VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Narod se digao; hoće pomirenje sa Rusijom

    Narod se digao; hoće pomirenje sa Rusijom

    U nemačkom gradu Koelnu su održani proruski protesti kojima se apeluje na vladu da se pomiri s Rusijom sa kojom je Nemačka u lošim odnosima od početka rata.

    Kako poše “Sky News”, oko 2000 ljudi marširalo je gradom noseći plakate kojima se protestovalo protiv NATO, i gde se tražilo ukidanje sankcija koje su Rusiji uvedene zbog napada na Ukrajinu.

    U Nemačkoj žive milioni ljudi koji govore ruski jezik, javlja Rojters. Ipak, s obzirom na to da je Nemačka članica EU i NATO, nije verovatno da će Nemačka prestati da podržava Ukrajinu.

  • Lavrov: Pružaćemo bratsku podršku Beogradu

    Lavrov: Pružaćemo bratsku podršku Beogradu

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov uputio je novogodišnju i božićnu čestitku ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću, u kojoj je istakao da će Moskva i dalje pružati bratsku podršku Beogradu u odbrani legitimnih nacionalnih interesa u skladu sa normama međunarodnog prava.

    Lavrov je ukazao da su rusko-srpski odnosi u prošloj godini još jednom prošli provjeru izdržljivosti, uprkos međunarodnim okolnostima koje nisu bile nimalo lake, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

    • Spremni smo za održavanje visoke dinamike saradnje spoljnopolitičkih resora naše dvije zemlje i prisne koordinacije poteza na svjetskoj areni – naveo je Lavrov, ističući da je Rusija uvijek otvorena za kontakte sa srpskim prijateljima.
  • “Ukrajina gubi suverenitet”

    “Ukrajina gubi suverenitet”

    Kako smatra predsednik Komiteta za međunarodna pitanja Državne dume Rusije Leonid Slucki, Ukrajina gubi suverenitet.

    Zemlja je u potpunosti pod spoljnom kontrolom, pregovori sa njenim rukovodstvom biće beskorisni.

    On je odreagovao na izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji je u intervjuu za “Bi-Bi-Si” izjavio da je neophodno da Zapad nastavi da pruža vojnu pomoć Ukrajini jer je to jedini način da se “ubedi Rusija da sedne za pregovarački sto i prizna Ukrajinu kao suverenu, nezavisnu evropsku državu”.

    “Ispada da status Ukrajine kao države zahteva potvrdu. Ovde pregovori nisu potrebni: Ukrajina je, iako samodestruktivna, ipak i dalje država i taj status niko ne osporava. Cilj specijalne vojne operacije je zaštita naših građana od agresije kijevskog neonacističkog režima, a ne uništavanje Ukrajine”, saopštio je Slucki na Telegramu.

    Što se tiče suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, Kijev zahvaljujući svojim zapadnim pokroviteljima munjevito gubi i jedno i drugo, ocenjuje Slucki.

    “Posebno kada se prodaje Zapadu i dozvoljava da se zemlja pretvori u antiruski poligon. S obzirom na to da se Ukrajinom u potpunosti upravlja spolja, takvi pregovori ne vrede ni pet para”, ocenio je Slucki. Istovremeno je poručio da se ne gaje iluzije po pitanju moguće pobede Kijeva.

    “Ciljevi specijalne vojne operacije će biti realizovani. Parole ‘slobode i demokratije’, kojima kijevski režim prikriva svoju neonacističku suštinu, neće mu pomoći, osuđen je na propast”, konstatovao je ruski političar.

    Ono u čemu je Stoltenberg potpuno u pravu, po rečima Sluckog, jeste to da Rusija ne namerava da odustane od svojih ciljeva.

  • Borelj: EU nije poklekla pred Putinovom ucjenom

    Borelj: EU nije poklekla pred Putinovom ucjenom

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj ocijenio je, u autorskom tekstu na blogu diplomatske službe EU, da u godini rata u Ukrajini, energetske i klimatske krize, uprkos zavisnosti od uvoza ruskih fosilnih goriva, unija nije poklekla pred Putinovom ucjenom.

    “Uspjeli smo da popunimo prazninu i finaliziramo važne reforme kako bismo ubrzali našu energetsku tranziciju i to će imati značajan geopolitički uticaj”, rekao Borelj.

    Prema njegovim rečima osim u samoj Ukrajini rat je izazvao ozbiljnu energetsku krizu i u Evropi zbog načina na koji Rusija koristi energiju.

    “Vladimir Putin je očigledno mislio da će mu velika zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva, a posebno gasa, omogućiti da podijeli EU, sprečavajući je da aktivno podrži Ukrajinu. Zbog toga je već 2021. godine počeo da nam ograničava isporuke gasa uprkos postojećim dugoročnim ugovorima između ruskih dobavljača i evropskih kupaca, a potom je, poslije 24. februara i dodatno zaoštrio politiku ucjena”, ocjenio je Borelj.

