VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • NATO vojnici u Ukrajini?

    NATO vojnici u Ukrajini?

    Džerald Hovart smatra da Zapad treba da osnuje koaliciju zemalja-članica NATO-a koje bi želјele da pošalju svoju vojsku u Ukrajinu.

    Po mišljenju bivšeg zamenika ministra odbrane Velike Britanije, Zapad bi trebalo da “razmotri” opciju slanja NATO vojnika u Ukrajinu.

    “Rusija je u ovome ona strana koja je kriva, Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu. Svi na Zapadu su objavili da Ukrajina mora da pobedi. Velika Britanija je na tom putu još od vremena vlasti Borisa Džonsona, da Ukrajini treba pomoći. Mislim da je potrebno da razmislimo kuda ovo vodi. Jer u ovom momentu izgleda da je Rusija u zastoju sa ‘poravnanjem’ svih delova suverene zemlje”, rekao je Hovart za “Skaj njuz”.

    On je kazao da Zapad treba da odluči kako želi to da postigne, ako planira da pomogne Ukrajini i dodao: “Ukrajina mora da pobedi jer ako ne pobedi – gde će Putin krenuti potom”.

    “Mislim da pomeranje ivice polako, malo ovde, malo tamo nije odgovor”, rekao je on.

    Dodao je da zapadne zemlje ne bi trebalo odmah da isporuče Ukrajini borbene avione jer, ukoliko bi američki avioni F-16 pali u ruke ruske vojske Zapad bi se suočio sa novom opasnošću.

    “Mislim da Zapad treba da odluči kako planira da obavi svoj posao i na koji način bi Ukrajina trebalo da dobije ovaj rat. Smatram da jednostavno uključivanje u sukob neće pomoći. Sada nam je potrebna strateška odluka i mislim da bi trebalo da preuzmemo obavezu da formiramo koaliciju onih koji žele da se uključe u sukob, podrže Ukrajinu i potisnu Rusiju iz te suverene zemlje”, rekao je Hovart.

    Džerald Hovart bio je zamenik ministra odbrane Velike Britanije od 2010. do 2012. godine.

    UŽIVO Još nije kraj; Stižu; Amerika donela odluku
    Bajden odbio
    Ranije je predsednik Amerike Džozef Bajden izjavio da Amerika nema nameru da isporučuje Kijevu lovce F-16, preneo je Rojters.

    NATO blok je već ušao u direktan sukob sa Rusijom, od samog početka rusko-ukrajinskog sukoba je uključen, i svakim danom sve otvorenije na to ukazuje, izjavio je šef DNR Denis Pušilin.

    “Videli smo da NATO zemlje povećavaju svoje prisustvo u blizini ruskih granica mnogo pre početka specijalne vojne operacije. NATO je od samog početka uključen u sukob i svakim danom sve otvorenije to pokazuje”, rekao je Pušilin.

    Moskva je više puta upozorila da bi dolazak NATO trupa bio početak direktnog sukoba.

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nedavno rekao da su kijevske vlasti direktno sa Zapada dobile direktivu da još ne pregovaraju sa Moskvom, upozorivši da će ovakvi napori samo otežati situaciju u regionu i svetu kada jednom konačno bude rešeno da se sedne za pregovarački sto.

    “Rat koji Rusija vodi sa Zapadom više nije hibridni rat, jer mu tako malo fali da postane pravi”, kazao je.

  • Njujork tajms: Ruska spoljna trgovina na nivou prije rata, sankcije neefikasne

    Njujork tajms: Ruska spoljna trgovina na nivou prije rata, sankcije neefikasne

    Ruska spoljna trgovina vratila se na nivo na kome je bila prije otpočinjanja rata u Ukrajini, a sankcije koje je Zapad uveo Moskvi nisu postigle željeni efekat ocjenjuje Njujork Tajms.

    Prema navodima američkog dnevnog lista, kompanije mnogih zapadnih zemalja nisu u potpunosti prekinule trgovinske veze sa Rusijom.

    Kako ističu, nedavno istraživanje švajcarskog Univerziteta Sent Galen pokazalo je da je manje od devet odsto kompanija koje imaju sjedište u Evropskoj uniji ili u nekoj od zemalja Grupe 7 u potpunosti prestalo da posluje na teritoriji Ruske Federacije.

