VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Vagner negira da regrutuje Srbe za borbu u Ukrajini, SAD im uvodi sankcije

    Vagner negira da regrutuje Srbe za borbu u Ukrajini, SAD im uvodi sankcije

    Ruska paravojna grupa Vagner negirala je da regrutuje građane Srbije za borbu u Ukrajini, dan nakon što su aktivisti u Beogradu podneli krivične prijave protiv te organizacije.

    Među osobama navedenima u krivičnim prijavama su ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i Aleksandar Vulin, direktor Državne bezbednosno-informativne agencije Srbije, preneo je Rojters.

    “Ja ne regrutujem Srbe”, naveo je u saopštenju osnivač Vagnera Jevgenij Prigožin, rekavši da nikada nije čuo za Bocan-Harčenka ili Vulina.

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije ove sedmice rekao o Vagnerovoj grupi i pozivu upućenom na regrutaciju, da je reč o notornoj laži.

    Advokat iz Beograda i predsjednik grupe građana “Oktobar” Čedomir Stojković, kao i predstavnici ruskih i ukrajinskih antiratnih grupa podnijeli su u četvrtak Višem javnom tužilaštvu u Beogradu seriju krivičnih prijava zbog djelovanja Vagner grupe u Srbiji, kao i “mobilisanja državljana Srbije za učestvovanje u ratu u Ukrajini”.

    Ruski biznismen i osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin je početkom sedmice saopštio da ta kompanija nikada nije bila prisutna na sjeveru KiM i nije imala nikakve kontakte sa Srbijom.

    Prigožin je to naveo na zvaničnom Telegram kanalu kompanije, odgovarajući na pitanje Glasa Amerike na srpskom, o tome kakve aktivnosti Vagner grupa sprovodi u Srbiji.

    Prigožin tvrdi i da u Vagneru trenutno nema državljana Srbije i da ih odavno nije bilo i dodaje da glasine koje se “napumpavaju” oko interakcije Vagnerove grupe i Srbije nemaju nikakvog osnova.

    U međuvremenu, Bijela kuća je saopštila da će SAD sljedeće nedelje uvesti dodatne sankcije ruskoj privatnoj vojnoj Vagner grupi, za koju američki zvaničnici kažu da je pomagala ruskoj vojsci u ratu u Ukrajini.

    Portparol Bijele kuće za nacionalnu bezbjednost Džon Kirbi rekao je da će Ministarstvo finansija SAD označiti Vagner grupu kao značajnu transnacionalnu kriminalnu organizaciju, prenio je Rojters.

    “U skladu s takvom kvalifikacijom mi ćemo nametnuti dodatne sankcije sljedeće nedjelje protiv Vagnera i njegove mreže podrške na više kontinenata. Tim djelovanjem Vagner će biti prepozata kao transkontinentalna prijetnja i kroz svoj tekući obrazac ozbiljnih kriminalnih aktivnosti”, rekao je Kirbi novinarima na brifingu u Beloj kući.

    Proglašavanjem Vagnera transnacionalnom kriminalnom organizacijom prema američkoj izvršnoj naredbi 13581 zamrzava se cjelokupna američka imovina Vagnera i zabranjuje Amerikancima da obezbjeđuju sredstva, robu, ili da pružaju usluge toj grupi.

    “Ovim akcijama i mnogima koje će uslijediti, naša poruka svakoj kompaniji koje razmatra da pruži podršku Vagneru glasi: Vagner je kriminalna organizacija koja čini rasprostranjena zlodela i krši ljudska prava, i radićeno neumoljivo da identifikujemo, ometemo, razotkrijmo i usmerimo naše delovanje na one koji pomažu Vagneru”, rekao je Kirbi.

    Ruski biznismen i osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin ironično je reagovao na najavu Bijele kuće o proglašavanju Vagnera „međunarodnom zločinačkom organizacijom”, napominjući da će od tog trenutka on i Amerikanci postati kolege.

