VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Medvedev: Uništite tiraniju Vašingtona

    Medvedev: Uništite tiraniju Vašingtona

    Zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije, Dmitrij Medvedev reagovao je na izjavu Donalda Trampa da očekuje da bude uhapšen. Rus je savjetovao Amerikancima da unište tiraniju Vašingtona.

    On je na najavu bivšeg američkog predsjednika Donalda Trampa reagovao duhovito, napisavši da je potrebno aktuelnog američkog predsjednika Džozefa Bajdena i njegovog sina Hantera, protiv kojeg se vodi istraga poslati na smetljište istorije.

    “Budale u Evropi su htjele da uhapse nekog drugog, a 21. marta hoće da uhapse nekog svog u Americi. Vratite svoju zemlju, Amerikanci! U boj! Uništite tiraniju Vašingtona”, poručio je Medvedev.

    Medvedev aludira na odluku Međunarodnog krivičnog tribunala (ICC) u Hagu da izda nalog za hapšenje predsjednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, koji je optužen za navodne ratne zločine u Ukrajini.

    U ironičnom tonu svoju izjavu na “Telegramu”, Medvedev, završava riječima da je objavu postavio na zahtjev “američkog predsjedničkog kandidata pukovnika Danila Fedoroviča Trampa”, prenosi “b92”.

  • Šef Vagnera: Ovo je plan

    Šef Vagnera: Ovo je plan

    Privatna paravojna grupa “Vagner” planira da regrutuje oko 30.000 novih boraca do sredine maja, izjavio je danas osnivač “Vagnera” Jevgenij Prigožin.

    On je u audio poruci na aplikaciji Telegram rekao da Vagnerovi centri za regrutaciju primaju u proseku 500 do 800 ljudi dnevno, preneo je Rojters.

    Prigožin je kazao prošle nedelje da su Vagnerovi centri za regrutaciju otvoreni u 42 ruska grada.

  • Američki potpukovnik: Ako NATO ne pošalje trupe, Ukrajina uskoro pada

    Američki potpukovnik: Ako NATO ne pošalje trupe, Ukrajina uskoro pada

    Oružane snage Ukrajine uskoro će početi da gube tlo pod nogama bez podrške armija zemalja NATO-a, izjavio je danas potpukovnik vojske SAD Toni Šafer.

    “Ukrajinci neće moći da dobiju ni bitku za Bahmut, niti u dugotrajnom ratu bez dodatnih kopnenih snaga spolja – američkih ili NATO”, istakao je bivši američki obaveštajac u intervjuu novinaru Stivenu Gardneru objavljenom na njegovom Jutjub kanalu.

    Kako je potpukovnik primetio, takva negativna prognoza je krajnje nezgodna za Vašington, ali je zasnovana na stvarnim činjenicama.

    Prema njegovim rečima, zapadni stručnjaci greše kada kažu da Bahmut nema strateški značaj za Oružane snage Ukrajine.

    Šafer je podsetio da je grad logistički centar koji snabdeva ukrajinske trupe u Donbasu, pa je bitka za njega kao treća četvrtina veoma važne fudbalske utakmice.

    Prema poslednjim podacima, ruske snage su presekle ili preuzele kontrolu nad svim asfaltiranim putevima do naselja, a započeta bljuzgavica ozbiljno otežava isporuku municije i ljudstva Oružanih snaga Ukrajine.

    Šafer je istakao da su jedinice Oružanih snaga Ukrajine, za držanje druge i treće linije odbrane, već razbijene u oblasti Bahmuta, tako da će, pošto grad pređe pod kontrolu ruskih snaga, početi veliko povlačenje ukrajinske vojska do Dnjepra.

    “Posle toga Ruse više ništa neće moći da zaustavi”, smatra on.

  • Putin potpisao

    Putin potpisao

    Vladimir Putin potpisao je zakon koji omogućava ruskim građanima koji imaju ukrajinsko državljanstvo da podnesu zahtev za odricanje tog državljanstva.

    Zahtev se podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova Rusije.

    Prema zakonu, ukrajinsko državljanstvo prestaće da važi na dan podnošenja zahteva.Prema ideji autora predloga zakona, ovaj mehanizam treba da obezbedi ostvarivanje prava na zapošljavanje u državnim organima, obučavanje u organizacijama u kojima je na snazi državna tajna, kao i rešavanje drugih pitanja u kojima ukrajinsko državljanstvo predstavlja ograničavajući faktor.

  • Dodik: Odluka Međunarodnog krivičnog suda o hapšenju Putina dovešće do političkih tenzija i ni do čega drugog

    Dodik: Odluka Međunarodnog krivičnog suda o hapšenju Putina dovešće do političkih tenzija i ni do čega drugog

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je Srni da je izdavanje naloga Međunarodnog krivičnog suda /MKS/ u Hagu za hapšenje predsjednika Rusije Vladimira Putina politička i selektivna odluka koja osim političkih tenzija neće dovesti ni do čega drugog.
    Dodik je istakao da Srbi ne vjeruju tim sudovima i da su oni formirani da bi nad malim nacijama provodili silu međunarodne politike.

