Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je danas da će Ukrajina vratiti Krim koji je Rusija anektirala 2014. godine.
“Prije devet godina počela je ruska agresija na Krim. Povratkom Krima vratićemo mir. To je naša zemlja. Naš narod. Naša istorija”, napisao je Zelenski na Twitteru.
On je, takođe, naveo da će u sve dijelove Ukrajine biti vraćena zastava njegove zemlje.
Predsjednik Ukrajine je 2020. godine proglasio 26. februar “Danom otpora ruskoj okupaciji Krima”.
Propast se predviđala, ali se nije desila.
Stručnjaci kažu da je pad ruskog BDP mnogo manji od prognoziranog, a da su vlasti u Moskvi povukle dobre poteze da spreče ekonomski kolaps pod zapadnim sankcijama, piše DW.
Zapadne sankcije protiv Rusije isprva su izgledale kao moćno oružje – vrednost rublje pala je u bezdan, ruska centralna banka je udvostručila kamatnu stopu jer je izgledalo da se ide ka hiperinflaciji, moskovska berza je zatvorena u strahu od kraha.
Kris Vefer je 25 godina radio u Rusiji kao savetnik za investicije i svedoči da su tamošnji privrednici bili uplašeni. Niz firmi je napustio Rusiju.
“Bilo je nagađanja da će gubici u trgovini i logistici prerađivačke industrije neminovno biti veliki i dovesti do otpuštanja radnika. U to doba sam i ja bio veoma pesimističan kad je reč o prognozama ekonomskog rasta za 2022”, kaže Vefer.
Ali, kako dodaje, stanje se “brzo popravilo i moglo se videti da se najgora predviđanja neće ostvariti”.
Nikad više prihoda od energenata
Pogotovo na Zapadu su se čule procene da će sankcije slomiti rusku ekonomiju. Neki stručnjaci su najavljivali pad BDP od barem 15 odsto. Ali, iako je Kremlj sprečio da prošle godine budu objavljeni neki bitni ekonomski pokazatelji, jasno je da velikog sloma nije bilo.
Sada stručnjaci – a to je mišljenje i Svetske banke i MMF-a, računaju da je ruski BDP u prvoj godini rata pao tek za tri do četiri odsto.
Prvi razlog otpornosti ruske ekonomije je ogroman novac od prodaje nafte i gasa. Ne samo od većeg izvoza Indiji ili Kini, nego i od prodaje Zapadu: ni tamo nisu preko noći mogli da nađu alternative.
Štaviše, mogla bi biti istinita tvrdnja ruske centralne banke iz ovog februara da je postignuta rekordna dobit i porast od 211 milijardi evra već i zbog porasta cena energenata.
“Rusima je ta ogromna dobit praktično pala s neba jer Zapad ne samo da je i dalje kupovao u Rusiji, nego je kupovao čak i više kako bi napunio skladišta”, kaže Vefert.
“Tako je u Rusiji bilo moguće da se i dalje podržavaju ključni sektori industrije i obezbede radna mesta. Da se, povrh toga, snose troškovi rata i ostane novca za socijalne programe. Načelno, održana je ekonomska i socijalna stabilnost”, kaže ovaj stručnjak.
Ratna ekonomija ima svoja pravila
U igri je ratna ekonomija: nezaposlenost ne raste zbog velikog broja radno sposobnih koji su mobilisani – ili su pobegli od mobilizacije. Vojna industrija ima problema s proizvodima visoke tehnologije, ali mnogo toga u vojnom arsenalu – od municije pa do vojničkih čizmi – nema veze s nedostatkom čipova.
Rusija je pak još daleko od toga da bude samodovoljna. To se, između redova može naći čak i među vestima državne agencije TASS kad na primer ponosno najavljuje da će Rusija već za nekoliko godina biti nezavisna od uvoza mlečnih proizvoda.