    „Konačno, sada su Vagner grupa i Amerikanci kolege. Od sada se naš odnos može nazvati ’obračunom kriminalnih klanova’“, navodi se u poruci koju je pres služba te grupe objavila na Telegram kanalu.

  • Amerikanci savjetuju Ukrajince: Sačekajte naše naoružanje i obuku, a onda ofanziva

    Amerikanci savjetuju Ukrajince: Sačekajte naše naoružanje i obuku, a onda ofanziva

    Visoki zvaničnici SAD savjetovali su Ukrajini da odustane od pokretanja velike ofanzive protiv ruskih snaga dok se ne završi nova isporuka modernog američkog oružja i obuka za njegovo korišćenje, saopštio je izvor iz administracije predsjednika Džozefa Bajdena.
    Visoki zvaničnik je u razgovoru sa malom grupom novinara pod uslovom anonimnosti, saopštio da se SAD čvrsto drže svoje odluke da u ovom trenutku Ukrajini ne isporučuju tenkove “abrams”, istovremeno kada se u Njemačkoj vodi polemika oko slanja Kijevu tenkova “leopard”, prenosi Rojters.

    Zvaničnik je rekao da SAD u ovom trenutku ne planiraju da pošalju ove tenkove u Ukrajinu jer su skupi i teški za održavanje, a njemački ministar odbrane Boris Pistorijus negirao je u petak da Berlin jednostrano blokira isporuku tenkova leopard u Ukrajinu, i naglasio da je vlada spremna da brzo preduzme korake i da ih pošalje ako postoji konsenzus među saveznicima.

    Nedavni pregovori Vašingtona sa Kijevom o mogućoj kontraofanzivi bili su u kontekstu obezbjeđivanja da Ukrajinci prvo posvete dovoljno vremena obuci za najnovije oružje koje obezbjeđuju SAD, naveo je ovaj zvaničnik.

    Američka administracija vjeruje da bi takva ofanziva bila uspješnija ako bi Kijev iskoristio obuku i značajnu dopunu novog naoružanja, nakon što su u četvrtak SAD saopštile da će poslati stotine oklopnih vozila u Ukrajinu za borbenu upotrebu. Bajden, koji je ove nedjelje odobrio novi paket oružja za Ukrajini vrijedan 2,5 milijardi dolara, rekao je novinarima u Bijeloj kući da će Kijev “dobiti svu potrebnu pomoć” u odgovoru na pitanje da li podržava namjeru Poljske da pošalje njemačke tenkove u Ukrajinu uz potrebnu saglasnost Berlina.

  • Napašće Moskvu? “Pancir” postavljen

    Napašće Moskvu? “Pancir” postavljen

    Prema pisanjima zapadnih medija, Kremlj se priprema za potencijalni napad na rusku prestonicu iako je to malo izvesna opcija.

    Kako piše Gardijan, na nekoliko odbrambenih i administrativnih zgrada u centru Moskve postavljeni su raketni sistemi dizajnirani za presretanje aviona i projektila.

    Fotografije objavljene na društvenim mrežama svedoče da je u pitanju raketni sistem “Pancir” postavljen na krov osmospratnice koju koristi rusko ministarstvo odbrane, dok se na jednom snimku vidi kako se PVO sistem odbrane podiže na krov obrazovne zgrade u moskovskom okrugu Taganka, 40 kilometara jugoistočno od Kremlja.

    Šta je “Pancir”?
    Odbrambeni sistem “Pancir” je namenjen za upotrebu na bližem dometu, uključujući mešavinu protivavionskih topova i raketa sposobnih da presretnu brze rakete vazduh-zemlja na dometu od sedam kilometara i taktičke avione na do 20 kilometara, piše Njuzvik.

