VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • “Naše trupe nikada neće biti raspoređene u Ukrajini”

    “Naše trupe nikada neće biti raspoređene u Ukrajini”

    Italijanske trupe nikada neće biti raspoređene u Ukrajini, rekao je danas italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto u intervju za rimski dnevnik “Republika”.

    Izjava italijanskog ministra odbrane usledila je nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron ranije ove nedelje izjavio da će “možda doći trenutak kada će u Ukrajinu biti poslate i francuske trupe”, prenosi ANSA.

    U intervjuu za “Republiku”, Krozeto je rekao da bi “Zapad trebalo da izbegava izjave koje privlače preteranu pažnju”, npr. slanje trupa NATO-a u Ukrajinu, samo s ciljem da se napravi dobar utisak u javnosti.

    Komentarišući sastanak tzv. Vajmarskog trougla, lidera Francuske, Nemačke i Poljske, Krozeto je takođe ukazao da je greška “stvarati podelu sastancima između dve-tri (države)”, kada EU čini 27 zemalja.

  • Francuska šalje vojsku na Ruse?

    Francuska šalje vojsku na Ruse?

    Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je večeras za list Parizijen da će možda ipak biti “neophodne operacije na terenu” u Ukrajini.

    “Možda će u jednom trenutku, a to ne želim i neću pokrenuti tu incijativu, biti neophodne operacije na terenu, kakve god one bile, protiv ruskih snaga”, rekao je Makron francuskom listu, na putu iz Berlina gde je imao sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i premijerom Poljske Donaldom Tuskom.

    Makron je dodao da su “mnoge zemlje u Evropi na istoj liniji”, što podrazumeva baltičke zemlje, Češku, pa i Poljsku.

    Nemačka, sa svoje strane, nastavlja da uglavnom odbija tu ideju.

    Kako su preneli francuski mediji, to je bio jedan od razloga zašto je francuski predsednik želeo da brzo ode u Berlin kako bi “sprečio debatu o postojećim strateškim razlikama”.

    “One (razlike) ne postoje”, rekao je Makron za “Parizijen” i dodao da postoje razlike između “strateških kultura i činjenice delovanja na komplementarnosti”.

    “Nemačka ima stratešku kulturu velikog opreza, neintervenisanja i distancirala se od nuklearnog oružja. Veoma drugačiji model od Francuske, koja ima nuklearno oružje i koja je zadržala i ojačala profesionalnu vojsku”, rekao je Makron.

    Makron je dodao da se Francuska “sprema za sve scenarije”.

    “Bila bi greška da to ne uradimo. Takođe sam uveren da bi u nekim od ovih scenarija svako, shodno sopstvenom modelu (strateške kulture) mogao da preuzmu svoj deo odgovornosti”, rekao je predsednik Francuske.

    Makron, koji je ranije rekao da je spreman na razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, jer smatra da je to njegova odgovornost, dodao je da se ne sme dozvoliti zastrašivanje Putinovom “retorikom straha”.

    “Ne suočavamo se sa velikom silom. Rusija je srednja sila sa nuklearnim oružjem, čiji je Bruto domaći proizvod (BDP) mnogo niži od evropskog, niži od nemačkog, francuskog”, rekao je Makron.

    Francuski predsednik je rekao da neće čestitati Putinu (gotovo sigurnu) pobedu na predsedničkim izborima u Rusiji.

  • Da li će kancelar ipak poslati Taurus Ukrajini?

    Da li će kancelar ipak poslati Taurus Ukrajini?

    Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pokušava da promeni mišljenje nemačkog kancelara Olafa Šolca o snabdevanju Ukrajini krstarećim raketama dugog dometa Taurus.

    Špigl je izvestio da se Berbok nekoliko meseci uzdržavala od bilo kakvih javnih izjava o raketama Taurus koje je Šolc mogao da shvati kao neprikladan pritisak.

    Međutim, u tome se oslanjala na saveznike Nemačke.

    Špigl pominje sugestiju britanskog ministra spoljnih poslova u intervjuu nemačkim medijima da bi rakete Taurus mogle da se zamene za britanske Storm Šedous, napominjući da je on sugerisao ono što Berbok nije direktno rekla.

