VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Stoltenberg: Razgovaraćemo da pošaljemo Ukrajini avione, to ne znači da smo u ratu sa Rusijom

    Stoltenberg: Razgovaraćemo da pošaljemo Ukrajini avione, to ne znači da smo u ratu sa Rusijom

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da će na predstojećem dvodnevnom sastanku ministri odbrane razgovarati o slanju aviona Ukrajini.

    ”Sada se razgovara i o pitanju slanja aviona i očekujem da će o tome biti reči na sutrašnjem sastanku u Briselu”, rekao je Stoltenberg i dodao da je Ukrajini, kao zemlji koja je na udaru Rusije, potrebna hitna podrška u vidu borbenih aviona, kao i naoružanja na zemlji.

    On je naglasio da ako bi zemlje članice NATO-a poslale avionu u Ukrajinu, to ne bi značilo da je NATO ušao u konflikt.

  • Ruski lovci prešli granicu: Hitno podignuti F-35

    Ruski lovci prešli granicu: Hitno podignuti F-35

    Ministarstvo odbrane Holandije saopštilo je da su dva holandska borbena lovca F-35 presrela tri ruska vojna aviona blizu vazdušnog prostora Poljske.

    “Avioni koji su u tom trenutku bili nepoznati prišli su vazdušnom prostoru NATO i Poljske iz Kalinjingrada,” navelo je Ministarstvo odbrane Holandije, prenosi Rojters.

    Ministarstvo je dodalo da je nakon identifikacije, ustanovljeno da je u pitanju Iljušin IL-20M Coot-A, u pratnji dva borbena lovca Suhoj Su-27.

    Holandski borbeni lovci su na daljinu eskortovali ruske avione i predali eskort partnerima iz NATO, zaključuje se u saopštenju. IL-20M Coot-A je NATO oznaka za ruski IIjušin Il-20M, a Su-27 je NATO oznaka za Suhoj Su-28.

    Ministarstvo odbrane Rusije nije odmah reagovalo na molbu Rojtersa za komentar.

  • Berluskoni za rat u Ukrajini okrivio Zelenskog

    Berluskoni za rat u Ukrajini okrivio Zelenskog

    Bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni okrivio je ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog za rat u Ukrajini, ponovno ga stavljajući u sukob s podrškom premijerke Đorđije Meloni Kijevu.

    Berluskoni, čija je stranka “Forza Italia” dio desničarske koalicijske vlade gospođe Meloni, dugogodišnji je prijatelj i saveznik ruskog predsjednika Vladimira Putina.

    Rekao je da se rat u Ukrajini “nikada ne bi dogodio” da je Volodimir Zelenski “prestao napadati dvije autonomne republike Donbasa”.

    Gospodin Silvio je rekao da je ponašanje Zelenskog ocijenio “vrlo, vrlo negativnim”.

    Takođe je kritikovao gospođu Meloni zbog susreta s ukrajinskim predsjednikom, rekavši novinarima u nedjelju da ne bi učinio isto da je bio premijer.

    Komentare je brzo opovrgnula kancelarija gđe Meloni, koja je rekla da je “vladina podrška Ukrajini čvrsta i nepokolebljiva”.

    Njena kancelarija saopštila je da je podrška Ukrajini jasna iu vladinoj politici i u parlamentu, što se očitava isporukama oružja ukrajinskim snagama.

    Gospođa Meloni susrela se s Zelenskim na marginama samita u Briselu prošle sedmice i planira otputovati u Ukrajinu prije godišnjice početka specijalne vojne operacije Rusije, 24. februara.

    Prethodno je upozorila Berluskonija na njegovo prijateljstvo s gospodinom Putinom i zauzela je snažnu pro-NATO, pro-evropsku poziciju u sukobu Moskve i Ukrajine.

    Posljednje upozorenje uslijedilo je nakon što se gospodin Silvio pohvalio da je ponovo uspostavio kontakt s gospodinom Putinom i razmijenio poklone u vidu votke i vina na njegov 86. rođendan u septembru, prenosi “LBC”.

  • Američki pukovnik: Nemamo više šta da damo Ukrajini

    Američki pukovnik: Nemamo više šta da damo Ukrajini

    Pukovnik Daglas Mekgregor, bivši savetnik Pentagona, kaže da su resursi naoružanja SAD i evropskih zemalja iscrpljeni i da uskoro neće biti ništa za Ukrajinu.

    Najzahtjevnije za proizvodnju precizno navođene rakete za oružja “NASAMS” i “HIMARS” su u ozbiljnom nedostatku”.

    “Naše rezerve su vrlo brzo iscrpljene, nemamo rezervnih kapaciteta, a ljudi to ne razumeju”, rekao je bivši zvaničnik Pentagona.

    On je takođe primetio da su saveznici Ukrajine svesni aktivnog povećanja proizvodnje oružja u Rusiji.

    Ranije je Mekgregor rekao da se odbrana ukrajinske vojske u južnom pravcu urušava zbog ispravne taktike ruske vojske.

    “Priroda vojnih operacija u svetu se menja: ‘Uloga oklopnih vozila je značajno smanjena'”, kaže Mekregor.

