VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • NATO okreće leđa Ukrajini?

    NATO okreće leđa Ukrajini?

    ​Američki “CNN” analizirao je situaciju u Ukrajini i jedinstvo Zapada u podršci Kijevu. Došli su do zaključka da je sasvim moguće da NATO okrene leđa Ukrajini.

    Došli su do zaključka da bi Sjevernoatlantski savez (NATO) mogao da izgubi strpljenje ili živce zbog isporuka oružja ukrajinskoj strani i natjera Vladimira Zelenskog da sklopi mir sa Moskvom.

    “NATO bi mogao da izgubi strpljenje zbog isporuka oružja, i da izabere ekonomsku korist u odnosu na dugoročnu bezbijednost, i založi se za mir koji bi bio nepovoljan za Kijev”, ocijenio je jedan od urednika “CNN-a”, Nik Pejton Volš.

    Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, SAD i njeni saveznici su Oružanim snagama Ukrajine isporučili vojnu opremu vrijednu milijarde dolara.

    Moskva je više puta napomenula da Zapad nastoji da produži sukob slanjem oružja Kijevu. Kako su istakli u Ministarstvu odbrane, skladišta sa stranom municijom postaće legitimne mete Vazdušno-kosmičkih snaga u susjednoj republici.

    Pres-sekretar predsjednika Rusije, Dmitrij Peskov je takođe podsjetio da “pumpanje” Ukrajine municijom sa Zapada ne doprinosi pregovaračkom procesu i da će imati negativan efekat, prenosi “b92”.

  • Iz Rusije stiglo upozorenje? Priština se kreće ka eskalaciji

    Vlasti nepriznatog Kosova idu ka eskalaciji, zapadne zemlje treba da izvrše pritisak na Prištinu i nateraju je da odustane od militantnih planova.

    Izjavio je za “Sputnjik” zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

    “Sa velikom zabrinutošću pratimo razvoj situacije na Kosovu i oko njega. Vidimo da kosovske ‘vlasti’ vode politiku eskalacije, a očigledno je da se oslanjaju na podršku, otvorenu i skrivenu, svojih pokrovitelja, pre svega sa strane Evropske unije i Vašingtona”, rekao je Gruško.

    Prema njegovim rečima, “svi oni koji utiču na politiku ponašanja Kosova treba da na njega izvrše pritisak u pravcu iznalaženja političkog rešenja”.

    “Pre svega, da primoraju Prištinu da odustane od svojih militantnih planova koji su ispunjeni destabilizacijom Balkana i ispuni sve ranije preuzete obaveze koje proizilaze iz Briselskog sporazuma, a koje predviđaju stvaranje zajednice srpskih opština kao centralnog elementa u rešavanju kosovskog problema”, zaključio je Gruško.

  • Ukrajina i Rusija sklopile dogovor o zamjeni zarobljenika

    Ukrajina i Rusija sklopile dogovor o zamjeni zarobljenika

    Godina 2022. ostat će zapisana u historiji kao godina početka ruske invazije na Ukrajinu koja je započela u zoru 24. februara.

    Tada je ruska vojska pod komandom Vladimira Putina odlučila vojno napasti Ukrajinu iz više pravaca granatiravši najveće ukrajinske gradove.

    Borbe na frontu skoro godinu dana od početka sukoba su i dalje na veoma intenzivne, no čini se kako zaraćene strane polako dolaze do zajedničkog jezika.

    Tako su ove dvije zemlje sklopile dogovor za razmijeni ratnih zarobljenika u posljednim satima 2022. godine. Ovu su informaciju objavili dužnosnici iz kabineta ukrajinskog predsjednika Zelenskog, kao i neke moskovske državne novinske agencije.

    Predstojnik ureda ukrajinskog predsjednika u Kijevu, Andrij Jermak, rekao je da se 140 ukrajinskih vojnika vratilo kući, u izjavi objavljenoj na Telegramu.

    Rusiji su vraćena 82 vojnika, javila je ruska državna novinska agencija TASS. Nisu objavljene pojedinosti o vremenu i mjestu razmjene ratnih zarobljenika.

    Ruski vojnici koji su razmijenjeni su mahom ranjenici i oni su direktnim letom već prebačeni u Moskvu na dalje liječenje.