    I dok je S-400 višemilionsko oružje, “Pancir” se može nabaviti po ceni ispod 15 miliona dolara i za razliku od njega je svestraniji jer može da gađa ciljeve udaljene do četiri kilometra brzinom od približno 40 metaka u sekundi, što Rusima daje jeftiniju odbrambenu opciju u slučaju čestih napada bespilotnim letelicama niske tehnologije.

  • Američki ekspert: SAD nisu shvatile lekciju

    Američki ekspert: SAD nisu shvatile lekciju

    Iznenađujuće kratko pamćenje, preti rukovodstvu SAD veoma ozbiljnim posledicama.

    Ovo je izjavio američki politikolog, Dmitrij Sajms.Američko rukovodstvo pogrešno tumači opreznost Moskve kao slabost. Odsustvo trenutne reakcije Ruske Federacije na određeno pitanje, u Vašingtonu doživljavaju kao nedostatak stvarne volje za pobedom i mogućnosti da se to postigne, tvrdi politikolog.

    Istovremeno, takve procene su u više navrata skupo koštale Sjedinjene Države, a iznenađujuće kratko pamćenje ih primorava, da iznova gaze na iste grabulje.

    “Oni su zaboravili, kako ih je Rusija upozorila na neprihvatljivost delovanja Zapada i ukrajinskih nacionalista 2013. godine, nakon čega se dogodilo ono što se dogodilo na Krimu. Ne sećaju se kako ih je Ruska Federacija upozorila na neprihvatljivost američke vojne intervencije u Siriji, nakon čega je Rusija preduzela odgovarajuće mere odmazde”, rekao je Sajms.

    Ekspert se osvrnuo i priznanje nezavisnosti Kosova od strane SAD i njenih saveznika. Upozorenje Moskve o nedopustivosti stvaranja takvog presedana nije poslušano. Nakon toga, Rusija je dala oštar odgovor na agresiju Gruzije u Južnoj Osetiji koju podržava Zapad.

    Međutim, kako su kasniji događaji pokazali, ova priča nije ništa naučila Amerikance. Ruska Federacija ih je šokirala na Krimu, u Siriji, a sada i u Donbasu.

  • Zapad podiže ulog u konfliktu u Ukrajini

    Zapad podiže ulog u konfliktu u Ukrajini

    Izjave zapadnih političara i isporukama novog naoružanja Ukrajini podižu ulog u konfliktu, reč je o provokativnom huškanju.

    Ovo je izjavila portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.Naime, Zaharova je na društvenim mrežama podsetila na sve izjave zapadnih političara o tome da je Ukrajini potrebno poslati još novog naoružanja, a sve u svetlu sastanka takozvane kontaktne grupe za vojnu pomoć Ukrajini, koji se održava u američkoj bazi „Ramštajn“ u Nemačkoj.

    “Danas se u Nemačkoj održava sastanak kontaktne grupe, a glavna tema je isporuka naoružanja Ukrajini, između ostalog PVO sistema i tenkova. Prethodno je Vašington saopštio o da će novi paket pomoći Kijevu iznositi 2,5 milijarde dolara, dok je američki državni sekretar Entoni Blinken kazao da je Ukrajini neophodno isporučiti sve što im je potrebno za uspeh na terenu”, napisala je Zaharova.

    Ona je takođe kazala i da je administracija Vašingtona otišla i korak dalje rekavši da je Ukrajini potrebno naoružanje kako bi izvodili napade na Krim.

    Osvrnula se i na izjavu šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je pozvala sve evropske zemlje da Kijevu daju bilo koje naoružanje koje bi ukrajinskoj vojsci bilo od koristi. “Sve to ocenjujemo kao provokativno huškanje Zapada što dodatno podiže ulog u konfliktu i to će neminovno dovesti do porasta broja žrtava i opasne eskalacije”, zaključila je Zaharova.

  • Ukrajinci zadovoljni

    Ukrajinci zadovoljni

    Šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Andrij Jermak izjavio je danas da će Kijev na kraju dobiti vojnu pomoć od Zapada.