    Visoki predstavnik EU potvrdio je da je ovakva politika zaista izazvala veliku krizu na evropskim energetskim tržištima, sa cijenama gasa koje su prelazile 300 evra/MVh prošlog avgusta u poređenju sa oko 20 evra/MVh 2020. godine.

    Kako je rekao Borelj, poteškoće francuskih nuklearnih elektrana i ograničena proizvodnja hidroelektrične energije povezane sa klimatskim promjenama takođe su produbile krizu na tržištu električne energije u EU.

    To je izazvalo strah od nestanka struje tokom zimskih mjeseci, podsjeća Borelj i naglašava da su ove kombinovane krize izazvale nagli rast cijena energije za domaćinstva i preduzeća, stvarajući ozbiljne ekonomske i socijalne probleme u EU i naglašeno strahovanje da se u EU ubrzano odvija proces deindustrijalizacije.

    “Uprkos ratu i ovoj energetskoj krizi nismo poklekli pred ucjenama Vladimira Putina. Države članice EU su ostale ujedinjene, uvele sankcije Rusiji i odlučno podržavale Ukrajinu, uključujući i vojno kroz isporuke naoružanja”, ukazao je Borelj.

    Prema njegovoj procijeni i u 2023. godini ključna pitanja za EU i svijet biće “ruski agresivni rat protiv Ukrajine, energetska i klimatska kriza i njene ekonomske i socijalne posljedice”.

    “EU će nastaviti da podržava Ukrajinu i da se odupire oružanim i energetskim ucjenama Rusije ubrzavajući dekarbonizaciju ruske ekonomije”, poručio je Borelj.

  • Putin će dokrajčiti Ukrajinu iscrpljivanjem?

    Putin će dokrajčiti Ukrajinu iscrpljivanjem?

    Rusija planira dugoročnu kampanju iranskih napada bespilotnim letelicama kako bi “iscrpila“ Ukrajinu, izjavio je danas predsednik Volodimir Zelenski.

    “Imamo informacije da Rusija planira dugoročne napade korišćenjem bespilotnih letelica Šahid“, rekao je Zelenski u video obraćanju tokom noći.

    “Verovatno se računa na iscrpljivanje. Iscrpljivanje naših ljudi, naše vazdušne odbrane, naše energije“, rekao je on. Ukrajina je, istakao je Zelenski, morala da “deluje i učini sve da teroristi ne uspeju u svom cilju“.

    Novogodišnji napad na Ukrajinu
    Rusija je novu godinu dočekala noćnim napadima na ukrajinske gradove, uključujući i prestonicu Kijev, stotinama kilometara od prve linije fronta. Moskva je, nakon što je 31. decembra ispalila desetine projektila, 1. i 2. januara lansirala desetine dronova iranske proizvodnje Šahid.

    Ali Kijev je danas saopštio da je oborio svih 39 dronova u poslednjem talasu napada, od kojih su 22 oborena iznad prestonice. Kijev je rekao da je nova taktika znak ruskog očaja nakon što je Ukrajina poboljšala svoju sposobnost da brani sopstveni vazdušni prostor.

  • Vagnerovci oformili vojsku

    Vagnerovci oformili vojsku

    U 2022. i u periodu specijalne vojne operacije, centar za obuku grupe “Vagner” obučio je preko 10 hiljada boraca, rekao je jedan od rukovodilaca centra.

    “Od početka specijalne vojne operacije obuku je prošlo više od 10.000 ljudi”, rekao je on.

    Prema rečima sagovornika agencije, u centru se obučavaju kako borci same grupe “Vagner”, tako i borci odreda teritorijalne odbrane koji su formirani u Brjanskoj i Kurskoj oblasti.”Obučavaju ih instruktori koji rade u kompaniji više od godinu dana. Shodno tome, imaju različito borbeno iskustvo. Shodno tome, svoje iskustvo prenose na regrute. Naš zadatak je da u najkraćem roku prenesemo maksimum informacija koje će ovim ljudima biti potrebne tokom izvođenja borbenih dejstava i izvršavanja specijalnih zadataka”, objasnio je “Tok”.

  • Zakazan sastanak NATO-a o Ukrajini

    Zakazan sastanak NATO-a o Ukrajini

    Vojni komitet NATO-a održaće sastanak 18. i 19. januara na kojem će se dikskutovati o konfliktu u Ukrajini i aktuelnoj podršci Kijevu, saopšteno je danas iz sjedišta ove organizacije.
    Sastanku u Briselu će prisustvovati 30 ministara odbrane i njihove kolege iz Švedske i Finske, prenio je TASS.

    U saopštenju se navodi da će fokus biti na analizi aktuelnog stanja u Ukrajini, a razgovaraće se i o vojnim kapacitetima Alijanse i njenoj sposobnosti za odbranu od svih izazova, sada i u budućnosti.

    Ministri odbrane diskutovaće i o osvježavanju koncepta odvraćanja i odbrane evro-atlantskog područja.

  • Kraj rata?

    Kraj rata?

    Bivši general NATO-a Hans-Lotar Domreze predvideo je vreme za prekid vatre u Ukrajini. On je to saopštio u intervjuu novinama medijske grupe “Funke”.

