VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Nebenzja: EU mirno prihvatila uništenje gasovoda

    Nebenzja: EU mirno prihvatila uništenje gasovoda

    Evropska Unija mirno je prihvatila to što je gasovode Sjeverni tok uništio njihov najbliži saveznik, rekao je danas stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja tokom sastanka Savjeta bezbjednosti UN.

    “Zli jezici će reći da je to upravo ono čemu je Vašington težio od početka sukoba, uništenje svog evropskog konkurenta. Nećemo podsticati teorije zavjere ali jedna stvar je jasna, nikada u istoriji Evrope nije vilo toliko nemoći u ekonomskoj sferi i toliko uslužnosti prema Americi”, naveo je Nebenzja.

    Prema njegovim riječima, sve je došlo do tačke da Brisel tiho prihvati da je njihov najbliži saveznik uništio glavni gasovod koje su, takođe plaćali evropski investitori i sada pokušavaju da ispod tepiha sklone sve neprijatne činjenice kako ne bi izazvali negodovanje Vašingtona.

    On je naglasio da je, u sličnoj situaciji, nemoguće govoriti o nezavisnoj ulozi EU i Evrope u cijelini.

    Dobitnik Pulicerove nagrade, Sejmur Herš ranije je objavio tekst u kojem je detaljno opisao kako su američki ronioci postavili eksploziv ispod ruskih gasovoda “Sjeverni tok”.

    Herš je naveo da je tekst napisao na osnovu inFormacija dobijenih iz pouzdanih izvora sa direktnim saznanjima o operativnom planiranju napada.

    Prema njegovim riječima, eksploziv je daljinski aktiviran 26. septembra 2022. godine po nalogu predsjednika DŽozeFa Bajdena.

    Herš je, između ostalog, poznat po tome što je razotkrio da su američki vojnici tokom rata u Vijetnamu u selu Mi Laj izvršili masovno ubistvo nenaoružanih civila i objavio je da američka vojska muči zatvorenike u zloglasnom zatvoru Abu Graib u Iraku.

  • Vašington post objavio mapu zemalja koje su uvele sankcije Rusiji: BiH i Srbija se izdavajaju

    Vašington post objavio mapu zemalja koje su uvele sankcije Rusiji: BiH i Srbija se izdavajaju

    Ugledni Vašington post objavio je članak u kojem analizira globalne podjele u svijetu izazvane specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini.

    Uz ocjenu da se podjele produbljuju, autori su priložili kartu Evrope na kojoj su prikazane zemlje koje su uvele sankcije Ruskoj Federaciji. Na karti je prikazana BiH, koja uz Srbiju čini jednu od jedine dvije zemlje iz ovog dijela Evrope koje se nisu pridružile restriktivnim mjerama protiv Kremlja.

    U petak se navršava godina dana od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, a BiH i Srbija su i dalje jedine zemlje na putu prema Evropskoj uniji koje Rusiji nisu uvele sankcije.

    Od Srbije se odavno očekuje da uvede sankcije Rusiji, a predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da se približava trenutak kada će Beograd morati uvesti sankcije Rusiji i da po tom pitanju očekuje neusporedivo snažnije pritiske Zapada.

    BiH nije uvela sankcije Rusiji, iako pojedini zvaničnici, uglavnom iz FBiH insistiraju na tome.

  • Šolc: Ne bi bilo pametno da Kijev napadne rusku teritoriju zapadnim oružjem

    Šolc: Ne bi bilo pametno da Kijev napadne rusku teritoriju zapadnim oružjem

    Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da će Zapad nastaviti da podržava Ukrajinu dokle god bude potrebno, ali ne bi bilo “pametno” za Kijev da koristi oružje koje dobije da napadne rusku teritoriju, prenio je Rojters.

    U intervjuu za njemački javni servis ZDF, Šolc je rekao da slanje aviona Ukrajini za borbu “trenutno nema logike”.

    Njemačka je početkom mjeseca odobrila slanje tenkova “leopard” Ukrajini.

  • Kina dala svoj “sud”: Rusiji i Ukrajini je sada sve jasno

    Kina dala svoj “sud”: Rusiji i Ukrajini je sada sve jasno

    Kina je pozvala Zapad da umesto sankcione politike učini nešto da se okonča sukob u Ukrajini, izjavio je zamenik kineskog ambasadora u UN Daj Bing.

