VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Za Lakonikos svi znaju, a ćute

    Za Lakonikos svi znaju, a ćute

    Lakonikos je postala pomorska destinacija na kojoj se iz tzv. ruske “flote u senci” prekrcava nafta u druge tankere koji je prevoze do konačnih destinacija.

    Da li ste čuli za zaliv Lakonikos? Reč je o delu Sredozemnog mora koji je postao veoma interesantan od uvođenja međunarodnih sankcija Rusiji sa ciljem ograničavanja mogućnosti izvoza nafte i ostvarivanja veoma visokih deviznih prihoda koji mogu da olabave Putinov režim finansiranja rata u Ukrajini.Naime, istraga Bloomberga utvrdila je kako je Lakonikos postala pomorska destinacija na kojoj se iz tzv. ruske “flote u senci” prekrcava nafta u druge tankere koji je prevoze do konačnih destinacija. Iako se na prvu čini kako se radi o vrlo ozbiljnom kršenju sankcija koje će netko urgentno penalizirati, izgleda da su trgovci pronašli način da zaobiđu sankcijski režim i zarađuju posredujući između ruske ponude i globalne potražnje.

    Isto tako, utisak je kako i Zapadu, posebno Evropskoj uniji, odgovara da se ne smanjuje drastično globalna ponuda nafte jer bi radikalno smanjenje iznova moglo podstaći snažni rast cene ključnog svetskog energenata, što bi bio impuls za oživljavanje inflacijskog trenda.

    Imamo tako situaciju u kojoj grčke vlasti tvrde da nemaju pravnu mogućnost intervencije koja bi blokirala pretovar nafte iz tankera u tankere jer se sve odvija oko šest milja izvan grčkih teritorijalnih voda, pa svi čekaju šta će reći EU.

    Reakcija EU na istragu Bloomberga nije bila posebno žestoka. Šef EK za trgovinu Vladis Dombrovskis prokomentirao je kako će institucije EU nadzirati primjenu sankcija te će posebno raditi s zemljama gde primete neobične obrasce trgovine. Obratite pažnju da je ovo reakcija na istragu velikog i uglednog medija.

    Treba naglasiti kako su količine nafte koje se prekrcavaju u zalivu Lakonikos vrlo značajne; samo tokom Bloombergove istrage, tj. praćenja tankerskog prometa, oko 23 miliona barela nafte prebačeno je s jednog na drugi tanker od početka godine. Ovo je samo jedan od primera da su sankcije prema režimu Vladimira Putina u svojim delovima ne samo upitne što se tiče konačnog učinka, nego i svesno mekane.

    Zaliv Lakonikos nije jedino mesto gde se zaobilazi “naftni embargo”. Bloomberg piše da su trgovci i brodarske kompanije pronašle više načina za trgovinu. Slična aktivnost kao u zalivu Lakonikos odvija se i kod Ceute, španske enklave u severnoj Africi. Nakon prekrcavanja, Bloombergova je hipoteza, nafta se vozi prema azijskim tržištima.

    Posao s pretovarom ruske nafte iz jednog u drugi tanker, kako bi se zaobišle sankcije (STS), osetljiva je operacija koju je praktično nemoguće sigurno izvesti bez usluga evropskih kompanija. Naime, jedino kompanije iz članica EU smeju da pružaju takve usluge ukoliko je nafta kupljena po ceni nižoj od one koju je G-7 odredio kao limit.

    Postoji i pitanje ekološke sigurnosti čestog prekrcavanja nafte na otvorenom moru, pogotovo jer se radi o floti starih tankera. Tankeri koji su uključeni u ovaj posao prosečno su stari 18 godina, a imaju i nejasan status kod osiguranja. Grčka se kao članica EU zalagala za što viši limit cene na rusku naftu, ali isto tako pod njenom zastavom plove brojni brodovi, uključivši značajni broj tankera.

    Što se tiče španskih vlasti, odnosno pretovara kod Ceute, treba reći da su Španci poslali upozorenje kompanijama koje daju brodarske usluge i poručili im kako ne smeju učestvovati u poslovima pretovara nafte zbog naftne prohibicije EU.

    EU je naložila članicama da kompanije koje učestvuju u trgovini nafte moraju proveravati ateste nafte u čijem transportu nekako učestvuju, što znači da se prvenstveno mora poštovati limit cene nafte koja se prevozi, a što znači da nafta mora biti osigurana.

