VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Grčka: Nećemo slati trupe u Ukrajinu

    Grčka: Nećemo slati trupe u Ukrajinu

    Grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetrit izjavio je danas da Grčka neće slati svoje trupe u Ukrajinu.

    “U Parizu su razmatrani načini da se poveća pomoć Kijevu, ali želim da pojasnim da za Grčku ne postoji opcija o slanju trupa”, rekao je Gerapetrit u intervjuu listu “Ta Nea”, odgovarajući na pitanje da li zaista postoji mogućnost slanja evropskih trupa u Ukrajinu.

    Gerapetrit je rekao da su prošlog avgusta Grci ugostili predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u Atini i izrazili podršku evropskoj perspektivi njegove zemlje, a nedavno su organizovali i međunarodnu konferenciju o rekonstrukciji Ukrajine u Ministarstvu spoljnih poslova zajedno sa Evropskom investicionom bankom, na kojoj su procenili načine za obnovu zemlje, prenele su RIA Novosti.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron je posle konferencije u Parizu 26. februara rekao da će njegova zemlja učiniti sve da spreči Rusiju da “pobedi u ovom ratu”. Prema njegovim rečima, lideri zapadnih zemalja su razgovarali o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu, ali još nije postignut konsenzus.

  • Pada Harkov? Zelenski priznao

    Pada Harkov? Zelenski priznao

    Ukrajinska vojska neće moći da odbrani Harkov ukoliko ne potisne Ruse.

    Ovo je izjavio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare sa holandskim premijerom Markom Ruteom.

    “Postalo je jasno da je potrebno da potisnemo Ruse na veću razdaljinu. Ukoliko to ne učinimo biće veoma teško u potpunosti odbraniti Harkov”, rekao je on.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i holandski premijer Mark Rute potpisali su danas u Harkovu bilateralni bezbednosni sporazum između dve zemlje.

    “Dokument uključuje dve milijarde evra vojne pomoći Holandije ove godine, kao i dalju pomoć u odbrani u narednih 10 godina”, naveo je Zelenski na društvenoj mreži Iks.

  • “Nećete pobjediti ruskog medveda”

    “Nećete pobjediti ruskog medveda”

    Konflikt u Ukrajini treba da se završi, jer se SAD neće odlučiti na konvencionalni rat protiv Rusije.

    Krim, Donjeck i Lugansk treba “ostaviti” Moskvi, rekao je osnivač privatne vojne kompanije “Blekvoter” Erik Prins.

    “Ukrajina… treba da završavamo taj rat, jer sve što sada radi Ukrajina – ona sebe uništava demografski. Oni nemaju dovoljno žive sile,” rekao je on u intervjuu za PBD Podcast.

    Prema njegovom mišljenju, zapadna odbrambena baza je smešna.

    “Nećete voditi konvencionalni rat protiv ‘ruskog medveda’. Rekao bih da je i loš mir bolji od bilo koje njihove predstave o ratu,” rekao je on i dodao da pod tim lošim mirom podrazumeva zamrzavanje situacije na liniji razdvajanja.

    “Nivelišite front osim….neka im ostanu Krim, Donjeck , Lugansk,” kaže Prins.

    Njegovu izjavu na temu rata sa Rusijom podržao je i biznismen i vlasnik mreže „Iks“ Ilon Mask.

    “Na žalost, to je istina”, napisao je on.

    Prema Prinsovim rečima, ideja Zapada da se Ukrajina primi u NATO je loša.

    Iako smatra da Rusija nije bila u pravu kada je počela specijalnu operaciju on napominje da su bila data sva moguća uveravanja da se NATO neće širiti dalje na istok posle 1992. godine.

    Moskva je tokom Drugog svetskog rata izgubila više od 22 miliona ljudi i gledano sa njihovog aspekta, videti toliko neprijateljskih država na granici, koliko ih nije bilo od maja 1945. predstavlja problem, crvenu liniju, dodao je Prins.

  • Na ulasku na Krim otkriveno vozilo sa eksplozivom

    Na ulasku na Krim otkriveno vozilo sa eksplozivom

    Pripadnici FSB su na prelazu “DŽankoj” na sjeveru Krima u jednom automobilu otkrili eksplozivnu napravu kućne izrade.

    Za volanom je bio pripadnik policije Hersonske oblasti, a eksplozivna naprava se nalazila ispod njegovog sjedišta. Eksploziv je neutralisan.

