VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Ruska vojska upala u klopku pa izgubila veliku tenkovsku bitku za Vulhedar

    Ruska vojska upala u klopku pa izgubila veliku tenkovsku bitku za Vulhedar

    Rusija je izgubila veliku tenkovsku bitku za Vuhledar u Donjeckoj oblasti, upadajući u zasjedu Oružanih snaga Ukrajine, baš kao što je to učinila tokom napada korištenjem tenkovskih konvoja na početku invazije punog opsega.

    “U produženoj bitci, obje su strane poslale tenkove u bitku, tutnjajući po zemljanim cestama i manevrirajući oko drvoreda, pri čemu su se Rusi probijali naprijed u kolonama, a Ukrajinci manevrirali odbrambeno, pucajući iz daljine ili iz skrovišta dok su ruski konvoji dolazili pred njihove nišane”, piše New York Times.

    Izvještaji dalje navode: “Kad je bilo gotovo, ne samo da Rusija nije uspjela zauzeti Vuhledar, već je također napravila istu grešku koja je Moskvu koštala stotine tenkova ranije u ratu: konvoji su napredovali u zasjede.”

    Prema NYT-u, spaljeni ostai ruskih oklopnih vozila sada ispunjavaju poljoprivredna polja oko Vuhledara, prema snimkama ukrajinskih vojnih dronova raznijeti na minama, pogođeni artiljerijom ili uništeni protivtenkovskim projektilima.

    Iz Ukrajine tvrde da je Rusija izgubila najmanje 130 tenkova i oklopnih transportera u bitci.

    Ukrajinski dužnosnici izjavili su kako je ovo bila “najveća tenkovska bitka u ratu do sada i težak udarac za Ruse”, navodi se u članku.

    U članku se sugeriše da je porazu tako velikih razmjera pridonio nedostatak stručnosti, uz činjenicu da je većina profesionalnog ruskog vojnog osoblja već ranije uništena.

  • “Kao na traci, dovoze ih i odvoze 24 sata”

    “Kao na traci, dovoze ih i odvoze 24 sata”

    Žestoke bitke u Bahmutu su nastavljene, iako obe strane trpe ogromne gubitke. Grad još nije “pao” jer Ukrajinci pružaju snažan otpor.

    Grad je totalno razrušen i kako prenosi Rojters, pod stalnim je udarima ruske vojske koja želi da ga zauzme jer bi to predstavljalo prvu veliku pobjedu posle više od šest mjeseci.

    Poslanik ukrajinskog parlamenta Serhi Rahmanin izjavio je u sredu da se odbrana Bahmuta ne može nastaviti unedogled. “Verujem da ćemo pre ili kasnije verovatno morati da napustimo Bahmut. Nema smisla držati ga pod svaku cenu”, rekao je on.

    Bitka za Bahmut započela je pre otprilike sedam mjeseci, ali poslednjih sedmica Rusi su napredovali s tri strane, pa ukrajinskim braniocima preostaje izlaz na zapadu. “Postoji opasnost da se naš garnizon u Bahmutu nađe u okruženju”, rekao je vojni analitičar Oleh Ždanov u objavi na Jutjubu, ocenjujući situaciju kao “kritičnu”.

    “Ruske snage ne mogu da pobede u uličnim bitkama u Bahmutu ili da zauzmu grad direktnim napadom. Jedini način na koji ga mogu zauzeti je da ga opkole”, ocenio je Ždanov.

    Prema njegovim rečima, ukrajinske snage su pod “kolosalnim” pritiskom Rusa da napuste položaje na istočnoj obali reke Bahmuta, a ruski napadi su konstantni. “Dovoze pojačanja u kamionima i odvoze svoje ranjene u istim kamionima. Ovaj proces je konstantan, poput pokretne trake, 24 sata na dan”, rekao je.

  • “Prvi uslov – povlačenje ruske vojske”

    “Prvi uslov – povlačenje ruske vojske”

    Njemačka vlada smatra da bi Rusija trebalo da napravi prvi korak u postizanju mira u Ukrajini, izjavio je njemački kancelar Olaf Šolc.

    “Savršeno je jasno da je Rusija napala Ukrajinu i Rusija je ona strana koja bi trebalo da učini nešto sa tim kako bi svet bio moguć”, smatra Šolc.

    Naveo je da je prvi uslov da se ruska vojska povuče.

    Kancelar je izjavio da je sada potrebno obratiti pažnju na situacije u oblasti politike bezbednosti na istočnom boku NATO-a.

    “Saglasni smo sa tim da ćemo u slučaju napada zajedno štititi svaki centimetar teritorije Alijanse”, tvrdi nemački kancelar i uverava da će Zapad nastaviti da podržava Ukrajinu onoliko koliko bude potrebno.