    Ako je tako, koja je onda poenta tajnovitih pretovara, “flote u senci” i blage reakcije evropskih birokrata? Imamo li situaciju u kojoj je bitno imati radikalni sankcijski mehanizam zbog političke propagande, ali ne baš tako snažan u stvarnosti, kako ne bi došlo do slabljenja ponude na globalnom tržištu nafte?

  • Dodik: Instrukcijom ministra spoljnih poslova o glasanju u UN prekršen Ustav

    Dodik: Instrukcijom ministra spoljnih poslova o glasanju u UN prekršen Ustav

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je danas da je instrukcijom ministra spoljnih poslova BiH o načinu glasanja u UN prekršen Ustav.

    Dodik je naglasio da takvu instrukciju nije mogao donijeti ministar bez odluke Predsjedništva BiH.

    “U BiH nije usaglašen stav po pitanju sukoba u Ukrajini, te je iz tog razloga BiH u UN bila obavezna da bude uzdržana“, naveo je Dodik u objavi na svim Tviter nalogu.

  • Moskva: Prijedlozi Kine o Ukrajini – signal Zapadu da je kriv za krizu

    Moskva: Prijedlozi Kine o Ukrajini – signal Zapadu da je kriv za krizu

    Prijedlozi Kine za rješavanje situacije u Ukrajini su pozitivna politička deklaracija koja šalje signal Zapadu da je kriv za krizu, izjavio je za Sputnjik poslanik Državne dume Rusije Oleg Morozov.

    To je pozitivna politička deklaracija koja je usmjerena na spuštanje međunarodnih tenzija i koja direktno šalje signal Zapadu da je kriv za krizu – rekao je Morozov.

    Kako je istakao, plan za rješavanje sukoba u Ukrajini koji je predložila Kina “nesumnjivo je koristan” i uveliko prevazilazi okvire same ukrajinske krize.

    • Što se tiče samog ukrajinskog faktora, ovdje nisu važni formalni momenti – prekid vatre i direktni pregovori, nego suština – o čemu će se pregovarati – ocijenio je Morozov.

    Upravo je to pitanje u kome je važan i potreban konstruktivan stav Kine, zaključio je ruski poslanik.

    Prethodno je Kina objavila dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o rješavanju sukoba u Ukrajini, a kao najvažnija stavka navodi se momentalni prekid neprijateljstava i prelazak na mirovne pregovore.

    U dokumentu pod nazivom “Stav Kine o političkom rješavanju ukrajinske krize” kineski spoljnopolitički resor navodi i da ́će Kina nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u nastavku mirovnih pregovora.

  • Šolc: Putin može okončati rat

    Šolc: Putin može okončati rat

    Njemački predsjednik Frank-Valter Steinmejer i njemački kancelar Olaf Šolc danas su, na godišnjicu ruske specijalne vojne akcije, Ukrajini obećali dalju podršku.

    “Ono što nas sve impresionira je odlučnost i hrabrost Ukrajinki i Ukrajinaca u odbrani slobode. Njemačka vas pritom podržava i činiće to i dalje toliko snažno i dugo koliko bude potrebno”, rekao je Šolc u video poruci. Njemački kancelar rekao je kako je Vladimir Putin doživio neuspjeh u svom naumu da osvoji Ukrajinu.

    “Putin je računao s podjelom, ali dobio je suprotno. Ukrajina je jedinstvenija nego ikada prije”, rekao je Šolc. Kancelar je odbacio optužbe da isporuke oružja Ukrajini samo produžuju rat.

    “Upravo suprotno: što prije ruski predsjednik uvidi da ne može ostvariti svoj imperijalistički cilj, to je veća šansa za kraj rata. Sve zavisi o Putinu, on može okončati rat”, rekao je Šolc i dodao kako je okončanje rata u Putinovim rukama.

    I njemački predsjednik Frank-Valter Steinmejer Ukrajini je obećao dalju podršku u sukobu s Rusijom.

    “Mi smo solidarni s vama i učestvujemo u vašoj patnji i žalimo za vašim poginulima”, rekao je predsjednik Njemačke govoreći o godišnjici specijalne ruske vojne operacije na tlu Ukrajini.

    On je još dodao:

    “Rat koji je započeo Putin napad je na sve ono iza čega mi stojimo”, prenosi “The Local”.

  • NATO Kini ne veruje

    NATO Kini ne veruje

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio rezerve prema kineskom predlogu za prekid sukoba u Ukrajini.