Odlika ratne ekonomije je da najteže pogađa srednji stalež, obrazovano i urbano stanovništvo, ali predsedniku Vladimiru Putinu je taj segment građana Rusije ionako uvek bio najviše sumnjiv i tamo je imao najmanje podrške za priče o obnovi ruskog carstva.
Vefer podseća da nisu ni izbliza sve zapadne firme otišle iz Rusije: jeste MekDonalds koji je morao da čuva imidž među potrošačima na Zapadu, ali “upravo firme koje su ekonomski važne jer plaćaju velike poreze ili zapošljavaju mnogo ljudi, one su mnogo, mnogo suzdržanije u odluci da napuste Rusiju”.
Pretnja sankcijama je uvek bolja od sankcija
Problem su i same ekonomske sankcije. Tu je Zapad lake ruke kod proglašavanja, bila to Miloševićeva Srbija, Irak Sadama Huseina, pa do Irana, Sirije ili sad Rusije.
Ekonomistkinja univerziteta Harvard, Aleksandra Vakro kaže da sankcije gotovo nikad ne ispunjavaju očekivanja: “Činjenica je da su sankcije najefikasnije neposredno nakon što su proglašene”.
“Mnogo je veća korist od pretnje sankcijama”, dodaje ona. “Agresor će tada još razmišljati. U toj fazi sankcije možda nešto mogu postići. Ali čim je ruska vojska krenula u osvajanje, više nema poluga da sankcije deluju”.
Vakro kaže da je ruska centralna banka povukla dobre poteze kako bi sprečila krizu. A sankcije se uvek, baš kao i ovaj put, potkopavaju indirektnim uvozom preko trećih zemalja. Čak i proizvodi visoke tehnologije su ruskoj industriji doduše skuplji, ali im mnogo toga stiže preko Kine, Indije ili Turske.
Kineska igra mačke i miša s Putinom
Posebno kad je reč o Kini, profesorka s Harvarda smatra da je ona veliki dobitnik u ovoj igri. To u dobroj meri objašnjava i politiku Pekinga od početka ruskog napada na Ukrajinu:
“Kinu uopšte ne zanima Rusija kao tržište: izvoz u tu zemlju čini tek tri odsto spoljne trgovine Kine. Ali zna da Kremlju Kina postaje sve važnija. A to je dobro za nas: jer kad Peking kaže Putinu ‘ne smeš koristiti atomsko oružje u ratu u Ukrajini’, onda on to niti ne čini i Putin stvarno mora da sluša”, misli Vakro.
Šta će biti s ekonomijom Rusije u ovoj godini? Vefer je tu oprezan, ali misli da je “veliko pitanje koliko će Rusija zaraditi od nafte i gasa ove godine. Sasvim sigurno bitno manje od onoga što je zaradila 2022.”
Jer Indija i Kina žele rusku naftu i gas i razmena s tim zemljama cveta, ali kod fosilnih goriva je to ispod cene koju bi platili zapadni potrošači.
Prognoze su različite, MMF najavljuje čak rast ruske ekonomije od 0,3 odsto, drugi smatraju da će uslediti pad o dva odsto.
Na duži rok, ratna ekonomija ne može da nadomesti gubitke – jer treba slati novac područjima u ratu od kojih nema nikakvih prihoda. S vremenom zna da poraste osiromašenje i političko nezadovoljstvo građana.
Kako je nedavno rekao šef evropske diplomatije Žozep Borelj, sankcije su poput otrova arsena: smrtonosno oružje kojem treba vremena da deluje.
No, glavno pitanje i dalje ostaje bez odgovora – koliki su gubici u ljudstvu, reputaciji i ekonomiji dovoljni da Putin sedne za pregovarački sto, spreman na ustupke?
Kijevske vlasti prebacuju trupe ka granicama Pridnjestrovlja, saopštio je član glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov.
“Prema dobijenim operativnim informacijama, režim Zelenskog je naredio prebacivanje trupa na granice Pridnjestrovlja. Sa velikim stepenom verovatnoće možemo reći da se Zelenski sprema da napadne Pridnjestrovlje”, rekao je Rogov Sputnjiku.