    Dodaje se da nedavno sprovedene analize ukazuju da je spoljnotrgovinska razmjena sa susjedima i saveznicima Rusije poput Turske, Kine, Belorusije, Kazahstana i Kirgizije naglo porasla i da su te zemlje uspješno obezbijedile Rusiji mnoge proizvode koje su zapadne zemlje pokušale da uskrate, kako bi kaznile Moskvu zbog invazije na Ukrajinu.

    Njujork tajms ocjenjuje da se “ruska ekonomija pokazala iznenađujuće otpornom”, i postavlja pitanje o efikasnosti sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji.

    Kako se navodi, uprkos sankcijama, istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukazuju na otpornost ruske ekonomije.

    Prema MMF-u, ruski projektovani rast BDP-a biće 0,3 odsto ove godine, iako je prethodno procijenjeno da će zabilježiti pad od od 2,3 odsto.

  • Rusija u 2022. povećala izvoz TNG u Evropu

    Rusija u 2022. povećala izvoz TNG u Evropu

    Rusija je u 2022. izvezla oko 17 miliona tona tečnog naftnog gasa (TNG) u Evropu,

    To je za oko 20 odsto više od količine izvezene 2021. i na taj način je delimično nadoknadila nagli pad izvoza TNG putem gasovoda, saopštila je danas analitička agencija Refinitiv Eikon.

    Nakon prekida snabdevanja gasom iz Rusije zbog političke krize koju je izazvao rat u Ukrajini, Evropa je povećala uvoz TNG koji se transportuje u tečnom obliku na minus 160 stepeni Celzijusa, prenosi Rojters.

    Obim izvoza ruskog gasa putem gasovoda u Evropu prethodne godine pao je na najniži nivo u postsovjetskom periodu, pošto je zbog rata u Ukrajini i eksplozije na glavnom gasovodu Severni tok Evropa smanjila uvoz TNG iz Rusjie.

    Rojters navodi da je Rusija u 2022. povećala ukupan izvoz TNG za 8,6 odsto, odnosno na oko 33 miliona tona, od čega je više od polovine izvezeno u Evropu.

    Najveći ruski proizvođač TNG Novatek obezbedio je najveći deo isporučenih zaliha, sa oko 20,8 miliona tona pribavljenh iz projekta Jamal TNG, i oko 700,000 tona iz projekta Krio Gas-Visotsk, navodi agencija Refinitiv Eikon.

  • Velika eskalacija rata… Za dve do tri nedelje

    Velika eskalacija rata… Za dve do tri nedelje

    Ukrajina se sprema za veliku rusku eskalaciju koja bi mogla da se dogodi čak i u naredne dve do tri nedelje.

    To je za Skaj njuz rekao Aleksij Danilov, sekretar Savjeta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.

    Danilov kaže da najteže borbe tek predstoje i da će narednih nekoliko mjeseci biti presudni.

    On je pozvao zapadne saveznike da pošalju više oružja, uključujući britanski Tajfun i borbene avione drugih partnera.

  • Borenović traži da mu Savjet ministara odgovori koliko je bilo paketa sankcija Rusiji

    Borenović traži da mu Savjet ministara odgovori koliko je bilo paketa sankcija Rusiji

    Predsjednik PDP i poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Branislav Borenović, na današnjoj sjednici je istakao da više od osam mjeseci nije dobio odgovor na poslaničko pitanje koje se tiče uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji.

    Tražio sam dostavljanje detaljne informacije o svim odlukama i stavovima Savjeta EU koje se tiču sankcija Ruskoj Federaciji, a kojima se BiH pridružila. Znamo i tada i danas da je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku jasno istakao da se BiH pridružila svim mjerama EU protiv Ruske Federacije i smatram da je jako važno da Savjet ministara dostavi informaciju o ovom postupanju i Parlamentu BiH, rekao je Borenović.

    Istakao je da je nevjerovatno da više od osam mjeseci ne dobija odgovor, zato što su četiri člana tadašnjeg saziva Savjeta ministara iz SNSD i “njihovih satelita” glasali protiv utvrđivanja i dostavljanja odgovora Predstavničkom domu.

    – Ne znam čega se ti ljudi boje i zašto ih je strah da se saopšte činjenice koje treba da zna javnost. U koliko slučajeva se BiH pridružila sankcijama protiv Ruske Federacije, koliko je bilo paketa sankcija i zašto se to krije. Valjda je obaveza institucija da o odlukama obavještavaju javnost i Predstavnički dom, posebno u svjetlu novih informacija da se traži od Savjeta ministara da se uvedu vize ruskim građanima po osnovu zahtjeva koji dolazi iz EU – rekao je Borenović.