    Šef Federalne obaveštajne službe Nemačke Bruno Kal je 22. februara pretpostavio da će Rusija stupiti u pregovore sa Ukrajinom nakon realizacije svih prednosti na bojnom polju.

    Prema njegovom mišljenju, trenutno je osnovni zadatak ruskog predsednika Vladimira Putina – postizanje vojnih uspeha. Na ovaj način ruska strana može da diktira mir pod svojim uslovima.

    Ranije, 20. februara je u kineskom izdanju Global tajmsa pisalo da je teško početi pregovore o ukrajinskoj krizi, jer se Evropa zaglibila u mržnji prema Rusiji, a Vašington po svaku cenu želi poraz Moskve.

    Poslednja runda pregovora između Rusije i Ukrajine je bila 29. marta 2022. godine u Turskoj. Volodimir Zelenski je 4. oktobra usvojio odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu zemlje o nemogućnosti pregovora.

  • “Srećno vrijeme. Rađa se nova Rusija”

    “Srećno vrijeme. Rađa se nova Rusija”

    Šef Čečenije Ramzan Kadirov ocenio je događaje koji se dešavaju u svetu i najavio rađanje “nove Rusije“ sa neustrašivim ratnicima i nesebičnim radnicima.”Moja procena onoga što se dešava može na prvi pogled iznenaditi ili šokirati neke ljude, ali sada je zaista srećno vreme. Zašto? Prvo, zato što bi ionako došlo. Tada bi neminovni kraj došao velikoj državi. Drugo, na našim novim (starim) teritorijama u zoni NVO, ne borimo se samo protiv bandera nacizma i globalnog satanizma. U našem zaista teškom vremenu. Ovde se, u krvavo-vatrenom metežu, rađa nova Rusija – Rusija neustrašivih ratnika-heroja i nesebičnih radnika”, napisao je Kadirov na svom Telegram kanalu.

    On je dodao da će se na “moćnim plećima“ Rusije izgraditi jedinstvena sila.

    “Za ovo nam je potrebna samo Pobeda. Mi u nju verujemo svim srcem, a to znači da ćemo sigurno pobediti! Jer, kažu mudri: ‘Samo onaj ko više veruje u nju, dostojan je pobede'”, poglavar Čečenije napisao, prenela je RIA.

  • “Rat u Ukrajini se može rješiti za dvije godine”

    “Rat u Ukrajini se može rješiti za dvije godine”

    Konflikt u Ukrajini se može završiti za dve godine, pretpostavila je sekretarka američke vojske Kristin Vormut.

    “Mislim da će se rat u Ukrajini samostalno rešiti sljedeće godine ili za dvije godine”, rekla je ona u obraćanju u Centru strateških i međunarodnih istraživanja.

    Podvukla je da su se borbe pokazale dugotrajnijim nego što se moglo pretpostaviti.

    “Bili bismo nepromišljeni ako se ne bismo brinuli o postojećim vojnim mogućnostima Rusije”, rekla je Vormut.

    Prema ocenama Vašingtona, Moskva do sada nije koristila značajan deo svojih vazduhoplovnih i pomorskih snaga, kao ni mogućnosti u sajber prostoru, pojasnila je ona.

    Zamenik ministra odbrane SAD Kolin Kal je izjavio da nije predvidiva putanja razvoja konflikta. Prema njegovom mišljenju, može se završiti za šest meseci, a možda i za dve ili tri godine.

    Kal je dodao da se nada da će dobiti podršku Kongresa u finansiranju pomoći Kijevu čak i uzimajući u obzir trenutne procene trajanja sukoba.

    Zapadne zemlje u poslednje vreme povećavaju isporuke naoružanja i tehnike Ukrajini. Moskva je nekoliko puta ukazivala da vojna pomoć Kijevu ne obećava ništa dobro i samo odlaže sukob, a transport sa oružjem postaje legitimna meta Oružanih snaga Rusije.

  • Lavrov: Rusija i Indija dosljedno odbacuju neokolonijalne prakse

    Lavrov: Rusija i Indija dosljedno odbacuju neokolonijalne prakse

    Rusija i Indija dosljedno odbacuju neokolonijalne prakse kao što su jednostrane sankcije, prijetnje i ucjene prema suverenim državama, rekao je u srijedu ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

    Govoreći na otvaranju izložbe o Lavu Tolstoju i Mahatmi Gandiju u Nju Delhiju, gdje se održava sastanak ministara vanjskih poslova Grupe 20 (G-20), Lavrov je rekao da Rusiju i Indiju ujedinjuje spremnost da prijeđu na “pravedniji i demokratski, policentrični svjetski poredak.”

    “Moskva i Nju Delhi dosljedni su protivnici neokolonijalnih praksi kao što su nelegitimne jednostrane sankcije, prijetnje, ucjene i druge vrste pritiska na suverene države”, naglasio je Lavrov.