    Jeremak kaže da će ta oprema pomoći da se pobedi u sukobu sa Rusijom.

    ”Postajemo jači. A sve što još nismo dobili, dobićemo”, napisao je Jermak na svom nalogu na društvenoj mreži Telegram, prenosi Rojters.

    On je ovo izjavio nakon što je ranije danas poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak rekao da saveznici Kijeva nisu doneli odluku o isporuci tenkova “leopard 2” Ukrajini.

    Ranije danas nemački ministar odbrane Boris Pistorijus negirao je na sastanku vojnih lidera u američkoj vazdušnoj bazi Ramštajn da Berlin jednostrano blokira isporuku tenkova Leopard Ukrajini i dodao da će nemačka vlada biti spremna da brzo reaguje po tom pitanju ako se postigne konsenzus među saveznicima.

  • Postignut dogovor u bazi Ramštajn

    Postignut dogovor u bazi Ramštajn

    Američki ministar odbrane Lojd Ostin izjavio je danas u vojnoj bazi Ramštajnu da je Njemačka pouzdan saveznik i da će nastaviti da ima vodeću ulogu.

    Ostin je pohvalio Njemačku uprkos tome što Berlin još nije odobrio isporuku tenkova “leopard 2” Ukrajini.

    Nemačka je pouzdan saveznik i biće takva i u budućnosti, rekao je Ostin na kraju sastanka o slanju oružja Ukrajini održanog u američkoj vazdušnoj vojnoj bazi u Ramštajnu u Nemačkoj.

    Ostin je napomenuo da ne smatra da bi ukrajinske snage mogle da oslobode sve teritorije Ukrajine koje su zauzele ruske snage, preneo je Rojters.

    Na sastanku u Ramštajnu nije doneta odluka o slanju tenkova “leopard 2” u Ukrajinu, izjavio je poljski ministar odbrane Mariuš Blaščak.

    Blaščak je, međutim, izrazio optimizam da će ipak biti postignut dogovor povodom tog pitanja jer su se ministri odbrane 15 zemalja sastali na marginama današnje konferencije da bi razgovarali o toj temi, preneo je Rojters.

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je danas u Madridu da su pojedine evropske zemlje spremne da pošalju teške tenkove Ukrajini i izrazio očekivanje da će odluka o tome biti doneta danas na sastanku ministara odbrane u Ramštajnu.

  • Putin izgubio ekonomski rat?

    Putin izgubio ekonomski rat?

    Sve Putinove procene oko ekonomskog rata su propale te je trajno i nepopravljivo oslabio rusku poziciju na globalnom ekonomskom planu.

    Veći deo prošle godine, od početka sukoba sa Ukrajinom 24. februara prošle godine, ruski predsednik Vladimir Putin uzdao se u svoju navodnu energetsku svemoć, držeći globalnu ekonomiju kao taoca svojih hirova, prenosi Jutarnji list.

    Od prošlog leta, Putin je obustavio snabdevanje Evrope prirodnim gasom, nadajući se da će se Evropljani, smrzavajući se bez grejanja tokom zime, okrenuti protiv svojih vlasti i učiniti nastavak zapadne podrške Kijevu nemogućim.

    Pretnja je zaista bila jaka – 2021. godine neverovatnih 83 odsto ruskog gasa izvezeno je u Evropu. Ruski ukupni globalni izvoz od 7 miliona barela nafte dnevno i 200 milijardi kubnih metara gasa iz cevovoda godišnje, čini oko polovinu saveznih prihoda zemlje. Što je još važnije, ruski izvoz robe igrao je ključnu ulogu u globalnim lancima snabdevanja – Evropa se oslanjala na Rusiju kad je u pitanju 46 odsto svog ukupnog snabdevanja gasom, s uporedivim nivoima zavisnosti od drugih ruskih proizvoda, uključujući metale i đubriva.