    Među razmijenjenim Ukrajincima su i ranjenici i borci iz lučkog grada Mariupolja koji je pao u ruske ruke nakon dugotrajnog, žilavog otpora lokalnih boraca. Među zarobljenicima se nalazi i osam žena.

    “Dobrodošli kući, dragi naši”, napisao je Jermak na Telegramu poželivši dobrodošlicu vojnicima.

  • Nova velika, očajnička, ofanziva

    Nova velika, očajnička, ofanziva

    Rusija bi mogla pokrenuti veliku ofanzivu u Ukrajini u nadolazećim mesecima, piše za britanski Telegraf penzionisani zapovednik u britanskoj vojsci Ričard Kemp.

    Putinovo nasleđe, njegova moć, pa čak i njegov život mogli bi da zavise o odlučnoj pobedi koja će opravdati ogromnu štetu koju je učinio svojoj zemlji od početka rata.

    S obzirom na veličinu Rusije i njenu istoriju masovnih ljudskih sukoba, gde je svoje trupe tretirala kao potrošnu robu, neki misle da ovako mogu ići gotovo beskonačno. Međutim, u stvarnosti, borbeni gubici mogu biti Putinova Ahilova peta.

    Njegov prvotni plan bio je da brzo osvoji Ukrajinu i zastraši Zapad činom invazije. Mala veličina njegovih trupa, samo 190.000 ljudi, očigledno nije bila namenjena dugotrajnom sukobu uz jak otpor.

    Kako se rat razvijao, njegovi su se generali usredsredili na ubijanje što je više moguće Ukrajinaca, uglavnom masivnim artiljerijskim i balističkim napadima, dok su bili spremni da se odreknu teritorija kako bi zadržali svoju malu vojsku.

    Oni u suštini kupuju vreme da mobilizuju broj trupa za koji znaju da im je potreban da na kraju preplave zemlju.

    Ova je mobilizacija, međutim, bila prepuna poteškoća. Stotine hiljadea ruskih muškaraca je bežalo iz zemlje kako bi izbegle borbe. Procenjuje se da je do sada raspoređeno oko 100.000 novomobilizovanih vojnika, jedva dovoljno da se nadoknade nastali gubici. Moskva trenutno jednostavno nema brojčano stanje da odlučno savlada otpor iscrpljene ukrajinske vojske, smatra Kemp.

    Šta god da se dogodilo, Moskva je očigledno zabrinuta za svoju sposobnost da izgradi dovoljno snaga, čak i putem prisilnog regrutovanja i mogućeg sledećeg kruga mobilizacije. Bila je prisiljena da ponuditi beneficije muškarcima koji se dobrovoljno prijave ili su pozvani da se bore u Ukrajini, uključujući besplatno zamrzavanje i skladištenje sperme muškaraca koji idu na front, dodaje Kemp.

    Prema njegovim rečima, Kremlj je takođe zabrinut zbog povećanog neslaganja zbog prisilne mobilizacije u velikim gradovima te je stoga nesrazmerno skoncentrisao regrutaciju u udaljenim, siromašnim delovima zemlje. Oslanja se na etničke manjine – često čak i manje lojalne Moskvi – što dodatno pogoršava probleme s moralom i smanjuje borbenu sposobnost.

    Sve to znači da ako Rusija u novoj godini pokrene veliku ofanzivu, to neće biti samo još jedna faza sukoba koju mogu održavati godinama, već poslednji očajnički Putinov potez.

    Budućnost Ukrajine ne zavisi samo o tome može li da odbrani teritoriju koju sada drži već i o njenoj sposobnosti da nanese dovoljno gubitaka Putinovoj vojsci, prisiljavajući daljnju mobilizaciju, povećavajući nestabilnost unutar Rusije i prisiljavajući Moskvu da sedne za pregovarački sto.

  • Kijev pod bombama ušao u 2023

    Kijev pod bombama ušao u 2023

    U Kijevu je odjeknula eksplozija nešto posle ponoći odjeknula eksplozija, saopštile su ukrajinske vlasti.

    “U glavnom gradu je odjeknula eksplozija. Sistem protiv-vazdušne odbrane je u funkciji da zaštiti Kijev od ruskih napada”, izjavio je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko.

    Za sada nema izveštaja o eventualnim žrtvama eksplozije koja se dogodila oko sat posle ponoći.

    Nekoliko ukrajinskih gradova, uključujući Kijev, bilo je u subotu na meti ruskih napada. Jedna osoba je poginula i oko 30 je povređeno.