  • Izrael spreman da posreduje u pregovorima između Rusije i Ukrajine

    Izrael spreman da posreduje u pregovorima između Rusije i Ukrajine

    Izrael je spreman da posreduje u pregovorima između Rusije i Ukrajine ako to budu željeli Kijev i Moskva, izjavio je izraelski ambasador u Ukrajini Mihail Brodski.
    “Naš premijer je odgovorio da je, ako bude postojala želja Rusije i Ukrajine, spreman da bude posrednik, o tome smo govorili ranije. Ako postoji želja da budemo posrednici, ako postoji potreba za našim učešćem, uvek smo spremni”, istakao je Brodski.

    Grupa “Vagner” saopštila je da je naselje Krasna Gora u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) prešlo pod kontrolu ruskih snaga, prenosi “Sputnjik”.

    Ukrajinske snage su tokom prethodnog dana ispalile 146 mina i granata na naselja u DNR.

    Jedinica “Espanjola” ruskih snaga odbila je napad ukrajinske vojske u pravcu Ugljedara.

    Nakon gađanja iz automatskih i protivtenkovskih bacača granata, borci jedinice napredovali su do linije dodira kod Ugljedara. U toj oblasti, uz koordinaciju operatora bespilotnih letelica, pješadija “Espanjole” napreduje.

    Uzbuna za vazdušnu opasnost objavljena je u Nikolajevskoj i Harkovskoj oblasti Ukrajine, kao i dijelu Hersonske oblati pod kontrolom Kijeva.

    Vojni ekspert Andrej Maročko je rekao da su ukrajinske snage u rejonu šumarije Serebrjanski pokušale da zapale šumu kako bi spriječile napredovanje ruskih trupa.

    “Koristeći burad sa zapaljivom smjesom i suvim granjem, ukrajinski borci su pokušali da zapale šumu zapaljivom municijom tako da se vatra kreće ka našim položajima. Zbog velike vlažnosti i snježnog pokrivača, ideja je propala, a nakon kratkog vremena plamen se ugasio”, objasnio je on.

  • Sijarto: Mađarska se protivi novim sankcijama

    Sijarto: Mađarska se protivi novim sankcijama

    Mađarska se protivi ideji da EU uvede deseti paket sankcija Rusiji.

    Mađarska se protivila uvođenju i svih ostalih EU sankcija, jer nisu pomogle da se dostigne mir u Ukrajini, ali su zato naškodili evropskoj ekonomiji, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    “Sankcije su potpuno promašile poentu”, rekao je Sijarto, dodajući da deseti paket EU sankcija o kojima se razgovara u Briselu su “iste kao i prethodnih devet, i da će naneti samo veću štetu Evropljanima”, preneo je TASS Sijartovu izjavu za radio “Košut”.

    Sijarto je istakao da sankcije nisu primorale Rusiju da promeni svoju poziciju, nisu donele mir za Ukrajinu, ali su donele “nezamislive poteškoće” u Evropi, uključujući priliv izbeglica i inflaciju.

    Govoreći o predlogu nekih EU zemalja da prošire sankcije Rusiji na nuklearnu energiju, Sijarto je ponovio da Mađarska to neće podržati, jer će to ugroziti njenu enertegsku stabilnost.

    On je pojasnio da nuklearna elektrana Paks, koja proizvodi polovinu električne energije i trećinu struje koja se potroši u Mađarskoj, koristi rusko nuklearno gorivo.

  • Novi paket sankcija za Rusiju

    Novi paket sankcija za Rusiju

    Novi paket sankcija Evropske unije protiv Rusije mogao bi da bude usmeren na još četiri banke, kao i na 130 pojedinaca i entiteta.

    To pišu mediji u ponedeljak, pozivajući se na zvaničnike i diplomate, prenosi Sputnjik internešenal.

    Očekuje se da će nove finansijske sankcije biti uvedene protiv četiri ruske banke, uključujući najveću rusku privatnu banku, Alfa banku, naveli su mediji.

    Na listi će biti i ruske vojne vođe, zvaničnici koje je Moskva imenovala u novim ruskim regionima, novinari koji rade za ruske državne medije kao što je RT, kao i kompanije i pojedinci u drugim zemljama povezanih sa specijalnom operacijom, navodno u Maliju i Iranu.

    Novi paket takođe može uključivati zabranu uvoza gume i bitumena (asfalta) iz Rusije u EU, kao i izvoz niza robe u Rusiju, uključujući kamione i teška vozila koja se koriste u građevinarstvu, dodaju mediji.

    Pored toga, Brisel namerava da sankcioniše brodarsku kompaniju sa sedištem u Dubaiju, za koju se sumnja da je pomogla Rusiji da zaobiđe sankcije za izvoz nafte.

    Evropska unija takođe može zabraniti Rusima ulazak u odbore direktora kompanija EU povezanih sa kritičnom infrastrukturom, uključujući one koje se bave snabdevanjem struje i gasa.

    Očekuje se da će ambasadori EU u sredu razgovarati o novom paketu sankcija.