    Nemački mediji pišu i da Berbok tajno radi na planu da Nemačka pošalje krstareće rakete u Ukrajinu bez prelaska crvenih linija koje je povukao Šolc.

    Jedna opcija je da Nemačka pošalje rakete Taurus Britancima, koji bi ih isporučili Ukrajini, ali zadržali kontrolu nad njihovim razmeštanjem i ciljevima.

    Berbok tek treba da ubedi Šolca, piše Špigl.

    Šolc je javno naveo različite razloge za odbijanje Nemačke da Ukrajini isporuči rakete Taurus – od izbegavanja eskalacije i ulaska u rat sa Rusijom, do zabrinutosti da će te rakete biti upotrebljene za udar na Moskvu.

  • Dodik: I ubuduće dobri odnosi Srpske i Rusije

    Dodik: I ubuduće dobri odnosi Srpske i Rusije

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je austrijske novinare koji su pratili panel diskusiju na Diplomatskoj akademiji u Beču više interesovao njegov prijateljski odnos sa predsjednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom nego evropski put BiH, što je bila tema diskusije, ali da im je prenio jasan stav da Srpska i Rusija tradicionalno imaju dobre odnose i da će tako biti i u budućnosti.

    Kada završi rat u Ukrajini neću moći doći na red da se vidim s predsjednikom Putinom od Evropljana koji će tada željeti da se susretnu s njim u Kremlju. Ovo je bio moj odgovor austrijskim novinarima koji su pratili panel diskusiju na Diplomatskoj akademiji u Beču – naveo je Dodik na Instagramu.

    On je istakao da je na panelu ponovio i stav da u Republici Srpskoj očekuju da nakon 21. marta BiH prestane da bude kolonija međunarodne uprave, da istog dana, shodno evropskim standardima, nestane lažni visoki predstavnik i da iz Ustavnog suda BiH odu strane sudije.

    • Tokom sedmice održana je sjednica Izvršnog komiteta SNSD-a na kojoj je zaključeno da podržavamo evropski put i da glavni pregovarač sa EU treba da bude iz Republike Srpske – naveo je Dodik.

    Dodik, koji je i lider SNSD-a je u objavi na društvenim mrežama podsjetio i na zajedničku posjetu sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem selu Pambukovica kod Uba, na prisustvo osmomartovskim proslavama u organizaciji aktiva žena SNSD-a širom Republike Srpske, kao i na svoju rođendansku proslavu sa porodicom i prijateljima.

  • Vidović: Izbori u Rusiji se odvijaju bez problema; Putin apsolutni favorit

    Vidović: Izbori u Rusiji se odvijaju bez problema; Putin apsolutni favorit

    Siniša Vidović, savjetnik predsjednika Narodne skupštine Republike Srpske i potpredsjednik Ujedinjene Srpske, iznio je svoje utiske o održavanju izbora u Rusiji, ističući da proces protiče u skladu s demokratskim standardima.


    “Izbori u Rusiji protekli su do sad u najboljem redu, sa štampanih 140 miliona biračkih listića. Primijetio sam da sve protiče bez ikakvih problema i incidenata uz prisustvo policije na glasačkim mjestima. Glasovi se broje i stavljaju u kutiju, slično kao u Srbiji, ali postoji i elektronski način glasanja”, izjavio je Vidović.


    Vidović, koji se u Rusiji nalazi u svojstvu posmatrača izbora, primjećuje da su na svim glasačkim mjestima koja je posjetio birački odbori popunjeni posmatračima iz svih političkih partija u Rusiji, kako pozicionih tako i opozicionih.


    “Sam proces glasanja pruža primjer i za nas na Balkanu, jer se nudi više načina glasanja, uključujući konvencionalno i elektronsko glasanje. Svi su građani imali priliku da biraju na koji način žele glasati”, dodao je Vidović.


    Vidović je istakao da su posmatrači došli iz različitih zemalja, uključujući i Francusku i Sjedinjene Američke Države, te da su posmatrači iz tih zemalja konstatovali da izbori prolaze demokratski, čak i u većoj mjeri nego u njihovim zemljama.