    Kina nema veliki kredibilitet pošto nisu osudili protivpravnu invaziju na Ukrajinu, rekao je Stoltenberg novinarima u Talinu, dodajući da je Peking potpisao sporazum sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom samo nekoliko dana pre početka rata, prenosi Rojters.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da Kina nije ponudila mirovni plan već neke principe.

    Ona je rekla da oni moraju biti “sagledani u određenom kontekstu”, a to je, kako je navela, “činjenica da se Kina već svrstala” potpisujući sporazum o neograničenom prijateljstvu sa Rusijom, neposredno pre napada na Ukrajinu.

    Tako da ćemo naravno razmotriti principe, ali ćemo ih posmatrati u kontekstu u kome je Kina zauzela stranu, dodala je predsednica Evropske komisije.

    Kina je danas, na godišnjicu početka sukoba u Ukrajini, objavila dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o tom ratu i poziva na prekid neprijateljstava i mirovne pregovore.

    U dokumentu se navodi sledećih 12 tačaka: poštovanje suvereniteta svih zemalja, napuštanje hladnoratovskog mentaliteta, prekid neprijateljstava, nastavak mirovnih pregovora, rešavanje humanitarne krize, zaštita civila i ratnih zarobljenika, očuvanje bezbednosti nuklearnih elektrana, smanjenje strateških rizika, olakšavanje izvoza žitarica, zaustavljanje jednostranih sankcija, održavanje industrijskih i lanaca snabdevanja stabilnim, kao i promovisanje postkonfliktne obnove.

  • Javio se i Orban: Čemu to?

    Javio se i Orban: Čemu to?

    Zdrav razum nalaže da u ratu u Ukrajini ne može biti pobednika i zbog toga hitno mora biti dogovoren prekid vatre, izjavio premijer Mađarske Viktor Orban.

    Orban je za državni radio rekao da je teško razaznati cilj rata u Ukrajini zbog toga što su zaracene strane u različitim vremenima proklamovale različite ciljeve rata.

    “Lako je izgubiti put u takvoj situaciji jer nema referentne tačke za vaše odluke”, naveo je Orban, prenela je MTI.

    Orban je deklaraciju koju je u četvrtak usvojila Generalna skupština UN, u kojoj se poziva na mir u Ukrajini, nazvao dokumentom za mir, za koji je rekao da predstavlja većinski stav u svetu po pitanju rata.

    Govoreći o članstvu Švedske i Finske u NATO-u, Orban je istakao da, ako te dve zemlje očekuju da Budimpešta bude fer i odobri njihov ulazak u Alijansu, onda i te zemlje moraju biti fer i prestati da šire lažne informacije o Mađarskoj.

    Orban je napomenuo da je madjarska vlada zatražila od parlamenta da podrži zahteve dve zemlje za članstvo u NATO-u, ali da, kako je rekao, pojedini poslanici vladajućih partija nisu preterano oduševljeni jer Švedska i Finska šire očigledne laži o mađarskoj demokratiji i vladavini prava.

    Orban je podsetio da je Turska zabrinuta zbog toga što Švedska skriva pripadnike terorističkih organizacija čime se suprotstavlja Ankari koja je, kako je naveo, “takođe saveznik kojeg moramo slušati”.

  • Medvedev: Operacija će se završiti pobjedom Rusije

    Medvedev: Operacija će se završiti pobjedom Rusije

    Zamjenik predsjedavajućeg Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je danas da je jedini način da Moskva na kraju obezbijedi trajni mir sa Ukrajinom da pomjeri svoje granice koliko god je to moguće.

    On je rekao da Moskva mora da potisne “granice koje predstavljaju prijetnje državi” što je dalje moguće.

    Medvedev, koji je i bivši ruski predsjednik, prognozirao je u poruci na društvenim mrežama da će se specijalna vojna operacija Moskve završiti pobjedom Rusije i nekom vrstom sporazuma, javio je Rojters.

    “Jedini način da se obezbijedi mir za Rusiju jeste postizanje svih ciljeva specijalne operacije u Ukrajini”, naglasio je on.

    On je dodao da eventualni mirovni sporazum mora da sadrži fundamentalni dogovor o granicama.

  • Koliko oružja su zemlje EU poslale Ukrajini za godinu dana

    Koliko oružja su zemlje EU poslale Ukrajini za godinu dana

    Prvi put u svojoj istoriji Evropska unija (EU) finansirala je oružjem treću zemlju za vojne operacije. Zemlje članice EU su u proteklih godinu dana isporučile Ukrajini različito oružje, municiju, pružili protivvazdušnu odbranu i drugu vojnu opremu.