Prema njegovim rečima, planovi invazije ukrajinskih vlasti samo još jednom dokazuju da granice specijalne operacije u Ukrajini treba proširiti na Odesu.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da trenutno beleži značajno koncentrisanje snaga i vojne tehnike ukrajinskih jedinica u blizini ukrajinsko-pridnjestrovske granice, raspoređivanje artiljerije na vatrenim položajima, kao i neviđeno povećanje letova bespilotna letelica Oružanih snaga Ukrajine iznad teritorije Pridnjestrovlja.
Zamenik načelnika ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki izjavio je da je za proleće planirana nova kontraofanziva Ukrajine.
Cilj kontraofanzive je zauzimanja okupirane teritorije.
“Konkretan trenutak zavisi od niza faktora, uključujući isporuke zapadnog oružja”, rekao je Skibicki, preneo je Dojče vele.
Skibicki je za nemačku medijsku grupu Funke naveo da je strateški vojni cilj Kijeva pokušaj da “zabije klin” u ruski front na jugu, između Krima i kopnenog dela Rusije.
Nije isključio mogućnost da će Ukrjaina izvoditi udare na skladišta oružja na teritoriji Rusije, posebno u Belgorodskoj obalsti.
“Odatle počinju napadi na Ukrajinu, to predstavlja pretnju na primer za Harkov” rekao je Skibicki.
Prema njegovim rečima, cilj najavljene kontraofanzive je “osloboditi sve okupirane teritorije Ukrajine, uključujući Krim”.
“Zaustavićemo se tek kada obnovimo zemlju u granicama iz 1991. godine, naglasio je Skibicki.
Ruski predsjednik Vldimir Putin rekao je danas da Moskva nije imala izbora osim da uzme u obzir nuklearne sposobnosti NATO saveza pošto ta organizacija želi da porazi Rusiju.
“U današnjim uslovima, kada su sve vodeće zemlje NATO saveza objavile da im je cilj da nam nanesu strateški poraz, kako kažu, da bi naš narod patio – kako možemo da ignorišemo njihove nuklearne sposobnosti u ovim uslovima?”, upitao je Putin.
On je dodao da Zapad želi da likvidira Rusiju.
“Imaju jedan cilj – da razbiju bivši Sovjetski Savez i njegov fundamentalni dio – Rusku Federaciju”, rekao je Putin stanici “Rusija jedan”.
Zapad je, dodao je Putin, direktni saučesnik u “zločinima” koje je počinila Ukrajina. Ruski lider je rekao da je Rusija primorana da se vrati diskusijama o nuklearnim potencijalima Britanije i Francuske jer je NATO pokazao da je vojni savez, a ne politički blok, prenio je “Sputnjik”.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da se Srpska ne svrstava na bilo čiju stranu u sukobu u Ukrajini i htjela bi taj sukob prestane odmah, ali to ne zavisi od nje.
“Uprkos brojnim pritiscima, nećemo prekinuti naše dobre odnose s Rusijom. Želimo da oni budu još bolji”, napisao je Dodik na “Instagramu”.
Dodik je napomenuo da BiH nije proglašena neprijateljem Rusije samo zato što je politika Srpske bila konstruktivna i toga, kako navodi, treba da budu svjesni svi i u Federaciji BiH koji su na račun te politike ostvarili korist koja se ogleda u nižim cijenama gasa.
Sumirajući prethodnu sedmicu, Dodik je naveo da je na sastanku sa predsjedavajućom Savjeta ministara Borjanom Krišto i zamjenikom predsjedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Draganom Čovićem razgovarano o tome da je u BiH potrebno rješavati pitanja u vezi sa kojima postoji saglasnost.
“Ponovio sam da treba naglasiti da je BiH pregovaračka strana na putu ka EU, a ne podanička i da je Republika Srpska protiv članstva u NATO”, naveo je Dodik.
