VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Rusi izvukli američki MQ-9 iz Crnog mora

    Rusi izvukli američki MQ-9 iz Crnog mora

    Prema novom izveštaju, Rusija je možda dobila neke ključne obaveštajne podatke nakon što je izvukla olupinu američkog drona MQ-9 Reaper iz dubina Crnog mora.

    Obaranje visokotehnološkog američkog MQ-9 Reaper-a 14. marta u međunarodnom vazdušnom prostoru koji je leteo iznad anektiranog Krima izazvao je veliki diplomatski incident prošlog mjeseca.

    Sada Moskva tvrdi da je uspela da izvuče “ugrađenu elektronsku opremu“ drona iz Crnog mora i da je “dobila neprocenjive informacije o karakteristikama brojnih kritičnih radio-elektronskih komponenti MQ-9 Reaper”, prenosi britanski Metro.

    Procenjeno je da je olupina drona potonula na dubinu do 2.950 stopa pre nego što ju je izvukao ruski tim za spasavanje iz dubokog mora.

    Spašani su bili multispektralni optronički sistem kupole AN/AAS-52, radarski sistem za površinsko izviđanje AN/API-8, sistem za razmenu podataka Link-16 i bezbedne telemetrijske i satelitske komunikacione stanice, navodi se u izveštaju “Svobodnaya Pressa”.

    Navodno su ostatke dronova ispitale specijalizovane ruske laboratorije, uključujući Centralni istraživački institut Vazdušno-desantnih snaga ruskog Ministarstva odbrane.

    Rusija veruje da može da razvije tehnologiju za ometanje kako bi sprečila izviđačke bespilotne letelice MQ-9 Reaper da prosleđuju podatke satelitima, navodi se u izveštaju.

    Prethodno je Rusija optuživala Ameriku da obaveštajne podatke koje prikuplja dronovima prosleđuje Oružanim snagama Ukrajine.

  • Otkriveno je: Ukrajina mjenja vojne planove

    Otkriveno je: Ukrajina mjenja vojne planove

    Ukrajina je promenila neke od svojih vojnih planova nakon curenja desetina dokumenata Pentagona.

    To je za Si-En-En rekao izvor blizak ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.Dokumenti su deo obaveštajnog materijala SAD i NATO-a koji je procureo u poslednjih nekoliko meseci i koji se pojavio na platformi društvenih medija “Discord”.

    Oni procenjuju snagu moskovske ratne mašinerije, ali i nagoveštavaju kritične nedostatke ukrajinske vojske.

    Dok su ukrajinski zvaničnici odbacili dokumente kao “lažne”, američki zvaničnici su potvrdili i Njujork tajmsu i Si-En-En-u da su dokumenti legitimni, iako se čini da su neki od njih izmenjeni.

    Savetnik šefa Kancelarije predsednika Ukrajine Mihail Podoljak rekao je u Telegramu da veruje da su dokumenti “zasnovani na velikoj količini izmišljenih informacija” i da nemaju “nikakve veze sa stvarnim planovima Ukrajine”.

    Dokumenti takođe otkrivaju da su SAD špijunirali predsednika Zelenskog, što je duboko frustriralo ukrajinske zvaničnike, rekao je za CNN izvor blizak predsedniku.

  • Peskov: Histerična reakcija Zapada na plan o atomskom oružju u Bjelorusiji

    Peskov: Histerična reakcija Zapada na plan o atomskom oružju u Bjelorusiji

    Zapad se ne sjeća nuklearnog oružja SAD u Evropi, ali histerično reaguje na namjere Rusije da izgradi skladišta za takvo naoružanje u Bjelorusiji, rekao je danas portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov.

    • Kolektivni Zapad nije sklon tome da se prisjeća teme američkog nuklearnog oružja, koje se nalazi u Evropi, oko naše zemlje, ali je u ovom slučaju sklon ovoj histeričnoj reakciji na naše planove da izgradimo skladište za taktičko nuklearno oružje na teritoriji Bjelorusije – rekao je Peskov televiziji “Rusija 24”.

    Moskva i Kijev ranije su objavili da su postigli dogovor o razmještanju ruskog atomskog naoružanja u Bjelorusiji, prenosi TASS.