    Lavrov je rekao da vidi “značajan potencijal” indijskog predsjedavanja G-20.

    Ministar je održao i bilateralni sastanak s indijskim kolegom Subrahmaniamom Jaishankarom.

    Nakon sastanka, Jaishankar je na Twitteru napisao da su dva ministra imala “široku diskusiju” na marginama ministarskog sastanka G-20, prenosi “Yeni Safak”.

  • Na prvoj liniji u Bahmutu maksimalno se živi četiri sata

    Na prvoj liniji u Bahmutu maksimalno se živi četiri sata

    Američki specijalizovani medij “Military Watch” piše da preživjeli američki marinci, koji su učestvovali u borbama u i oko Bahmuta (Artjomovska), potvrđuju da je taj front postao – klaonica ukrajinske vojske.

    Borbe za Bahmut i masovna pogibija porede se sa svojevremenim borbama za Marijupolj.

    Rijedak uvid u užasne uslove na bahmutskom frontu dao je bivši američki marinac Troj Ofenbeker, koji je učestvovao u borbama.

    “Očekivano trajanje života na prvoj liniji fronta je oko četiri sata”, priznao je on, govoreći o ukrajinskim vojnicima, prenosi Srna pisanje američkog medija.

    Ofenbeker ruske topovske udare na Bahmut naziva “kontinuiranim” i demantuje tvrdnje da ruskim snagama, navodno, ponestaje municije.

    Borbe u Bahmutu smatraju se jednim od najkrvavijih od početka rusko-ukrajinskog sukoba. Ukrajinci su ovu bitku zbog velikih gubitaka u ljudstvu nazvali “mašinom za mljevenje mesa”.

    “Military Watch” navodi da ukrajinski vojnici brojnošću nadmašuju ruske protivnike nekoliko puta, međutim Rusi su uspjeli da pregrupišu svoje snage.

    U tekstu se navodi da je zapadno vojno osoblje bilo jako uključeno u vojne operacije Kijeva od samog početka, od stotina britanskih kraljevskih marinaca koji su aktivno raspoređeni na frontu od aprila 2022, do velike CIA “stelt mreže” koja pruža ljučnu podršku, a tu su i bivši vojnici iz niza zapadnih zemalja.

    Kako zaključuje američki medij, “sukob sve više podsjeća na borbu iscrpljivanja, u kojoj se Rusija sama, sa ograničenim oružjem iz Bjelorusije, Irana i vjerovatno Sjeverne Koreje, suprotstavlja združenim snagama Kijeva i NATO-a”.

  • Pada Bahmut?

    Pada Bahmut?

    Ruske trupe okružuju Bahmut zbog čega ukrajinske snage razmišljaju da se povuku, izjavio savetnik ukrajinskog predsednika.

    Aleksander Rodnjanski je za CNN rekao da Rusi tu akciju pokušavaju da izvedu uz pomoć grupe plaćenika Vagner. Prema njegovim rečima, ukrajinske trupe će biti primorane na povlačenje ili pak na “stratešku predaju” ukoliko se proceni da je cena zadržavanja u Bahmutu prevelika.

    Izvagaćemo sve opcije, rekao je Rodnjanski, dodajući da Ukrajina neće žrtvovati sve svoje ljude “ni za šta”.

    Ipak, naglasio je da je na vojsi I njenim komandantima da donesu odluku o tome koji će korak biti napravljen.

    POsetimo, bitka u i oko Bahmuta vodi se ovih dana i to žestoko. Obe strane napadaju jedna drugu svim sredstvima, ako je suditi po vestima koje prenose agencije.

    Ne zna se ni ko je pretrpeo gubitke i koliki su. Jedino što je naglašeno da je reč o strateški važnoj bitci koju bi Rusija mogla da iskoristi kao “prekretnicu”.

  • Približavanje Rusije i Kine? “Biće to kraj…”

    Približavanje Rusije i Kine? “Biće to kraj…”

    Hanes Hofbauer, austrijski istoričar i publicista, ističe da približavanje Rusije i Kine najavljuje novu geopolitičku fazu.

    Ta faza, kako je rekao za beogradske Novosti, označava kraj “američkog veka”. Epilog bi mogao da bude multipolarni svet, ili kineska hegemonija, naveo je on.

    Prema njegovim rečima, i rat NATO protiv Jugoslavije u martu 1999. i priznanje Kosova kao nezavisne države od većine zemalja EU, kao i SAD, presedan su koji je naneo ozbiljnu štetu evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, koja je bila na snazi u to vreme.

