VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Kenedi: Rusi ubijaju Ukrajince 8:1

    Kenedi: Rusi ubijaju Ukrajince 8:1

    Konkurent Bajdenu za predsedničku nominaciju demokrata Robert Kenedi mlađi poručio je da Amerikance “lažu“ kada kažu da je sukob u Ukrajini problem za SAD.

    “Mi smo u Ukrajini iz pravih razloga, jer podržavamo Ukrajince, navijamo za slabije. Moj sin Konor bio je u Ukrajini i borio se protiv Rusa, ali moramo da postavimo pitanje zašto smo mi u Ukrajini”, rekao je Kenedi mlađi, koji je juče objavio svoju kandidaturu.

    Ako smo tamo da iscrpimo Ruse, kako je rekao ministar odbrane Lojd Ostin, ili da smenimo Vladimira Putina, što je rekao Bajden, onda mi koristimo Ukrajince kao pione, ubijamo ih u proksi ratu dve sile, poručio je sin nekadašnjeg američkog ministra pravde Roberta Kenedija i bratanac predsednika Džona F. Kenedija.

    “Niko o tome ne govori, ali je poginulo 14.000 ukrajinskih civila, 300.000 vojnih lica. Rusi ubijaju Ukrajince u odnosu 7:1, 8:1 i oni to ne mogu da podnesu. Sve što nam govore o ovom ratu je laž”, rekao je Kenedi mlađi.

    Kenedi je kritikovao administraciju zbog ukidanja bonova na hranu i socijalne zaštite za najsiromašnije Amerikancima, dok istovremeno šalje 113 milijardi dolara Ukrajini, prenosi RT Balkan.

    Predsednički kandidat za 2024. tvrdi da zemlja spasava bankare i plaća za sukob koji ne može sebi da priušti. “Naša demokratija se pretvara u korporativnu plutokratiju”, poručio je Kenedi.

    Iako nije favorit, istraživanje “Ju-Es-Ej tudeja” i Univerziteta Safok pokazalo je da bi 14 odsto birača koji su 2020. glasali za Bajdena, sada glasalo za Kenedija.

  • Prva reakcija Moskve: “Sad je jasno…”

    Prva reakcija Moskve: “Sad je jasno…”

    NATO pokazuje svoju agresivnu prirodu i nastavlja svoju politiku priključenja Ukrajine NATO bloku, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je time aludirao na reči generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga koji je rekao da će Ukrajina čim pre postati članica te organizacije.

    “Imamo posla sa agresivnim blokom koji zadire u našu bezbednost”, kazao je Peskov.

    Generalni sekretar NATO-a potvrdio je danas da su sve članice Severoatlantske alijanse saglasne da bi Ukrajina trebalo da se pridruži bloku, premda je trenutni cilj da Ukrajina pobedi Rusiju.

    “Kao što sam rekao juče u Kijevu, budućnost Ukrajine je u porodici Alijanse. Svi NATO saveznici saglasni su da će Ukrajina postati članica alijanse”, poručio je šef NATO-a, dodajući da je glavna pažnja NATO pakta sada ipak usmerena na to da se osigura pobeda nad Rusijom.

    “I predsednik Putin je govorio o tendencijama bloka da se širi prema istoku, zbog čega je i započeta Specijalna vojna operacija (SVO), a ovakve izjave samo potvrđuju da je odluka o njenom početku bila ispravna, jer nastojimo da osiguramo bezbednost Rusije”, rekao je Peskov.

  • Najrazvijenije zemlje planiraju najjači udar na Rusiju

    Najrazvijenije zemlje planiraju najjači udar na Rusiju

    Grupa zemalja G7 razmatra skoro potpunu zabranu izvoza u Rusiju, saopštila je u petak novinska agencija Kjodo, pozivajući se na izvore iz japanske vlade.

    Blumberg je takođe izvestio u četvrtak da Sjedinjene Države i drugi saveznici Ukrajine razmatraju “potpunu zabranu većine izvoza u Rusiju”.

    U izveštaju se navodi da zvaničnici G7 razgovaraju o toj ideji uoči samita u Japanu sledećeg meseca.