Predsjednik Srpske je podsjetio da je na sastanku sa delegacijom DEMOS-a, koju je predvodio Nedeljko Čubrilović, bilo riječi o aktuelnim pitanjima u Srpskoj, ali i o zajedničkom nastupu na nivou BiH.
“Na početku sedmice s velikim zadovoljstvom sam upriličio prijem u Palati Republike za pripadnike tima za traganje i spasavanje iz ruševina Republičke uprave civilne zaštite”, naveo je Dodik.
On je dodao da je pripadnicima tima zahvalio na ogromnoj hrabrosti koju su pokazali i što su sve u Republici Srpskoj učinili ponosnim učestvujući u humanoj misiji u Turskoj nakon razornog zemljotresa.
Dodik je podsjetio da je protekle sedmice razgovarao i sa potpredsjednikom Srpske Ćamilom Durakovićem, da se u četvrtak sastao s predsjednikom Bokserskog saveza Srbije Nenadom Borovčaninom.
Predsjednik Srpske je naveo da je prisustvovao i potpisivanju ugovora o gradnji auto-puta Brčko-Bijeljina i izrazio zahvalnost konzorcijumu kineskih kompanija što je spreman da sarađuje sa Srpskom.
Njemačka je 2022. godine uvezla 44,4 miliona tona kamenog uglja, odnosno 8 odsto više nego prethodne godine.
To je saopštila Njemačka asocijacija uvoznika uglja (VDKI), preneo je RTL. Uprkos događajima u Ukrajini i sankcijama, Njemačka je uvezla 13 miliona tona uglja iz Rusije, tako da je prema podacima VDKI Rusija ostala najveći nemački snabdevač uglja. Istovremeno, u odnosu na prethodnu godinu, ovaj pokazatelj je smanjen za 37%. Uvoz ruskog uglja u EU zabranjen je od avgusta zbog rata u Ukrajini.
Ukupno, Njemačka je uvezla 44,4 miliona tona uglja, pri čemu je najveći porast bio iz Južne Afrike (porast od 278% u odnosu na isti period 2021 godine na 3,9 miliona tona) i Kolumbije (porast od 210% na 7,2 miliona tona).
Prema VDKI, drugi najveći dobavljač su Sjedinjene Američke Države koje su u Njemačku izvezle 9,4 miliona tona uglja, što je 32 odsto više nego 2021, a zatim slede Kolumbija i Australija.
Zbog energetske krize koja je nastala usled nedostatka gasa iz Rusije, Nemačka koristi više uglja za proizvodnju električne energije.
Budući da sagorevanje uglja proizvodi više ugljen-dioksida štetnog za klimu nego prirodni gas, savezna vlada nastoji da obezbedi alternativno snabdevanje gasom i smanji upotrebu uglja.
Rusija je obustavila isporuke nafte Poljskoj preko naftovoda Družba, izjavio je Daniel Obajtek, izvršni direktor poljske rafinerije PKN Orlen.
“Efektivno osiguravamo zalihe. Rusija je obustavila isporuke Poljskoj, za šta smo spremni. Samo 10 odsto sirove nafte dolazi iz Rusije i mi ćemo je zameniti naftom iz drugih izvora”, napisao je Obajtek na Tviteru.
PKN Orlen je saopštio da može u potpunosti da snabdeva svoje rafinerije morskim putem i da obustava snabdevanja naftovodom neće uticati na isporuku benzina i dizela potrošačima, prenosi Rojters.
Od februara, nakon što je istekao ugovor sa ruskim Rosnjeftom, Orlen je dobijao naftu po ugovoru sa ruskim Tatnjeftom.
Družba je izuzeta od sankcija koje je Evropska unija uvela Rusiji nakon sukoba da Ukrajinom. Naftovod, koji snabdeva Poljsku i Nemačku, kao i Mađarsku, Češku i Slovačku, isključen je iz sankcija kako bi pomogao zemljama sa ograničenim opcijama za alternativne isporuke.
