Oznaka: Rusija

Činjenica je da ruske snage napreduju i da imaju novu taktiku vojnog delovanja, u kojoj bukvalno drobe sve pred sobom, smatra hrvatski vojni analitičar.

“Bahmut su već zdrobili, samo je pitanje na koji način će ući u taj grad’, kazao je vojni analitičar Marinko Ogorec u emisiji Hrvatskog radija “U mreži Prvog”.

Napominje, međutim, da nema relevantnih informacija ni s jedne strane kako se bitke odvijaju, tako da je vrlo teško proceniti o čemu se radi.

Što duže traje rat to je veća mogućnost incidenta koji bi onda povukao lanac događaja s posledicama koje je onda teško predvideti, ističe pak spoljnopolitički komentator HRT-a Tomislav Jakić, koji podseća na nedavnu izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je zapretio da bi “sledeća Ukrajina mogla biti Moldavija”.

“Ljudski faktor je objektivno, nepredvidiv. Ne znamo šta može da učiniti jedna ukrajinska jedinica koja će se naći u bezizlaznoj poziciji, a šta mogu da napraviti plaćenici u Ukrajini ako budu u bezizlaznoj situaciji”, dodaje Jakić.

Ukrajina je odlučila da se pripremi za sukob sa Rusijom nakon što se Volodimir Zelenski sastao sa Vladimirom Putinom u Parizu u decembru 2019. godine.

To je izjavio sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov za “24 telekanal”.

“Da se ​​nismo pripremali, onda definitivno ne bismo imali ovaj rezultat koji imamo. Mogu da kažem da je aparat Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu počeo da se priprema za ove procese posle decembra 2019. godine, nakon što je predsednik naše zemlje posetio Pariz, gde je održan prvi i poslednji sastanak sa predsednikom Putinom”, rekao je on.

Putin i Zelenski sastali su se 2019. na samitu u “normandijskom formatu” u Parizu. Istovremeno, ruski predsednik održao je i bilateralne sastanke – sa Zelenskim, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Početkom decembra 2022. Angela Merkel je izjavila da su Minski sporazumi bili pokušaj da se Kijevu pruži vreme za jačanje. Odmah za njom to je potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland. Prema njegovim rečima, tadašnja geopolitička situacija nije išla u korist Ukrajine, a Zapadu je bila potrebna pauza.

Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je da su ga ove izjave iznenadile, budući da je računao na iskrenu želju evropskih zemalja da učvrste mir i izbegnu vojni sukob u Ukrajini.

Ruska vojska uskoro će osloboditi grad Zaporožje, koji je trenutno pod kontrolom ukrajinskih snaga, izjavio je guverner Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki.
“Siguran sam da će Zaporožje biti oslobođeno u bliskoj budućnosti. Možda za mjesec ili godinu – to zavisi od naših vojnika”, rekao je Balicki za televiziju “Krim-24”.

On je naglasio da će Zaporožje biti rusko, prenio je TASS.

“To pitanje je za nas zatvoreno”, dodao je Balicki.

Balicki je prošlog mjeseca saopštio da ruske snage kontrolišu oko 62,5 odsto teritorije Zaporoške oblasti. Ruska vojska je tokom ofanzive u toj regiji krajem januara preuzela kontrolu nad devet naselja koja su bila pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine.

Uprkos svim vestima da su ruske snage opkolile Bahmut i da je pitanje trenutka kada će grad pasti, ukrajinski predsednik izdao je raređenje da se grad brani.

U Bahmutu su, podsetimo, žestoki okršaji dvestrane sa ogromnim gubicima, kako u ljudstvu tako i u oružju i municiji. Tačni brojevi se verovatno nikada neće saznati, ali iz dana u dan situacija je sve kritičnija.

Ruske trupe predvodi grupa plaćenika Vagner, dok je u gradu koji je postao totalno zgarište ostalo oko 10.000 ukrajinskih vojnika koji su na izmaku snaga, prema Institutu za proučavanje rata.

Iako je sve ukazivalo na to da će se ukrajinske snage povući jer su navodno i počele taktičko povlačenje, iz KiIjeva dolazi potpuno suprotna vest. a to je da je predsednik Ukrajine naredio da se grad odbrani.

Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Zelenski se danas sastao s vojnim vrhom zemlje, a na tom sastanku je odlučeno da se ofanziva nastavi, kao i da se dodatno osnaže pozicije ukrajinske vojske u bahmutu, s čim su se navodno složili i ukrajinski vojni zapovednici.

S druge strane, nemački list Bild danas je objavio, pozivajući se na izvor blizakkijevskom režimu, da između Zelenskog i glavnokomandujućeg ukrajinskim snagama Valerija Zalužnog postoji veliko neslaganje oko Bahmuta. Naime, kako je naveo nemački list, general Zalužni, čija popuparnost raste iz dana u dan, tražio je od Zelenskog da sa se ukrajinske snage povuku iz grada koji je opkoljen, ali se Zelenski s tim nije složio.