    Upitan o izveštaju Blumberga, glavni sekretar japanske vlade Hirokazu Macuno rekao je da je vlada svesna toga, ali se uzdržala od komentarisanja razmene mišljenja između zemalja G7 i drugih zemalja koje na sličan način razmatraju moguće dalje sankcije Rusiji.

    “Ono što je važno za okončanje ruske agresije što je pre moguće jeste da G7 ostane ujedinjena za oštre sankcije Rusiji i snažnu podršku Ukrajini”, rekao je on na brifingu za novinare.

  • Opet “curi” iz Pentagona

    Opet “curi” iz Pentagona

    Prema najnovijim podacima koji su procurili iz Pentagona, Vašington je upozorio Ukrajinu da bi njene trupe mogle biti opkoljene ako se ne povuku iz Bahmuta.

    SAD su navodno od januara upozoravale Kijev da ukrajinske snage neće moći da zadrže ključni grad u Donbasu – Bahmut, i više puta su pozivale na povlačenje, objavio je “Vašington post” u četvrtak, pozivajući se na obaveštajne dokumente.

    Prema strogo poverljivoj proceni koju je taj list dobio, Vašington je sugerisao Kijevu da veruje da je stalno napredovanje Rusije u regionu od novembra ugrozilo sposobnost Ukrajine da zadrži kontrolu nad Bahmutom i da su ukrajinske trupe “u opasnosti od opkoljavanja, osim ako se ne povuku sledećeg meseca”.

    Međutim, čini se da su ova upozorenja uglavnom ignorisana, navodi američki list, a prenosi Raša tudej.

    Kijev navodno veruje da grad ima ne samo stratešku vojnu vrednost, već je od ključnog značaja za održavanje nacionalnog morala i uskraćivanje prava Rusiji na bilo kakve teritorijalne dobiti.

    Bitka za Bahmut se pokazala kao jedan od najintenzivnijih i najkrvavijih sukoba u Ukrajini, pri čemu su obe strane navodno pretrpele značajne žrtve.

    Brojni zapadni zvaničnici, uključujući američkog ministra odbrane Lojda Ostina, rekli su da grad ima više simboličan nego strateški značaj za Kijev. Ipak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je da će ga braniti što je duže moguće nakon što je grad proglasio tvrđavom.

    Još jedna serija dokumenata koji su procurili iz Pentagona, a o kojima je Njuzvik izvestio u ponedeljak, očigledno pokazuje da SAD ne veruju da je Bahmut od vitalnog značaja za ukupni sukob i da će neizbežno pasti u ruke Rusije, zadajući “psihološki udarac“ Kijevu.

    Vašington je navodno ohrabrio Kijev da se umesto toga fokusira na predstojeću prolećnu kontraofanzivu.

    U međuvremenu, rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je ranije ove nedelje da su njegove snage, zajedno sa borcima Vagnerove vojne grupe, blokirale Bahmut sa severa i juga i takođe preuzele kontrolu nad nekoliko okruga na jugozapadu, severozapadu, i centralnim delovima grada.

    Prema rečima vršioca dužnosti šefa Donjecke Narodne Republike Rusije Denisa Pušilina, svi putevi koji vode do Bahmuta su pod kontrolom ruske artiljerije, dok ruske trupe kontrolišu oko 90 odsto grada, a ukrajinske trupe drže mali deo njegovog zapadnog okruga.

  • Rusi opkolili ukrajinsku grupu u Bahmutu

    Rusi opkolili ukrajinsku grupu u Bahmutu

    Savetnik vršioca dužnosti šefa samoproglaešne Donjecke Narodne Republike Jan Gagin izjavio je da su ruske snage opkolile ukrajinsku borbenu grupu u Bahmutu.

    Gagin je za agenciju TASS rekao da su pripadnici ruske paravojne kompanije Vagner stigli do puta Bahmut – Časov Jar, koji je korišćen za snabdevanje grupe Oružanih snaga Ukrajine u Bahmutu.