    “U razgovoru s građanima Rusije jasno je da je Vladimir Putin apsolutni favorit na izborima, te je sasvim izvjesno da će on pobijediti s velikom razlikom”, zaključio je Vidović.

  • Putin najavio potpuno uništenje? “Ukrajina pati”

    Putin najavio potpuno uništenje? “Ukrajina pati”

    Jedna rečenica u novom intervjuu na ruskoj državnoj televiziji razotkrila je razmišljanje predsednika Vladimira Putina.

    Jedna rečenica u novom intervjuu na ruskoj državnoj televiziji razotkrila je razmišljanje predsednika Vladimira Putina.

    Ukrajina trenutno pati na više frontova. Vojska napadnute zemlje dobija premalo naoružanja i premalo municije. Kakva logika sledi, izneo je Putin u intervjuu sa ruskim propagandistom Dmitrijem Kiseljovim, piše nemački portal Oe24.at.

    “Sada da pregovaramo samo zato što im ponestaje municije, to bi bilo presmešno”, rekao je Putin.

    Ova jedna rečenica jasno pokazuje da će ruski predsednik iskoristiti svaku vojnu slabost da napadne i postigne svoj cilj – uništenje Ukrajine, navodi austrijski sajt Oe24.at.

    Putin je uoči predsedničkih izbora od 15-17. marta, prvih trodnevnih u zemlji, dao intervju za ruske medije – “Rusija 1” i “RIA Novosti” – koji je objavljen u utorak. U njemu je izneo svoju viziju odnosa sa Zapadom, te govorio o ratu i miru, uključujući navode da je Rusija “spremna” za nuklearni rat.

    Upozorio je da će, ako američke trupe budu raspoređene u Rusiji ili Ukrajini, na to gledati kao na američku intervenciju u ratu koji je objavio pre dve godine.

    Novinar kanala “Rusija 1” Kiseljov upitao je Putina koju je “cenu” Rusija spremna da plati za “izazov” sa kojim se suočava tokom “specijalne vojne operacije” u Ukrajini.

    Procenjuje se da je rat koštao Rusiju najmanje 315.000 ubijenih i ranjenih vojnika tokom dve godine rata u Ukrajini.

    Cena rata
    Kako piše CNBC, Putin je u intervjuu prikriveno priznao ljudske žrtve u ratu, ali je rekao da je Rusija morala da zaštiti svoje “građane” u Ukrajini, posebno u četiri regiona koje je Moskva anektirala u septembru 2022.

    Tanjug/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
    “Gledajte, svaki ljudski život je neprocenjiv, svaki. Gubitak voljene osobe za porodicu, bilo koju, ogromna je tuga. Ali, ako napustimo ove ljude danas, onda bi sutra naši gubici mogli da se višestruko povećaju, a naša deca neće imati budućnost jer ćemo se mi osećati nesigurno, bićemo trećerazredna ili četvororazredna država, niko neće računati na nas ako ne možemo da zaštitimo sami sebe. A posledice bi mogle da budu katastrofalne po rusku državnost” rekao je Putin.

    Mirovni pregovori
    On je ponovio stav da je Rusija spremna za mirovne pregovore sa Kijevom, ali da oni moraju da se temelje na realnosti – odnosno ruskoj percepciji da su anektirani regioni Ukrajine sada deo Rusije – i želi bezbednosne garancije da se NATO neće proširiti na napadnutu susednu zemlju.

    “Da li smo spremni za pregovore? Da, spremni smo. Ipak, samo na pregovore koji nisu bazirani na nekim ‘željama i snovima’ usled upotrebe psihotropnih droga, već na osnovu realnosti koje su se pojavile, kako se kaže u takvim slučajevima, na terenu”, rekao je Putin.

    Odbrambeni analitičari kažu da su Moskva i Kijev daleko od mirovnih pregovora, dok rat ostaje u “vrućoj”, aktivnoj fazi, iako Rusija naizgled želi da pokaže spremnost za razgovore, posebno dok se Ukrajina muči na bojnom tlu usred nestašice ljudstva i municije.

