VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Vapaj Zelenskog

    Vapaj Zelenskog

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poslao poruku Rusima, nakon žestokih udara ruskih snag ana njegovu zemlju.

    On je, u objavi na društvenoj mreži X, pohvalio američki PVO sistem “Patriot” postavljen za zaštitu KIjeva, koji je juće zasut ruskim raketama.

    “Ruski teroristi nemaju rakete koje mogu da zaobiđu ‘Patriot’ i druge vodeće svetske sisteme”, napisao je Zelenski.

    Zatim je u drugoj objavi pozvao na isporuku novog sistema za zaštitu cele zemlje, navodeći da ruski dronovi i rakete nemaju “odlaganje”, misleći na odlaganje i kašnjenje pomoći SAD i EU namenjene Ukrajini.

    “Naši partneri znaju tačno šta nam je potrebno. Definitivno nas mogu podržati. To su neophodne odluke.. Život mora biti zaštićen od ovih divljaka iz Moskve”, stoji na kraju njegove objave na kojoj je podelio i snimak poslednjih napada Rusije na civilne objekte.

  • Orban: Moguće slanje zapadnih vojnika u Ukrajinu za dva do tri mjeseca

    Orban: Moguće slanje zapadnih vojnika u Ukrajinu za dva do tri mjeseca

    Zapadne zemlje mogle bi da odluče da pošalju vojsku u Ukrajinu za dva do tri mjeseca, izjavio je premijer Mađarske Viktor Orban.

    “Najalarmantnija stvar je to da ono što je bilo nezamislivo prije dva do tri mjeseca postaje svakodnevni događaj dva do tri mjeseca kasnije”, rekao je Orban za “Kosut radio”.

    On je podsjetio da su njemačke vlasti prvobitno govorile da neće slati smrtonosno oružje, a da sada govore da će Njemačka poslati Ukrajini raketne sisteme koji se mogu koristiti za napade na rusku teritoriju, pa čak i na Moskvu.

    “Ono što je sada apsurdno i nemoguće postaće realnost za dva ili tri mjeseca”, naveo je Orban, a prenosi Srna.

  • Objavljeni detaljni podaci: Koliko je do sada milijardi evra ЕU izdvojila za pomoć Ukrajini?

    Objavljeni detaljni podaci: Koliko je do sada milijardi evra ЕU izdvojila za pomoć Ukrajini?

    Еvropski savjet je objavio detaljne podatke o finansijskoj pomoći ЕU koja je od početka ruske Specijalne vojne operacije dodijeljena Ukrajini.


    ЕU je do sada dodijelila Kijevu 138 milijardi evra, u obliku finansijske, humanitarne i vojne pomoći.

    Еvropska unija je kao izraz podrške Ukrajini za privredu izdvojila 93,3 milijarde evra.


    Samo za jačanje sposobnosti ukrajinske vojske izdvojeno je 28 milijardi evra pomoći (do aprilu 31 milijardu). Šest milijardi iz Еvropskog instrumenta mirovne pomoći, a 22 milijarde evra u obliku bilateralnih doprinosa država članica.

    Istovremeno 40.000 ukrajinskih vojnika, između 2022. i 2023. godine osposobljeno je u okviru misije ЕU za vojnu pomoć.

    Za prihvatanje izbjeglica na raspolaganje je stavljeno 17 milijardi evra. Više od 4,2 miliona ljudi koji su pobjegli iz Ukrajine uživalo je privremenu zaštitu u ЕU-u.


    U obliku humanitarne pomoći do februara je izdvojeno za Ukrajinu tri milijarde evra.

    Visoki predstavnik ЕU za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je da će Ukrajina dobiti još 20 milijardi evra vojne pomoći od evropskih institucija.

    “Od početka rata dali smo 31 milijardu evra vojne pomoći, a za ovu godinu planirano je još 20 milijardi evra”, rekao je Borelj.

    20 milijardi eura je procijenjeni iznos koji zemlje članice planiraju izdvojiti ove godine za vojnu pomoć Ukrajini, ali to je samo procjena jer nisu sve navele svoje brojke.

    Skupština UN usvojila Rezoluciju o vještačkoj inteligenciji
    Skupština UN usvojila Rezoluciju o vještačkoj inteligenciji
    Pet milijardi evra koje su ministri spoljnih poslova formalno dogovorili ove sedmice u novom paketu ЕPF-a za Ukrajinu, Fondu za pomoć Ukrajini, nije uključeno u 31 milijardu evra ili 20 milijardi evra, piše Kliks.