    “Nekoliko stotina metara je uzeto pod kontrolu, što onemogućava snabdevanje garnizona. Tako se poklopac obruča, zapravo, zalupio“, rekao je Gagin.

    On je 18. aprila izjavio da ruske snage već kontrolišu skoro 90 odsto teritorije Bahmuta.

    Za Bahmut, grad u Donjeckoj oblasti, na istoku Ukrajine, nekoliko meseci se vode žestoke borbe ukrajinskih i ruskih snaga.

  • Putin se sprema – napašće Britaniju?

    Putin se sprema – napašće Britaniju?

    Svet postaje znatno opasniji, otrežnjujuća istina je da se Kina i Rusija spremaju za širi sukob, piše britanski list Telegraf.

    Dugo se spekulisalo, ali sada znamo sigurno: ruski špijunski brodovi mapiraju vetroelektrane i ključne kablove kod britanske obale, a razlog za to može biti samo jedan – da se sabotira kritična infrastruktura Ujedinjenog Kraljevstva i Evrope u slučaju rata punog razmera sa Zapadom, piše ugledni britanski list Telegraf.

    Oni nastavljaju: otrežnjujuća istina je da se Kina i Rusija spremaju za širi sukob. To ne znači da će se isto desiti, ali Britanija hitno treba da prepozna razmere pretnje sadašnjem poretku. Naš svet postaje znatno opasniji, a London nije spreman.

    Analitičar Bob Sili piše: “Naš kolektivni odgovor u proteklih 15 godina bio je porican, podstaknut ruskim novcem. Rat u Ukrajini nam je otvorio oči upravo je ove nedelje sekretar kabineta Riši Sunak izdao upozorenje bez presedana o sajber pretnjama našem nacionalnom infrastrukturu. I ministar odbrane Ben Volas je bio dosledan – ali moramo učiniti mnogo više”.

    Neki od najbližih saveznika Britanije, poput Poljske, ponovo se naoružavaju brzinom bez presedana. Ako se desi najgore, oni će biti spremni da brane evropsko tlo. Ali NATO alijansa je i dalje opasno izložena na moru, navodi pomenuti list.

    Rusija pomno ispituje ranjivost Evrope. Pored hrane, svakodnevni zahtevi savremenog društva uključuju izvore energije i komunikaciju. Podvodnih arterija moderne civilizacije je iznenađujuće malo.

    Na primer, samo tri gasovoda isporučuju čak 43 odsto britanskog gasa. Pet interkonektora isporučuje električnu energiju. Komunikacionih kablova ima više, ukupno 70, ali je dovoljno samo nekoliko dubokomorskih sabotaža da se “naš svet“ zaustavi bez ispaljenog metka.

    Dobili smo uveravanja da ce vetroparkovi ojačati našu energetsku bezbednost, ali je malo analiza razmatralo njihovu vojnu izloženost, piše Sili.

    Nova ratna pravila
    Putin je dve decenije postavljao temelje za nekonvencionalno ratovanje. Rusko vojno razmišljanje posmatra sukobe kao kombinaciju vojnih i nevojnih oruđa državne moći.

    To je oblik totalnog rata, u kojem se koristi sve od kulture do kibernetičkih i konvencionalnih alata. Ovo odražava uverenje Kremlja da su se pravila rata promenila. Već godinama je jasno da brojne ilegalne grupe deluju pod kontrolom Kremlja. Rusija već dugo koristi organizovani kriminal da obavlja svoj prljavi posao. Nakon globalnog rasta plaćeničke grupe Vagner, uticaj ovih grupa će se samo povećati, navodi britansli list Telegraf. .

    Putin procenjuje opcije za napad na Zapad, ali ne želi da izazove vojni odgovor NATO-a. Kako bi Velika Britanija ili NATO reagovali na sabotažu neke misteriozne grupe, naizgled nepovezane sa Moskvom, koja bi rezultirala uništavanjem dubokomorskih kablova ili nekim drugim fizičkim oštećenjem? Da li bi vojni odgovor bio izvodljiv? Možemo li zaista rizikovati rat zbog sumnje? Vladimir Putin zna odgovor na to pitanje.

