VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Rusija: Šta god da amerikanci dostave, biće uništeno

    Rusija: Šta god da amerikanci dostave, biće uništeno

    Oružane snage Rusije neće ostaviti bez odgovora napade na državnu teritoriju, uključujući Krim, izjavio je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

    Diplomata je ovako odreagovao na izjave zapadnih političara o brzim isporukama Ukrajini savremenih oklopnih vozila, kao i na izjavu portparola Stejt departmenta Neda Prajsa o prihvatljivosti primene američkog oružja u napadima na Krim.

    “Moralo je svima postati očigledno: ma kakvo oružje da su Amerikanci ili NATO dostavili režimu (ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog), mi ćemo ga uništiti. Tako je bilo tokom Drugog svetskog rata, tako će biti i sada“, rekao je Antonov.

    Pumpanje Ukrajine oružjem, uključujući američkim, samo će dovesti do većih civilnih žrtava, istakao je ambasador, pozivajući da se uvaže reči ruskog predsednika Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova o nemogućnosti pobede nad Rusijom.

    “Konstatujemo da retorika američkih zvaničnika postaje sve ratobornija. Stejt department izjavama koje su daleko od stvarnosti da je Krim – Ukrajina, i da Oružane snage Ukrajine mogu da primene američko oružje za zaštitu svoje teritorije, zapravo, gura kijevski režim da izvršava terorističke akte u Rusiji“, ocenio je Antonov.

    On je upozorio da će rizici od eskalacije sukoba u tom slučaju postati još veći.

    “Komentatori naivno veruju da Rusija neće odreagovati na napade na njenu teritoriju“, zaključio je Antonov.

    List “Njujork tajms“ je objavio, pozivajući se na izvore, da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena počela da priznaje da Kijevu mogu zatrebati dodatne snage za napad na teritoriju Krima, čak iako taj korak poveća rizike od eskalacije, podseća Sputnjik.

    U objavi se ističe da je Bela kuća donedavno odbijala da Kijevu dostavi naoružanje za napade po ciljevima na poluostrvu, ali da se „sada taj otpor smanjuje“.

    Kao rezultat toga, piše “Njujork tajms“, administracija razmišlja o jednom od „najdrskijih koraka“, da pomogne Ukrajini u napadu na poluostrvo. Kao moguća sredstva za napad, SAD razmatraju nekoliko vrsta naoružanja, uključujući sisteme “himars“ i “bredli“, ali se uzdržavaju od isporuke raketnih sistema velikog dometa.

    Izdanje još navodi da je Bajdenova administracija počela da veruje da ukoliko ukrajinska vojska pokaže Rusiji da kontrola nad Krimom može biti ugrožena, to će ojačati poziciju Kijeva u budućim pregovorima.

  • Putin im sprema potpuni potop za NATO

    Putin im sprema potpuni potop za NATO

    Rusija može da organizuje cunami za zemlje NATO-a, uz pomoć najnovijih nuklearnih torpeda “Posejdon”, napisao je britanski kolumnista Džek Volters.

    Autor je primetio, da oružje proizvodi minimum buke, a svaka nuklearna podmornica može da nosi do šest ovih torpeda.Vladimir Putin je prvi put najavio razvoj “Posejdona” u poruci Saveznoj skupštini 2018. godine.

    Prema njegovim rečima, takvi podvodni dronovi mogu biti opremljeni i konvencionalnim i nuklearnim oružjem, što će im omogućiti da gađaju različite ciljeve, uključujući grupe nosača aviona, obalska utvrđenja i infrastrukturu.

    “Posejdoni” će biti postavljeni na višenamenske nuklearne podmornice klase “Belgorod” i “Habarovsk”. Karakteristike ovih nuklearnih podmornica su klasifikovane.

    Rusija je više puta naglašavala, da zemlja nema agresivne namere prema drugim državama.

    Istovremeno, kako je napomenuto u Moskvi, Zapad ima za cilj konfrontaciju i ekspanziju uključivanjem novih država u Severnoatlantsku alijansu i destabilizacijom granica.

  • Raspoređene “Armate”?

    Raspoređene “Armate”?

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije objavilo je svoje najnovije obaveštajne podatke o toku rata u Ukrajini.

    U njima se navodi da Rusija verovatno razmatra raspoređivanje malog broja svojih novih glavnih borbenih tenkova T-14 Armata u Ukrajini.

    U decembru se pojavile slike tenkova na poligonu za obuku u južnoj Rusiji, što je usledilo nakon što su provladini ruski mediji tvrdili da se T-14 pripremaju za raspoređivanje u Ukrajini, navode britanski obaveštajci.

    “Iako je nejasno je li Rusija premestila taj tip tenkova u Ukrajinu, bilo kakvo raspoređivanje T-14 bi mogla da bude visokorizična odluka za Rusiju. Ako Rusija rasporedi T-14, to će verovatno prvenstveno biti u propagandne svrhe”, navode britanski obaveštajci.