  • Masovni vazdušni udari na više oblasti u Ukrajini

    Masovni vazdušni udari na više oblasti u Ukrajini

    Ruske snage izvele su noćas masovne vazdušne udare na više oblasti u Ukrajini, a na meti su bile Zaporoška, Harkovska, Lavovska i Dnjepropetrovska oblast, kao i Krivi Rog, javljaju ukrajinski mediji.

    Iz Zaporoške oblasne vojne administracije saopšteno je da je u udarima uništeno sedam, a oštećeno 35 stambenih objekata i da ima povrijeđenih, prenosi Ukrinform.

    Gradonačelnik Harkova Ihor Terehov izjavio je da je u tom gradu odjeknulo 15 eksplozija i da su ruske snage pogodile objekte elektrodistributivne mreže.

    “Za sada je u Harkovu potvrđeno 15 eksplozija. Ima problema sa snabdijevanjem strujom u gradu. Neprijatelj gađa objekte elektrodistributivne infrastrukture. Na nekim mjestima su izbili požari”, naveo je Terehov na Telegramu.

    Gradonačelnik Krivog Roga Aleksandar Vilkul saopštio je da je u ruskim napadima pogođena kritična infrastruktura.

    “Tamo gdje postoji mogućnost, potrebno je nabaviti vodu, napuniti elektro uređaje i strujne agregate”, naveo je Vilkul, prenosi Unian.

    U Krivom Rogu su uvedeni rasporedi vanrednih isključenja struje, a bolnice i druga infrastruktura snabdijevaju se električnom energijom iz agregata.

    Protekle noći u ruskim vazušnm udarima oštećena je elektroenergetska infrastruktura i u Lavovskoj oblasti, saopštile su regionalne vlasti.

    Prema riječima načelnika Lavovske oblasne vojne administracije Maksima Kozickog, jedan od dronova je pogodio energetski objekat, nakon čega je izbio požar čije je gašenje u toku.

    Za sada nema informacija o povrijeđenima.

    U ruskom raketnom napadu oštećeni su energetski objekti u četiri okruga Dnjepropetrovske oblasti, izjavio je načelnik oblasne vojne administracije Serhij Lisak, prenosi Interfaks Ukrajina.

    On je dodao da će biti uvedena vanredna isključenja električne energije.

  • “Ruski pakao” stiže

    “Ruski pakao” stiže

    Novo rusko oružje poremetilo je ravnotežu na linijama fronta u Ukrajini. Ruske snage počele su da koriste moćnu bombu, koja je desetkovala ukrajinsku odbranu, pisao je Si-En-En pre desetak dana.

    To je modernizovana verzija stare sovjetske bombe FAB-1500, vođene rakete koja može da stvori krater širine 15 metara.

    Projektil težak 1,5 tona, od čega je skoro polovina eksplozivna, borbeni avioni lansiraju na udaljenosti od 60 do 70 kilometara, što je van dometa ukrajinske PVO. Ruske snage su ovim bombama gađale termoelektrane, fabrike i nebodere u Donjecku, kao i mesta sa kojih Ukrajinci koordiniraju odbranu, nastavljajući sa taktikom uništavanja teritorije pre vojne okupacije.

    FAB-1500 je usmeren ka cilju pomoću sistema za navođenje i elerona. Jedan vojnik ukrajinske 46. brigade, koji se bori u blizini Krasnohorivke u Donjecku, rekao je za Si-En-En da su Rusi prethodno samo na njih gađali artiljerijom. Sada su počeli intenzivnije da koriste vazduhoplovstvo, posebno FAB-1500.

    “Ne mogu svi ovo da podnesu”
    “Zašto koriste FAB-1500? Zato što je šteta prouzrokovana ovim veoma ozbiljna. Ako preživite, zagarantovane su vam kontuzije”, kaže on. Upotreba tako moćne bombe dramatično menja situaciju na bojnom polju.

    “Ovo čini veliki pritisak na moral vojnika. Ne mogu svi naši momci to da podnesu. Do sada su manje-više navikli na FAB-500, ali FAB-1500 je pakao”, ističe vojnik.

    “Upotreba FAB bombi bila je ključni element u ruskoj ofanzivi u regionu Donjecka, posebno u uništavanju ukrajinske odbrane u i oko Avdijevke, koja je pala u februaru. Pre i tokom bitke za Avdejevku, stotine vazdušnih bombi su lansirane u roku od nekoliko dana, od kojih je 250 upotrebljeno za samo 48 sati”, rekao je za CNN Jurij Ihnat , portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.

    Kako je danas saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, Rusija je započela masovnu proizvodnju eksplozivnih bombi od tri tone koje planira da upotrebi u Ukrajini. Dodaju da je proizvodnja avionskih bombi FAB-3000 počela u februaru.