  • Sukob je počeo s razlogom. Mete su: Rusija, Kina i Srbija

    Sukob je počeo s razlogom. Mete su: Rusija, Kina i Srbija

    Sjedinjene Američke Države su zloupotrebile svoja prava u odnosima sa Rusijom da bi promenile poredak, pišu kineski mediji.

    Prema rečima stručnjaka, SAD su 2022. godine pojačale eskalaciju u tri potencijalno opasna regiona odjednom. Prvo je izbio ukrajinski sukob, čiji se kraj ne očekuje u bliskoj budućnosti.

    Drugo, odnosi Srbije i Kosova su se pogoršali, a situacija preti da postane još jedno žarište u Evropi.

    Prema ekspertima, 2023. Vašington ne namerava da stane na tome i nastaviće da podstiče sukobe.

    “SAD mogu da nastave da podstiču nove krize, i izazivaju regionalne sukobe, kako bi postigle svoje strateške ciljeve, proširile neke od svojih unutrašnjih problema, i pomogle svojim monopolima da profitiraju čineći svet opasnijim”, navodi se u članku.

    Upravo sada Rusija i zapadne zemlje, na čelu sa SAD, vode žestoku borbu na tržištu nafte, koja je eskalirala zbog uvođenja gornje granice cena. Moskva je odlučila da prekine prodaju nafte državama koje su podržale ograničenja.

    Prema Čui Hengu, mlađem istraživaču u Centru za ruske studije na Istočnokineskom normalnom univerzitetu, sukob je počeo jer su Sjedinjene Države u padu. Da bi popravio situaciju, Vašington je počeo da podstiče sukobe, kako bi lišio svoje rivale političkog i ekonomskog uticaja u ključnim regionima.

    “Na primer, u globalnom poretku u čijem je centru SAD, Vašington je samovoljno pokušao da promeni poredak zloupotrebom svojih prava, uključujući ograničavanje ruskog uticaja u Evropi i kršenje srpskog suvereniteta, čime se taj poredak uništava”, rekao je Heng.

    Bezbednosno pitanje obećava neizvesnost 2023. godine, jer SAD nameravaju da pogoršaju krizu u Evropi delujući protiv Rusije, a u Aziji vršeći pritisak na Kinu.

    Prema rečima Li Hajdonga, profesora na Kineskom univerzitetu spoljnih poslova, ovo preti da dovede do opasnog sukoba moćnih sila.

    “Trebalo bi da budemo svesni velikih preokreta, u odnosima između velikih sila 2023. Sada postoji blokovska konfrontacija između Zapada i Rusije koju predvode SAD, a one takođe pokušavaju da stvore sličnu konfrontaciju u Aziji, dogovarajući se sa zemljama poput Japana da obuzdaju Kinu”, rezimirao je Li Haidong.

  • Napadnut Kijev – ima mrtvih

    Napadnut Kijev – ima mrtvih

    U Kijevu se danas čulo deset eksplozija dok je trajalo upozorenje o ruskim vazdušnim napadima.

    Stanovnici Kijeva su naveli da su čuli glasne eksplozije nakon što je Rusija počela seriju vazdušnih udara, objavio je Gardijan.

    Upozorenje za vazdušnu opasnost izdato je širom Ukrajine, a zvaničnici su savetovali stanovništvu da ode u skloništa.

    Delovala je protivvazdušna odbrana u Kijevu, a Rojters navodi da se čulo 10 eksplozija u centru ukrajinske prestonice.

    Načelnik Kijevske oblasti upozorio je unapred na moguće raketne napade.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio je na Telegramu da su se čule eksplozije u gradu.

    Jedna osoba poginula, a 11 povređeno
    Jedna osoba je poginula a 11 je povređeno prilikom ruskih raketnih napada na Kijev, saopštio je danas gradonačelnik tog grada Vitalij Kličko.

    On je na svom kanalu na mreži Telegram napisao da je stariji muškarac poginuo u Solomjanskom distriktu, jugozapadnom delu grada, da su najmanje tri žene prevezene u bolnicu, kao i da je među povređenima i japanski novinar.

    Kličko je dodao da su ruske snage gađale i Pečerski i Holosivski distrikt, odnosno centralni i zapadni deo grada, preneo je Gardijan.

    Zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, Kirilo Timošenko je saopštio da su rakete pogodile jedan hotel i više porodičnih kuća.