    Prelaz se nalazi na administrativnoj granici sa Hersonskom oblašću.

    Prema riječima, eksperata bomba je napravljena od komponenti strane proizvodnje koje zemlje NATO isporučuju Ukrajini.

  • Ukrajina je gotova?

    Ukrajina je gotova?

    Na brzinu organizovan sastanak u Jelisejskoj palati prošlog ponedeljka posledica je saznanja da će Ukrajina izgubiti ako se nešto ne promeni, piše Index.hr.

    Zbog toga su, kako se navodi, na sastanak došli svi. Shvatili su da od pomoći SAD više neće biti ništa, mada je prisutan bio i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu Džejms O'Brajen.

    Upravo na tom skupu je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da ne isključuje mogućnost slanja NATO trupa u Ukrajinu, što je momentalno izazvalo lavinu reakcija.

    Ukrajina se suočava, navodi Mario Galić za Index.hr, sa tri velika problema: nedostatkom oružja i municije; niskim nivoom uvežbanosti vojnika I nedovoljno stručnim komandnim kadrom.

    Najveći problem je svakako nedostatak oružja i municije, što je potvrdio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je rekao da Ukrajina ne da nije dobila 50 odsto obećanih artiljerijskih granata, nego nije dobila ni 30 %.

    Sada se ide na to da se Ukrajini šalje oružje nabavljeno “sa strane”.

    Kada je reč o rešavanju problema nedovoljne obučenosti ukrajinskih vojnika, jedan od načina da se to reši jeste slanje instruktora, koji ne bi učestvovali u borbama. Takođe, razmatra se i slanje vojnih savetnika za ukrajinske zapovednike.

    Sada, kad je ruska vojska ponovo preuzela inicijativu, ni Ukrajina ni Evropa nemaju previše opcija. Zapravo, Evropa ima samo dve. Prva je da se Ukrajini pošalje bukvalno sve što se ima i da se nada da će ukrajinska vojska izdržati. Druga je opcija potpuno prekinuti pomoć Ukrajini i vrlo oskudne kapacitete evropske vojne industrije usmeriti na jačanje sopstvenih odbrambenih sposobnosti, stoji u tekstu.

    “Po svemu sudeći, evropski čelnici će prihvatiti nekakvu kompromisnu opciju, gde će i dalje puno pričati, a malo činiti da pomognu Ukrajini, a istovremeno neće puno činiti da ojačaju svoje oružane snage”, navodi se dalje.

    Takođe, pošto na pomolu nije rešenje blokade pomoći za Ukrajinu, teške oko 60 milijardi dolara, u američkom Kongresu, a i zbog sve veće mogućnosti da se u Belu kuću vrati Donald Tramp, šanse za opstanak Ukrajine sve su manje.

  • Dodik i Cvijanovićeva razgovarali sa Lavrovom

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je danas u Antaliji sa ministrom spoljnih poslova Ruske Federacije Sergejom Lavrovom.

    Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović pozdravila je Lavrova na početku sastanka, ali zbog učešća na Diplomatskom forumu u Antaliji nije mogla da mu prisustvuje.

    Cvijanovićeva je rekla da visoko cijeni principijelnu poziciju Rusije prema BiH baziranu na dosljednom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH.

    – Saglasni smo da je unutrašnji dijalog, a ne strani intervencionizam, jedini put ka boljoj i uspješnijoj budućnosti – napisala je Cvijnovićeva na “Instagramu”.


    Dodik je istakao da su na sastanku sa Lavrovom reafirmisali projekte izgradnje gasovoda.


    Željka Cvijanović, Milorad Dodik i Marija Zaharova
    – Obavijestili smo Lavrova da se realizuju neki projekti, koji su prethodno dogovoreni, jedan od tih projekata je izgradnja srpsko-ruskog hrama u Banjaluci. Lavrov je za to zainteresovan, jer je jednom prilikom prisustvovao lokaciji, na kojoj se gradi hram. Rekao sam da očekujemo da će se prva zvona tog hrama osveštati do kraja godine – dodaje Dodik.

    On je naveo, da su razgovorali i o sveukupnoj situaciji u svijetu.

    – Mislim da više niko ne računa na konzistentnost Zapada i Amerike, jer su obilježja te politike dupli aršini – navodi Dodik.