    Prema njegovim rečima, Kina veruje da je rešavanje ukrajinske krize političkim sredstvima moguće.

    “Kada je reč o situaciji u Ukrajini za Kinu je prioritet prekid vatre i borbenih dejstava”, rekao je on.

    Kako je rekao, Kina će uskoro objaviti dokument o političkom rešavanju ukrajinske krize.

  • Ukrajinci ostaju bez municije? Stoltenberg priznao: Nemamo dovoljno

    Ukrajinci ostaju bez municije? Stoltenberg priznao: Nemamo dovoljno

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg priznao je da postojeća zapadna ponuda municije “nije održiva” na sadašnjem nivou, jer je “potrošnja mnogo veća”.

    On veruje da sukob sada postaje “borba logistike“, tako da saveznici Ukrajine moraju da povećaju proizvodnju.

    “Jedini način da zadržimo našu podršku Ukrajini je da uradimo ono što smo želeli da uradimo sada, a to je da se uključimo u odbrambenu industriju kako bismo bili sigurni da saveznici potpisuju dugoročne ugovore“, dodao je on.

    On je ponovio da će NATO stajati uz Ukrajinu “dok god bude potrebno“.

    “Ne možemo dozvoliti da Putin pobedi u Ukrajini – to će biti tragedija za Ukrajince, ali će biti opasno za nas“, nastavio je on.

    On se osvrnuo i na pitanje da li će Ukrajini biti dozvoljeno da se pridruži odbrambenom vojnom savezu.

    “Stav NATO-a je nepromenjen. Ukrajina će postati članica NATO-a, ali sada je glavni fokus da se osigura da Ukrajina može da prevlada kao suverena, nezavisna nacija u Evropi“, zaključio je on.

  • Počeli pregovori o Ukrajini

    Počeli pregovori o Ukrajini

    U švajcarskoj Ženevi u toku su pregovori o situaciji u Ukrajini, saopštio je švajcarski ministar spoljnih poslova Ignacio Kasis.

    Prema njegovim rečima, ti pregovori se održavaju u atmosferi “maksimalne diskrecije”. On, međutim, nije precizirao detalje razgovora.

    “Uvek nudimo svoje dobre usluge, ali treba videti šta će obe strane, i Rusija i Ukrajina, učiniti s tim. U međunarodnoj Ženevi se održavaju pregovori u najvećom diskrecijom, iako se oni trenutno ne vode na najvišem nivou“, rekao je Injacio Kasis za “Le Temps”, prenosi Sputnjik.

    “Ruski narativ je dobro poznat: ona je saopštila da je Švajcarska izgubila neutralnost, ali je u isto vreme koristi kao neutralnu zemlju”, rekao je Kasis.

    Sutra se inače, navršava tačno godinu dana od početka “specijalne vojne operacije” u UKrajini, kako je ruska strana naziva, dok ostatak sveta to jednostavno zove napad Rusije na Ukrajinu.

    Konačan broj mrtvih i ranjenih nemoguće je trenutno proceniti, kao ni vojne gubitke, budući da je u toku i informacioni rat. U prethoddna dva dana svet je pratio i govor američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je iznenada otišao u Kijev, a dan kasnije i u Varšavu, kao i ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Iz govora prvog bilo je jasno da Zapad nema nameru da dozvoli Rusiji da u ovom ratu pobedi, a iz govora drugog da Rusija nema nameru da zaustavi rat, za koji kaže da ga uopšte ona nije započela nego da je koristila oružanu silu da ga zaustavi.

    Istovremeno, rat je iscrpeo i one koji pomažu UKrajini pa se sve jasnije čuje da više ne može ni da se postigne da se proizvede toliko municije koliko je UKrajini potrebno.

    Takođe, rat je ostavio i ostavlja velike ekonomske posledice, najviše po evropu koja je zavisila od ruskog gasa, a koga sada nema zbog sankcija koje su Rusiji uvedene.

  • Peking: Amerikanci, nagađate

    Peking: Amerikanci, nagađate

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da su tzv. obaveštajne informacije o transferu oružja iz Pekinga u Moskvu, koje SAD žele da objave, nagađanje.

