Američka vojska objavila je snimak ruskog borbenog aviona koji obara američki dron iznad Crnog mora.
Video prikazuje kritične trenutke u sukobu u vazduhu, za koji je Pentagon rekao da je trajao od 30 do 40 minuta.
Podsjetimo, iznad Crnog mora u utorak je došlo do sudara američkog drona i ruskog borbenog aviona. Međutim, Rusi negiraju da je došlo do sudara i tvrde da je letjelica “pala zbog oštrog manevra”.
Danas je bio plodonosan međunarodni dan za našu zemlju, za našu odbranu, naveo je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u svom poslednjem obraćanju.
“Održan je još jedan sastanak u formatu Ramštajn, već deseti. Municija za naše vojnike, artiljerija, tenkovi, zaštita ukrajinskog neba – o svemu tome se razgovaralo. Postoji rešenje. Ovo je posebno važno sada – kada se oseća da se ruska agresija približava trenutku, kada može da pukne.
Ne postoji takav terorista koji bi mogao da izgradi svoj potencijal u konfrontaciji sa slobodnim svetom. Rusija nije izuzetak. Moramo stalno povećavati pritisak za teror. Pritisak u našoj odbrani, u sankcijama Rusiji, u uništavanju načina da se zaobiđu sankcije ruske države i njenih kompanija, u političkim i pravnim pritiscima.
Što je veći pritisak, to će brže biti kretanje ka obnavljanju našeg teritorijalnog integriteta i međunarodnog pravnog poretka. Činimo sve da to osete partneri. Ova potreba će i dalje biti pritisnuta. Korak po korak. Neprestano.
Okupator mora biti uništen.
Hvala svima koji to čine! Slava svima koji su sada u borbi! Svaka čast svima koji pomažu!”, poručio je ukrajinski predsednik.
Zapad već vodi treći svetski rat – rukama Volodimira Zelenskog i u proksi formatu, izjavio je sirijski predsednik Bašar Asad u intervjuu za Sputnjik.
On je dodao da Damask priznaje nove granice Rusije.
“Smatram da je treći svetski rat u toku, iako je drugačiji po formi. Mislim na to da su svetski ratovi ranije vođeni na tradicionalan način. Vojske nekoliko država borile su se protiv nekoliko drugih. Sada postoji ova situacija, iako zbog savremenog oružja, posebno nuklearnog, postoji odvraćanje od tradicionalnog rata, tako da se ratovi kreću ka proksi formi”, rekao je Asad koji se juče u Moskvi sastao sa ruskim predsednikom.
On je dodao da Zelenski danas ratuje u ime Zapada sa svojom nacističkom vojskom.
“Ista stvar, teroristi su vojske koje deluju u ime Zapada u Siriji i drugim regionima”, naglasio je Asad.
Damask priznaje nove ruske regione Sirijski predsednik je poručio da Damask priznaje nove granice Rusije sa pridruženim teritorijama DNR, LNR, Hersonskom i Zaporoškom oblasti.
Prema njegovim rečima, ove teritorije su istorijski bile ruske i Sirija ih je priznavala još pre početka specijalne operacije, a takav stav Damaska je zasnovan na istorijskim činjenicama.
U Kremlju su 15. marta održani pregovori predsednika Rusije Vladimira Putina i sirijskog lidera, koji je stigao u zvaničnu posetu. Predsednici dve države su održali sastanke sa delegacijama, a zatim tet-a-tet.
Ukrajinski vojnici tvrde da su na svojoj teritoriji automatskim oružjem tokom vikenda srušili naoružani dron kineske proizvodnje, piše CNN.
U pitanju je Mugin-5, komercijalna bespilotna letelica koju je napravio kineski proizvođač sa sedištem u lučkom gradu Sjamen, na istočnoj obali Kine, prenosi portal Nova S.
Neki tehnološki blogeri kažu da su poznati kao “Alibaba dronovi” jer su bili dostupni za prodaju do 15.000 dolara na veb stranicama kineskog tržišta.
Kompanija Mugin Limited potvrdila je za CNN da je u pitanju njihova letelica, nazvavši ovo “nesrećnim incidentom”.
To je najnoviji primer korišćenja civilne bespilotne letelice koja je naknadno opremljena i naoružana, što je znak brzog menjanja obrazaca ratovanja.
“Uz linije fronta, u suštini sve vreme vršimo vazdušno izviđanje”, rekao je Maksim, 35-godišnji borac teritorijalne odbrane za CNN.
Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) rekla je za CNN da su ih njihovi agenti koji se nalaze na teritoriji pod ruskom kontrolom upozorili da je odatle lansirana bespilotna letelica koja je krenula ka ukrajinskoj meti. SBU je tada podigla uzbunu sa vojnim jedinicama sa sedištem u istočnoj Ukrajini, u blizini grada Slavjanska.
Oko 2 sata ujutru, u subotu, borci 111. brigade Teritorijalne odbrane Ukrajine čuli su dron, pa su čak i videli da treperi svetlo na letelici.
“Od zvuka, od signalnog svetla, vojnici su pucali na njega i oborili bespilotnu letelicu”, rekao je Maksim.
Maksim je rekao da je dron leteo na veoma maloj visini – dovoljno blizu da ga obori ručnim oružjem.
U januaru su zvaničnici u oblasti Luganska pod ruskom kontrolom na istoku Ukrajine izjavili da su oborili Mugin-5 koji su lansirale ukrajinske snage.
Ukrajinski zvaničnici nisu komentarisali ovaj konkretan incident, ali su stručnjaci rekli da postoje dokazi da su obe strane u sukobu koristile ovu tehnologiju.
Kako se oružje razvija u realnom vremenu na ratištima u Ukrajini, civilne kompanije koje stoje iza tehnologije sada se bore da pronađu načine da spreče da njihovi proizvodi uđu u vojni lanac snabdevanja.
“Ne odobravamo upotrebu. Trudimo se da to zaustavimo”, rekao je portparol Mugin Limited za CNN.
U prethodnom saopštenju objavljenom na njihovoj veb stranici 2. marta, Mugin Limited je rekao da “osuđuje“ upotrebu svojih proizvoda tokom ratovanja i rekao da su prestali da prodaju proizvode Rusiji ili Ukrajini na početku rata.
Moldaviju bi trebalo odvratiti od Zapada i usmeriti ka Rusiji. Plan Kremlja za to navodno postoji.
Novinari nemačkih javnih servisa WDR i NDR, kao i lista „Zidojče cajtung“, pišu da su imali uvid u taj dokument, piše Dojče vele.Napetost se u Modaviji oseća gotovo svakodnevno. Proteklog vikenda ponovo su hiljade ljudi protestovale protiv proevropske vlade na ulicama glavnog grada Kišinjeva. Policija je uhapsila sedam demonstranata. Sumnja se da je jedna proruska mreža uz pomoć ruskih tajnih službi radila na „akcijama destabilizacije“ koje se navodno izvode „putem demonstracija“ u Moldaviji.
Moskva je takve optužbe do sada uvek odbacivala, ali u Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici u kojoj živi nešto više od 2,5 miliona ljudi, napetost sve više raste. Od ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. stanje se dodatno pogoršalo.
Širenje proruskog raspoloženja
Rusija očigledno već duže vreme ima plan za Republiku Moldaviju – bar tako pokazuje dokument koji su nemački javni servisi WDR, NDR, kao i minhenski list „Zidojče cajtung“ analizirali zajedno s međunarodnim partnerima*. Prema njihovom istraživanju, administracija predsednika Rusije je još pre početka rata u Ukrajini u jednom strateškom dokumentu konkretno utvrdila kako da promoviše proruske tendencije i istovremeno spreči da se zemlja okrene ka Zapadu.
Taj strateški plan na pet stranica opisuje ciljeve Rusije u Moldaviji na političkom, vojnom i bezbednosnom, trgovačkom i ekonomskom, kao i na društvenom planu. Dokument očigledno, kako ocenjuju nemački novinari, potiče od istih eksperata koji su koncipirali i Strategiju o aneksiji Belorusije. Uprava predsednika Rusije nije odgovorila na upit novinara o navodnom dokumentu s planovima za Moldaviju.
Moldavija se u spomenutom dokumentu vidi kao važna karika u sukobu sa Zapadom. Jedan od centralnih ruskih ciljeva za narednih deset godina je, prema tom dokumentu, „suprotstaviti se pokušajima spoljnih aktera da se upletu u unutrašnje stvari zemlje“. To je odnosi na NATO, a istovremeno se želi da se spreči slabljenje pozicije Rusije.
Istovremeno, Moskva želi da pruži pomoć kad je u pitanju moguće učešće Moldavije u savezima kojima dominira Rusija. Reč je konkretno o Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Evroazijskom ekonomskom savezu (EGS). Prema dokumentu, za to je potrebno proširiti prorusko raspoloženje među političkim i privrednim elitama.
Više nastave na ruskom jeziku
Interes koji Moldavija ima na ruskom tržištu Moskva želi da iskoristi kao ekonomsku ucenu ,u smislu da bi moldavsku vladu trebalo odvratiti od toga „da naškodi ruskim interesima u regionu“.