    On je zatražio da se institucije jasno odrede po ovim pitanjima.

    – Nemojte jedno raditi iza zatvorenih vrata, a drugo pred medijima. Jedno govorite pred kamerama, a sasvim drugačije institucionalno postupate. Saopštite narodu šta zvanično rade institucije po pitanju pridruživanja sankcijama Ruskoj Federaciji. Nema sredine, dosta više dvoličnosti, ili se jeste ili niste pridružili sankcijama – rekao je Borenović.

    On je istakao da će identično pitanje, koje je ranije postavio bivšem predsjedavajućem Savjeta ministara Zoranu Tegeltiji i ministarki inostranih poslova Biseri Turković, postaviti i novoj predsjedavajućoj i novom ministru inostranih poslova.

  • Rusi objavili: Preuzeli smo kontrolu

    Rusi objavili: Preuzeli smo kontrolu

    Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov rekao je danas da su ruske snage preuzele kontrolu nad selom Blagodatnoje, oko 5 kilometara od Bahmuta.

    On je naveo da su u borbama za Blagodatnoje učestvovali dobrovoljci jurišnih jedinica, uz podršku operativno-taktičke i armijske avijacije, raketnih trupa i artiljerije Južne borbene grupe, prenosi TASS.Oko Bahmuta se proteklih nedelja vode neke od najtežih bitaka u Ukrajini. Privatna vojna grupa Vagner, koju su Sjedinjene Američke Države označile kao transnacionalnu kriminalnu organizaciju, saopštila je još u subotu da su njene jedinice preuzele kontrolu nad Blahodatnom, ali je Kijev tvrdio da je napad na selo odbijen, preneo je Rojters.

  • Njemački poklon Rusiji

    Njemački poklon Rusiji

    Izjava njemačke ministarke spoljnih poslova da Evropa “ratuje protiv Rusije” je poklon Kremlju, piše lider Hrišćansko-demokratske unije Fridrih Merc.

    On je za list “Fokus” rekao da Moskva može ovu izjavu da okrene u svoju korist.

    “Ovakve greške su nedopustive, posebno u dobro pripremljenom govoru pred parlamentarnom Skupštinom Savjeta Evrope. U ovako napetoj situaciji neophodno je odmjeriti svaku riječ“, navodi se u publikaciji.

    On je dodao da svako može loše da se izrazi, ali da se u kontekstu svega što se dogodilo stiče utisak da u koalicionoj Vladi Njemačke uopšte ne postoji koordinisana spoljna i bezbednosna politika.

    “A ministarka spoljnih poslova Njemačke nemarno izgovara takve riječi koje će protivnici naše pomoći Ukrajini upotrebiti kao oružje. U teškim vremenima, ovakva spoljna i bezbednosna politika osuđene su na neuspijeh u borbi za podršku stanovništvu”, zaključio je Merc.

    Analene Berbok je tokom sednice PASE 24. januara izjavila da evropske zemlje “ratuju protiv Rusije” i pozvala evropske države da zajedno učine više za Ukrajinu, a ne da traže krivce među svojima.

    Ove reči isprovocirale su talas kritika njemačkih političara na račun Berbokove, a MSP Njemačke moraolo je posebno da objavi saopštenje da podrška Kijevu ne čini Berlin jednom od strana u sukobu.

  • Ukrajinska vojska se povlači

    Ukrajinska vojska se povlači

    Ukrajinske trupe napustile su prvu liniju odbrane u Zaporoškoj oblasti, kaže član glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov.

    On je za RIA Novosti rekao da su se Ukrajinci povukli se na unapred pripremljene položaje druge i treće linije.

    Prema njegovim rečima, cilj ofanzivne operacije je postignut, planovi ukrajinske armije da krene u ofanzivu u Zaporoškoj oblasti na neko vreme su osujećeni.

    “Naša armija je oslobodila nove odbrambene linije. Zauzela ih je i sada ima povoljniji taktički i strateški položaj na zaporoškom frontu. Naša vojska uspela je da oslobodi i preuzme pod vatrenu ili operativnu kontrolu devet naselja”, naglasio je Rogov.

    On je dodao da su specijalne snage ukrajinske vojske tokom noći pokušale da se probiju do ruskih položaja u Zaporoškoj oblasti, ali je napad odbijen.

