Oznaka: Rusija

Neimenovani ukrajinski oficiri razgovarali su sa stranim novinarima i ponovo se žalili na mnoge probleme, bez rešavanja kojih Oružane snage Ukrajine u sadašnjim uslovima neće moći dugo da drže front.

Ovoga puta komandanti Oružanih snaga Ukrajine ispričali su nemačkom izdanju Der Spiegel o svojoj teškoj situaciji.

Prema rečima oficira Oružanih snaga Ukrajine, po svemu sudeći, oni koji se bore na pravcu južnog Donjecka, posebno u oblasti Ugljedara, uskoro bi mogli da ostanu bez municije i za topovsku i raketnu artiljeriju, i za streljačko oružje. Čaure i patrone moraju biti sačuvane zbog nedovoljnih zaliha. S obzirom na velike gubitke, jedinicama na prvoj liniji nedostaje ljudstva.

Ukrajinska vojska je do sada uspevala da zadrži svoje pozicije u takozvanoj aktivnoj odbrani. Ali to je samo dok ruska vojska nije pokrenula moćnu masovnu ofanzivu. U ovom slučaju, ukrajinske oružane snage će verovatno morati da se povuku.

Ali nevolja je u tome što iza fronta praktično nema pripremljenih odbrambenih linija, javljaju ukrajinski oficiri. Zapadni eksperti takođe primećuju tešku situaciju ukrajinskih jedinica.”Ukrajinci sada doživljavaju teškoće, a Rusi napreduju duž celog fronta, nemačko izdanje navodi mišljenje vojnog stručnjaka Centra za strateške i međunarodne studije Marka Kansijana”.

Za Ukrajinu vreme ističe. Republikanci u američkom Kongresu i dalje blokiraju isplatu vojne pomoći, a ključno zapadno oružje stiže u Kijev kap po kap.

Na leto bi u Ukrajinu trebalo da stignu prvi borbeni avioni F-16, koji bi u kombinaciji sa dronovima, raketama dugog dometa i artiljerijom mogli da promene tok rata.

Bela kuća je takođe odobrila novi paket vojne pomoći Ukrajini od 300 miliona dolara ove nedelje, što je prva takva pomoć u poslednjih nekoliko meseci.

Međutim, to i dalje neće biti dovoljno da se podmire odbrambene potrebe Ukrajine. Zalihe oružja su na izmaku, a vojnici su primorani da racionalno troše municiju, ograničavajući sposobnost ukrajinskih trupa da brane položaje. Neke ukrajinske jedinice takođe osećaju veliki nedostatak ljudstva.

Bez povećanja zapadne vojne pomoći i velikih promena u strategiji Kijeva, položaj Ukrajine na bojnom polju nastaviće da se pogoršava sve dok ne dostigne prekretnicu, verovatno najkasnije do ovog leta, kaže Dara Masikot, viša naučna saradnica Programa za Rusiju i Evroaziju, u Fondaciji za međunarodni mir Karnegi.

Ako se sadašnja situacija nastavi, ukrajinske jedinice će verovatno posustati i Rusija će početi da se probija.

“Ali ovo nije vreme za očaj; vreme je za hitnu akciju. Ruske snage imaju ranjivosti koje se mogu iskoristiti i prednosti koje se vs remenom mogu smanjiti, ali samo ako Ukrajina dobije ono što joj je sada potrebno”, ističe Dara Masikot.

Tokom proteklih pet meseci Rusija je pokrenula više ofanziva kako bi iscrpila ukrajinske snage duž linija fronta. Nakon što je sredinom februara pao grad Avdejevka, Rusija je odmah pojačala napade u tom regionu.

U ratu na iscrpljivanje, Ukrajina gubi ljudstvo i vojnu opremu i uspeva da se odbrani zahvaljujući vojnoj pomoći Zapada. U interesu je ruskih trupa da sada intenziviraju napade jer je tlo još uvek zaleđeno i nema blata, što je pogubno za tenkove.

Rusija ima dovoljno poverenja u sopstvene sposobnosti i nesigurnu poziciju Ukrajine da ubrza napade uoči ruskih predsedničkih izbora. Dara Masikot objašnjava da trenutne ofanzive verovatno ne bi bile dozvoljene da Kremlj nije siguran u izglede za uspeh. Drugim rečima, Rusija predviđa više pobeda na bojnom polju.

Šef estonske obaveštajne službe Kaupo Rosin nedavno je rekao da ne očekuje ruski prodor u Ukrajinu pre predsedničkih izbora u martu, jer bi za postizanje tog cilja bilo potrebno mobilisati znatno više snaga.

Čini se da je trenutni cilj Rusije zauzimanje Donjecke oblasti. Ruske snage će verovatno pokušati da stignu do grada Pokrovska kako bi preuzele kontrolu nad drumskim i železničkim saobraćajem i zauzele ostatak Donjecke oblasti, odakle bi eventualno mogle da napadnu preostala ukrajinska uporišta kod Kramatorska i Slavjanska.