Orlen je nakon početka sukoba sa Ukrajinom i pre evropskog embarga na rusku naftu koja dolazi morskim putem prestao da kupuje rusku naftu i goriva.
Trenutno energente nabavlja iz zapadne Afrike, sa Sredozemlja, Meksičkog zaliva i od arapskih zemalja. Sa saudijskim ARAMCO-om Orlen ima ugovor od 2022. godine.
EU je novim sankcijama obuhvatila više od 120 fizičkih i pravnih lica i uvela značajna ograničenja uvoza i izvoza sa ciljem da uništi “rusku ratnu mašineriju”.
Ovo je danas saopštio Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.
“Našom listom ciljamo na one koji su odgovorni za deportaciju i prisilno usvajanje najmanje 6.000 ukrajinske dece. Ovo je jasno kršenje međunarodnog prava, uključujući Ženevsku konvenciju, kao što sam rekao juče u Savetu bezbednosti UN”, dodao je visoki predstavnik EU.
Švedsko predsedništvo EU juče je saopštilo da je Evropska unija usvojila deseti paket sankcija Rusiji i da će Brisel podržavati Ukrajinu “koliko god to bude potrebno”.
Više medija prenosi, pozivajući se na izvor u ruskom Ministarstvu odbrane, da Rusija poseduje krstareće rakete 9M730 Burevestnik spremne za upotrebu.
Štaviše, rusko vojno odeljenje je i ranije pokazivalo radionicu u kojoj se sklapaju ove rakete.
Prema deklarisanim karakteristikama, raketa Burevestnik sa nuklearnim pogonom radi na potpuno novim fizičkim principima koristeći pulsirajući nuklearni motor za usisavanje vazduha.
Raketa takođe ima izuzetno “specijalnu” bojevu glavu i relativno neograničen domet leta pri brzini od 0,9-1,0 maha sa mogućnošću patroliranja određenim područjima pre nego što, po komandi, krene ka cilju.
Takođe je poznato da raketa leti na veoma niskoj visini, od 30 do 60 metara, zaobilazeći sve linije neprijateljske vazdušne i protivraketne odbrane, što utiče na njenu prikrivenost i nemogućnost da bude presretnuta.
Ovo je izjavio lično predsednik Rusije Vladimir Putin 2018. godine tokom svog obraćanja Saveznoj skupštini.
Zapadni stručnjaci su tada jednoglasno tvrdili da je to naučna fantastika i “Putinova fantazija”.
Danas su, međutim, američke obaveštajne agencije, pažljivo prateći najnovije ruske testove naoružanja, promenile retoriku i izrazile zabrinutost da je ruska krstareća raketa Burevestnik spremna za upotrebu.
Zapad je zove “leteći Černobilj”
Vojni stručnjak koji piše za časopis “Arsenal otadžbine” Aleksej Leonkov naziva raketu “oružjem odmazde”.
“Ovo oružje će biti upotrebljeno nakon što bojeve glave interkontinentalnih balističkih raketa “odrade posao” na teritoriji agresora. “Burevestnik” će dovršiti uništenje svih objekata vojne i civilne infrastrukture zemlje agresora, ne ostavljajući joj nikakve šanse za opstanak”, napisao je Leonkov za “Rusku gazetu”.
Pored toga, Burevestnik verovatno ima navigacioni sistem na krajnjim tačkama terena. Memorija rakete sadrži slike objekata terena duž rute leta. U određeno vreme raketa “skače” na visinu od nekoliko stotina metara i “pregleda” teren. Nakon toga, navigacioni sistem poredi “viđeno” sa utvrđenim standardom, piše Izvestija.
Zahvaljujući sistemu korekcije za ekstremne tačke terena, Burevestnik može zaobići prepreke.
Obaveštajne službe Finske, Švedske, Norveške i Holandije su takođe potvrdile saznanja da su Rusi uspešno testirali raketu, a zbog neverovatnih karakteristika i razorne moći zovu je i “leteći Černobilj”.