    Kako on navodi, ono što je ključno o odnosima Rusije i Zapada, jeste da Zapad nije poštovao dogovor, misleći na dogovor iz Minska.

    Rusi su jedno jasno rekli, da žele da ostanu u tom dogovoru, kada su vidjeli da su prevareni, odlučili su da brane svoje stavove – ističe Dodik.

    Dodao je dodao da je na sastanku bilo riječi i o privrednoj saradnji, odnosno da se pokrene priča o izgradnji gasovoda.

    – Moraćemo naći način da to riješimo, da je to realizovano ranije, imali bi veći priliv stranih investicija. Mislim da su nam tu Bošnjaci napravili veliku štetu. Ta ozbiljna prilika, urušena je od strane Bošnjaka i Sarajeva, to treba da se zna – naglasio je Dodik.

    Dodik je ovom prilikom istakao da se Lavrovu zahvalio na posjeti Rusiji, sastanku sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, kao i na dobijanju ordena.

    Dodik, Cvijanovićeva i Lavrov borave u Turskoj na poziv predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana, kao učesnici trodnevnog Diplomatskog foruma.

    Dodik je uoči početka sastanka s šefom ruske diplomatije razgovarao i sa portparolkom Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marijom Zaharovom.

    Prethodno je razgovarao sa turskim predsjednikom Redžepom Tajipom Erdoganom koji se nešto ranije obratio na Forumu liderima država koji su prisustvovali svečanom otvaranju.

    Za večeras je planiran sastanak sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.

  • Dodik: Zapad neće promijeniti stav srpskog naroda prema Rusima

    Dodik: Zapad neće promijeniti stav srpskog naroda prema Rusima

    Zapad neće moći da primijeni stav srpskog naroda prema Rusima, izjavio je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

    Dodik je u intervjuu za TASS rekao da zapadne zemlje žele da nametnu Srbima svoje stavove i da ih “kazne sankcijama”.

    • Međutim, ponosan sam na Republiku Srpsku i Srbe uopšte, zbog načina na koji reaguju na ovo, i ne mislim da postoji način na koji Zapad može da promijeni mišljenje Srba o ruskom narodu, bilo to prinudom ili bilo kojim drugim sredstvima – naglasio je Dodik.

    Dodik je za TASS komentarisao sastanak sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji je održan 21. februara u Kazanju.

    • Za mene je čast da se sastanem sa predsjednikom Putinom i da pokažem naše prijateljstvo. On nas je uvijek podržavao, jer je ovo prijateljstvo, dobar odnos i /postoji/ razumijevanje između /dva/ naroda, između lidera – naveo je Dodik.

    Predsjednik Srpske dodao je da postoji pritisak koji dolazi sa Zapada, koji pokušava da okrene sve protiv Rusije, ali da se Srpska neće okrenuti protiv Moskve.

    PUTIN SPRIЈEČIO RASPAD RUSIЈE

    Ruski predsjednik Vladimir Putin spriječio je raspad Rusije kada je došao na vlast prije više od dvije decenije, izjavio je predsjednik Republike Srpske.

    • Bojim se da bi se, da se Putin nije pojavio da upravlja društvom, Rusija raspala na pet do šest država kojima bi se lako moglo manipulisati, što bi dovelo do međuetničkog sukoba – rekao je Dodik u intervjuu za TASS.

    Predsjednik Srpske opisao je Putina kao “pravog čovjeka i pravog državnika i predsjednika, čovjeka koji voli svoju zemlju i svoj narod”.

    Dodik je podsjetio da je imao nekoliko sastanaka sa Putinom i da ruski lider nikada nije postavljao bilo kakve neprimjerene zahtjeve srpskom narodu.

    • On je osoba koja se posvećuje ljudima, dobrim ljudima. Što se tiče neprijatelja, prema njima se uvijek treba odnositi neprijateljski – dodao je Dodik.
  • Ukrajina može da koristi finsko oružje da gađa ciljeve na ruskom tlu

    Ukrajina može da koristi finsko oružje da gađa ciljeve na ruskom tlu

    Ukrajina može da koristi oružje koje je obezbedila Finska da gađa ciljeve na ruskom tlu, izjavili su visoki zvaničnici u Helsinkiju.

    Finski ministar odbrane Anti Hakanen rekao je da njegova zemlja nije postavila nikakva ograničenja u pogledu toga šta Ukrajina može da uradi sa oružjem koje Finska obezbeđuje, javila je finska televizija Ile.