    Slanje oružja Kijevu na dnevnom redu zemalja članica je od 24. februara 2022. godine, kada je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

    EU je prvi put u svojoj istoriji odlučila finansirati nabavku i isporuku oružja i druge vojne opreme. Ugovori EU ne dozvoljavaju Uniji korištenje svog redovnog budžeta za finansiranje vojnih operacija, pa je EU za ove potrebe koristila izvanbudžetski Evropski fond za mir.

    U tom kontekstu, 26. februara isporučena je prva pomoć vrijedna 500 miliona evra. EU je takođe pokrenuo program za obuku 15.000 ukrajinskih vojnika u novembru 2022.

    Iznos vojne pomoći koju je EU do sada pružio Ukrajini u okviru navedenog fonda dostigao je 3,6 milijardi evra. Isporuka vojne opreme je u nadležnosti država članica.

    Iako su zahtjevi Ukrajine za teškim naoružanjem, modernim tenkovima, projektilima dugog dometa i ratnim avionima izazvali stalne rasprave u zemljama EU, mnoge zemlje članice, posebno Njemačka, isporučile su Ukrajini vojnu opremu u roku od godinu dana.

    Njemačka
    Nakon dugih rasprava, Njemačka je konačno odlučila poslati 14 borbenih tenkova Leopard 2 A6 u Ukrajinu, čija bi isporuka trebala biti realizovana do kraja marta.

    Njemačka, koja je prethodno poslala tri sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T SLM i raketni sistem protivvazdušne odbrane PATRIOT, 37 oklopnih protivvazdušnih tenkova GEPARD i njegovih približno 6.000 streljiva, 500 STINGER i 2.700 protivvazdušnih projektila STRELA te haubice 155 mm u okviru zajedničkih projekata sa Holandijom, Danskom i Norveškom.

    Njemačka je takođe poslala municiju za raketne bacače, radare za vazdušni nadzor, rezervne dijelove Mi-24, izviđačke bespilotne letjelice, odbrambene senzore bespilotnih letjelica, ometače signala, prikolice, jedinice za vuču, minolovce i vozila za čišćenje i tenkove, teške i srednje sisteme mostova, oklopna vozila i razna laka i teška vozila.

    Francuska
    Od početka specijalne vojne operacije Francuska je Ukrajini vojno pomogla sa pošiljkama u vrijednosti 550 miliona evra.

    Osim kaciga, zaštitnih prsluka, dvogleda za noćno gledanje i medicinskih pomagala, francuski vojnici obučavali su 400 pripadnika ukrajinske vojske.

    Francuska, koja je poslala oko 100 lakih borbenih tenkova tipa AMX10-RC, stotine protivtenkovskih projektila, uključujući šest topova TRF1 i 18 topova CAESAR, te dva višecjevna bacača raketa tipa LRU, obavezala se poslati stotine protivvazdušnih odbrambenih raketa Mistral te sisteme protivvazdušne odbrane Crotale i Mamba SAMP-T.

    Holandija
    Tokom 2022. godine Holandija je isporučila Ukrajini municiju, opremu i oružje, uključujući 200 raketa Stinger, 50 lansera FIM-92 Stinger, 50 protivtenkovskih granata DM72A1, projektila AMRAAM u vrijednosti od 15 miliona evra i neodređenu količinu projektila Harpoon.

    Holandija, koja je Ukrajini isporučila 90 tenkova T-72 u sklopu 120 miliona evra vrijednog vojnog paketa podrške za teško naoružanje sa SAD i Češkom, najavila je da će najmanje 100 borbenih tenkova Leopard 1 s rezervnim dijelovima biti kupljeno od Njemačku i poslano Ukrajini.

    Takođe je objavljeno da će Ministarstvo odbrane Holandije pridonijeti obuci ukrajinskih vojnika za tenkove Leopard.

    Osim toga, napomenuto je da će Ukrajini biti isporučena dva lansera sistema protivvazdušne odbrane i određeni broj projektila, a 65 holandskih vojnika obučavaće 400 ukrajinskog vojnog osoblja na sistemima protivvazdušne odbrane Patriot.

    Holandija je takođe objavila da razmatra slanje tenkova Leopard 2 u Ukrajinu, a 2,5 milijardi evra iz budžeta za 2023. rezervisano je za Ukrajinu za slanje vojne i humanitarne pomoći.

    Italija
    Od početka specijalne vojne operacije, Italija je isporučila oružje u različitim količina u skladu s pet različitih dekreta koje je usvojio parlament te zemlje tokom 2022.