    Međutim, sada, kako se bliži godišnjica sukoba, očigledno je da je Rusija trajno izgubila svoju nekadašnju ekonomsku moć na globalnom tržištu, navodi u svojoj iscrpnoj analizi Foreign Policy. Zahvaljujući neuobičajeno blagoj i toploj zimi u Evropi, Putinov pritisak maksimalne moći se izduvao i najveća žrtva Putinovog kockanja sa gasom – kako su još jesenas neki predviđali – bila je sama Rusija. Putinova moć uticaja kada je u pitanju prirodni gas sada više ne postoji jer svetu – i što je najvažnije, Evropi – više ne treba nužno ruski gas.

    Daleko od smrzavanja nasmrt, Evropa je vrlo brzo uspela da osigura alternativna snabdevanja gasom prelaskom na globalno tržište ukapljenog prirodnog gasa (LNG). To uključuje procenjenih 55 milijardi kubnih metara iz Sjedinjenih Država, dva i po puta više od predratnog američkog izvoza LNG-a u Evropu. Zajedno s povećanjem snabdevanja iz obnovljivih izvora, nuklearnih izvora i u međuvremenu ponovno aktuelnog uglja, ova alternativna snabdevanja smanjila su zavisnost Evrope od ruskog gasa na 9 odsto ukupnog uvoza gasa. Tačnije, Evropa sada kupuje više LNG-a nego što je ikada kupovala ruskog gasa.

    Nema zime što se gasa tiče
    Nadalje, neuobičajeno topla zima u Evropi znači ne samo da su izbegnuti najgori mogući scenariji, već su puni skladišni rezervoari u Evropi jedva trošeni i zalihe se mogu preneti na sledeću zimu. U januaru su nemački rezervoari za skladištenje bili na rekordnih 91 odsto popunjenosti, u odnosu na 54 odsto prošle godine, što znači da će Evropa morati da kupi znatno manje gasa 2023. nego 2022. godine.

    Implikacije toga su velike. Evropa sada ima osigurano dovoljno snabdevanje energijom bar do 2024. godine, što joj daje dovoljno vremena da se jeftinije alternativno snabdevanje energijom – i obnovljivi izvori i tranzicijska goriva – u potpunosti upogoni i počne da funkcioniše. To uključuje uvoz dodatnih 200 milijardi kubnih metara godišnje u izvoznom kapacitetu LNG-a do 2024. godine, što je dovoljno da se u potpunosti i trajno zamene ruske isporuke gasa od 200 milijardi kubnih metara godišnje jednom zauvek.

    Nadalje, dani globalno skupe energije usled ruskog stezanja snabdevanja su zauvek gotovi, procenjuje Foreign Policy. Uz manju očekivanu evropsku potražnju za LNG-om, Kina se okreće od globalnog LNG-a prema domaćim izvorima. Zajedno s brzorastućim snabdevanjem LNG-om, malo je iznenađenje da tržište terminskih (futures) ugovora – isporuka se realizuje u budućnosti po danas dogovorenoj ceni – za gas sada kreiraju cenu gasa tako da bude jeftiniji od preratnih cenovnih nivoa u godinama koje dolaze.

    Putin, s druge strane, nema više mogućnosti i načina da zameni svog bivšeg primarnog klijenta, odnosno Evropu, nekim drugim. On sada na teži način otkriva da je potrošačima mnogo lakše da zamene nepouzdane dobavljače robe, nego što je dobavljačima da pronađu nova tržišta. Putin već sada ne izvlači praktično nikakvu zaradu od prodaje gasa, budući da su njegove preratne isporuke 150 milijardi kubnih metara gasa putem gasovoda u Evropu zamenjene s mizernih 16 milijardi kubnih metara u Kinu i neznatnom zaradom od prodaje LNG-a na globalnom tržištu, jedva dovoljno da pokrije troškove.