    Dodaju kako je verovatno proizveden mali broj tenkova i da im zapovednici neće verovati u borbama.

    Tenk T-14 opremljen je sistemom zaštite od dronova, naprednim senzorima i bespilotnim letelicama. Njegov zaštitni oklop pruža visoku izdržljivost i može izdržati ekstremne temperature.

  • “Zbogom Rusi, snašli smo se”

    “Zbogom Rusi, snašli smo se”

    Njemačka više ne zavisi od uvoza energenata iz Rusije, potvrdio je nemački ministar finansija Lindner za BBC.”Da, naravno da Njemačka još uvek zavisi od uvoza energije, ali danas ne od uvoza iz Rusije, već o globalnom tržištu“, rekao je Lindner, istakavši da su pronašli nove izvore za snabdevanje energijom.

    Lindner je na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Davosu ukazao na brzinu kojom je novi terminal za tečni prirodni gas izgrađen u Nemačkoj, u rekordnih osam meseci.

    Istakao je da planiraju dodatna ulaganja u infrastrukturu i naveo da je to “samo jedan primer ogromne promene u nemačkoj politici”.

    “Shvatili smo da moramo da podstičemo svoju konkurentnost nakon ere kancelarke Merkel. To je doba bilo usredsređeno na snage prošlosti, a sada razvijamo snage budućnosti”, rekao je nemački ministar finansija.

    On je takođe izjavio za BBC da je optimističan zbog podataka koji sugerišu da je inflacija u Njemačkoj dostigla svoj vrhunac prošle godine.

  • Vučić: Zahvalni smo Rusiji, ali za nas je Donbas Ukrajina

    Vučić: Zahvalni smo Rusiji, ali za nas je Donbas Ukrajina

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za američku medijsku kompaniju Bloomberg da je zahvalan Moskvi za podršku u vezi s Kosovom, ali da ne podržava invaziju Rusije na Ukrajinu.

    Vučić, za koga Bloomberg kaže da je prethodnih godina imao desetine sastanaka sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom i da je uzimao časove ruskog da bi mogao da na ruskom razgovara s njim, kazao je da s ruskim liderom nije razgovarao „mnogo mjeseci“.

    „Mi smo na samom početku rekli da nismo u mogućnosti i da ne možemo da podržimo invaziju Rusije na Ukrajinu. Za nas je Krim Ukrajina, i Donbas je Ukrajina, i tako će i ostati“, rekao je Vučić u utorak za Bloomberg u Beogradu, uoči odlaska u Davos. Bloomberg navodi da se Srbija ekonomski godinama pomjera iz „ruske orbite“ i da Rusija ima udio od oko šest odsto u srpskoj spoljnotrgovinskoj razmjeni, dok je EU daleko najveći partner. Ipak, Srbija se u Evropi i dalje izdvaja stavom prema Rusiji, navodi Bloomberg, i podsjeća da avio-kompanija Air Srbija nije ukinula direktne letove do Rusije i da je u Beograd došlo mnogo Rusa od početka invazije.

    Vučić je rekao da je zahvalan Rusiji za podršku u vezi s Kosovom i da Srbija zato ne može da podrži ekonomske sankcije protiv Moskve.

    „Bili smo pod sankcijama gotovo deset godina, zapravo osam godina, i ne vjerujemo da je to rješenje“, kazao je Vučić.

    O rješavanju kosovskog pitanja Vučić je rekao da je znatno realnije ići naprijed malim koracima, nego očekivati neki veliki i brzi dogovor koji bi uključivao priznanje Kosova od Srbije.

    „Moramo da malim koracima promijenimo situaciju na terenu, da izgradimo povjerenje između dvije strane, i onda da vidimo kako možemo da pristupimo svemu ostalom. Ne treba sanjati nešto za šta svi znamo da se neće dogoditi“, rekao je Vučić.

    O ulasku srbije u EU Vučić je izrazio uvjerenje da će građani Srbije, kada i ako taj izbor bude stavljen pred njih na referendumu, glasati za pridruživanje Uniji.

    Dodao je da će, da bi se to dogodilo, biti potrebna uveravanja da je članstvo u EU realno.

    „Znam da je EU naš put. Nema drugih puteva“, naveo je predsjednik Srbije.

  • Poljska u strahu: Boje se novog napada

    Poljska u strahu: Boje se novog napada

    Andžej Duda, predsednik Poljske, izjavio je danas da strahuje da se Rusija sprema da pokrene novu ofanzivu na Ukrajinu u narednim mesecima.

    Na Svetskom ekonomskom forumu, Duda je rekao da je ključno da lideri nastave da pružaju Ukrajini vojnu pomoć, uključujući moderne tenkove i rakete.

