsili su Srbina Dejana Pantića i počeli da šire agresivnu retoriku.

    Zaharova je podsetila da je ogromna većina stanovnika Kosova etnički albansko stanovništvo koje pomno prati politiku i evropsku perspektivu susedne Albanije. Podsetila je i da je kosovski “premijer” Aljbin Kurti u jeku nereda i zaoštravanja situacije na ulicama i putevima podneo prijavu za članstvo u EU, politički proces je pokrenut.

    Ruska zvaničnica se osvrnula na situaciju iz 2008. godine, kada je bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili, inspirisan odlukama NATO samita u Bukureštu da će Gruzija ući u Alijansu, “poludeo” i počeo da granatira Južnu Osetiju, ruske građane i mirovnjake.

    “Proveren mehanizam inspirisane nekažnjivosti. Rizik od eskalacije i oružanog sukoba u severnom delu Kosova i Metohije raste. Sledi zaključak da će, umesto evropske perspektive, sudbina tzv. Kosova biti potpuno drugačija”, zaključila je Zaharov

    “I što je najvažnije. Evropska Unija jednom rukom Beograd vodi u ‘lepu budućnost’, a drugom se bavi antisrpskim provokacijama. Ovo je izdaja od samog početka. Kao brak koji počinje prevarom”, dodala je Zaharova, a prenosi Raša tudej Balkan.

  • Počinju taktičke vježbe Rusije i Bjelorusije

    Počinju taktičke vježbe Rusije i Bjelorusije

    Ruske trupe koje su u oktobru premeštene u Bjelorusiju započeće taktičke vojne vežbe, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

    “Posle obavljenih taktičkih vežbi će komanda izneti završnu procenu borbene gotovosti i spremnosti jedinica”, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. Iz saopštenja ne proizilazi kada i gde u Bjelorusiji će se održati ove vojne vežbe.

    Rusija je u oktobru poslala oko 9.000 vojnika u Bjelorusiju, prenosi Interfaks.

  • Iran odgovorio SAD-u: Ne tražimo ničiju dozvolu za saradnju s Rusijom

    Iran odgovorio SAD-u: Ne tražimo ničiju dozvolu za saradnju s Rusijom

    Osim što je rat u Ukrajini izazvao direktan sukob između ove države i Rusije, indirektno se već mjesecima ovaj sukob tiče i odnosa SAD-a i Irana, a zvaničnici obje države iskoristili su priliku da ponovno optuže jedni druge za već dobro poznate stavove.

    Glasnogovornik američkog Vijeća za nacionalnu sigurnost John Kirby u razgovoru s medijima izjavio je kako su Sjedinjene Američke Države uvjerene kako Rusija u zamjenu za isporuke bespilotnih letjelica pruža Iranu vojnu i tehničku podršku bez presedana.

    “Njihov odnos se pretvara u potpunu odbranu partnerstva. To je štetan razvoj događaja za Ukrajinu, susjedne zemlje Irana, ali i međunarodnu zajednicu”, rekao je Kirby.

    Povodom ove izjave, reagovao je glasnogovornik Ministarstva vanjskih poslova Nasser Kanani koji je poručio kako se niko pa ni Amerika nema pravo miješati u unutrašnje stvari Irana.

    “Američki zvaničnici nastavljaju sa svojim neosnovanim političkim tvrdnjama i nezakonitim akcijama protiv Islamske Republike Iran, dovodeći u pitanje konvencionalnu odbranu i vojnu saradnju Irana i Rusije”, poručio je Kanani.

    Također, naglasio je kako će Iran i dalje nastaviti regulirati diplomatske odnose onako kako to smatra da treba.

    “Islamska Republika Iran, u skladu sa svojim nacionalnim interesima, djeluje nezavisno kako bi regulirala svoje vanjske odnose i ne traži ničiju dozvolu za to”, poručili su iz Teherana.

  • Ruski dronovi ponovo gađali Kijev dok se Putin sprema u posjetu Bjelorusiji

    Ruski dronovi ponovo gađali Kijev dok se Putin sprema u posjetu Bjelorusiji

    Ruski predsjednik Vladimir Putin danas putuje u Bjelorusiju podstičući sumnje da namjerava izvršiti pritisak na svog saveznika da se pridruži novoj ofanzivi, dok su ruski dronovi napali Kijev u posljednjem napadu usmjerenom na ključnu infrastrukturu.

    Ukrajinski zvaničnici su mjesecima upozoravali da bi se Bjelorusija mogla pridružiti ruskim snagama i poslužiti kao polazna platforma za novi napad na ukrajinski glavni grad, piše Reuters.

    “Zaštita naše granice, kako sa Rusijom tako i sa Bjelorusijom, naš je stalni prioritet. Spremamo se za sve moguće scenarije odbrane”, rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

    Putin danas, prvi put u posljednjih 3,5 godine, putuje u Bjelorusiju, a Kremlj je to opisao kao opširnu “radnu posjetu” bjeloruskom predsjedniku Aleksandru Lukašenku.

    U ponedjeljak su i ruski vazdušni napadi pogodili “ključnu infrastrukturu” u Kijevu i okolini, saopćile su ukrajinske vlasti. Sistemi protivvazdušne odbrane uništili su oko 15 od 20 dronova usmjerenih na glavni grad Ukrajine. Privatne kuće su takođe oštećene u široj regiji Kijeva, rekao je guverner.