    “Rusija je i sama dala loš primer kad je 2008. godine priznala Južnu Osetiju i Abhaziju kao državne subjekte. Tada je vojna agresija bila usmerena protiv gruzijskih provincija, otcepljenih od Tbilisija. Konkretnim koracima koji je trebalo da vode ka dezintegraciji Rusije prethodila je izgradnja neprijateljskog imidža ove zemlje u međunarodnoj zajednici. Korak po korak, SAD, NATO i EU su ‘iscrtavali’ lik Rusije kao neprijatelja, pošto je propala periferna integracija zemlje u zapadne strukture”, smatra ovaj istoričar.

    Navodi i da su, udruženi sa tadašnjim ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom, Vašington i Brisel želeli da devedesetih godina etabliraju Rusiju kao ekonomsku periferiju Zapada i da njene najvažnije industrije i prirodne resurse predaju zapadnim korporacijama.

    “Napredovanje u toj nameri zaustavljeno je pod sadašnjim ruskim liderom Vladimirom Putinom. Napredovanje NATO prema istoku se, međutim, nastavilo. Velika prekretnica po pitanju povernja na liniji zapad-istok bilo je ignorisanje međunarodnog ugovora Minsk dva od strane Ukrajine, Nemačke i Francuske, koje su bile njegove potpisnice”, kaže Hofbauer.

    “Doktrina SAD, koju sledi i Džozef Bajden, propagira da ne treba da postoji nikakva moć osim transatlantske, na čelu sa SAD. Vašington naročito radi na sprečavanju veza i eventualnog saveza u bilo kom, pa i ekonomskom smislu između Moskve i Berlina. Koliko daleko su ovi neprijatelji Rusije spremni da idu, pokazuje miniranje gasovoda Severni tok. Ovo uništenje cevododa na svojevrstan način najavio je Bajden, i to u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca, početkom februara prošle godine, rekavši da će, ako Rusija pređe granicu sa Ukrajinom, Vašington naći instrumete i načine da preseče gasovod. SAD se, kao svetska sila u opadanju, očigledno, svim sredstvima bore da spreče svoj silazni trend”, navodi dalje on.

    “Zapadni mediji i političari navode kao početak rata ulazak ruskih trupa u Ukrajinu 24. februara 2022. Ovaj prodor jeste bio čin suprotan međunarodnom pravu, ali svakako ne i prvi takav akt kojim se kršilo međunarodno pravo. Bila je to, takođe, intervencija NATO protiv Jugoslavije 1999, kao i rat takozvane koalicije voljnih u Iraku 2003, kojima je takođe prekršeno međunarodno pravo. Rat u Ukrajini počeo je, zapravo, još pre 2022, tačnije 2. maja 2014, kad su jurišni helikopteri ukrajinske vojske poleteli na istočnoukrajinski grad Slavjansk protiv snaga antimajdana, koji su preuzimanje vlasti u Kijevu, februara 2014, doživeli kao državni udar, a taj korak i jeste bio neustavan. Nedelju dana kasnije, ukrajinski tenkovi su se kotrljali prema Marijupolju. Tako je, dakle, osam godina pre ruske operacije, u Ukrajini buknuo građanski rat i odneo više od 10.000 života. Moja poruka s tim u vezi je da u područjima koje sada okupiraju ruski vojnici u Donbasu žive pretežno Rusi, od kojih je većina protiv vlade u Kijevu, pošto njena antiruska politika ide dotle da zabranjuje ruski jezik i kulturu. To ne opravdava rusku invaziju, ali je objašnjava”, zaključuje austrijski publicista.

  • Masovni udari na Krim?

    Masovni udari na Krim?

    Ruska vojska zaustavila pokušaj kijevskog režima da izvrši masovni napad dronovima na Krim, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

    “Sistemi PVO oborili su šest bespilotnih letelica, a još četiri je onesposobljeno zahvaljujući ruskom sistemu za elektronsko ratovanje”, navodi se u saopštenju.

    Prema izveštaju, nema žrtava niti veće materijalne štete na infrastrukturi grada, preneo je Raša tudej balkan.

    Pored toga, u prethodna dva dana ruska PVO oborila je 15 ukrajinskih dronova u oblastima DNR, LNR, Zaporožja i Hersona.

    Dan ranije, ruski sistemi za elektronsko ratovanje (EV) suzbili su pokušaj ukrajinskih dronova da napadnu civilne ciljeve u Krasnodarskoj teritoriji i Adigeji. Dva drona su izgubila kontrolu i skrenula sa putanje leta pre nego što su stigla do svojih ciljeva.

    Ruska vlada saopštila je da je vojna bespilotna letelica juče pokušala da napadne gasno postrojenje u blizini Moskve, ali je onesposobljena. Kako se navodi, pronađene olupine drona sugerišu da je proizvedena u Ukrajini.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kazao je danas da Rusija ne veruje savetniku ukrajinskog predsednika Mihailu Podoljaku koji tvrdi da Kijev ne nanosi udare na teritoriju Rusije.