    FAB-3000 je težak 3.000 kg i predstavlja vazdušnu bombu opšte namene koja se koristi za uništavanje utvrđenih vojnih i industrijskih objekata i skloništa.

    Ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je kompanije vojno-industrijskog kompleksa u oblasti Nižnjeg Novgoroda i uverio se u proces proizvodnje, prenosi RIA Novosti.

    “Dok je Zapad zauzet da kaže Putinu šta neće, Rusija je upravo započela masovnu proizvodnju klizećih bombi od 3.000 kilograma koje mogu da unište bilo koji evropski grad. Zapadni svet jednostavno nema pojma šta se dešava, rekao je “Džej u Kijevu”, Amerikanac koji živi u glavnom gradu Ukrajine, na Ksu.

    Podsećanja radi, ruski vojni blogeri počeli su da govore o modernizovanoj sovjetskoj bombi FAB-1500 prošlog septembra, kada je modernizovana verzija bila na testiranju tačnosti. Telegram kanal Fighterbomber, blizak ruskoj vojsci, objavio je da je “posle mnogo meseci pokušaja i grešaka” FAB-1500 po prvi put tačno pogodio svoju metu. Kanal Fighterbomber, koji ima skoro pola miliona pretplatnika, objavio je u septembru da je modifikovani FAB-1500 precizan do pet metara. Nekoliko nedelja kasnije, i ukrajinski i ruski izvori izvestili su o upotrebi teških bombi u Hersonu, na jugu Ukrajine, i Harkovu, na severu.

    Najmoćnija u porodici “glupih bombi”
    FAB-1500 je najmoćnija u porodici “glupih bombi” iz sovjetskog doba koje se sada modernizuju u fabrici u blizini Moskve u jeftino, ali moćno oružje. Najvažnije je da Rusi imaju veliku količinu ovih bombi, kako kaže britanski stručnjak za oružje Džastin Bronk. Transformisanje sovjetske bombe u novu navođenu raketu nije ni jeftino ni brzo, ali ipak košta znatno manje od milion dolara koliko košta jedna raketa, objašnjava portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Sa modernizovanom verzijom FAB-1500, Rusi su dobili moćno oružje kojim mogu da deluju na utvrđene ukrajinske položaje, povećavajući ukrajinske gubitke, ali još uvek nedovoljno da suštinski promene odnose na bojnom polju, tumači američki Si-En-En.

    U januaru je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu snimljen kako obilazi veliku vojnu fabriku JSC koja proizvodi taktičke rakete u blizini Moskve. Prema snimku koji je objavilo Ministarstvo odbrane, šefovi jedne vojne fabrike rekli su da su razvili visoko precizno oružje, pretvarajući staru bombu u novu, navođenu raketu. Direktor fabrike je sa ponosom izvestio Šojgu da je produktivnost povećana za 40 odsto jer su prešli na rad u tri smene. Kako modernizovana raketa nije baš precizna, Bronk ističe da se može koristiti samo protiv fiksnih ciljeva, ali na istoku Ukrajine Rusi znaju lokaciju ukrajinskih položaja.

  • Stevandić uručio Lavrovu rođendanski poklon

    Predsjednik Narodne Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić sastao se za vrijeme prijateljske utakmice između Rusije i Srbije sa Sergejom Lavrovim, ministrom inostranih poslova Rusije i tom prilikom mu je uručio i rođendanski poklon.

    Lavrovu sam za rođendan poklonio dres banalučkog Borca sa njegovim imenom na leđima, kao i trenerku i šal. Bio je veoma zadovoljan, pozdravio je sve u Republici Srpskoj, posebno predsjednika Milorad Dodika – naglasio je Stevandić.

    U prijateljskom meču Rusije je savladala Srbiju sa 4:0.

    • Rezultat je bio potpuno u drugom planu, bio je veliki broj uglednih ljudi, političara. Zaista smo uživali, i družili se i nadam se da ćemo to vrlo brzo da ponovimo u Beogradu, a možda i u Banjaluci – dodao je Stevandić.
  • Putin i zvanično predsjednik Rusije

    Putin i zvanično predsjednik Rusije

    Ela Pamfilova, predsjednica Centralne izborne komisije Rusije, saopštila je danas na specijalnoj sjednici zvanične rezultate predsjedničkih izbora u Rusiji održanih od 15. do 17. marta, prema kojima je Vladimir Putin osvojio 87,28 odsto glasova.

    Nikolaj Haritonov osvojio je 4,31 odsto, Vladislav Davankov 3,85 odsto, a Leonid Slucki 3,20 odsto glasova, prenosi RIA Novosti.