  • BiH je uvela sankcije Rusiji

    BiH je uvela sankcije Rusiji

    Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbjednost, Žozep Borelj, odgovorio mi je na upit da li BiH prati spoljnu politiku EU i da li se BiH pridružila restriktivnim mjerama protiv Ruske Federacije. Odgovor je vrlo jasan, BiH se pridružila EU sankcijama protiv Rusije.

    Ovo je rekao predsjednik PDP Branislav Borenović, podsjetivši da već skoro godinu dana ne može da dobije odgovor na poslaničko pitanje od Savjeta ministara na isto pitanje, jer to, kako navodi blokiraju ministri iz redova SNSD, vjerovatno u strahu od istine, pa je iz tog razloga pisao Borelju.

    – BiH se pridružila u 10 paketa mjera protiv Ruske Federacije, uključujući i preko 50 odluka, izjava i deklaracija, koje se tiču pitanja od ekonomskih sankcija, do sankcija protiv pojedinaca i to tokom 2022. i 2023. godine, osim u jednoj izjavi. Budući da Predsjedništvo BiH vodi spoljnu politiku, možemo slobodno reći da gdje je Dodik stao, Cvjanovićeva je nastavila, da se kao vlast kontinuiteta na nivou Bosne i Hercegovine pridružuju sankcijama protiv Ruske Federacije – rekao je Borenović.

    Kaže da je i iz odgovora i detaljnog uvida u njihove zvanične dokumente koji je dobio nedvosmisleno jasno da je Srbija ostala jedina zemlja u Evropi koja se nije priključila sankcijama protiv Ruske Federacije.

    – Koliko god galamili, lagali i prikrivali svoje djelovanje, jer da nemaju šta da kriju dobio bih odgovor na poslaničko pitanje, uvijek postoji način da se dođe do istine. Gospodin Borelj nema šta da krije i vrlo otvoreno i jasno je odgovorio na moje pitanje, što, nažalost, nisam mogao da dobijem od domaćih institucija – rekao je Borenović, koji je najavio da će u narednim danima vrlo detaljno govoriti o ovom pitanju sa ciljem da istina bude u potpunosti dostupna našoj javnosti.

  • Putinova popularnost u Americi — raste

    Putinova popularnost u Americi — raste

    Popularnost koju ruski predsednik Vladimir Putin trenutno uživa u Sjedinjenim Američkim Državama nije viđena od 2020. godine, piše Njuzvik.

    Prema anketi koju je u prvom kvartalu 2023. sprovela britanska kompanija za istraživanje tržišta JuGov, Putinu je naklonjeno 21 posto Amerikanaca. Poređenja radi, Putinu je u prvom kvartalu 2021. bilo naklonjeno oko 15 posto Amerikanaca. Interesantno, nakon invazije na Ukrajinu naklonjeno mu je bilo 17 posto građana SAD-a.

    Pozitivno mišljenje o Rusima prošle je godine imalo 15 posto Amerikanaca, a ove ga godine ima tek devet posto.

    Prema Galapovoj anketi na temu globalnih kretanja, gotovo tri od pet Amerikanaca o Rusiji je imalo vrlo negativno mišljenje.

    Poređenja radi, vrlo negativno mišljenje o Rusiji prošle godine je imalo 42 posto Amerikanaca. Što se tiče 2021., tada je vrlo negativno mišljenje imalo 36 posto građana SAD-a.

    S druge strane, ove godine je pozitivno mišljenje o Ukrajini imalo 68 posto Amerikanaca. Galap je rekao da Rusi nikad tokom posljednjih 35 godina nisu imali ovako lošu reputaciju. Prema njegovoj anketi, većina Amerikanaca, 51 posto ispitanika, vojnu moć Moskve vidi kao veliku pretnju.

    Prema anketi koju je JuGov proveo između 22. decembra 2022. i 2. januara 2023. godine, a u kojoj je učestvovalo 1000 Amerikanaca, Putina je 55 ispitanika videlo kao vrlo negativnog. S druge strane, svega devet posto ispitanika videlo ga je kao vrlo pozitivnog. U toj anketi ga je većina videla kao delomično ili jako snažnog vođu.

    Prema statističkom portalu Statista, Putina 2014. nije podržavalo 69 posto Amerikanaca. Podsetimo, Rusija je te godine ilegalno aneksirala poluostrvo Krim.