    Pored Kijeva, mete ruskih napada bili su i grad Hmeljnicki, kao i Zaporoška i Harkovska oblast. Guverner Odeske oblasti Maksim Marčenko napisao je na Telegramu da će privremeno isključiti snabdevanje strujom.

    ”Zbog pretnje raketnim napadom, preduzećemo mere da privremeno ograniči snabdevanje električnom energijom. Ovo je neophodno da bi se smanjilo opterećenje elektroenergetskog sistema u slučaju da naša infrastruktura bude pogođena”, napisao je Marčenko.

  • Šojgu, direktno – pobjeda

    Šojgu, direktno – pobjeda

    U svojoj novogodišnjoj poruci vojnicima, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je posebno ukazao na spremnost Moskve da se bori za pravo da govori ruski.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je da je pobeda Oružanih snaga Rusije u njihovoj trenutnoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini neizbežna.

    Šojgu je u novogodišnjoj poruci ruskim vojnicima zahvalio na hrabrosti i herojstvu u vršenju vojne dužnosti tokom ruske specijalne vojne operacije i poželeo im čisto nebo.

    Šojgu je takođe ukazao na “ozbiljna suđenja koja su promenila uobičajeni tok vremena” 2022. godine.

    “Odlazeća godina zauvek će ostati upisana u vojne hronike Otadžbine, ispunjena vašim besmrtnim delima, nesebičnom hrabrošću i herojstvom u borbi protiv neonacizma i terorizma. Zahvaljujem vam svima na službi i vernosti zakletvi”, naglasio je ruski ministar odbrane.

    On je takođe pohvalio ruske vojnike za “herojsko ispunjavanje borbenih zadataka zaštite nacionalnih interesa i bezbednosti Rusije”, dodajući da dolazeću Novu godinu dočekuju daleko od svojih rođaka dok rešavaju “najteže zadatke u okviru specijalne operacije”.

    “U narednoj godini želim svima dobro zdravlje, snagu, pouzdane i odane drugove i, naravno, vedro nebo! Naša pobeda je, kao i Nova godina, neizbežna”, naglasio je Šojgu.

    On je ranije ovog meseca rekao da je glavni zadatak za 2023. nastavak specijalne operacije u Ukrajini do pune implementacije svih njenih zadataka.

  • Novi napad – uskoro

    Novi napad – uskoro

    Britansko ministarstvo odbrane navodi da postoji realna mogućnost da Rusi ovih dana pokrenu dalekosežne udare na Ukrajinu kako bi potkopali ukrajinski duh.

    Ministarstvo je saopštilo da od oktobra Rusija sledi obrazac pokretanja intenzivnog talasa udara svakih sedam do 10 dana, prvenstveno usmerenih na elektroenergetsku mrežu Ukrajine. Poslednji je bio u četvrtak.

    S druge strane, ukrajinska vojska kaže da su ruske snage pokušale da napreduju u blizini Bahmuta i Avdivke, mesta u fokusu što se tiče zauzimanja Donjecka.

    Ukrajinci takođe navode da su ruske snage pucale na nekoliko gradova i sela, a bilo je i granatiranja na više područja u Donjecku.

  • Putin potpisao novi ukaz

    Putin potpisao novi ukaz

    ​Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojima se “neprijateljskim zemljama” dozvoljava da dugove za isporuke ruskog gasa plate u stranoj valuti.

    To predstavlja dopunu ukaza iz marta ove godine prema kojem te zemlje ubuduće gas treba da plaćaju u rubljama.

    Novinska agencija RIA prenosi da će Gasprombank otvoriti odvojene račune za stranu valutu i rublje za transakcije sa stranim klijentima.

    Kupac će moći da prenese sredstva na prvi račun u valuti navedenoj u ugovoru za isporuku goriva, banka će ga prodati na Moskovskoj berzi za rublje, potom će uplatiti rublje na račun kupca gasa, nakon čega će kupac moći da plati Gaspromu.

    Rojters podsjeća da je ruski predsjednik u martu potpisao ukaz koji primorava kupce iz Evrope da otvore bankovne račune u rubljama kod Gasprombanke i plaćaju u ruskoj valuti ako žele da nastave da dobijaju ruski gas, a zemljama koje su odbile te uslove, poput Poljske i Finske, obustavljena je isporuka goriva, prenosi b92.