Ruske snage će verovatno pokušati da napreduju i u regionu Zaporožja, a na severu pokušavaju da se približe Kupjansku, koji bi mogao da posluži kao rusko uporište u Harkovskoj oblasti.

Potpuno ponovno zauzimanje Harkova i Hersona izgleda malo verovatno. Nakon što je brana Kahovka uništena prošle godine, ruske trupe su sada ograničene na alternativne puteve preko reke Dnjepar.

I trenutno nema znakova da Rusija gomila trupe potrebne da ponovo vrati oblast Harkova do kraja ove godine. Ali ako Rusija stvori dovoljno snage (dodatnih 50.000 do 100.000 vojnika), situacija bi se mogla drastično promeniti.

Ukrajinski vojnici na liniji fronta su u sve većoj opasnosti, ali ne zato što nemaju volje za borbu ili ne poznaju slabosti svog neprijatelja, već zbog nedostatka municije i ljudstva.

Dugoročne slabosti ruske vojske, kao što su teško regrutovanje, zavisnost od Irana, Severne Koreje i Kine u snabdevanju vojnom opremom, oružjem i municijom, i oslanjanje na zastarelo oružje iz sovjetskog doba, neće biti važne ako Ukrajina ne dobije neophodnu vojnu podršku do kraja ove godine .

Da bi zadržale svoje pozicije, ukrajinskim snagama je potrebna hitna popuna municije i ljudstva. Kijev takođe mora da stvori i obuči vojnike za popunjavanje jedinica na liniji fronta, što će najverovatnije zahtevati novu mobilizaciju.

Najzad, Ukrajina mora da ubrza izgradnju odbrambene linije duge 2.000 kilometara, po uzoru na rusku Surovikinovu liniju. Ako hitno ne preduzme ove korake, Ukrajina bi mogla da izgubi odbrambene sposobnosti, zaključuje Dara Masikot.

Ukrajina je drugu noć zaredom pokrenula masovne napade bespilotnim letjelicama na nekoliko ruskih regiona, a iznad Voronješke oblasti je uništeno preko 30 ukrajinskih dronova, saopštio je guverner Aleksandar Gusev.

Opasnost od napada bespilotnih letjelica u Voronježu i dalje postoji. Tokom noći je više od 30 dronova otkriveno i uništeno od strane sistema PVO u regionu – napisao je Gusev na Telegramu.

Prema njegovim riječima, prouzrokovana su manja oštećenja na infrastrukturi i stambenim zgradama, a povrijeđenih u napadu nije bilo, prenosi Interfaks Rusija.

U Rjazanju je izbio požar u postrojenju za preradu nafte nakon pada ukrajinskog drona, rekao je za RIA Novosti predstavnik hitnih službi.

Ukrajinski dron je uništen i u Lenjingradskoj oblasti na prilazu rafineriji nafte, rekao je regionalni guverner Aleksandar Drozdenko na Telegramu.

On je dodao da proizvodnja radi normalno, a da žrtava i materijalne štete u ovom napadu nema.

Sistemi ruske PVO zaustavili su i napad osam bespilotnih letjelica na Brjansku oblast, a na udaru ukrajinskih dronova tokom noći našli su se i oblasti Kursk i Belgorod.

Oko 45.000 ljudi u Belgorodskoj oblasti ostalo je bez struje zbog ukrajinskog granatiranja gradskog okruga Šebekino, rekao je guverner Vjačeslav Gladkov na Telegramu, prenosi TASS.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da Ukrajina ne može da pobijedi u ratu protiv Rusije.

• Prilično smo sigurni u to, jer Rusija sada osvaja i pomjera front -rekao je Sijarto u podkastu za “Vašington tajms”.

Sijarto je podsjetio da Mađarska ostaje jedina članica NATO-a koja je odbila da pošalje oružje Kijevu, jer bi to samo produžilo sukob koji nijedna strana ne može da dobije.

• Razumijemo da što se više oružja isporučuje, to će rat duže trajati i više ljudi će umrijeti. Mislim da treba uložiti napore da se postigne mir, a ne da rat eskalira – rekao je Sijarto.

Govoreći o ostalim spornim tačakama između Mađarske i NATO-a, Sijarto je naveo da njegova vlada ne podržava kandidaturu holandskog premijera desnog centra Marka Rutea za sljedećeg generalnog sekretara NATO-a.

• Očigledno je da ne možemo da podržimo izbor premijera Rutea s obzirom na činjenicu da je bio veoma nepravedan prema Mađarskoj – rekao je Sijarto.

Rute je 2021. godine rekao da je njegov cilj bio da “baci Mađarsku na koljena” zbog zakona koji kritičari smatraju anti-LGBT.