    Prema podacima koji su objavljeni 30. marta, više od 80 posto Rusa podržava Putina.

    Statista kaže da je ruskom predsedniku popularnost porasla u odnosu na septembar 2022., mesec kada je naredio delimičnu mobilizaciju rezervista.

  • Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi: Amerika proširuje vojno-biološki program u Ukrajini

    Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi: Amerika proširuje vojno-biološki program u Ukrajini

    Sjedinjene Američke Države su obnovile program izgradnje bioloških laboratorija u Ukrajini i proširuju format za obuku ukrajinskih biologa, rekao je danas Igor Kirilov, načelnik jedinica za radijaciju, hemijsku i biološku odbranu Oružanih snaga Rusije.

    “Uprkos prinudnoj pauzi koja je posljedica ruske Specijalne vojne operacije, aktivnosti SAD u okviru programa su sada nastavljene. Glavni zadaci u ovoj fazi su nastavak izgradnje bioloških laboratorija u Ukrajini, kao i obuka ukrajinskih biologa”, rekao je Kirilov novinarima.

    Kirilov je napomenuo da ciljevi američkih bioloških programa dokazuju da Vašington posmatra bivše sovjetske zemlje kao odskočnu dasku za raspoređivanje NATO snaga.

    Pentagon finansira projekte dvostruke namjene kroz sistem grantova, rekao je ruski zvaničnik i dodao da je raspodjela novca povjerena Naučno-tehnološkom centru u Ukrajini (STCU) i Međunarodnom naučno-tehnološkom centru (ISTC), prenosi “Sputnik internešonel”.

    “Cilj programa ISTC je zaštita SAD, njihove vojske i saveznika. Ovo još jednom potvrđuje da Vašington smatra bivše sovjetske države odskočnom daskom za razmeštanje vojnih jedinica NATO-a”, istakao je Kirilov.

    Prema riječima Kirilova, rusko Ministarstvo odbrane vjeruje da je Ministarstvo energetike SAD, zajedno sa Pentagonom, glavni organizator i direktni učesnik vojno-bioloških aktivnosti.

    Zvaničnik se pozvao na izjavu američkog Ministarstva energetike u kojoj se tvrdi da je do pandemije kovida moglo doći kao posljedica nesreće u kojoj je virus procurio iz laboratorije u kineskom gradu Vuhanu.

    “Postavlja se legitimno pitanje — kakve veze ima Ministarstvo energetike SAD sa borbom protiv bioloških prijetnji i sprovođenjem projekata koji imaju znake dvostruke upotrebe?”, pitao je Kirilov.

    Zvanično, samo u ovoj godini Ministarstvo energetike SAD izdvojilo je 105 miliona dolara za istraživanje u okviru projekta Virtuelno okruženje za istraživanje bio-pripremnosti, koji bi trebalo da proučava epidemijsko širenje bolesti, primijetio je on.

    Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je, inače, novi spisak učesnika vojno-bioloških programa SAD, na kome su državljani Amerike i Ukrajine.

    Ministarstvo odbrane nastavlja da analizira vojno-biološke aktivnosti Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u Ukrajini i drugim regionima svijeta, navode “RIA Novosti”.

    Ranije su već objavljena imena učesnika američkih vojno-bioloških programa, uključujući zvaničnike Ministarstva odbrane SAD, izvođače iz Pentagona, državne institute i privatne kompanije u Ukrajini.

    “Danas dopunjavamo spisak osoba uključenih u biološka istraživanja Pentagona. Među njima: Eliot Džejkobs Perlman, šef nevladine organizacije ‘Međunarodni institut za HIV i tuberkulozu’ u Kijevu, bio je direktno uključen u stvaranje baza za sprovođenje vojno-bioloških istraživanja na teritoriji Ukrajine”, rekao je Kirilov.

    Takođe je imenovao Grega Glasa, profesora na Institutu za novonastale patogene na Državnom univerzitetu Floride koji je proučavao širenje patogena tularemije u Ukrajini. Učestvovao je u realizaciji projekta U-P8 (širenje hemoragične groznice i hanta virusa u Ukrajini).

    Prema njegovim riječima, profesor Endru Stenli Pekos je bio uključen kao jedan od vodećih konsultanata u projektu U-P2 (upotreba geografskih informacionih sistema, daljinskog praćenja i laboratorijske dijagnostike za otkrivanje tularemije i antraksa kod ljudi i životinja u Ukrajini).