    “Ti sudovi su uvijek bili pod političkim uticajem, ne treba misliti da to nije i danas tako”, rekao je Dodik.

    On je dodao da je to odraz politike prema Rusiji, a ne činjenica, prava ili nečeg drugo.

    Prema njegovim riječima, činjenica je da Rusija očigledno nije članica tog suda, ne pripada njegovoj jurizdikciji i da je to više politički nego pravni sud.

    “A da su htjeli da pričaju o stradanju djece mogli su da završe ovaj proces koji je bio vezan za BiH kada su se na zapad odvozila djeca koja su bila siročad u BiH. To je samo bilo pokrenuto i nikada nije završeno”, podsjetio je Dodik.

    Predsjednik Republike Srpske je naglasio da se zalaže za to da svi koji su počinili zločine u bilo kojem ratu, pa i u ovom u Ukrajini, apsolutno trebaju odgovarati.

    “Ali, to bi značilo da treba da odgovoraju i oni koji su bacali bombe sa osiromašenim uranijumom na Srbe u dva navrata i da se time pokaže da pravda može da stigne sve, a ne da bude selektivna priča prema politički izabranim protivnicima. To je sukob koji Zapad dalje gura, ali je isto tako odraz stanja koje smo ranije upoznali u vezi sa činjenicom da su to samo politički motovisane odluke tih međunarodnih instanci i sudova”, rekao je Dodik.

    Prema njegovim riječima, da je međunarodne pravde onda bi sigurno odgovarali Naser Orić i mnogi koji su pobili Srbe ili oni koji su bacali bombe na Srbiju i Republiku Srpsku i ubili djecu kao što je trogodišnja Milica Rakić u Srbiji.

    “Međutim, to nećemo gledati nikada u životu, ali je činjenica da je to selektivno i, u svakom slučaju, mislim da osim političkih tenzija neće dovesti ni do čega drugog”, istakao je Dodik.

    Pretresno vijeće Međunarodnog krivičnog suda u Hagu izdalo je nalog za hapšenje predsjednika Rusije Vladimira Putina na osnovu optužbi za navodne ratne zločine u Ukrajini.

  • Za Bajdena opravdan nalog za hapšenje Putina

    Za Bajdena opravdan nalog za hapšenje Putina

    Američki predsjednik Džo Bajden izjavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin počinio ratne zločine i da je opravdana odluka Međunarodnog krivičnog suda (ICC) da izda nalog za njegovo hapšenje.
    ICC je u petak izdao nalog za hapšenje Putina pod sumnjom da je odgovoran za nezakonite deportacije djece i premještanje ljudi s teritorije Ukrajine u Rusiju. SAD ne priznaje taj međunarodni sud.

    „Mislim da je to opravdano. Poblem je što sud ne priznaju svi, uključujući i nas. Ali mislim da je poslao snažnu poruku“, rekao je Bajden novinarima, prenosi Index.

    „Ruske snage su počinile ratne zločine“

    SAD je nezavisno od ICC-a utvrdio da su ruske snage počinile ratne zločine u Ukrajini i smatra da počinitelji moraju odgovarati, rekao je u saopštenju portparol Stejt Dipartmenta.

    Potez ICC-a obavezuje 123 države članice da uhapse Putina ako se nađe na njihovoj teritoriji i prebace ga na suđenje u Hag. ICC je izdao nalog za hapšenje i Marije Aleksejevne Lvova-Belove, ruske poverenice za prava dece, pod istim optužbama.

    Rusija: Ovo je nečuveno i besmisleno

    Rusija odbacuje optužbe da su njene snage počinile ratne zločine tokom invazije. Kremlj je u petak objavio da je nalog za hapšenje Putina nečuven i što se Rusije tiče besmislen te da Rusija, kao i brojne druge države, ne priznaje jurisdikciju ICC-a.

    Rimski statut, kojim je 2002. ICC osnovan, ratifikovalo je 123 država. Među njima, između ostalih, nisu ni SAD, Kina, Izrael, Pakistan, Saudijska Arabija, Turska, Iran i Indija.

  • Vučić o nalogu za hapšenje Putina

    Vučić o nalogu za hapšenje Putina

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će sutra ujutru, tokom njegovog boravka u Ohridu, biti održana sjednica Biroa za koordinaciju službi bezbijednosti.

    Vučcić je tokom obilaska novog objekta PU “Poletarac, objekat “Kockica 2” u Rumi, rekao svom saradniku da zove ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića da sazove sjednicu Biroa.

    – Nešto su ovi zabrinuti, šta im je, ne znam ni sam – rekao je Vučić u jednom trenutku tokom obilaska objekta zajedno sa novinarima.

    Tokom obilaska, Vučić je na telefonu video obavještenje da su sudije Međunarodnog krivičnog suda u Hagu izdale nalog za hapšenje ruskog predsjednika Vladimira Putina povodom zločina u Ukrajini.

    Kako je naveo, sumnja se na protivpravni transfer ukrajinske dece u Rusiju i protivpravni transport ljudi iz Ukrajine u Rusiju.