Zelenskom se navodno, po tom pitanju obratio i zvanični Vašington koji mu je sugerisao da bi trebalo da se skoncentriše na prolećnu ofanzivu, a Bahmut pusti niz vodu.

I američki ministar odbrane izjavio je danas da ne bi došlo do velike promene u toku rata u Ukrajini ako bi Rusi zaueli Bahmut jer se ne radi ni o kakvoj strateškoj pobedi Rusije”.

Ukrajina planira da blokira Krim tako što će iscrpeti narod, kaže vojni analitičar i pukovnik Oružanih snaga Ukrajine Petro Černik.

“Samo je pitanje vremena kada će borbena grupa, i uopšte svi stanovnici koji se tamo nalaze biti iscrpljeni fizički. Prema logici ratovanja, ovo i nije tako težak zadatak”, sugerisao je Černik za kanal “Gavarit baljšoj Ljvov”, a prenosi Raša tudej Balkan.

Prema njegovim rečima, za sprovođenje ovog plana Ukrajina će morati da uništi Krimski most.

Ipak, bez avijacije i raketa dugog dometa Kijev neće moći da obavi ovaj zadatak, rekao je on. Konkretno, pukovnik veruje da će američki F-16 biti korisni i primenjeni za osvajanje Krima, s tim da je potrebno mnogo aviona.

Da ukrajinska vojska planira da preseče put do Krima, juče je za “RIA Novosti” saopštio član Glavnog saveta regionalne administracije Vladimir Rogov.

“Ukrajinska vojska u proleće planira napad na oslobođene teritorije Zaporožja kako bi izašli na Azovsko more. Njihov glavni zadatak je da preseku naše trupe i put do Krima”, pojasnio je.

SAD ne iznose jasan stava na temu ukrajinskog napada na Krim, jer računaju da bi zauzimanje poluostrva bio pritisak na Rusiju, te da bi je tako primorali da sedne za pregovarački sto, rekao je bivši zvaničnik američke nacionalne obaveštajne službe u Evropi Kris Čivis, za američki list “Hil”.

Prema njegovim rečima, to je ono u šta se Vašington uzda, čak i ako, kako je rekao, ne misli da je moguće da Ukrajina zauzme Krim.

Kako je rekao Čivis, koji je sada saradnik Karnegijeve zadužbine u Vašingtonu, zvaničnici američke administracije su više puta izbegavali pitanja o tome da li će Vašington podržati napore Kijeva po pitanju Krima.

Dok američki zvaničnici obećavaju da će Vašington podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno, oni “ne žele da u potpunosti podrže ambicije Kijeva” na Krimu, navodi se u članku.

Kako prenosi izvor, to je delimično zbog činjenice da će ofanziva ukrajinske strane zahtevati teško naoružanje – rakete dugog dometa, tenkove i avione.
Kijevske vlasti su u proteklom periodu više puta istakle da im misao o napadu na Krim nije strana.

Sekretar ukrajinskog Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Aleksej Danilov izjavio je početkom februara da Kijev ne isključuje potencijalne napade na teritoriju Ruske Federacije.

“Što se tiče Rusije, niko nam ne brani da za napade koristimo oružje koje je proizvedeno u Ukrajini. Da li mi imamo takvo oružje? Imamo”, rekao je Danilov.
Ideju su potvrdili i Kiril Budanov, koji bi trebalo da bude postavljen za novog ministra odbrane Ukrajine, ali Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta Vladimira Zelenskog, koji je tvrdio da, pošto se dogovorio o isporuci tenkova, Kijev pregovara o nabavci raketa i aviona dužeg dometa za udare na Krim (premda je Zapad odbio da obezbedi takvo oružje).

U toku je unutrašnji “rat” između glavnokomandujućeg ukrajinskim vojnim snagama i predsednika Ukrajine, piše nemački list Bild.

Kako navodi taj njemački list, pozivajući se na svoj izvor blizak kijevskom režimu, general Valerij Zalužni zatražio je od Volodimira Zelenskog povlačenje ukrajinskih trupa iz Bahmuta, u kom se mjesecima vode žestoke borbe.

Navodno je, kako je rečeno Bildu, Zalužni savetovao predsednika Zelenskog da se izda naređenje da se ukrajinske trupe povuku iz tog grada koji je pod konstantnim udarima ruske vojske koja ga okružuje. Međutim, Zelenski je odbio da to uradi, piše dalje Bild.

I američki mediji su preneli da je zvanični Vašington urgirao kod Zelenskog još u januaru da povuče trupe iz Bahmuta i da se fokusira na pripremu velike prolećne kontraofanzive oružjem Zapada koje će do tada biti spremno za upotrebu na ratištu, ali se navodno Zelenski plaši kako će to uticati na moral Ukrajinaca.

Izvor Bilda navodi da ni sami ukrajinski borci koji su na prvoj liniji fronta u Bahmutu ne razumeju zašto i dalje pokušavaju da odbrane grad i smatraju da je trebalo odavno da se povuku.