    “Ukoliko bude potrebno, Ukrajina bi takođe trebalo da udari vojne ciljeve na ruskoj strani. To je potpuno legitimna odbrambena bitka koju Ukrajina vodi. Povelja UN dozvoljava da se vojni ciljevi napadnu preko kopnenih granica”, rekao je predsednik finskog parlamentarnog odbora za odbranu Juka Kopra.

    Stav Finske se razlikuje od stava drugih zapadnih zemalja, uključujuci Nemačku, navodi Politiko i ukazuje da nemački kancelar Olaf Šolc ne odobrava isporuku krstarecih raketa dugog dometa Taurus Ukrajini, plašeci se da ce to oružje biti upotrebljeno za gađanje ciljeva duboko u Rusiji i da će time Nemačka biti uvučena u rat sa Rusijom.

  • Ruska poruka Njemcima: Imamo snimak, je l’ treba da vas podsetimo šta je bilo prošli put?

    Ruska poruka Njemcima: Imamo snimak, je l’ treba da vas podsetimo šta je bilo prošli put?

    Iz Moskve tvrde da poseduju audio-snimak na kojem su visoki oficiri nemačkog Bundesvera razgovarali o udarima na Krimski most.

    Margarita Simonjan, glavna i odgovorna urednica medijske grupe Rusija Sevodnja i televizijskog kanala Raša tudej, rekla je da ona ima taj snimak i da su joj “nešto izuzetno interesantno preneli drugovi u uniformi”.

    Kako je rekla, to joj je preneto baš na dan kada je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da NATO ne učestvuje i da neće učestvovati u ukrajinskom sukobu.

    “Tako fascinantno čitanje i zvuk koji zaista želim da objavim. Da obradujemo pretplatnike. Na ovom najzanimljivijem snimku visoki oficiri Bundesvera raspravljaju kako će bombardovati (pažnja!) Krimski most. I kako bi to veštije uradili, da bi u isto vreme njihov Šolc mogao da nastavi da kaže da mu je koliba na ivici”, napisala je Simonjan na Telegram kanalu.

    Prema njenim rečima, u 40-minutnom audio-snimku, oficiri Bundesvera pominju i američku i britansku vojsku, “ležerno govoreći da su one već duže vreme direktno uključene u sukob”.

    Simonjan je dodala da je zvaničan novinarski zahtev podnela ministru spoljnih poslova i ambasadoru Nemačke, kao i lično Šolcu.

    “Kako mi to zapravo razumemo? Zar nije vreme da Rusija aktivno podseća Nemačku kako su se za Nemačku prošli put završile eksplozije ruskih mostova? Volela bih da odgovor, kao što je uobičajeno u svim zahtevima vaših medija, vidim do ručka. Inače, ‘nikad ne znaš šta je sutra'”, zaključila je Simonjan.

  • Putin: Rusija pretekla sve zemlje G7

    Putin: Rusija pretekla sve zemlje G7

    Rusija je prošle godine pretekla sve zemlje Grupe sedam (G7) po stopi ekonomskog rasta, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    “Ruska privreda je prošle godine rasla po stopama koje su više od globalnih. Po ovom kriterijumu smo pretekli ne samo vodeće zemlje Evropske unije, već i sve zemlje G7”, naveo je Putin u svom obraćanju Federalnoj skupštini o stanju nacije.

    On je takođe izrazio uverenje da će Rusija u bliskoj budućnosti postati jedna od četiri najveće svetske ekonomije, prenosi agencija Tas.

    Putin je nagovestio da bi bogati pojedinci i kompanije mogli u budućnosti da plaćaju veći porez, prenosi Rojters.

    “Predlažem da razmislimo o pristupima modernizaciji našeg fiskalnog sistema”, naveo je predsednik Rusije, dodavši da poresko opterećenje treba da se pravednije raspodeli. On je istakao da je neohodno udvostručiti državne i poslovne investicije u istraživanje i razvoj na dva odsto BDP-a, prenosi Komersant.

    “Udeo domaćih visokotehnoloških proizvoda na domaćem tržištu treba da se poveća 1,5 puta tokom 6 godina, a do 2030. godine Rusija treba da bude među 25 vodećih zemalja po broju industrijskih robota”, zaključio je Putin.