    Prema informacijama objavljenim u italijanskim medijima, Ukrajini je dodijeljeno 450 miliona evra pomoći s pet zasebnih dekreta. Predstavljene su haubice 155 mm, protivtenkovske rakete MILAN, minobacači 120 mm, različiti mitraljezi i njihovo naoružanje, oklopni transporteri, kamioni i sanitetski pribor, gdje tačan broj nije poznat.

    U januaru je italijanski parlament usvojio 6. dekret kojim se produžuje pomoć u naoružanju Ukrajini za 2023., uključujući sistem protivvazdušne odbrane Samp-T i rakete.

    Španija
    Kada je riječ o Španiji stigli su sistemi protivvazdušne odbrane Hawk i Aspide, topovska municija, zimske vojne uniforme, 22 laka vojna vozila i 30 vozila hitne pomoći.

    Španija je isporučila Ukrajini 6,7 miliona pušaka i pištolja s prigušivačima i optičkim nišanima za njih, 7,2 miliona granata, dimnih kapsula, mina, razornih bombi, torpeda i raketa, 3,7 miliona oklopne opreme, kaciga, zimskih kaputa, te poslala zaštitnu uniformu.

    Iako je i španska vlada najavila da će u Ukrajinu poslati četiri do šest tenkova Leopard, no to se još nije dogodilo.

    Poljska
    Poljska, koja je Ukrajini isporučila 250 tenkova sovjetskog tipa, planira isporučiti Ukrajini i 60 modernih tenkova, uključujući 14 Leoparda 2, u sljedećih mjesec dana, s 1.000 komada municije.

    Poljska je poslala i višecijevne raketne bacače, raketne sisteme zemlja-vazduh, samohodne topničke sisteme, raketne sisteme vazduh-vazduh, izviđačke bespilotne letjelice, prenosne sisteme protivvazdušne odbrane, minobacače i više od 40.000 kaciga.

    Osim protivvazdušnih topova S-60 sa 70.000 komada municije, Poljska je donirala pakete za obuku za 42 borbena vozila pješadije. Osim toga, Poljska nastavlja Ukrajini isporučivati haubice 155 mm KRAB i raznu municiju.

    Prema izjavi poljskog ministra odbrane Mariusza Blaszczaka od 14. februara, Varšava je i dalje jedna od najaktivnijih zemalja donatora u pružanju pomoći Ukrajini, kako u pogledu pomoći stanovništvu, tako i u snabdijevanju vojnom opremom. Iznos vojne podrške pružene Ukrajini procjenjuje se na 2,2 milijarde evra. Osim toga, ukrajinski vojnici se obučavaju u Poljskoj.

    Estonija
    Pošiljke Estonije uključuju desetine haubica od 155 mm i 122 mm i hiljade granata za njih, više od stotinu protivtenkovskih topova Carl Gustaf i više od hijadu patrona.

    U saopštenju od 19. januara navedeno je da će s dodatnih 113 miliona evra Ukrajina dobiti ukupno 370 miliona evra.

    Kao dio pomoći, neodređeni broj haubica FH70 i sedam zaštićenih vozila Alvis 4 takođe je poslan iz Estonije u Ukrajinu.

    Litvanija
    Litvanija je Ukrajini do sada pružila 240 miliona evra vojne podrške. Dopremivši protivavionske topove L70, haubice i dva helikoptera Mi-8, Litvanija je poslala i veliki broj oklopnih vozila, termalnih kamera i dronova.

    Letonija
    Letonija je Ukrajini od početka specijalne vojne operacije pružila oko 370 miliona evra vojne podrške.

    Poznato je da je ta zemlja na početku operacije u Ukrajinu poslala 30 kamiona individualne opreme i zaliha (uključujući borbene kacige, suvu hranu, medicinske uređaje i lijekove).

    Riga je dostavila Kijevu 10 protivvazdušnih topova Stinger, dodatne sistem protivvazdušne odbrane, dva helikoptera M-17, mitraljeze, bespilotne letjelice i rezervne dijelove za haubicu M109. Osim toga, dva helikoptera Mil Mi-8MTV-1 i dva helikoptera Mil Mi-2 poslana su zajedno s topničkim sistemom “M109 Paladin”, čije brojke ranije nisu bile jasne.

    Letonija ove godine planira obučiti oko 2.000 ukrajinskih vojnika u programima koji se kreću od osnovne obuke pješaštva do specijalnih obuka.

    Grčka
    Odmah nakon početka operacije u Ukrajini, Grčka je odlučila poslati vojne zalihe Ukrajini u februaru 2022.

