Oznaka: Rusija

Moskva ne vidi spremnost za konstruktivnu saradnju zapadnih zemalja i kijevskih vlasti, izjavio je stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja.

“Nadam se da će kada prestanu ovo pumpanje oružjem i bezumlje, kada se oni koji ovaj posrednički rat vode protiv nas preko jadnih Ukrajinaca zaustave i kada stvarno saslušaju šta Rusiju brine – i izgledi za mir biti izvesniji“, istakao je diplomata.

Odgovarajući na pitanje da li se ove godine može očekivati regulisanje sukoba u Ukrajini, Nebenzja je rekao:

“Svi se nadamo miru“, poručio je diplomata.

Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u intervjuu nemačkom listu “Velt“ izjavio da put ka miru vodi preko isporuka oružja Kijevu.

Bivši savetnik predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič smatra da je nakon završetka borbenih dejstava u Ukrajini moguć “scenario dve Koreje”, pišu mediji.

Prema njegovim rečima, sukob se možda neće završiti onako kako Kijev očekuje, te postoji mogućnost da Ukrajina ne povrati svoje teritorije.

“Šta će se dogoditi sa društvom koje je imalo previsoka očekivanja, a dobiće uslovne nove Minske sporazume? Ta opruga neispunjenih očekivanja tako jako će nas udariti – i moralno i na sve druge načine da ćemo jednostavno biti van sebe”, rekao je Arestovič.

Kako je dodao, završetak sukoba možda neće opravdati očekivanja Ukrajinaca ne zato jer “podmukli Amerikanci ne daju oružje ili odugovlače sa isporukama” , nego zbog toga što je, po rečima Arestoviča, “za uspeh potrebno 400.000 odlično obučenih vojnika sa NATO oružjem koji bi oslobodili teritorije”.

On je istakao da Kijev nema tolike snage, niti će ih imati u narednoj godini.

Arestovič zaključuje da Zapadu preostaje da “formira Južnu Koreju sa garancijama”.

Početkom januara je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov tvrdio da Rusija namerava da predloži Ukrajini “korejski scenario” rešavanja sukoba, te je pominjao “uslovnu 38. paralelu”, aludirajući na liniju podele između Severne i Južne Koreje.

Međutim, u Kremlju su demantovali njegove navode.

Inače, demilitarizovana zona koja deli Severnu i Južnu Koreju nalazi se na 38. paraleli severne geografske širine.

Tu je određena granica nakon potpisivanja sporazuma o primirju 1953. godine kada su zaustavljena borbena dejstva na Korejskom poluostrvu koja su trajala od 1950. godine.

Severna i Južna Koreja još nisu sklopile mirovni sporazum.

Dok Rusija šalje pojačanja u istočnu Ukrajinu uoči nove ofanzive, Njujork tajms izveštava kako se to oseća u gradovima i selima duž istočnog fronta.

“Iscrpljene ukrajinske trupe žale se da su već brojčano nadjačane i naoružane, čak i pre nego što je Rusija poslala većinu svojih otprilike 200.000 novomobilizovanih vojnika”, navodi Njujork tajms.

Takođe, lekari u bolnicama govore o sve većim gubicima dok se bore za zbrinjavanje boraca s ‘groznimpovredama'”, navodi dalje američki list.

List dodaje da se civili ponovno suočavaju s mučnom odlukom hoće li ostati ili čekati nadolazeće ruske napade.

S druge strane, britanski obaveštajci tvrde da ruskoj vojsci ponestaje municije i manevarskih jedinica potrebnih za uspešnu ofanzivu.

U najnovijim obaveštajnim podacima ministarstva navodi se da će ruski zvaničnici zahtevati sveobuhvatni napredak, ali da je malo verovatno da Rusija može da okupi snage potrebne da značajno utiče na ishod rata u narednim sedmicama.

“Ruske snage su sedmično uspele da osvoje samo nekoliko stotina metara teritorije. To je gotovo sigurno jer Rusiji sada nedostaju minicija i manevarske jedinice potrebne za uspešne ofanzive. Viši zapovednici verovatno rade planove koji zahtevaju jedinice za koje nemaju dovoljno ljudstva”, navode Britanci.

Jedinice su neiskusne za postizanje nerealnih ciljeva zbog političkog pritiska. Vrlo je verovatno da Rusija pokušava ponovno da pokrene ofenzivu u Ukrajini od početka januara ove godine, ali s ciljem zauzimanja preostalih delova Donjecke oblasti koja je pod ukrajinskom vlašću, stoji u izvješću.

Ruske snage nastavljaju napade u Donbasu na istoku Ukrajine gde Moskva prikuplja dodatne borbene snage za očekivanu ofanzivu narednih nedelja.

Borbe koje traju nedeljama, nastavljene su i danas oko grada Bahmuta i obližnjih gradova Soledar i Uledar, saopšteno je iz kabineta ukrajinskog predsednika.