Nemački list takođe tvrdi i da je popularnost generala Zalužnog otkako je Ukrajina uspela da se odbrani pa i da preduzme kontraofanzive naglo porasla i da se on sada smatra ozbiljnim protivkandidatom Zelenskom na sledećim predsjedničkim izborima.

Iako sam general nikada nije javno rekao da namerava da uđe u predsjedničku trku, glasine o tome da ga se Zelenski boji već odavno kruže Ukrajinom, navodi Raša tudej na engleskom.

Čini se da ukrajinske snage “provode ograničeno borbeno povlačenje” u istočnom Bahmutu, ali nastavljaju nanositi velike gubitke ruskim snagama koje napreduju, navodi američki Institut za proučavanje rata u svom najnovijem izvještaju.

Iako think tank kaže da je još uvijek prerano reći koje su namjere Ukrajine, obrana Bahhmuta “i dalje je strateški čvrsta” i da možda slijedi “postupno borbeno povlačenje kako bi se iscrpile ruske snage kontinuiranim urbanim ratovanjem”.

“Malo je vjerovatno da će ruske snage brzo osigurati značajne teritorijalne dobitke pri vođenju urbanog ratovanja, koje obično favorizira branitelja i može omogućiti ukrajinskim snagama da nanesu velike gubitke ruskim jedinicama koje napreduju čak i dok se ukrajinske snage aktivno povlače”, piše u izvještaju.
ISW kaže da će se ruske snage i dalje morati boriti kroz centar grada Bahmuta na zapadnoj obali rijeke Bahhmutke, koje je dobro branjeno i pogodovat će ukrajinskim snagama.

Urbano ratovanje u Bahmutu moglo bi dodatno degradirati već iscrpljene ruske mješovite snage na način sličan onom izazvanom borbenim povlačenjem Ukrajine s linije Severodonjeck-Lisičansk, čime su efektivno okončane ruske ofenzivne operacije u Luganskoj i Donjeckoj oblasti u ljeto 2022.

Prema najnovijem izvještaju Glavnog štaba Oružanih snaga Ukrajine, ruske snage pokrenule su 27 zračnih napada i četiri raketna napada u posljednja 24 sata i nastavljaju gađati civilnu infrastrukturu.

Izvještava da napadi na Bahhmut i okolna naselja i dalje traju s 21 naseljem u Donjecku koje trpi neprijateljsko granatiranje i da su ruske snage pomaknute blizu Nove Kakhovke u Hersonu i na Krimu kao dio prevare. Vjeruje se da je to izazvalo frustraciju među ruskim vojnicima zbog nestašice goriva i nedostatka vjere u učinkovitost takvog manevra.

U međuvremenu, ukrajinske zračne snage izvele su 12 napada na ruske snage, s artiljerijskim i raketnim snagama koje su pogodile tri kontrolne točke, četiri “žarišna područja” i jedan sistem protivzračne obrane.

Također se tvrdi da je ruska vojska postavila bazu u Volnovakhi u regiji Donjeck gdje su učenici lokalne tehničke škole bili prisiljeni popravljati oštećenu opremu i vozila.

Osnivač ruske grupe plaćenika “Vagner” objavio da njegovim snagama, koje se bore za kontrolu nad ukrajinskim gradom Bahmutom, nedostaje municije.

“Ako se ‘Vagner’ sada povuče iz Bahmuta, ceo front će se urušiti”, rekao je Jevgenij Prigožin u video-snimku objavljenom tokom vikenda. “Situacija neće biti sjajna za sve vojne formacije koje štite ruske interese.”

Rojters koji je preneo vest ističe da nije mogao nezavisno da potvrdi kada i gde je video snimljen. Objavljen je na Telegram kanalu koji je širio vesti o Prigožinu i povezao se s “Vagnerovom” grupom. Video nije objavljen na Prigožinovom uobičajenom kanalu pres službe, preneo je Index.hr.

Međutim, Prigožin se prošle sedmice hvalio kako su njegove jedinice “praktično opkolile Bahmut”, a čak je I objavio video “Vagnerovih” boraca na vrhu razrušebe zgrade kako mašu zastavom te grupe, uz poruku “skoro u centru Bahmuta”

Već u nedelju je rekao da većina municije koju mu je zvanična Moskva obećala u februaru nije isporučena. “Za sada pokušavamo da otkrijemo razlog – da li je to obična birokratija ili izdaja”, rekao je Prigožin na svom uobičajenom kanalu Telegram službe za medije.

Prigožin je takođe, u tom poslednjem videu objavljenom na Telegram kanalu, rekao da su njegovi vojnici zabrinuti da Moskva želi da ih proglasi mogućim žrtvenim jarcima ako Rusija izgubi rat.

“Ako se povučemo, onda ćemo zauvek ući u istoriju kao ljudi koji su učinili glavni korak ka gubitku rata”, rekao je Prigožin.