    Ovaj vek biće svedok borbe između dve verzije čovečanstva.

    Onaj koji predstavlja otvorena društva nasuprot onom koji predstavlja zatvorene, autoritarne sisteme koji koriste sve oblike državne represije da ugnjetavaju narod i ugrožavaju druge.

    To je borba koju nismo želeli, ali koju ne možemo i ne smemo izgubiti. Kao što smo videli toliko puta sa Putinom, rat je ne samo zamisliv već je i neophodan. Čak i sada, koristeći svoje špijunske brodove u Severnom i Baltičkom moru, preti da proširi sukob u Ukrajini van te teritorije. To mu ne smemo dozvoliti, zaključuje ugledni britanski list.

  • Kijev: Izdaja

    Kijev: Izdaja

    Grupa ukrajinskih vojnika optužena je za izdaju zbog navodnog davanja informacija koje su omogućile Rusiji da napadne vojni aerodrom.

    Kako je saopštila saopštila ukrajinska bezbednosna agencija SBU vojnici su pokušali “bez koordinacije sa relevantnim državnim organima“, da zaplene ruski avion prošlog jula, nakon što je njegov pilot rekao da će prebeći.

    Oni su optuženi da su otkrili detalje o lokaciji osoblja i aviona ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva tokom navedene operacije koja je omogućila Rusiji da izvrši uspešan raketni napad na aerodrom Kanatovo u centralnoj Ukrajini, u blizini grada Krivog Roga, prenosi hrvatski portal pisanje britanskog Gardijana.

    Tokom ruskog napada, ukrajinski komandant je poginuo, a 17 ljudi je ranjeno. Uništena su i dva ukrajinska borbena aviona, dok su aerodrom, zgrade i oprema pretrpeli značajnu štetu, dodaje SBU u saopštenju objavljenom na Telegramu.

    SBU nije saopštila za koliko je vojnika osumnjičena i nije saopštila njihov identitet, ali je istakla da su optuženi za izdaju i zloupotrebu položaja.

    “Prema istrazi, (vazdušni) napad je izazvan samovoljnim akcijama pojedinih vojnika koji su odlučili da zaplene avion ruskog vazduhoplovstva, čiji je pilot navodno pristao na ponudu da prebegne u Ukrajinu”, navodi se u saopštenju.

    “Ove akcije pojedinih vojnika, koje su dovele do teških posledica, pogibije i ranjavanja ukrajinskih branilaca i nanele štetu odbrambenim sposobnostima zemlje, zahtevaju odgovarajuću pravnu procenu”, zaključuje SBU.

  • Rusija neće dozvoliti ulazak Ukrajine u NATO

    Rusija neće dozvoliti ulazak Ukrajine u NATO

    Rusija neće dopustiti da Ukrajina uđe u NATO, izjavio je poslanik Državne dume Rusije sa Krima, general-major u rezervi Leonid Ivlev.

    “Za Rusiju ulazak Ukrajine u NATO znači da će se pojaviti izvor stalne vojne opasnosti. Rusija to ne može i neće dozvoliti“, rekao je Ivlev za Sputnjik.

    Po njegovim rečima, izjava generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji je tokom posete Kijevu rekao da će se Ukrajina na kraju pridružiti Alijansi samo još jednom potvrđuje učešće NATO-a u vojnom sukobu na strani Ukrajine.

    “NATO isporučuje Ukrajini naoružanje i vojnu tehniku, obučava vojnike, a Stoltenberg tom izjavom doprinosi eskalaciji rata“, zaključio je poslanik.

  • “Prva 24 sata su ključna, ako ne udare svom snagom…”

    “Prva 24 sata su ključna, ako ne udare svom snagom…”

    Većina spekulacija i debata se odnosi na to kada i gde će ukrajinske snage da udare, kolika će sila biti okupljena i koliki će uticaj imati zapadno oružje.

    Malo je verovatno da iko izvan ukrajinske komande zna da li Ukrajina sada ima odlučujuću prednost u vatrenoj moći, municiji, broju trupa i logistici na bojnom polju, piše Blic.