    “Što se tiče takozvanih obaveštajnih podataka, ovo je samo spekulacija i blaćenje Kine”, rekao je portparol ministarstva Vang Venbin na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    Volstrit džurnal je ranije izvestio da američka vlada razmatra objavljivanje obaveštajnih podataka o Kini koji se odnose na isporuke oružja Rusiji, navodi britanska agencija.

  • Zelenskom je iza kulisa poručeno da postoje granice podrške

    Iako je Bajden u Kijevu obećao nepokolebljivu pomoć Ukrajini, neimenovani američki zvaničnik tvrdi da je iza kulisa rečeno da američki resursi nisu neograničeni.

    “Svi razumeju da se ovaj rat u jednom trenutku mora završiti. I svi bismo želeli da se završi pre nego kasnije”, rekao je taj zvaničnik, prenosi Rojters.

    Džeremi Šapiro, koji je služio u američkom Stejt departmentu za vreme administracije Baraka Obame, rekao je istovremeno, da zvaničnici takođe priznaju da rat rizikuje eskalaciju i da odvlači pažnju od drugih pitanja poput ekonomske i političke trke SAD i Kine.

    Ali sposobnost administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da Kijevu i Moskvi predloži kompromisno rešenje je sputana rizikom da ispadne slaba pred protivnikom poput Rusije, rekao je Šapiro, direktor istraživanja u Evropskom savetu za spoljne odnose.

    Istovremeno, opala je podrška građana SAD kada je reč o slanju pomoći Ukrajini, pa tako sada 58 odsto njih podržava aktuelnu politiku. U aprilu 2022. godine, slanje oružja podržavalo je čak 73 odsto Amerikanaca, pokazuje istraživanje Rojtersa i Ipsosa.

    Agencija navodi da do pada podrške dolazi u teškom trenutku na unutrašnjem planu u SAD, te da bi promena raspoloženja Amerikanaca mogla da onemogući Bajdena da u potpunosti ispuni svoje obećanje o “nepokolebljivoj podršci”.

    A na unutrašnjem planu, Bajden se suočava sa činjenicom da su republikanci preuzeli Predstavnički dom i da su već u sukobu sa demokratama oko podizanja gornje granice duga. Predstavnici Republikanske partije traže smanjenje potrošnje kako bi se smanjio deficit, a u okviru tog zahteva, pojedini republikanci insistiraju na ograničenju pomoći koja se šalje Kijevu, prenosi Raša tudej Balkan.

    Tako bi pitanje slanja pomoći moglo da postane jedna od bitnijih tema u predstojećoj predsedničkoj kampanji, navodi Rojters i ukazuje da je guverner Floride Ron Desantis, za kojeg se očekuje da će se kandidovati na izborima, kritikovao Bajdenovu “politiku blanko čekova” prema Ukrajini.

    Većina republikanaca u Kongresu, koji su žestoki Bajdenovi oponenti, međutim, još podržava slanje pomoći i čak pozivaju Belu kuću da to čini brže.

    Republikanski predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Majkl Mekol rekao je tokom posete Kijevu da Vašington ide ka tome da Ukrajini pošalje rakete dugog dometa i borbene avione.

    Ipak, ističe Rojters, stranka je podeljena po pitanju Ukrajine. Desničarski republikanci u Predstavničkom domu (njih 11) predložili su usvajanje rezolucije koja podrazumeva ukidanje pomoći ranije, ali im nedostaje neophodna podrška.

    Iz Bele kuće, sa druge strane, makar javno, odbijaju mogućnost da Vašington ograniči slanje pomoći Kijevu. Upitana o slabljenju javne podrške vojnoj pomoći Ukrajini, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adrijen Votson poručila je da Amerikanci prema ukrajinskoj borbi treba da se odnose kao prema borbi za “slobodu i nezavisnost”.

    “Podrška Amerikanaca Ukrajini ogleda se u snažnoj dvopartijskoj podršci koju je pomoć Ukrajini dobila u oba doma Kongresa”, rekla je Votson.