  • Loša procjena: Putin je bio na koljenima, a onda…

    Loša procjena: Putin je bio na koljenima, a onda…

    Odugovlačenje zapadnih zemalja da dostave ključnu vojnu pomoć poput tenkova, omogućilo je ruskim snagama da “povrate inicijativu” u ratu u Ukrajini.

    To pokazuje nova analiza Instituta za ratne studije, piše Njuzvik.

    U ovih 11 mjeseci, rat u Ukrajini se razvijao u tri faze, a ritam dostave zapadne vojne pomoći snažno je oblikovao njegov tok, objavio je u nedelju Institut za ratne studije (ISW).

    Prvi period rata, bio je od početka invazije 24. februara 2022. do 3. jula 2022. godine.

    U toj fazi ruske snage su bile u ofanzivi, ali su ukrajinske snage preuzele inicijativu i pokrenule veliku kontraofanzivu u avgustu”.

    Iako je Ukrajina do sredine novembra uspela da potisne Ruse iz zapadnog dela Hersonske oblasti, do druge faze rata nije mogla da pokrene novu kontraofanzivu.

    Snage Kremlja su tada imale “priliku da povrate inicijativu ako su htele ili da podignu letvicu za neke buduće ukrajinske kontraofanzive čak i ako to ne urade”.

    Ali sposobnost Ukrajine da pokrene kontraofanzivu u ovoj trećoj fazi ograničena je nevoljnošću Zapada da Ukrajini pošalje napredne sisteme naoružanja, posebno tenkove, rakete dugog dometa i sisteme protivvazdušne odbrane.

    Iako ukrajinska vojska ima nekih unutrašnjih problema, “oružje i zalihe su uvek ključni za planiranje i sprovođenje vojnih kampanja”, navodi ISW.

    Kijev zna šta je na kocki

    Pošto zemlja nije imala odbrambenu industriju na visokom nivou pre rata, Kijev se u velikoj meri oslanjao na zapadne saveznike za snabdevanje vojske svom opremom potrebnom za odbijanje ruskog napada ili pokretanje sopstvene kontraofanzive.

    Zapadna pomoć u prvim mesecima rata bila je ograničena na dopunjavanje ukrajinskih zaliha iz sovjetskog doba, ali su do juna zalihe iz prijateljskih zemalja prestale, kaže ISW. Pošto zapadne zemlje nisu mogle da proizvode oružje iz sovjetskog doba, SAD i Velika Britanija su prešle na slanje zapadnog oružja.

    Iako je Kijev do jula dobio značajnu pomoć od SAD u vidu haubica i sistema HIMARS, ukrajinske snage su napredovale mnogo sporije kroz Hersonsku oblast nego kroz Harkov, jer su bile zabrinute da će potrošiti sve oružje koje će im trebati za kontranapad.

    Da su zapadne zemlje podržale Ukrajinu tako što su prešle na slanje zapadnih sistema naoružanja već u leto 2022. godine, prema mišljenju istraživačkog centra, Ukrajina bi bila bolje opremljena da nastavi kontraofanzivu nakon zauzimanja Harkova i Hersona.

    Slanjem oklopnih vozila, na primer, Kijev bi bio u stanju da “Rusima oduzme mogućnost da pregrupišu svoje snage i pokušaju da povrate inicijativu”.

    I SAD i Nemačka najavile su 25. januara da će poslati ograničen broj tenkova M1 “Abrams” i “Leopard 2” u Ukrajinu. Berlin se dugo opirao pozivima da pošalju tenkove i da dozvoli trećim stranama da ih pošalju.

    SAD i Nemačka su već poslale oklopne transportere Striker, borbena vozila Bredli i borbena vozila pešadije Marder, pre nego što je Velika Britanija rekla da će poslati svoje glavne borbene tenkove “Challenger 2” u Kijev.

  • Bajden: SAD neće slati avione

    Bajden: SAD neće slati avione

    Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da Vašington neće slati borbene avione F16 Ukrajini, javio je Rojters.

    Prošle nedelje, zapadni mediji su objavili da grupa vojnih zvaničnika “u tišini” nagovara Pentagon da pošalje avione F16 Kijevu.

    Sinoć se o ovom pitanu oglasio i predsednik Francuske Emanuel Makron, koji nije isključio mogućnost da Pariz pošalje Kijevu borbene avione, ali uz određene uslove.

    SAD će za nekoliko nedelja poslati Ukrajini tenkove tipa “M1 Abrams”.