    Najčešća ocena trenutne situacije je da je rat prešao u fazu iscrpljivanja jer nijedna strana nema odlučujuću prednost.

    “Šta god da se desi na ukrajinski dan D, ukrajinskim snagama neće biti lako”, piše dalje “Blic” i dodaje da postoji samo jedan način da Ukrajina izbegne dalje iscrpljivanje u prvim satima predstojeće ofanzive: da izazove paralizu ruskog vojnog vrha i paniku širom ruskog ranga.

    Najveće šanse za uspeh Ukrajine će doći ako ruski vojnici odustanu od bez velike borbe. Čak i kada bi odnos snaga bio povoljan za Ukrajinu to, samo ne bi bilo dovoljno za postizanje ovih efekata. Umesto toga, nematerijalni faktori kao što su taktičko iznenađenje, vođstvo na bojnom polju i borbeni moral će verovatno biti odlučujući u prva 24 sata, piše “Forin polisi”.

    Ovi nematerijalni faktori odrediće da li će Ukrajinci uspeti da uspaniče Ruse, da parališu rusko vojno rukovodstvo i izazovu privremeni slom komande i kontrole. U ovom scenariju, ukrajinske oklopne kolone probijaju slojevitu rusku odbranu, brzo napreduju u rusku pozadinu i ugrožavaju komandne i kontrolne čvorove kao što su vojni štabovi i centri za snabdevanje.

    Ova vrsta sloma je upravo ono što se dogodilo tokom munjevite kontraofanzive Ukrajine u septembru 2022. u oblasti Harkov. Ukrajinci su artiljerijskim napadima postavili uslove za napad. Tada, iako su Rusi primetili gomilanje ukrajinskih snaga, napadači su postigli taktičko iznenađenje, izazvali privremenu paniku i slom ruske komande.

    Postizanje taktičkog iznenađenja u početnim satima ofanzive biće od ključnog značaja, jer povećava šanse za lokalnu vatrenu nadmoć i povoljan odnos snaga, barem na kratko.

    Ovo ne zahteva da ukrajinsko okupljanje snaga ostane tajna – što je malo verovatno u svakom slučaju, s obzirom na satelitske snimke i izviđačke dronove. Umesto toga, da bi razvukla ruske snage i sprečila koncentraciju branilaca, Ukrajina će morati da ostavi Rusiju da se pita kada će te snage da udare. U isto vreme, Ukrajina će morati da se pobrine da se lokacija izabrana za pokušaj proboja brzo proširi kako bi se omogućio dubok prodor — na primer, brzim zauzimanjem važnih puteva, raskrsnica ili železničkih čvorova.

    Osim taktičkog iznenađenja, vođstva i morala, postoji još jedan faktor koji će odrediti uspeh kontraofanzive – u kojoj meri će ruska strana moći brzo da mobiliše svoju operativnu rezervu. I to će se u velikoj meri utvrditi u prva 24 sata. Ako opšta panika zakrči puteve sa ruskim snagama u povlačenju, pokretnim rezervama koje se drže u pozadini biće teško da stignu do mesta proboja.

  • Rusi greškom bombardovali vlastiti grad

    Rusi greškom bombardovali vlastiti grad

    Rusko ministarstvo odbrane je potvrdilo da je borbeni avion Su-34 slučajno bombardovao grad Belgorod blizu granice s Ukrajinom.

    Regionalni guverner Vjačeslav Gladkov je rekao da je eksplozija u centru grada ostavila ogroman krater širok 20 metara. Dvije žene su povrijeđene, a oštećeno je nekoliko zgrada.

    Incident se dogodio u četvrtak u 22:15 sati po lokanom vremenu, a istraga je u toku. Fotografije i klipovi objavljeni na društvenim mrežama prikazuju oštećene stanove, dok se na jednoj od njih vidi automobil na krovu objekta.

    Belgorod je grad u kojem živi oko 370.000 ljudi, udaljen je 40 kilometara od granice s Ukrajinom, odnosno sjeverno od ukrajinskog Harkova. Ruski avioni redovno lete iznad ovog grada na putu prema Ukrajini.