    “Među izvođačima američkih vojno-bioloških projekata su državljani Ukrajine: Natalija Rodina, zamjenica generalnog direktora Kijevskog regionalnog laboratorijskog centra Ministarstva zdravlja Ukrajine i bivša radnica američke kompanije ‘Blek end Vič’ koja je od 2020. bila savjetnik komandanta medicinskih snaga Oružanih snaga Ukrajine za pitanja laboratorijske dijagnostike”, rekao je general.

    U projektima je učestvovala i Elena Nesterova, direktorka Ukrajinskog instituta za istraživanje javnog zdravlja. Koordinirala je aktivnosti kompanije “Lavirint global helt”, koja je vršila interakciju između državnih organa Ukrajine i kompanije “Metabiota”, prenosi RT Balkan.

  • Ukrajina: Rusiji dajemo izbor za Krim

    Ukrajina: Rusiji dajemo izbor za Krim

    Ukrajina nije promijenila svoje planove oko povratka teritorije koje je Rusija proglasila svojima, uključujući Krim.

    ATV
    “Ukrajina će izabrati način da vrati Krim, koristeći politička i vojna sredstva”, rekla je za “Politico” Tamila Taševa, izaslanica ukrajinskog predsjednika za Krim.

    “Kako bi minimizirala gubitke ukrajinske vojske, prijetnje civilima koji žive na okupiranim teritorijama, kao i uništavanje civilne infrastrukture, Ukrajina planira Rusiji dati izbor kako da napusti Krim. Ako oni ne pristanu dobrovoljno otići, Ukrajina će nastaviti oslobađati svoju zemlju vojnim sredstvima”, dodala je Taševa.

    Njeni komentari dolaze nakon što je Andrij Sibiha, zamjenik šefa kabineta predsjednika, dao intervju za “Financial Times” u kojem je rekao da bi Ukrajina mogla biti spremna razgovarati s Moskvom o budućnosti Krima ako Kijev uspije postići svoje strateške ciljeve na bojnom polju.

    “Spremni smo otvoriti diplomatsku stranicu za raspravu o ovom pitanju”, rekao je Sibiha u intervjuu, misleći na dugo planiranu protivofenzivu Kijeva.

    “To ne znači da isključujemo naše oslobađanje Krima”, dodao je.

    Ukrajinsko Vijeće za nacionalnu bezbjednost i odbranu usvojilo je 30. septembra prošle godine zakonsku rezoluciju u kojoj se proglašava da su bilo kakvi pregovori s Putinom nemogući.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski takođe je “zacementirao” cilj Ukrajine da “oslobodi sve svoje teritorije, uključujući Krim”, u mirovnoj formuli od 10 koraka koju je predstavio na samitu G20.

    “Predsjednik nije promijenio svoje stajalište”, rekao je za “Politico” Ihor Žovkva, zamjenik šefa kabineta predsjednika.

    “Do početka sukoba 2022. Ukrajina je političke i diplomatske razgovore smatrala glavnim načinom da se Krim, koji je Rusija pripojila 2014. godine, vrati pod kontrolu Kijeva. Ali stvari su se promijenile nakon sveobuhvatne invazije”, rekla je Taševa.

    “Nakon onoga što smo vidjeli u Buči, Marijupolju, Izjumu, Rusija je zatvorila svaku mogućnost za pregovore. I mnogo puta je Kremlj tvrdio da neće imati nikakve komunikacije o budućnosti Krimskog poluostrva”, rekla je Taševa.

    Dodala je da su ukrajinske vlasti više puta rekle da njihov stav o statusu Krima ne može biti predmet rasprave jer je to ukrajinska teritorija.

    “Štaviše, ukrajinski zvaničnici rade na strategiji kako se nositi sa stotinama kolaboracionista na Krimu nakon deokupacije”, rekao je Oleksij Danilov, sekretar Ukrajinskog vijeća za bezbjednost i odbranu, u objavi na Facebooku.

    Njegov prijedlog za Krim uključuje prisilno preseljenje svih ruskih državljana koji su se doselili na Krim nakon 2014. te povrat, kako je rekao, ukradene imovine Ukrajincima.