  • Rusija tvrdi da je za 2 godine rata likvidirano oko 6.000 vojnika koji su se borili na strani Ukrajine, među njima i plaćenici iz BiH

    Rusija tvrdi da je za 2 godine rata likvidirano oko 6.000 vojnika koji su se borili na strani Ukrajine, među njima i plaćenici iz BiH

    Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da su od početka sukoba u Ukrajini poginula 5.962 strana plaćenika koja su ratovala na ukrajinskoj strani.

    Moskva navodi da je na front stiglo ukupno 13.387 stranih plaćenika iz 91 države. Ministarstvo odbrane nastavlja da prati i bilježi sve strane plaćenike koji su stigli u Ukrajinu kako bi učestvovali u neprijateljstvima – navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.

    Najbrojniji su plaćenici iz Poljske. Moskva tvrdi da je za dvije godine u Ukrajinu stiglo 2.960 poljskih plaćenika i da je do 24. febuara 2024. godine 1.497 njih likvidirano. To je skoro četvrtina ukupno poginulih najamnika.

    Na drugom mjestu su plaćenici iz SAD. Ukrajinskim jedinicama navodno se pridružilo 1.113 plaćenika sa američkim pasošom dok je 491 likvidiran u borbama. Treće mjesto drže militanti iz Gruzije. Za dvije godine sukoba na frontu širom Ukrajine nastradao je 561 plaćenik iz Gruzije od 1.042 angažovana. Plaćenici iz Kanade i Velike Britanije nalaze se na četvrtom i petom mjestu.

    Među stranim plaćenicima koji ratuju na strani Ukrajine nalazi se veliki broj najamnika iz balkanskih država.


    Ministarstvo odbrane Rusije navodi da je u borbama učestvovalo 335 plaćenika iz Hrvatske i da su 152 likvidirana. Iz BiH je došlo 207 najamnika dok je 90 nastradalo. Među stranim plaćenicima nalazi se i Albanci. Moskva navodi da su se borbama pridružila 192 državljanina Albanije i da je 87 nastradalo u okršajima sa ruskim snagama.

    Među najamnicima ima i državljana takozvanog Kosova koje rusko ministarstvo iz nekog razloga vodi na spisku kao posebnu državu. Za dvije godine u sukobima u Ukrajini učestvovao je 191 plaćenik sa pasošom lažne države dok su 84 likvidirana. Na ukrajinskoj strani ratovala su i dva plaćenika iz Crne Gore od kojih je jedan poginuo.

    Na spisku se nalazi i jedan misteriozni Srbin koji prema podacima ruskog ministarstva ratuje na strani Ukrajine.

    Takođe je primijetno da se među stranim plaćenicima nalazi i veliki broj najamnika iz Južne Amerike i da među njima prednjače Kolumbijci, piše Kurir.

    Podatke ruskog ministartsva nije moguće nezavisno provjeriti dok se države rijetko kad oglašavaju o svojim državljanima koji učestvuju u sukobu na jednoj od strana.

  • Rusija bira predsjednika: Otvorena biračka mjesta

    Rusija bira predsjednika: Otvorena biračka mjesta

    Počelo je glasanje na izborima za predsjednika Rusije. Prvi će svoje pravo glasa iskoristiti stanovnici Kamčatke, gdje su biračka mjesta već otvorena – glasaće se od 8.00 do 20.00 časova od 15. do 17. marta.

    Centralna izborna komisija je registrovala četiri predsednička kandidata: Nikolaj Haritonov (Komunistička partija), Leonid Slucki (LDPR), Vladislav Davankov (Novi ljudi) i Vladimir Putin (samostalni kandidat).

    Za izbore je pripremljeno više od 94.000 biračkih mjesta i odštampano 113,6 miliona glasačkih listića. Moći će se glasati i elektronskim putem, ako se birač prethodno registrovao u navedenom sistemu.

    CIK će saopštiti preliminarne rezultate glasanja ujutru, 18. marta. Komisija će izaći sa prvim rezultatima u 21:00, 17. marta.