  • SAD pozvale svoje državljane da odmah napuste Rusiju

    SAD pozvale svoje državljane da odmah napuste Rusiju

    SAD su poručile svojim građanima da odmah napuste Rusiju zbog rata u Ukrajini.

    Kako su naveli, upozorenje je stiglo zbog rizika da postanu žrtve proizvoljnog hapšenja ili uznemiravanja od strane ruskih agencija.

    U saopštenju američke ambasade u Moskvi se navodi:

    “Državljani SAD koji borave ili putuju u Rusiju treba odmah da napuste državu. Budite posebno oprezni zbog rizika od zadržavanja. Ne putujte u Rusiju”.

    SAD su više puta upozoravale svoje građane da napuste Rusiju.

    Poslednje takvo javno upozorenje bilo je u septembru, nakon što je predsednik Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju.

  • Lavrov: Amerika priznala – eksplozija je njihovo djelo

    Lavrov: Amerika priznala – eksplozija je njihovo djelo

    Sergej Lavrov rekao je da su američki zvaničnici “suštinski, kroz svoje izjave, priznali da su eksplozije na gasovodu Sjeverni tok delo SAD”.

    “Američki zvaničnici suštinski priznaju da su eksplozije koje su potresle Sjeverni tok 1 i 2 njihovo delo. Čak se i slade kada pričaju o tome”, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    Prema njegovim riječima, Amerika je procjenila da su Rusija i Nemačka “isuviše dobro” sarađivale u posljednjih 20-30 godina, uspostavljajući moćan savez zasnovan na ruskim resursima i njemačkoj tehnologiji.

    “To je postalo pretnja monopolskoj poziciji brojnim američkim korporacijama. Stoga, bilo je neophodno nekako to da se uništi i to namerno”, dodao je ruski ministar.

    Lavrov je rekao da postoji aspekt koji je povezan sa činjenicom da je prijateljstvo Moskve i Berlina, nacionalno pomirenje, koje se desilo između Rusa i Nemaca, postalo trn u oku nekima.

    TASS piše da je pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nulad rekla 27. januara da su SAD zadovoljne što Severni tok 2 neće postati operativan.

    Kompanija Sjeverni tok saopštila je 27. septembra da su tri cevovoda Severnog toka 1 i 2 oštećena.

  • Analitičar: Ako napadne Kijev, Putin ima dvije opcije

    Analitičar: Ako napadne Kijev, Putin ima dvije opcije

    Profesor sa londonskog Kraljevskog koledža Majkl Klark komentarisao je budućnost rata u Ukrajini i naveo da je Kijev i dalje cilj Kremlja.

    Kada je 24. februara prošle godine počela ruska invazija, počela je munjevitim udarom moskovskih snaga prema Kijevu. Nije uspelo, ali kako se približava godišnjica rata, vlada Zelenskog i njegova vojna komanda su više puta podizali uzbunu zbog neminovne velike ruske ofanzive.

    Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, upozorio je prošle nedelje da je “Kijev bio i još uvek je prava meta za Ruse”.

    “Vladimir Putin bi mogao da napadne grad u bliskoj budućnosti, ali baš kao što je u ono vreme Čerčil-Ismejev plan podrazumevao za London, malo je verovatno da će je osvojiti, jer će se Kijev boriti”, rekao je.

    Prema Klarkovim rečima, Kijev je tada bio više nego spreman da se bori, a veruje da će posle zločina i bombardovanja širom zemlje biti još spremniji. Rusi bi mogli formalno da stave Kijev pod opsadu. To bi bilo kao bitka za Staljingrad 1942. i 1943. godine, ali obrnuto, sa Rusima koji igraju ulogu nacista. Rusi bi mogli da izgube hiljade svojih vojnika.

    Profesor Klark piše da bi ruske snage sigurno mogle bolje obaviti posao opkoljavanja Kijeva nego prošle godine. Ali šta bi onda usledilo?

    Kijev je istorijski i arhitektonski dragulj u kruni slovenske kulture. Osnovan je 482. godine, skoro 400 godina pre Novgoroda, jednog od najstarijih gradova Rusije, i više od 650 godina pre Moskve i 1200 godina pre Sankt Peterburga.

    Produženo bombardovanje
    Ruske snage mogle bi da ga opkole i bombarduju dok ne bude potpuno uništen, kao što su to uradile u Mariupolju, što je trajalo tri meseca. Međutim, Kijev zauzima urbano područje skoro četiri puta veće.

    Nijedna od ovih opcija ne sugeriše dobitnu strategiju za Moskvu, kaže Klark. Ruski predsednik Putin bi imao sreće da preživi te političke posledice, čak i ako se ti scenariji ostvare. Predstojeća ruska ofanziva, za koju neki tvrde da je već počela, verovatno će se fokusirati na zauzimanje ostatka Donbasa i punu okupaciju ukrajinske obale Crnog mora.

    Klark navodi da Kijev ima malo vremena da sastavi oklopnu brigadu i da su Ukrajini potrebni borbeni avioni. Ako budu imali dovoljno vremena da stvore nove kombinovane oružane formacije, Ukrajinci imaju izglede da povrate većinu teritorije okupirane od februara prošle godine, kaže on.