    U saopštenju Kancelarije grčkog premijera 27. februara 2022. navedeno je da je održan sastanak pod predsjedanjem premijera Kirjakosa Mitsotakisa uz učešće grčkog ministra odbrane Nikosa Panajotopoulosa i načelnika Glavnog štaba Konstandinosa Florosa.

    U okviru sastanka, Grčka je, kao odgovor na zahtjev Ukrajine, uz konsultacije sa svojim NATO i EU saveznicima, odlučila poslati vojne zalihe preko Poljske putem dva aviona C-130.

    Nakon pomirenja s Njemačkom, Grčka je u Ukrajinu poslala 20 svojih oklopnih vozila tipa BMP-1.

  • Rusi imaju novi plan?

    Rusi imaju novi plan?

    Britansko ministarstvo odbrane objavilo je najnoviji izveštaj svojih vojnih obaveštajnih službenika, u kojem su naveli promenu taktike Rusije od 2014. do danas.

    “Od 2014. godine strateški cilj Rusije u Ukrajini je ostao dosledan – kontrola nad susedom. U periodu od 2014. do 2021. oni su pokušali da ostvare ovaj cilj subverzijom, tinjanjem neobjavljenog rata u Donbasu i pripajanjem Krima“, navodi se u izveštaju.

    “Rusija je 24. februara 2022. prešla na novi pristup i pokrenula veliku invaziju sa ciljem da okupira celu zemlju i zbaci vladu. Do aprila iste godine Rusija je shvatila da je taj plan propao i fokusirala se na širenje svoje vlasti nad južnim regionima Donbasa. Sporo je napredovala sa ogromnim gubicima“, prema britanskim obaveštajnim službama.

    “Poslednjih nedelja Rusija je verovatno ponovo promenila taktiku. Ruska kampanja je sada preventivno usmerena na degradaciju ukrajinske vojske, a ne na osvajanje značajnih tela teritorije”, navodi se u izveštaju.

    “Rusko rukovodstvo verovatno računa na dugoročnu operaciju, gde računa da će prednost Rusije u stanovništvu i resursima pre ili kasnije iscrpiti Ukrajinu“, zaključuju britanski obaveštajci.

  • Formirana tajna grupa; Srbija će biti uvučena u rat sa Rusijom

    Formirana tajna grupa; Srbija će biti uvučena u rat sa Rusijom

    Američki list Njujork tajms navodi da SAD nameravaju da, preko posrednika, nabave granate za Ukrajinu, a među zemljama gde će ih tražiti je i Srbija.

    Osim Srbije, tu su I BiH, kao i Rumunija i Bugarska, navodi taj list, pozivajući se na poverljive izvore. Takođe se ističe da se Ukrajina dugo oslanjala na svoje oružane snage i da se sada muči da nabavi municiju iz sovjetskog doba za svoje oružje.

    Zato moraju da pokušaju da nabave municiju i to upravo u “ruralnim” krajevima istočne Evrope, preneo je pisanje Njujork tajmsa Index.hr.”Godinu dana nakon rata, uprkos prilivu zapadnog oružja, ukrajinska vojska se i dalje oslanja prvenstveno na oružje koje ispaljuje municiju sovjetskog standarda.

    “SAD i njeni saveznici iz NATO-a ne proizvode tu municiju, a nekoliko zemalja van Rusije koje to rade, uglavnom se nalaze u bivšoj sovjetskoj orbiti”, piše list.

    Dalje, navodi se da se zbog toga zemlje Zapada bore da pronađu alternativne izvore i da ulažu milione dolara u zaobilazna rešenja, kojima bi želeli da izbegnu političke posledice i odmazdu Rusije protiv zemalja koje imaju takvu municiju.

    Kao primer, navodi se da je prošle godine predviđen izvoz oružja iz Bugarske porastao i premašio tri milijarde dolara. To je oko pet puta više od prodaje u inostranstvu u 2019., prema procenama bugarske vlade iz podataka prikupljenih u oktobru.

    “Teško da je Bugarske jedina zemlja koja tiho pridonosi ratnim naporima Ukrajine. Luksemburg takođe snabdeva Ukrajinu oružjem češkog porekla. Posrednici s kešom iz SAD-a pretražuju sada fabrike u BiH, Srbiji i Rumuniji u potrazi za granatama. Velika Britanija je formirala tajnu radnu grupu za naoružavanje Ukrajine”, stoji u dokumentu do kojeg je došao Njujork tajms, koji je to i objavio.