    U razgovoru sa novinarima, general je 2023. nazvao godinom prekida vatre u Ukrajini. “Tokom 2023. imaćemo primirje”, naglasio je Domreze.

    Prema njegovim rečima, početkom godine Rusija i Ukrajina će pokrenuti nove ofanzive i pokušati da ostvare svoje ciljeve. Međutim, bliže letu, prema generalovim rečima, strane će shvatiti da dalja neprijateljstva ne dovode do zauzimanja novih teritorija.

    “Doći će vreme za pregovore o prekidu vatre. Ostaje samo mogućnost sklapanja sporazuma koji će odgovarati obema stranama”, rekao je izvor. Domreze je sugerisao da bi u ovom slučaju ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao da odustane od planova da odmah preuzme kontrolu nad Krimom i drugim teritorijama.

    Bivši general NATO-a je napomenuo da bi se strane mogle dogovoriti o prelaznom periodu od 50 godina. Kao primer, Domreze je naveo situaciju sa povratkom Hong Konga pod kinesku kontrolu.

    Krajem decembra 2022. bivši komandant Evropske armije NATO-a, general Filip Bridlav, rekao je da bi Oružane snage Ukrajine trebalo da napadnu Rusiju na njenoj teritoriji. Prema Bridlavu, za to zemlje NATO-a moraju Kijevu da isporuče rakete dugog dometa.

  • Velika Britanija obustavila uvoz tečnog gasa iz Rusije

    Velika Britanija obustavila uvoz tečnog gasa iz Rusije

    Velika Britanija je od prvog dana nove 2023. godine obustavila kompletan uvoz tečnog gasa (LNG) iz Ruske Federacije.

    Ovo predstavlja najnoviju mjeru u odgovoru Londona na invaziju koju Moskva sprovodi u Ukrajini, prenosi Guardian.

    Kancelarija za vanjske poslove, Commonwealth i razvoj Ujedinjenog Kraljevstva objavila je na Twitteru da je od danas obustavljen kompletan uvoz ruskog LNG-a, “kao dio odgovora na protivpravnu invaziju na Ukrajinu”.

    Odluku da će od januara 2023. godine obustaviti uvoz ruskog gasa Britanija je najavila još u oktobru prošle godine.

  • Otpor Srba – fenomen

    Otpor Srbije, koju je geografski okružio i pritisnuo NATO, zaslužuje ne samo poštovanje, već i razmatranje tog fenomena, smatra ruski istoričar Natalija Naročnjicka.

    Ona ocjenjuje da je to primjer nepovredivosti vjerskih i filozofskih osnova istorijske svijesti, te fenomen suverenog duha.

    Prema njenim riječima, suzbijanje Srbije poseban je zadatak za Zapad, ne samo zbog strateškog položaja zemlje od koje je Crna Gora sa Bokom Kotorskom ciljano otrgnuta i uključena u NATO, čime je lišena izlaza na more.

    “Srpski otpor može se uporediti sa blistavim plamenim jezikom na zgaslom ognjištu slovenske samobitnosti u istoriji”, navodi Naročnjicka.

    Ona napiminje da su za Bugare Rusija i Rusi učinili mnogo više, ali se bugarska elita skoro odmah okrenula NJemačkoj i pokazala se kao oruđe sila neprijateljskih prema Rusiji, kako u oba svjetska rata, tako i danas…

    “Mnogi Srbi hrabro su se borili u ruskoj vojsci. Imena predstavnika ruskih plemićkih porodica srpskog porijekla N.I. Depreradovića, I.J. Ševića, V.A. Vujića, M.K. Ivelića, A.S. Miloradovića, I.M. Duke, koji su se istakli u ruskim vojnim pohodima i na Borodinskom polju, mogu se vidjeti među portretima u Vojnoj galeriji Zimskog dvorca.

    Poslije revolucije, upravo Srbija je postala druga domovina, dom ruske emigracije, mjesto osnivanja Ruske zagranične Crkve”, navodi Naročnjicka.

    Ona podsjeća da su ruski profesori u Parizu kao emigranti bili prinuđeni da rade kao taksisti i radnici u preduzećima, a u Beogradu su stvarali naučne škole i smjerove, predavali na univerzitetima, prenosi portal “Fakti”.

    “Razumjevanje Rusije i njene sudbine u Srbiji svojstveno je ne samo narodnim masama, već i širokim slojevima inteligencije, biznisa, univerzitetske zajednice, političke elite, desnim i lijevim.

    Čak i srpski zapadnjaci u prošlosti i danas nisu rusofobi, već skeptici i pragmatičari. To je ono što Srbiju do sada čini prilično monolitnom u svom stavu”, navodi Naročnjicka.

    Ona ističe da Rusija mora da cijeni tu vjernost i strateški značaj srpskog otpora.

    Natalija Naročnjicka je predsjednik Fonda istorijske perspektive, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, član Društvene komore Ruske Federacije i doktor istorijskih nauka.