    Za Putina je glasalo 76.277.708 birača.

    Izlaznost na izborima za predsednika Rusije bila je rekordna u modernoj istoriji i iznosila je 77,49 odsto, odnosno na izbore je izašlo 87.576.075 birača.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas, nakon što je Centralna izborna komisija objavila zvanične rezultate predsjedničkih izbora, da mu je podrška građana važnija od pobjede i obećao da će učiniti sve da opravda njihovo povjerenje.

    “Protekla kampanja je bila intenzivna i izuzetno odgovorna, jer smo uglavnom birali put kojim će Rusija ići dalje, birajući budućnost za sebe i svoju djecu. A značaj ovog događaja je shvatila ogromna većina birača koji su izašli na izbore”, rekao je Putin u obraćanju građanima, prenosi RIA Novosti.

    Putin je u nedjelju proglasio pobjedu na izborima i tom prilikom poručio da postoje uslovi za “dalji razvoj kako bi Rusija bila jača, čvršća i efikasnija”, prenosi Euronews.

  • Lavrov i Dačić u Moskvi: Odnosi između Rusije i Srbije na veoma visokom nivou

    Lavrov i Dačić u Moskvi: Odnosi između Rusije i Srbije na veoma visokom nivou

    Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić sastao se u Moskvi sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom.

    Cijenimo odnose koji se razvijaju između Rusije i Srbije – istakao je Lavrov na početku sastanka.

    Zadovoljni smo kako se realizuju ekonomski odnosi između dvije zemlje, dodao je on.

    Lavrov je podsjetio da će danas biti održana prijateljska utakmica Rusije i Srbije u Moskvi, pred punim stadionom.

    Smatram da je nedopustivo da se sport politizuje – dodao je on.

    Po njegovim riječima, politika koju vodi kolektivni Zapad odražava se u svim međunarodnim odnosima, prije svega u trgovini.

    • Drago mi je da te vidim, dobro mi došao – zaključio je Lavrov.

    Kako je Dačić istakao, odnosi između dvije zemlje su na veoma visokom nivou.

    • Naše odnose karakteriše tradicionalno prijateljstvo, kulturna i duhovna i istorijska bliskost naših naroda – dodao je Dačić.

    On je podsjetio da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao Vladimiru Putinu pobjedu na predsjedničkim izborima.

    Što se tiče saradnje, on je rekao da je posebno važna energetika.

  • Rusija pokrenula veliki napad na Kijev

    Rusija pokrenula veliki napad na Kijev

    Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, objavio je da je nekoliko osoba ranjeno u ruskom raketnom napadu na ukrajinsku prestonicu.


    Kijev post prenosi da su dvije osobe hospitalizovane.

    Navodi se da su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile u ranim jutarnjim časovima i da je grad na udaru “balističkih raketa”.

    U okolini i unutar Kijeva prije zore su se čule uzastopne eksplozije, dok traju dejstva ukrajinske protivvazdušne odbrane (PVO).

    Oružane snage Ukrajine upozorile su na opasnost od ruskih raketnih udara širom zemlje.

  • Olaf donio odluku

    Olaf donio odluku

    Nemački kancelar Olaf Šolc odlučio je da Ukrajina neće od Nemačke dobiti krstareće rakete Taurus. Međutim, rasprava o tome sve više dobija na zamahu i stvara podele u njegovoj koaliciji.

    Obećanja o isporuci oružja Ukrajini su ujedno i prilika da savezna nemačka vlada skrene pažnju sa spora oko krstarećih raketa Taurus, koje Ukrajina toliko želi. Nemačka planira da obezbedi Kijevu još 500 miliona evra vojne pomoći, uključujući i hitno potrebnu artiljerijsku municiju.

    To je bio rezultat sastanka zapadnih saveznika Ukrajine u bazi američkih vazduhoplovnih snaga u Ramštajnu. Ono što Ukrajina još uvek ne dobija su Taurus rakete s dometom od 500 kilometara, koje bi mogle da pogode i ciljeve u Moskvi.

    Kancelar Olaf Šolc odbija tu isporuku. On smatra da postoji opasnost od toga da Nemačka bude uvučena u rat. Ali, Šolc više ne može da izbegne raspravu o tome, čak ni unutar svoje vladajuće koalicije koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).

    Šta znači “zamrznuti konflikt”?

    Rečenica koju je u prošlonedeljnoj parlamentarnoj debati izrekao lider poslaničke grupe SPD Rolf Micenich izazvala je negodovanje u zemlji i inostranstvu: “Zar nije vreme da razgovaramo ne samo o tome kako da vodimo rat, već i o tome kako ga zamrznuti i kasnije završiti?”