    “Samo predsjednik može odlučiti kako vratiti Krim. Ali već razmišljamo o načinima kako ga reintegrisati na najbolji način”, rekao je Danilov za “Politico”.

  • Rusija zaprijetila Srbiji?

    Rusija zaprijetila Srbiji?

    Politikolog Vuk Velebit istakao je da učlanjenje Finske u NATO samo potvrđuje da, otkako je počeo rat u Ukrajini, taj savez nikad nije bio jači.

    Takođe, to će, kakokaže, otvoriti i neka važna pitanja za naš region.

    S tim u vezi, Velebit je za Tanjug podsetio da naše okruženje većinski pripada NATO-u, pa se, pored ostalog, postavlja pitanje kakva će biti dinamika odnosa Srbije i Alijanse, kao i šta će biti s tzv. Kosovom i BiH.

    On se juče osvrnuo i na komentar portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je rekao da će pažljivo pratiti međunarodnu taktičku vežbu “Platinasti vuk 23”, koja je izuzeta iz moratorijuma na planiranje, pripremu i realizaciju vežbi sa stranim partnerima u zemlji i inostranstvu i to zbog ispunjavanja preuzetih obaveza Srbije u vezi sa učešćem Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.

    “Kada tako nešto Rusi kažu, onda je to otvoreno-skriveni vid pretnji, a režim u Moskvi svoj pritisak maskira brigom zbog pritiska koji Zapad vrši na Srbiju”, navodi Velebit.

    On podseća da je pre moratorijuma Srbija imala veći broj vežbi sa NATO i zapadnim partnerima, nego sa Rusijom.

    “Nadam se da u Beogradu ne postoji avanturizam da ulazi u takve odnose sa Rusijom ili Belorusijom, zemljama koje su direktno ili indirektno umešane u rat. Srbija u skladu sa svojim interesima treba da proceni šta je najbolje, pa iako zadržava pravo na svoju vojnu neutralnost, to je ne sprečava da učestvuje u vežbama sa članicama NATO ili nekim drugim vojnim partnerima”, istakao je politikolog.

    Velebit ocenjuje da je na delu jedna od najvećih geopolitičkih promena u Evropi u poslednjih 30 godina, otkada se NATO proširio na istok Evrope, jer ovo je teritorijalno gledano najveće proširenje, budući da se granica država NATO-a sa Rusijom zapravo udvostručila.

    “Dogodilo se upravo suporotno onome zbog čega je Rusija ušla u ovaj rat, kada ste imali Ukrajinu koja nije bila članica NATO, a sada ste dobili Finsku i proširenje Alijanse na granicu sa Rusijom od 1.300 kilometara”, naveo je on.

    Naglasio je da ovakav ishod možemo da gledamo kao poraz Putina i njegovu pogrešnu procenu, jer će, pored Finske, i Švedska uskoro ući u Severnoatlanski savez, a Rusija na zapadu više nema nijednog saveznika.

    “Treba istaći da je Finska bila neutralna od 1945. godine, pa je Rusija zapravo naterala da, zbog rata u Ukrajni i istorije sukoba izmedju Finske i Sovjetskog Saveza, ta skandinavska zemlja odluči da udje u Alijansu”, istakao je Velebit.

    Podsetio je da je, pre sukoba u Ukrajini, svega 30 osto stanovnika Finske bilo za članstvo u NATO, a da je otada taj broj porastao na 80 odsto, “što znači da je kod njih porastao strah od ruskog napada”.

    “Važno je reći da u Finskoj ima oko 200.000 aktivnih vojnika i još oko 900.000 u rezervi, jer se upravo zbog navedene istorije sukoba skandinavska zemlja ovih 70-80 godina pripremala na situaciju da će morati da se brani”, kaže Velebit.

    Prema njegovima rečima, ta država ne ulazi u NATO samo sa svojom teritrorijom, već i sa jakom i dobro opremljenom vojskom i snažnom artiljerijom.”Finska vojska je i ranije imala vežbe sa NATO, pa se može reći da je već uskladjena sa standardima alijanse”, primetio je Velebit.

    Naglasio je da će stoga ruska strana imati problem sada kada je veliki deo trupa usmerila ka Ukrajini, pa će teško biti u mogućnosti da obezbedi neke nove vojne resurse na tolikoj granici sa Finskom.