    – Ode svijet, samo da mi ne odemo za njim. Taman sam mislio da ima lijepih vijesti. Samo da izbjegnemo i da ne ide sve po našoj glavi – rekao je Vučić.

  • Kremlj o nalogu za hapšenje Putina: Ne priznajemo nadležnost suda

    Kremlj o nalogu za hapšenje Putina: Ne priznajemo nadležnost suda

    Kremlj je takođe odgovorio na nalog Međunarodnog krivičnog suda (ICC) za hapšenje predsjednika Rusije, Vladimira Putinom, rekavši da ne priznaje nadležnost suda.

    Potparol Kremlja, Dmitrij Peskov rekao je da Rusija smatra sama pitanja koja postavlja ICC “nečuvenim i neprihvatljivim”.

    Sve odluke suda su “ništavne i nevažeće” u odnosu na Rusiju, rekao je Peskov.

    Na pitanje boji li se ruski predsjednik sada putovanja u zemlje koje su priznale ICC, Peskov je rekao:

    “Nemam šta dodati na ovu temu. To je sve što želimo reći”, prenosi “The Guardian“.

  • Izdat nalog za hapšenje Vladimira Putina

    Izdat nalog za hapšenje Vladimira Putina

    Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje predsjednika Rusije, Vladimira Putina i njegove sekretarice za prava djece Marije Aleksejevne Lvove-Belove, zbog “nezakonite deportacije” ukrajinske djece.

    Predraspravne sudije iz Haga ocijenili su da postoje “opravdani razlozi vjerovati da svaki osumnjičeni snosi odgovornost za ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva i protivzakonitog premještanja stanovništva s okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju, na štetu ukrajinske djece”.

    Sudije su razmatrali izdavanje tajnih naloga, ali su zaključili da njihovo objavljivanje može “doprinijeti sprječavanju daljeg počinjenja zločina”, prenosi “The Guardian”.

    Moskva je rekla da ne priznaje nadležnost Međunarodnog krivičnog suda.

  • Posljednji pokušaj

    Posljednji pokušaj

    SAD i saveznici ostaju bez municije za Ukrajinu, dok Kijev troši trupe i granate potrebne za planiranu prolećnu ofanzivu u borbi za ključni grad Donbasa.

    O tome je u četvrtak izvestio Njujork tajms.

    Bahmut, kako ga zovu kijevske vlasti, ili Artjomovsk po ruskom, sada je skoro u potpunosti okružen ruskim snagama. Ukrajinske trupe koje pokušavaju da zadrže grad ostaju bez municije, objavio je Tajms, a jedan komandant brigade se žalio na “katastrofalan nedostatak” artiljerijskih granata.

    Neki zvaničnici SAD i EU sada su zabrinuti da Ukrajina troši hiljade granata dnevno u bici za Artjomovsk tempom koji je “neodrživ” i “mogao bi ugroziti planiranu prolećnu kampanju”, za koju se zapadni sponzori Kijeva “nadaju da će se pokazati odlučujućom”, piše Tajms.

    Pentagon je navodno čak “izrazio zabrinutost” Kijevu zbog ovoga, upozoravajući Ukrajinu na “trošenje municije”.

    SAD i njihovi saveznici “nisu gomilali oružje u iščekivanju snabdevanja artiljerijskim ratom”, navodi se u saopštenju.

    “Tajna britanska operativna grupa” pokušava da pronađe i kupi municiju sovjetskog kalibra iz celog sveta. SAD i NATO su uspeli da sastave neke granate, ali one bi trebalo da budu iskorišćene u predstojećoj ofanzivi.

    Jedan zvaničnik Pentagona opisao je taj pritisak kao “poslednji pokušaj”, jer Zapad nema dovoljno municije da održi korak sa ukrajinskim izdacima.

    Sopstvene zalihe NATO-a su “kritično niske” i biće potrebno “mnogo meseci” da napori da se poveća proizvodnja daju efekta, opet navodi Tajms. Bez artiljerije, objašnjava list, stotine novih tenkova i oklopnih vozila koje Zapad šalje imaće ograničen efekat.

    Anonimni zvaničnici koji su razgovarali za Tajms takođe su tvrdili da su ukrajinske žrtve bile toliko teške, sa “više od 100.000” vojnika do sada ranjenih ili ubijenih, da Kijev mora da odluči da li će zadržati Artjomovsk ili sačuvati vojnike za “jednu značajnu priliku ove godine” da pređu u ofanzivu.

    Iako su SAD pokušale da umanje značaj Artjomovska, predsednik Vladimir Zelenski je odlučio da zadrži grad po naizgled svaku cenu, izjavljujući da ne postoji deo Ukrajine koji se može napustiti.

    Jedina logika “trošenja toliko krvi i municije” na grad bi bila da se “iscrpe resursi iz Rusije i spreče njene trupe da idu dalje na zapad”, kaže Kamil Grand, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za investicije u odbranu, a sada stručnjak za odbranu u Evropski savet za spoljne odnose.

    “Alternativa je da su bili uvučeni u situaciju koja, dugoročno gledano, ide u prilog Rusiji i sada je teško izaći iz nje.”