  • Borel pozvao sve zemlje da podrže rezoluciju o Ukrajini

    Borel pozvao sve zemlje da podrže rezoluciju o Ukrajini

    Ruski napad na Ukrajinu je nesporan primjer agresije jedne od stalnih članica Savjeta bezbjednosti UN-a i evidentno kršenje međunarodnog prava i povelje UN-a, rekao je Džozef Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost u sinoćnjem govoru na Generalnoj skupštini UN-a posvećenoj godišnjice od početka rata u Ukrajini.

    On je rekao da se taj rat tiče svih, te je izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, naglasivši da to nije samo evropsko pitanje niti se radi o tome da je Zapad protiv Rusije.

    “Ako danas ne osudimo i ne zaustavimo ruska dejstva u Ukrajni, veći je rizik da se neka druga zemlja, negdje drugdje u svijetu suoči s sličnom agresijom. Niko nije bezbjedan u svijetu u kojem bi se protivpravna upotreba sile normalizoval. Prema članu 51. povelje UN-a, Ukrajina ima neotuđivo pravo da se brani kao i svaka druga članica UN-a”, naglasio je on.

    Rekao je da EU pruža humanitarnu i finansijsku pomoć, kao i da će raditi na tome da Rusija odgovara za svoje postupke i, kako je rekao, ratne zločine. On je takođe rekao da EU podržava mirovne pregovore, i precizirao da podržava formulu Volodimira Zelenskog, predsjednika Ukrajine.

    “Radićemo na mobilizaciji najšire moguće međunarodne podrške u tom pravcu. U konačnici, odgovornost je svih nas da radimo na pravednom i trajnom miru, kao što je navedeno u rezoluciji koju je predložila Ukrajina”, rekao je on.

    Dodao je da je tekst koji je predložen na Generalnoj skupštini u velikoj mjeri u skladu sa molbom generalnog sekretara UN-a na njegovom obraćanju od 6. februara.

    “Kako je ispravno naglasio, ‘Svijetu je potreban mir. Mir u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i međunarodnim pravom’. Iz svih ovih razloga, molim vas da nam se pridružite u podršci ovoj Rezoluciji Generalne skupštine UN-a i glasate za usvajanje. Ovo je trenutak za svaku članicu UN-a da istupi i hrabro iznese svoj stav”, naglasio je on.

  • Stevandić: Republika Srpska ostaje posvećena izvornim vrijednostima antifašizma

    Stevandić: Republika Srpska ostaje posvećena izvornim vrijednostima antifašizma

    Završnog dana službene posjete Ruskoj Federaciji delegacija Narodne skupštine Republike Srpske, sa predsjednikom Narodne skupštine Nenadom Stevandićem na čelu, posjetila je Centralni muzej Velikog otadžbinskog rata 1941-1945. godine i odala poštu junacima koji su izvojevali veliku pobjedu nad fašizmom, saopšteno je iz NSRS.

    • U ovoj borbi su učestvovali svi narodi koji su pružili otpor tadašnjem fašističkom poretku u pokušaju da se svijet porobi od strane Hitlera – rekao je Stevandić prilikom posjete i dodao da, uz posjetu Predstavništvu Republike Srpske u Moskvi, posjeta Muzeju predstavlja kraj zvanične posjete Ruskoj Federaciji.

    Stevandić je ponovio da Republika Srpska želi biti otvorena i prema Istoku i prema Zapadu.

    • Republika Srpska ostaje posvećena izvornim vrijednostima antifašizma i neće podleći nekim novim histerijama koje bi kopirale to doba – izjavio je Stevandić i dodao da je Republika Srpska dobila razumijevanje od strane Ruske Federacije za svoje geopolitičke interese.

    On se zahvalio domaćinima na prijemu, uz napomenu da je zvanična delegacija NSRS tokom posjete boravila u Savjetu Ruske federacije, Državnoj dumi, Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacije, kao i na fakultetima i institutima.

    • Ova posjeta predstavlja dobitak za Republiku Srpsku jer su sve oči bile uperene ka delegaciji i to je izazvalo veliku pažnju svijeta. Međutim, postoje određene laži i podmetanja kad je u pitanju ova posjeta. Republika Srpska je ostala neutralna i ponosi se svojom neutralnošću – rekao je Stevandić.

    Delegaciju Narodne skupštine, pored predsjednika, čine narodni poslanici Igor Žunić, Darko Banjac i Dragomir Vasić i generalni sekretar Boran Bosančić.