Ti gradovi su u oblasti Donjeck koja zajedno sa susednim Luganskom predstavlja Donbas, industrijsku oblast koja se graniči sa Rusijom.”Borbe u tom regionu se zaoštravaju”, rekao je guverner Donjecka Pavlo Kirilenko u televizijskoj izjavi dodajući da Rusi uvode nove jedinice u borbe i uništavaju ukrajinske gradove i sela.

Vojni alanitičari kažu da ruske snage možda proveravaju ukrajinsku odbranu tražeći slabe tačke ili možda prave prividni napad dok se pripremaju za glavni udar kroz južnu Ukrajinu.

Ruski predsednik Vladimir Putin željan je nekih uspeha na bojnom polju posebno da bi obezbedio ilegalno pripojenu teritoriju u istočnoj Ukrajini i time obeležio godišnjicu od početka invazije 24. februara, navodi agencija AP.

Ruske snage ostvarile su napredak u prvih nekoliko meseci rata, ali nisu uspele da ostvare ključne ciljeve, a zatim su jesenjom ukrajinskom kontraofanzivm potisnute iz velikih delova teritorije.

Zapadna vojna pomoć je bila ključna za Kijev da se odupre mnogo većoj vojnoj snazi Rusije.

Zapadni tenkovi možda neće stići na front u Ukrajini zbog logističkih problema, piše “Lidovki”.

“Treba pripremiti veliki broj oklopnih vozila za slanje sa Zapada na Istočni front vozovima, traktorima i kamionima, uz pratnju policije. I sve mora da se radi u tajnosti”, navodi list.

U članku se napominje da je ovo veoma težak zadatak sa kojim se nisu susretali od početka oružanog sukoba. On zahteva najviši nivo logistike, koja se mora savladati, kao i upravljanje novom opremom.”Treba imati u vidu i da će uvođenje zapadnih oklopnih vozila na ukrajinski front biti praćeno još jednom, ništa manje važnom, logističkom “bitkom” za brzinu isporuka i nesmetano snabdevanje municijom, gorivom i rezervnim delovima. Može se očekivati da će sve to morati da organizuje veći broj ljudi od onih koji se bore na frontu”, stoji u materijalu.

Kako su mediji objavili, danas je u Poljsku stigao prvi tenk koji je Kanada poslala za Ukrajinu.

Ukrajina je uvela sankcije ruskoj nuklearnoj industriji za narednih 50 godina, navodi se u ukazu koji je potpisao predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Ovim merama cilja se 200 ruskih kompanija i organizacija, a jedna od njih je i ruska državna agencija Rosatom, za koju “Kijev independent” piše da nezakonito upravlja okupiranom nuklearnom elektranom Zaporožje u Energodaru.

Kijevski list dodaje da je Rusija koristila fabriku ”za nuklearnu ucenu”.”Ta teroristička država koristi nuklearnu industriju da pritisne ostale države i tako se širi spolja. To su dovoljni razlozi da se ruskoj nuklearnoj industriji uvedu globalne sankcije”, rekao je Zelenski u obraćanju.

Ruska vojska saopštila je da ima informacije o planovima ukrajinskih specijalnih službi da organizuju provokaciju u Kramatorsku kako bi optužile rusku vojsku.

“Prema informacijama koje je potvrdilo više nezavisnih izvora, ukrajinske specijalne službe nameravaju da u najskorije vreme izvedu veliku provokaciju kako bi optužile Rusiju da je navodno počinila ratne zločine”, saopštio je međuresorni štab za koordinaciju humanitarnog odgovora u Ukrajini Ministarstva odbrane Rusije.

U saopštenju se navodi da su ukrajinske vlasti planirale u Kramatorsku kontrolisano dizanje u vazduh zgrada lokalne narkološke i onkološke ambulante, kao i prve gradske bolnice. U saopštenju štaba se navodi da je svrha ove provokacije Kijeva „da se Rusija optuži za navodno namerni napad na civilne objekte“.

Takođe se dodaje da je osoblje medicinskih ustanova evakuisano i, do daljeg, prebačeno na format rada na daljinu.

“U zapadnim medijima, dizanje u vazduh zdravstvenih ustanova u Kramatorsku biće predstavljeno kao još jedno zlodelo ruskih trupa, koje zahteva odgovor svetske zajednice i ubrzanje isporuka raketa dugog dometa Kijevu za udare po ruskoj teritoriji”, ističe se u saopštenju.

“U svetlu vojnih neuspeha ukrajinske vojske, kijevske vlasti pokušavaju ovakvim provokacijama da pojačaju pritisak na javno mnjenje u zapadnim zemljama kako bi proširile asortiman savremenog naoružanja i vojne tehnike za Oružane snage Ukrajine”, zaključuje se u saopštenju.