    Od 25. februara do 14. marta se glasalo na udaljenim i teško pristupačnim mjestima, uključujući na polarnim stanicama i na brodovima na moru. Rusi u inostranstvu su u diplomatskim predstavništvima mogli da iskoriste svoje pravo glasa. Glasanje se obavlja na 288 biračkih mjesta u 144 zemlje.

  • Medvedev objavio svih 7 uslova za kraj rata

    Medvedev objavio svih 7 uslova za kraj rata

    Bivši predsednik Rusije i sadašnji zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je na Telegramu predstavio “rusku formulu mira”.

    Njegov plan ima sedam tačaka, a Medvedev kaže da su uslovi “humani za sve”.

    “Ovo bi mogla biti meka ruska formula za mir. Ovo je dobar kompromis, zar ne?”, navodi Medvedev. Ovo je njegovih sedam uslova. Prenosimo ih onako kako ih je sam Medvedev formulisao:

    1. Ukrajina mora priznati vojni poraz. Neonacistička klika se mora potpuno i bezuslovno predati. Demilitarizacija Ukrajine i zabrana stvaranja paravojnih snaga na njenoj teritoriji u budućnosti.
    2. Međunarodna zajednica mora prepoznati nacistički karakter političkog režima u Kijevu i izvršiti prisilnu denacifikaciju svih državnih organa pod kontrolom UN.
    3. UN bi trebalo da objave saopštenje o gubitku međunarodnog pravnog subjektiviteta Ukrajine i da je spreče da pristupi vojnim savezima bez pristanka Rusije.
    4. Sve vlasti u Ukrajini moraju podneti ostavke i odmah se moraju održati izbori za uspostavljanje privremenog parlamenta samoupravne teritorije.
    5. Usvajanje zakona o isplati svih kompenzacija Rusiji, uključujući isplate rođacima poginulih i isplate štete pričinjene po zdravlje ranjenih.
    6. Zvanično priznanje da je teritorija Ukrajine zapravo teritorija Ruske Federacije i usvajanje akta o ponovnom ujedinjenju sa Rusijom
    7. Samoraspuštanje privremenog parlamenta. Priznanje UN čina ponovnog ujedinjenja
  • Lavrov: U toku je rat Zapada protiv Rusije

    Lavrov: U toku je rat Zapada protiv Rusije

    Zapad u ovom trenutku vodi de fakto rat protiv Rusije u Ukrajini, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov u intervjuu televiziji “Solovjov lajv”.

    On je u toku – prokomentarisao je opasku voditelja da je Zapad, sudeći po njegovim poslednjim akcijama, objavio rat Ruskoj Federaciji.

    Odgovarajući na pitanje o neminovnosti direktnog sukoba sa NATO-om, ministar je rekao da ne zna kakvi su planovi Alijanse.

    • Ali, po svemu sudeći, biće prepredeni ili će kao Nijemci “sa daljine usmjeriti smrtonosno oružje na ruske gradove”, ili će reći da su to samo instruktori koji sjede i gledaju šta rade Ukrajinci – dodao je Lavrov.

    Prema riječima šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova, trenutno vlada pomama na Zapadu zbog toga što se njihovi planovi remete.

    • Što je gora situacija na frontu, to sve mahnitije Zapad počinje da govori: ne možemo da dozvolimo da Ukrajina izgubi, a Rusija da pobjedi – objasnio je on.

    Ministar je naveo da je francuski predsjednik Emanuel Makron, nekoliko nedjelja prije nego što je rekao da postoji mogućnost slanja vojnika u Ukrajinu, “ubjeđivao članice NATO-a” na ovu temu.

    • Rekli su mu da misle da je to loša ideja. Ipak, on je to rekao. Onda ga je francuski ministar spoljnih poslova Stefan Sežurne ispravio. Kao rezultat toga, francuski predsjednik je rekao da oni još nisu potpuno odlučili, ali se ništa ne može isključiti. To ostaje njegov stav i oni će razmisliti šta još treba da se uradi da bi se pomoglo Ukrajini, između ostalog i u smislu slanja svojih trupa na ukrajinsku teritoriju – zaključio je šef ruske diplomatske službe.