    Jednostavno, kako se navodi, ne postoje tržišta na kojima bi Putin mogao da nadomesti ni blizu taj manjak od 150 milijardi kubnih metara – Kina neće imati potrebni kapacitet cevovoda da bi primala više gasa još najmanje jednu deceniju, a ionako preferira domaće izvore energije i nabavku od većeg broja izvora, dok ruska zaostala tehnologija onemogućava povećanje izvoza LNG-a zbog spore proizvodnje.

    Urušavanje energetske pozicije
    Putinov uticaj i kada je nafta u pitanju takođe se smanjuje. Prošli su dani kada je strah da će Putin povući ruske zalihe nafte s tržišta uzrokovao vrtoglavi skok cena nafte za 40 posto za dve nedelje. Kada je kao odgovor na prošlomesečno postavljanje gornje granice cena nafte od strane grupe G7 Putin najavio od 1. februara zabranu izvoza u zemlje koje su prihvatile gornju cenu nafte, cene nafte su zapravo pale. A razlog tome je što je sada očigledno da svet više ne zavisi od Putinove nafte.

    Tržište nafte se okreće u korist kupaca, a ne prodavača, usled sve veće ponude i to je više nego dovoljno da se kompenzuje mogući pad proizvodnje ruske sirove nafte. U decembru je zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao ruskim medijima da je vlada spremna da smanji proizvodnju sirove nafte do 700.000 barela u 2023. Cene nafte sada su niže nego pre rata u Ukrajini, a samo u drugoj polovini 2022. došlo je do porasta ponude za 4 miliona barela dnevno od proizvođača poput Sjedinjenih Država, Venecuele, Kanade i Brazila.

    S još većim novim isporukama koje se očekuju ove godine, sva izgubljena ruska sirova nafta biće neprimetno i lako zamenjena u roku od svega nekoliko nedelja. S tim da ovaj put, pak, Putin ne može da natera Saudijsku Arabiju da priskoči u pomoć drastičnim smanjenjem proizvodnih kvota proizvođača iz grupe OPEC+, kao što je učinio prošlog oktobra, a to je tako zato što SAD sada pauziraju s ključnim saudijskim transferima oružja i tehnologije usled pojačane međunarodne kontrole znatnog viška neiskorišćenih kapaciteta grupe OPEC+.

    Putinova moć takođe je oslabila jer ga ograničenje cena od strane G7 osuđuje na poziciju gubitnika, što urušava energetsku poziciju Rusije šta god ruski predsednik učinio. Kina i Indija, bez izričitog sudelovanja u konceptu gornje granice, ipak je iskorišćavaju kako bi postigle čvrstu nagodbu s Rusijom o popustima do 50 posto, pa iako Indija kupuje 33 puta više ruske nafte nego što je bila pre godinu dana, Rusija ne ostvaruje veliku zaradu s obzirom na troškove proizvodnje zbog skupljeg transporta. Istovremeno, ako Putin još više smanji proizvodnju, kao što je pretio da će učiniti, izgubiće globalno važan udeo na tržištu nafte usled sve zasićenijeg tržišta nafte i daljeg pada vlastitih prihoda u trenutku kada je već ionako ‘gladan’ gotovine.

    Nikad više neće moći da izazove takav haos
    Čak su i drugi Putinovi robni aduti potrošeni. Njegova strategija da hranu koristi kao oružje neslavno je propala kada su se čak i njegovi nominalni saveznici okrenuli protiv njega, a na određenim tržištima metala na kojima je Rusija istorijski dominirala, kao što su tržišta nikla, paladijuma i titanijuma, kupci koji strahuju od ucena u kombinaciji s višim cenama, ubrzali su povrat poslovanja na pređašnja područja i ponovno oživeli uspavana javna i privatna ulaganja u ključne lance snabdevanja mineralima i rudarske projekte.