Postoje, čini se i planovi za obrazovni sistem. Prema navodima iz strateškog dokumenta, kako prenose novinari, trebalo bi da se unapredi „nastava na daljinu na ruskom jeziku“ za moldavske učenike, a ruski univerziteti trebalo bi da otvore svoja predstavništva u Moldaviji.
Dugotrajna perspektiva, prema tim navodima, predviđa stvaranje „negativne slike o NATO“ u moldavskom društvu i političkim krugovima do 2030. godine. Osim toga, do tada bi takođe trebalo da se obezbedi i „široko prisustvo ruskih medija“ u Moldaviji.
Zapadni stručnjaci za bezbednost procenjuju da je dokument autentičan. Jedan visoko rangirani zapadni obaveštajni službenik kaže da je Moskvi stalo do toga da „postavi znak STOP prema Zapadu“.
Prema mišljenju Štefana Majtera, direktora Programa za međunarodni red i demokratiju pri trustu mozgova Nemačko društvo za spoljnu politiku (DGAP), iz dokumenta se vidi da Rusija sebe stavlja u „direktnu konkurentnu situaciju“ prema EU i NATO, i nastoji da kontrira njihovoj integracionoj politici, njihovim narativima.
Pridnjestrovlje kao ulaznica za Moldaviju
Izbijanje rata u Ukrajini nateralo je čini se Rusiju da ubrza rad na svojim aspiracijama u Moldaviji. Pošto se Moldavija sve više okreće ka Zapadu i sprovodi reforme, ruski uticaj bi mogao da počne da se gubi, ukoliko Moskva ne bude aktivnija.
Koliko je stanje u Moldaviji nestabilno, pokazalo se u februaru: tokom nekoliko dana ruske rakete su preko Moldavije letele prema Ukrajini. Premijerka je potom podnela ostavku, a Ukrajina je upozorila da Rusija ima detaljne planove za destabilizaciju. Na Zapadu strahuju da Moskva verovatno više ne želi odugovlači sa realizacijom tih planova.
Na to upućuje i zaoštravanje situacije u Pridnjestrovlju gde se nalaze ruske trupe, a i verovatno najveća skladišta municije u istočnoj Evropi. Ruski vojnici su u samoproglašenoj Republici Pridnjestrovlju stacionirani od 1992. Moldavska vlada je Kremlj još jednom pozvala da te jedinice povuče – ali bezuspešno. To područje na istoku Moldavije s oko pola miliona stanovnika, međunarodnopravno pripada Moldaviji, ali Rusija taj zamrznuti konflikt koristi kao svojevrsnu ulaznicu.
„Ciljane ruske aktivnosti”
Strateški plan za Moldaviju predviđa da u roku od nekoliko godina ta zemlja ukine one mere kojima se politički i ekonomski vrši pritisak na Pridnjestrovlje. Jedna od tačaka se eksplicitno odnosi na ruske jedinice: moldavske inicijative koje žele da ukinu rusko vojno prisustvo u Pridnjestrovlju trebalo bi da budu „neutralizovane“.
I nemačka vlada pomno prati situaciju. Iz Ministarstva spoljnih poslova poručuju da je kriza u Moldaviji „pogoršana ciljanim ruskim aktivnostima destabilizacije“. Nemačka vlada je navodno u posedu izveštaja o „insceniranju demonstracija u Moldaviji kroz ruske aktere“.
Pre nekoliko dana se pokazalo koliko je trenutna situacija i napeta i nejasna. Ruska državna novinska agencija Ria javila je da su navodno sprečeni pokušaji napada na visoke zvaničnike Pridnjestrovlja. Prema navodima zapadne agencije Rojters, proruski zvaničnici u Pridnjestrovlju za to optužuju ukrajinske obaveštajne službe.
Moldavija je navela da se optužbe istražuju, a Kijev je optužbe odbacio i uputio na Rusiju, navodeći da je agresor tamo. Moskva traži izgovor za intervenciju u Pridnjestrovlju, kako bi nakon toga kompletnu Republiku Moldaviju stavila pod svoju kontrolu, poručuju iz Kijeva.
Danski ministar spoljnih poslova potvrdio je da je ruska gasna kompanija Gasprom pronašla “objekat” u blizini gasovoda “Severni tok 2”.
On, ipak, nije rekao šta bi to moglo da bude. Gasovod je oštećen u eksploziji prošle godine. Istraga eksplozije i dalje traje, a teorija o tome ko stoji iza njih ima više.
Ministar Lars Loke Rasmusen rekao je da nađeni predmet ili uređaj ne predstavljaju trenutni rizik. “Procena naših vlasti je da ne postoji neposredan bezbednosni rizik, a time ni opasnost po ljudske živote ili transport”, rekao je on, prenosi Local.de.