    Kritičari su “zamrzavanje” protumačili kao izdaju Ukrajine. Fridrih Merc, šef najveće opozicione stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), rekao je: “Rat u Ukrajini već je jednom zamrznut, 2014. godine, kroz dva sporazuma iz Minska. A šta Putin misli o zamrzavanju, to možete videti svakog dana u vestima.”

    Kritike, međutim, dolaze i iz same koalicije. U intervjuu za radio Dojčlandfunk, političarka FDP-a Mari-Agnes Štrak-Cimerman optužila je SPD za politiku “popuštanja”, odnosno politiku smirivanja. Štrak-Cimerman je već dva puta glasala protiv vlade na glasanju o Taurusu u Bundestagu, iako je njena stranka deo vladajuće koalicije.

    Politikolog Johanes Varvik s Univerziteta u Haleu brani ideju zamrzavanja: „Zamrzavanje sukoba ne znači njegovo rešavanje, već sprečavanje dalje eskalacije”, rekao je Varvik za DW.

    Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber
    “Sukob koji je u postojećim uslovima ‘nerešiv’, nije opterećen težnjom za idealnim rešenjem, već se stavlja ‘na led’ minimalnim kompromisom koji je prihvatljiv za obe strane. To naravno ne garantuje uspeh, ali je u poređenju s alternativama odgovorna strategija”, smatra Varvik.

    Pohvale s pogrešnih strana
    Ono što je škakljivo za Šolca jeste to što pohvale stižu od ljudi s kojima on ne želi da ima političke veze. Na primer od Bjerna Hekea, iz desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Ili od Sare Vagenkneht, koja je nedavno osnovala partiju koja nosi njeno ime. Obe stranke najradije ne bi vojno podržavale Ukrajinu.

    A onda je i bivši nemački kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder, pohvalio aktuelnog kancelara. Iako je Šreder kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu, on je i dalje prijatelj s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    “Biti pohvaljen i prisvojen od strane Gerharda Šredera jasno pokazuje da je na pogrešnom putu”, rekao je bavarski premijer i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder, misleći na Olafa Šolca.

    Da li su Nemačkoj potrebne rakete Taurus?
    U međuvremenu se nastavljaju spekulacije o razlozima Šolcovog odbijanja. Političar CDU Roderih Kizeveter za DW kaže da su navedeni razlozi, poput zaštite Nemačke od učešća u ratu – “lažni razlozi”. On spekuliše da bi kancelar možda bio spreman da prihvati “diktirani lažni mir” Rusije za Ukrajinu. Kizeveter se, inače, već dugo zalaže za isporuku Taurusa Kijevu.

    Johanes Varvik, međutim, smatra da se rakete Taurus precenjuju u kontekstu daljeg toka rata: “Solidarnost s Ukrajinom nije pitanje isporuke što većeg broja teškog naoružanja, već pitanje stepena diplomatskih inicijativa da se taj rat okonča nekim nepopularnim, ali realističnim pristupima.”

    Navodne izjave generalnog inspektora Bundesvera Karstena Brojera na tajnom sastanku Odbora za odbranu Bundestaga dodatno su podstakle spekulacije. Najviši oficir Bundesvera navodno je govorio o nedostatku sposobnosti nemačkih oružanih snaga u slučaju isporuke Taurusa, prenosi portal “t-onlajn”.

    Većina Nemaca protiv isporuke Taurusa
    Iako Šolc oseća snažan otpor kako od svojih koalicionih partnera Liberala i Zelenih, tako i od demohrišćanske opozicije, on može biti siguran u podršku većine nemačkog stanovništva kada je reč o Taurusu. Prema novom istraživanju agencije Forsa, 66 odsto ispitanika odbacuje isporuku tih raketa.

    Krajem februara 35 odsto je bilo za, ali, prema novom istraživanju, sada ih je samo 28 odsto. Samo među pristalicama Zelenih je većina za isporuku. Većina pristalica Liberala (54 odsto), Socijaldemokrata (70 odsto) i Demohrišćana (60 odsto) je protiv toga.

    I Olaf Šolc i šefovi stranaka koje zagovaraju isporuku Taurusa pažljivo će pogledati te rezultate, posebno imajući u vidu predstojeće evropske izbore početkom juna. Kako završiti rat u Ukrajini – to će verovatno biti važna tema.

    Kancelar se nedavno negativno izrazio o debati o Taurusu, koju očigledno više ne može da kontroliše: rekao je da je “sramotna”. Ali, činjenica da kancelarova odluka o Taurusu nije efikasna čak ni u njegovim redovima, pokazuje gubitak autoriteta.