    “Rusi su i dalje veoma jaki i bojimo se da se spremaju za novu ofanzivu za nekoliko meseci, tako da je ključno poslati dodatnu podršku Ukrajini, posebno moderne tenkove i savremene rakete“, rekao je Duda.

    Njegovi komentari usledili su nakon što se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio na sastanku u Davosu, insistirajući da će njegova zemlja pobediti. Ukrajina stoji “snažno“ i “odlučno“, rekao je Zelenski, ponovo pritiskajući svet da nastavi da snabdeva svoju vojsku vojnom pomoći.

    “Mislim da je Rusija već zaslužila svoje mesto među teroristima i da više ne zavisi od njenog rukovodstva“, rekao je on.

  • Evropa je na ivici sukoba?

    Evropa je na ivici sukoba?

    Politika Zapada, koja je usmerena na antirusko jačanje Kijeva, dovela je celu Evropu na ivicu oružanog sukoba.

    Ovo je izjavio u sredu Konstantin Gavrilov, šef delegacije Rusije na pregovorima o pitanjima vojne bezbednosti i kontrole nad naoružanjem koja se održava u Beču.

    “‘Posrednici’ u mirnom rešavanju krize u Ukrajini – Francuska i Nemačka – iskoristile su minski ‘Kompleks mera’ i Rezoluciju 2202 Saveta bezbednosti UN (usvojenu 15. februara 2015.) kao paravan za tajnu diplomatiju, usmerenu na antirusko vojno jačanje Kijeva, uz direktnu saradnju zemalja-članica NATO-a. Uz napore evropskih zvaničnika ta politika je na kraju celu Evropu dovela na ivicu oružanog sukoba”, upozorio je Gavrilov, nastupajući na plenarnoj sednici Foruma OEBS-a o saradnji u oblasti bezbednosti.

    Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel ranije je izjavila u intervjuu nedeljniku “Cajt” da su posrednički napori Nemačke i Francuske u takozvanom minskom formatu billi usmereni na to da se Ukrajini da vremena da ojača.

    Rat u Ukrajini može da se prekine u bilo kom trenutku
    Gavrilov je, takođe, istakao da kijevski režim i njegovi zapadni mentori mogu u bilo kom trenutku da prekinu borbena dejstva, a da su predlozi Rusije poznati i da ostaju na snazi.

    “Kijevski režim i njegovi zapadni mentori mogu u bilo kom trenutku da prekinu borbena dejstva. Predlozi Ruske Federacije u vezi s demilitarizacijom i denacifikacijom Ukrajine, otklanjanju svih pretnji bezbednosti s njene teritorije, u okviru ustavno utvrđenih granica dobro su poznate i ostaju na snazi”, rekao je Gavrilov.

    Prema njegovim rečima, “uspeh specijalne vojne operacije je neminovan, kao i realizacija ciljeva koje je postavilo vojno-političko rukovodstvo Rusije”.

    “Postizaćemo ciljeve na sve moguće načine i spremni smo za bilo kakav razvoj situacije”, dodao je Gavrilov.

    On je, takođe, upozorio na to da SAD čine sve da pojačaju sukob u Ukrajini.

    “Ukrajina je postala poligon za ispitivanje zapadnog oružja, a SAD i njihovim saveznicima je dala mogućnost da analiziraju kako njihova oružana i vojna tehnika deluje pri intezivnom korišćenju u realnim borbenim uslovima. Danas predstavnici raznih zapadnih obaveštajnih službi ciničnoi izjavljuju da im je upotreba višecevnih raketnih bacača HIMARS u Ukrajini omogućila da izvuku neke ‘dragocene lekcije'”, naveo je Gavrilov.

    On je dodao da iz tih sistema “ukrajinska vojska i strani plaćenici masovno ubijaju civile u Donbasu”.

    Poverenje Rusije u NATO i EU bespovratno izgubljeno
    Poverenje Rusije u NATO i Evropsku uniju je bespovratno izgubljeno, Zapad nije sposoban za dogovor, naglasio je Gavrilov.

    “Danas evropski kontinent žanje plodove egoistične politike NATO-a i Evropske unije, u koje je Rusija bespovratno izgubila poverenje. Ponovo ćemo naglasiti da je poslednja kap bilo priznanje bivšeg predsednika Francuske Fransoa Olanda i bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da su ‘osam godina simulirali konstruktivnost’ u okviru ‘normandijskog formata”, istakao je Gavrilov.

    On je dodao da je sadašnja kriza evropskog sistema bezbednosti duboko ukorenjena u “nastojanjima Vašingtona, uz ćutljivo neprotivljenje njegovih saveznika” da se sve ono što je građeno nakon Drugog svetskog rata i nakon geopolitičkih promena u svetu krajem osamdesetih goidna – pretvori u pepeo.