    Ona su uglavnom u Severnoj i Južnoj Americi i Africi, gde se nalaze mnoge neiskorišćene rezerve minerala. Zapravo, na nekoliko ključnih tržišta metala, kao što su kobalt i nikal, ukupna proizvodnja novih rudnika koji će biti otvoreni tokom sledeće dve godine, stvoriće više nego dovoljnu ponudu da trajno zameni ruske metale u globalnim lancima snabdevanja.

    Putinove neuspešne ekonomske strategije još su jedan skup pogrešnih procena koje treba dodati na sve duži popis takvih, od njegovog podcenjivanja građana Ukrajine kada je odbrana njihove zemlje u pitanju, do podcenjivanja kolektivnog jedinstva i snage volje Zapada. Ali, Putinov neuspeli ekonomski i energetski rat, svakako, nije prošao bez posledica. Prelivanje krize je uticalo na mnoge živote, transformisalo lance snabdevanja, promenilo trgovinske tokove, a potrošači još uvek osećaju udar viših cena budući da novokreiranim nižim cenama treba neko vreme da procirkulišu kroz privredu.

    Međutim, bitno je da se svemu tome nazire kraj. Nikada više Putin neće biti u položaju da izazove takav haos i poremećaje u globalnoj ekonomiji jer je trajno oslabio najsnažnije i najvažnije ruske adute – moć njenog energetskog i robnog sektora – do razmera da je stvar nepopravljiva. Rat na bojnom polju još traje, ali bar je na ekonomskom planu pobeda na vidiku, zaključuje se u analizi Foreign Policy.

  • Veliki preokret: Rusi udaraju iz tri pravca

    Veliki preokret: Rusi udaraju iz tri pravca

    Ukrajina se priprema za veliku rusku ofanzivu u roku od nekoliko nedelja dok ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da preokrene tok rata.

    On planira da napadne iz tri pravca.

    Savetnik Vladimira Zelenskog otkrio je da Kijev očekuje napad sa severa u Bjelorusiji, iz ruskih uporišta Donjecka i Luganska na istoku i na jugu sa poluostrva Krim, prenosi DailyMail.

    U slučaju uspeha, moskovske trupe bi opkolile odbrambene snage i oterale Ukrajinu posle niza napredovanja poslednjih meseci.

    “Rusi nas okružuju u rasponu od 240 stepeni, napadaju sa Crnog mora, iz Belorusije i Luganske i Donjecke oblasti”, rekao je Rustem Umerov, član pregovaračkog tima Zelenskog, za Daili Beast.

    Borbe su već intenzivirane u Zaporožju, koje je mesecima stagniralo.

    Zvaničnici očekuju “napad kleštima” iz Harkova kada Putin izda naređenje za istovremenu ofanzivu.

    “U pravcu Zaporožja, intenzitet vojnih aktivnosti je naglo povećan”, rekao je zvaničnik Vladimir Rogov na platformi društvenih medija Telegram.

    I Rogov i ruska vojska rekli su da su moskovske snage zauzele selo Lobkove, oko 30 kilometara južno od regionalne prestonice pod kontrolom Ukrajine, koja se takođe zove Zaporožje.

    ” Lobkove je naše”, rekao je Rogov.

    On je dodao da su ruske snage gađale ukrajinske položaje iz tenkova, minobacača i artiljerije u desetak sela u regionu.

  • Nema dogovora: Za sada ništa od slanja tenekova za Ukrajinu

    Nema dogovora: Za sada ništa od slanja tenekova za Ukrajinu

    Dogovor o slanju tenkova “leopard dva” Ukrajini nije postignut na današnjem sastanku saveznika u njemačkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn, izjavio je poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak.
    Blaščak je rekao da ostaje optimista da će napori na kraju uroditi plodom.
    “Nada proističe iz činjenice da su se ministri odbrane 15 zemalja sastali na marginama današnje konferencije i razgovarali o toj temi”, rekoa je Blaščak novinarima.

    On je dodao da je “uvjeren da će koalicija koja se gradi na kraju rezultovati uspjehom”.