Rasmusen je rekao da je Gasprom poslao slike uređaja danskim vlastima i održao sastanke sa ambasadom u Rusiji.
“Takođe je stigao i direktan upit našoj ambasadi u Rusiji. Naravno, mi to shvatamo veoma ozbiljno i to se istražuje”, rekao je Rasmusen.
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, brod državnog Gasproma, koji je većinski vlasnik gasovoda, pronašao je napravu, za koju se sumnja da je deo sistema za daljinsku detonaciju.
“Specijalisti veruju da bi to mogla biti antena za prijem signala za detonaciju eksplozivne naprave, koja je mogla biti – nisam siguran, ali je moguće – postavljena ispod cevovoda”, rekao je Putin državnoj novinskoj agenciji Tass.
Na dva gasovoda Severni tok u Baltičkom moru kod obale danskog ostrva Bornholm krajem septembra pojavila su se četiri curenja, a seizmički instituti su izvestili da su zabeležili dve podvodne eksplozije pre pojave curenja.
Istrage su kasnije pokazale da je cevovod pukao zbog podvodnih eksploziva. Incident se dogodio sedam meseci nakon što su ruske snage napale Ukrajinu.
Dva curenja su zabeležena u ekskluzivnoj danskoj ekonomskoj zoni, a dva u Švedskoj.
Danska je kontinuirano usmeravala Rusiju o svojim tekućim istragama o curenju, saopštilo je dansko ministarstvo spoljnih poslova.
“Operateri gasovoda, Nord Stream AG i Nord Stream AG 2, podneli su zahtev danskim vlastima za dobijanje dozvole za sprovođenje istraživanja vode u vezi sa oštećenjem na gasovodima”, saopštilo je ministarstvo.
Prošle nedelje, nemački list Cajt izvestio je da nemački istražitelji sumnjaju da je jahta “Andromeda”, koja je bila u vlasništvu Ukrajinca, korišćena za postavljanje eksploziva na gasovod.
Nakon što ruske trupe u potpunosti opkole ukrajinske snage u Bahmutu, to će dovesti do lančane reakcije i kolapsa odbrane Oružanih snaga Ukrajine.
Ovo je izjavio bivši savetnik šefa Pentagona pukovnik Daglas Mekgregor.
“Priča sa Bahmutom se bliži kraju, to će biti početak nove faze sukoba, usled čega će se južni front potpuno urušiti”, rekao je pukovnik na svom Jutjub blogu.
On je istakao da je ukrajinska vojska sada u teškoj situaciji zbog činjenice da jedinicama u gradu nedostaju hrana, lekovi i municija, a ukrajinski generali su napustili svoju vojsku.
Danas je saopšteno da su ruske snage preuzele kontrolu nad naseljenim mestom Zaliznjansko, u predgrađu Bahmuta. Steže se obruč oko grada.
Prema poslednjim podacima, Oružane snage RF su presekle ili preuzele kontrolu nad svim asfaltiranim putevima do grada.
Vladimir Zelenski je saopštio juče da neće povući snage iz Bahmuta, štaviše šalje se pojačanje u grad. Prema nekim procenama, u okolini se već nalazi oko 50.000 ukrajinskih vojnika.
Kako piše Politiko, razmirice između Kijeva i Vašingtona su sve veće, a neslaganje je naročito bilo izraženo po pitanju načina borbe za grad Bahmut.
Godinu dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države, glavni saveznik Ukrajine, počele su da pokazuju sve više kontradiktornosti u pogledu ciljeva rata i vremena završetka neprijateljstava, upozorio je Politiko u analizi.
Sve je jasnije da SAD više ne podržavaju dugoročnu pomoć Ukrajini, barem na način na koji je to bilo na samom početku ruske invazije, što je nedavno eksplicitno najavio republikanski predsednik Predstavničkog doma, Kevin McCarthi.
Posle njega, Majkl Mekol, šef komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, takođe iz Republikanske partije, takođe je rekao da američka administracija nema jasan cilj u ratu u Ukrajini.
“Možda žele da produže sukob? Dakle, to je upravo ono što Vladimir Putin želi. Da li je ispravno dati Ukrajincima dovoljno resursa da prežive, ali nedovoljno za pobedu? Ne vidim da idemo ka pobedi. A ako pobeda nije cilj, šta onda uopšte radimo”, pita se Mekol.