    “Potpuno se razara vojno-politička težina OEBS-a. Pojačan je problem konvencionalnog naoružanja u Evropi. Nezadrživo povećanje njegove količine dovelo je do toga da pregovori o smanjenju nivoa vojne napetosti izgube perspektivu”, dodao je Gavrilov.

  • SAD zabrinute zbog vojne saradnje Bjelorusije i Rusije

    SAD zabrinute zbog vojne saradnje Bjelorusije i Rusije

    SAD su izrazile zabrinutost u vezi sa vojnom saradnjom između Bjelorusije i Rusije, rekao je danas portparol Bijele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

    On je dodao da ipak nema nikakvih naznaka da Minsk namerava da pređe u Ukrajinu, preneo je Rojters.S druge strane, zajednička taktičko-letačka vežba vazduhoplovnih jedinica Oružanih snaga Rusije i Bjelorusije počela je u ponedeljak i trajaće do 1. februara, prenosi agencija Belta, pozivajući se na Ministarstvo odbrane Bjelorusije.

    Cilj vežbi je unapređenje operativne kompatibilnosti u obavljanju zadataka borbene obuke.

    Planirano je uvežbavanje izviđanja iz vazduha, zajedničkog patroliranja vazdušnim prostorom duž državne granice, vazdušne podrške trupama, vazdušnog desanta, kao i isporuke tereta i evakuacije ranjenih.

    Ranije je američki državni sekretar Entoni Blinken naveo da će Vašington uvesti sankcije na vize za 25 pojedinaca za koje sumnja da su umešani u ”potkopavanje demokratije” u Belorusiji.

    Minsk posmatra sankcije SAD kao uplitanje u unutrašnje poslove suverene države, saopštio je danas portparol beloruskog ministarstva spoljnih poslova Anatolij Glaz, a preneo TASS.

  • Stoltenberg: “Ovo je ključni trenutak rata”

    Stoltenberg: “Ovo je ključni trenutak rata”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je danas da je Ukrajini potrebno značajno povećanje naoružanja u ključnom trenutku rata.

    On je dodao da je takva podrška jedini put ka mirnom rešenju u pregovorima sa Rusijom.

    “Predsednik Putin nije pokazao nikakve znake da se priprema za mir i zato mora da shvati da ne može da pobedi na bojnom polju”, rekao je Stoltenberg Rojtersu u intervjuu koji je dao na marginama Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu.

    Dodao je da je sada ključni momenat u ratu i da postoji potreba za značajnim povećanjem podrške Ukrajini.

    “Ako želimo da mirno rešenje bude dogovoreno sutra, danas moramo da obezbedimo više oružja”, poručio je Stoltenberg.

    Očekuje se da će fokus sastanka u bazi Ramštajn biti da li će Nemačka pristati da pošalje svoje borbene tenkove Leopard u Ukrajinu, ili će barem odobriti transfer iz savezničkih zemalja.

    Stoltenberg je na to odgovorio da se konsultacije nastavljaju i pozdravio odluku Britanaca da pošalju svoje Čelendžer tenkove u Kijev, prenosi Rojters.

    Ove nedelje je Britanija poslala 14 Čelendžer tenkova Ukrajini i na taj način povećala pritisak na Berlin da pošalje Leopard tenkove jer se Kijev nada da će ti tenkovi obezbedili veću pokretljivost i zaštitu za probijanje ruskih linija na jugu zemlje.

  • Sijatro: Rusija sigurno nije pala na koljena

    Sijatro: Rusija sigurno nije pala na koljena

    Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao je da sankcije EU nisu bacile rusku ekonomiju na kolena.

    On je o tome govorio u intervjuu za CNBC na marginama Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu.

    Sijarto je, ponovo, oštro kritikovao sankcije Evropske unije Rusiji, tvrdeći da su one oštetile privredu članica više nego rusku, kao i da nisu zaustavile rat u Ukrajini.

    “Ako napravimo procenu, analizu, o uticaju sankcija, očigledno je da one nisu ispunile očekivanja – jer šta se očekivalo početkom marta, krajem februara, kada smo razgovarali o prvom paketu sankcija? Da će rusku ekonomiju baciti na kolena, stoga će rat uskoro biti zaustavljen”, rekao je Sijarto.

    “Ruska ekonomija sigurno nije pala na kolena. Možemo dati drugačije procene koliko im je lošije, ali nisu na kolenima, a rat se ne bliži kraju. Evropska ekonomija više pati od sankcija nego ruska”, rekao je on.

    “Dakle, ako pogledate sa praktične, a ne ideološke strane, kakav je bio uticaj sankcija, videćete da su one štetnije po Evropu. Stoga, ne bi trebalo da nastavimo sa sankcijama jer one jednostavno nisu ispunile postavljena očekivanja i cilj”, zaključio je.