    “Veliki je to izazov za Rusiju, odakle smo čuli i otvorene ili skrivene pretnje prema Helskinkiju. Moskva će morati da uradi nešto i instalira makar neke trupe na granici sa Finskom, što će biti za nju veoma izazovno u trenutku kada vodi rat u Ukrajini”, rekao je politikolog.

    Nagovestio je da se može očekivati da Ukrajina bude deo pakta, ali to u ovom trenutku nije moguće.”I bilo bi veoma opasno, jer, kao što je rekao Stoltenberg, Ukrajina mora prvo da pobedi, opstane kao država i sačuva teritorije, pa će moći da se razgovara o tome”, smatra Velebit.

    On je konstatovao da već učlanjenjem Finske ne postoje te nekadašnje “tampon zone” između NATO i Rusije. “Tako dolazimo u sitaciju da na direktnoj granici budu Rusija i NATO, što može dovesti do većih tenzija nego sada”, poručio je Velebit.

  • Obavještajci: Rusi su ušli u grad

    Obavještajci: Rusi su ušli u grad

    Britansko ministarstvo odbrane jutros je objavilo najnoviji izveštaj svojih vojnih obaveštajaca u kojem se bave situacijom u istočnom ukrajinskom gradu Bahmutu.

    Rusi ovaj grad Ukrajine pokušavaju da osvoje još od jula prošle godine.

    U izveštaju se navodi da su ruske snage “vrlo verovatno ušle u centar Bahmuta i zauzele zapadnu obalu reke Bahmutke”. Zvaničnici obaveštajnih službi ističu da je “verovatno da je ključni ukrajinski put snabdevanja zapadno od grada ozbiljno ugrožen”.”Verovatno su na lokalnom nivou pripadnici Vagnerove plaćeničke grupe i komandanti regularne ruske armije privremeno pauzirali svoje sukobe i poboljšali saradnju”, navodi se u izveštaju.

  • Kina mijenja stav o Rusiji?

    Kina mijenja stav o Rusiji?

    Zvanični Peking koji je do sada bio suzdržan kad je u pitanju ruska invazija i nije se ni na koji način mešao u ruske planove, ali sada se to mjenja.

    Postalo je to jasno, prenosi Index.hr, prilikom državne posete francuskog predsednika Kini.”Ruska agresija u Ukrajini je zadala udarac stabilnosti. Znam da mogu da računam na vas da ćete vratiti Rusiju na stranu razuma za pregovaračkim stolom”, rekao je Emanuel makron Si Đinpingu.

    Francuski predsednik je tokom posete Pekingu rekao da Kina može da “odigra značajnu ulogu” na putu prema miru u Ukrajini, pozdravivši “kinesku spremnost i posvećenost razrešenju sukoba”.

    Od kineskog predsednika s druge strane, moglo se čuti da se slaže da se tokom sukoba u Ukrajini ne bi smelo koristiti nuklearno oružje. Si Đinping je takođe rekao da želi da što pre započnu mirovni pregovori i pozvao međunarodnu zajednicu da ne podupire eskalaciju krize.

    Uz to, francuski diplomatski izvor rekao je da je Si spreman da pozove ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ali u skladu sa vlastitim rasporedom.

    Kina je spremna da sarađuje s Francuskom kako bi Rusiju i Ukrajinu “snažno pogurali” prema početku pregovora za okončanje sukoba, rekao je taj izvor.

    Međutim, mnogo pažnje su izazvale i izave kineskog ambasadora pri EU, koji je u poslednja 24 sata povukao redak potez direktno rekavši da njegova zemlja ne podržava rat i da ne osigurava oružje Rusiji.

    Ambasador Fu Ćong dao je intervju za NJujork tajms uoči Makronove posete Kini, a u kom je rekao da su kritičari pogrešno protumačili odnos Kine prema Rusiji, umanjujući značaj zajedničke izjave ruskog i kineskog predsednika o “bezgraničnom prijateljstvu” dve zemlje koju su Si i Putin potpisali tri nedelje pre početka invazije.

    “‘Bez ograničenja’ nije ništa drugo nego retorika”, rekao je Fu Ćong. Takođe je kazao da Kina ne daje oružje Rusiji niti će to činiti u budućnosti.