Prema Politiku, čak i među američkim zvaničnicima u administraciji Džoa Bajdena, već dugo postoji rastuća nelagodnost zbog isporuke oružja Ukrajini. Dvojica zaposlenih u Beloj kući rekli su novinarima da administracija američkog predsednika razume tešku situaciju u Kijevu, ali neki među njima nisu zadovoljni stalnim zahtevima ukrajinskog rukovodstva za pomoć i “nedovoljnom zahvalnošću” ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Na to je upozorio i kongresmen Majkl Mekol, prema kome je sve očiglednije da američki zvaničnici ne mogu da se dogovore koje će naoružanje isporučiti Ukrajini.
“Mislim da je državni vrh SAD podeljen, a podeljen je i Savet za nacionalnu bezbednost”, rekao je on.
Drugi razlog za nesuglasice između SAD i Ukrajine, prema Politiku, bila je odbrana Bahmuta, ukrajinskog grada oko kojeg se borbe vode od leta 2022. godine.
Ukrajinska vojska veruje da će odbrana Bahmuta omogućiti njihovim oružanim snagama da iscrpe rusku vojsku i dobiju vreme za pripremu rezervi. S druge strane, Amerikanci su procenili da će gubici među vojnicima i prekomerna potrošnja municije na kraju uticati na sposobnost ukrajinskih oružanih snaga da pokrenu dugo najavljivanu ofanzivu.
Politiko takođe ukazuje na nedavni izveštaj Njujork tajmsa, prema kojem američke obaveštajne agencije veruju da bi iza eksplozija Severnog toka mogla da stoji “proukrajinska grupa”, iako se kaže da obaveštajne agencije nemaju informacije o umešanosti ukrajinskog rukovodstva u onome što se dogodilo. Uostalom, i Volodimir Zelenski je posle objave NIT istakao da Ukrajina nema nikakve veze sa eksplozijama.
Politiko, međutim, skreće pažnju na saopštenje kao još jedan primer mogućih nesuglasica između Kijeva i Vašingtona. Tu je i odbijanje Pentagona da Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu preda američke obaveštajne službe koje potvrđuju činjenice ruskih ratnih zločina u Ukrajini.
Kako piše Njujork tajms, Ministarstvo odbrane SAD strahuje da bi takva saradnja mogla da bude presedan zbog kojeg će sud ubuduće moći da goni Amerikance. I to ljuti Ukrajince jer bi procesuiranje Rusije predstavljalo veliku političku pobedu za njih. Istovremeno, mnogi stručnjaci ne veruju da su se pojavile ozbiljne protivrečnosti između Sjedinjenih Država i Ukrajine posle godinu dana punog rata.
Šelbi Magid, zamenik direktora Evroazijskog centra Atlantskog saveta, rekao je: “Vidim male razlike u mišljenjima, ali one su postojale i pre i posle velike invazije u februaru. Zelenski je ranije davao oštre primedbe o Sjedinjenim Državama i Beloj kući je izrazio protivljenje – javno i privatno – ali to nije promenilo niti ugrozilo ukupnu podršku i partnerstvo SAD.”
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je zemlja na putu pozitivnih promena i jačanja suvereniteta.”Pred državom je mnogo važnih zadataka i dosta nerešenih problema, ali mi smo u etapi sveobuhvatnih pozitivnih promena usmerenih na jačanje suvereniteta, nezavisnosti zemlje, budućnosti Rusije i stvaranja uslova za siguran razvoj. Bez obzira na to što živimo u epohi promena, radimo u uslovima prilično organizovanog sistema i u stabilnoj situaciji baziranoj na poverenju naših ljudi”, rekao je Putin na sastanku sa predstavnicima Državnog tužilaštva Rusije.
On je konstatovao da poverenje ljudi mora biti opravdano rezultatima u celini, kao i time što će biti osigurana pravednost, što je za društvo veoma važno, a u tom kontekstu uloga Tužilaštva je izuzetno važna.
Ruski predsednik je takođe pozvao Tužilaštvo da spreči pokušaje destabilizacije zemlje.
“Molim vas da oštro reagujete na pokušaje destabilizacije društvenopolitičke situacije u zemlji”, rekao je Putin.
Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko saopštio na Tviteru da njegova zemlja pozitivno gleda na “odlučan, pošten stav” predstavnika rukovodstva Srbije.
On je to rekao za onaj deo zvaničnika Srbije koji su se ogradili od “antiruskih apela” srpskog ministra privrede Radeta Baste da se Beograd pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije.
Ruski ambasador je potvrdio opredeljenost Moskve za jačanje “bratskog prijateljstva” između naroda Rusije i Srbije.
Harčenko se založio i za razvoj bilateralnog strateškog partnerstva koje odgovara interesima Moskve i Beograda.