VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Kupjanjsk teško granatiran

    Kupjanjsk teško granatiran

    Šef kancelarije ukrajinskog predsednika na svom Telegram kanalu objavio snimku za koji tvrdi da predstavlja posledice ruskog raketnog udara na Kupjansk.

    Naime, Andrij Jermak je naveo da su ruske snage pogodile raketom tipa S-300 muzej i da se ljudi još nalaze pod ruševinama.

    “Rusi su napali centar grada Kupjanska u Harkovskoj oblasti, raketom tipa S-300. Pogodili su muzej. Ljudi su pod ruševinama. Već sada znamo da ima više od pet ranjenih”, objavio je Jermak uz snimak, čija autentičnost još uvek nije potvrđena.

  • Šta je Guteraš predložio Putinu u vezi sa izvozom ukrajinskih žitarica

    Šta je Guteraš predložio Putinu u vezi sa izvozom ukrajinskih žitarica

    Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš predložio je ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu “put naprijed, koji ima za cilj popravljanje, proširenje i produženje” dogovora o izvozu ukrajinskih žitarica preko Crnog mora, rekao je zamjenik portparola Ujedinjenih nacija Farhan Hak.

    Gutereš je zamolio ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da pismo uruči Putinu, naveo je Hak u saopštenju poslije susreta Gutereša i Lavrova u Njujorku.

    Rusija je nagovjestila da neće dozvoliti produžetak Sporazuma o žitaricama koji ističe 18. maja, a kao razlog navodi to što ruski dio sporazuma o izvozu ruskih žitarica i vještačkog đubriva nije ispunjen, navodi Rojters, prenosi Tanjug.

    Hak je rekao da se u pismu Putinu uzimaju u obzir nedavno iznijete pozicije obje strane i rizici zbog kojih može da dođe do globalne nestašice hrane.

    On je naveo da su slična pisma poslata Ukrajini, kao i Turskoj, koja je bila inicijator ovakvog sporazuma.

    Tokom sastanka sa Lavrovim, Gutereš je primio k znanju ruske primjedbe o implementaciji sporazuma.

    “Gutereš je pružio detaljan izvještaj o napretku koji je već postignut i ponovio je posvećenost UN da nastavi da rješava preostala pitanja”, prenio je Hak.

    Lavrov se nalazi u Njujorku kako bi predsjedavao sjednicama Savjeta bezbjednosti UN, s obzirom na to da je Rusija predsedavajuća ovog mjeseca.

    Kineski ambasador u Ujedinjenim nacijama Džang Đun rekao je novinarima da bi Peking volio da se sporazum nastavi.

    “Naravno, to bi bilo korisno za cio svijet”, rekao je Džang.

    Britanska novinska agencija navodi da je, po sporazumu, Kina najveći uvoznik ukrajinskog žita.

  • “Ako padne Ukrajina – sljedi srednja Evropa”

    “Ako padne Ukrajina – sljedi srednja Evropa”

    Lider poljske vladajuće stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski upozorio danas u Varšavi da postoje nagoveštaji da će se rat u Ukrajini završiti kompromisom.

    Prema njegovim rečima, taj kompromis podrazumeva da neće biti obnove teritorijalnog integriteta Ukrajine, što Poljska apsolutno odbija.

    Takođe, premijeri Poljske, Češke i Slovačke u zajedničkom članku za časopis Forin afers upozorili su da mir može da se dogovori samo pod uslovima koje postavi Ukrajina.

    “Postoje indicije da rat u Ukrajini može da se završi nekakvim kompromisom, a ne konačnim rešenjem. A to će nažalost značiti da nove opasnosti mogu da se pojave uskoro. Mi ne želimo takvo rešenje. Mi u potpunosti podržavamo Ukrajinu u njenom zahtevu da se oslobodi cela njihova teritorija. Ali ne zavisi sve od nas”, kazao je Kačinjski na konferenciji na godišnjicu usvajanja Zakona o odbrani otadžbine.

    Premijeri Poljske Mateuš Moravjecki, Češke Petr Fijala i Slovačke Eduard Heger u članku za Forin afers upozorili su saveznike da rat može da se završi samo ispunjavanjem uslova koje postavlja Kijev.

    “Ukratko, mir može da dođe samo pod uslovima Ukrajine. Zamrznuti konflikt je najomiljenije sredstvo Rusije kako da kupi vreme – pretvaranjem da završava rat koji je sama izazvala”, navela su trojica premijera.

    Moravjecki, Heger i Fijala uvereni su da je Rusija odavno odlučila da bude u ratu sa Zapadom iako to Zapad, a ni Ukrajina ne žele. “Ukoliko Rusija pobedi i Ukrajina padne može da bude na redu srednja Evropa”, napisali su premijeri.

    Na zapadne saveznike apelovali su da ne smanjuje svoju odlučnost s kojom su do sada pomagali Ukrajini i da zvaničnom Kijevu treba dati svo oružje i novac koji su Ukrajini potrebni da pobedi Rusiju i obnovi svoj teritorijalni integritet.

    “S obzirom na beozočno rusko granatiranje i napade unapred ne bi trebalo da bude isključena nijedna vrsta konvencionalnog oružja koje bi saveznici poslali Ukrajini”, zaključili su Moravjecki, Fijala i Heger.

  • A u slučaju neuspješne kontraofanzive…

    A u slučaju neuspješne kontraofanzive…

    Neuspeh navodne ukrajinske kontraofanzive mogao bi da dovede do smanjenja isporuka zapadnog oružja Kijevu i novih poziva na pregovore, piše “Politiko”.

    “Politiko” se pozvao na izjavu direktorke američkog istraživačkog centra “Atlantik kaunsil” Klementin Starling.

    “Podrška evropske javnosti može vremenom da oslabi, jer evropski energetski i ekonomski troškovi ostaju visoki. Pukotina u transatlantskoj podršci Ukrajini verovatno će negativno uticati na podršku SAD, a i Kongres i administracija (predsednika SAD Džozefa) Bajdena bi mogli da se suoče s problemima u borbi da se ona nastavi”, rekla je Starlingova.

    Ona je sigurna da će evropske zemlje u slučaju neuspešne kontraofanzive početi da podstiču Kijev na pregovore s Moskvom.

    “Neuspešna kontraofanziva otvoriće dodatna pitanja o tome kako će izgledati ishod rata i u kojoj meri se rešenje sukoba, zapravo, može postići samo daljim slanjem oružja i pomoći”, zaključila je Starlingova.

    “Politiko”, takođe, navodi, pozivajući se na izvore u Beloj kući, da Bajdenova administracija strahuje da bi neuspešna kontraofanziva Kijeva mogla da dovede do kritike na račun američkog predsednika.

    “Bajdenova administracija se tajno priprema za mogućnost da će, ukoliko prolećna kontraofanziva Ukrajine ne opravda očekivanja, kritičari u zemlji i saveznici u inostranstvu tvrditi da Amerika takođe nije opravdala očekivanja”, navodi “Politiko”.

    Bela kuća strahuje ne samo od nezadovoljstva u zemlji, nego i od nezadovoljstva među inostranim kolegama.

    Premijer Ukrajine Denis Šmigalj je početkom aprila rekao da bi kontraofanziva Ukrajine mogla da počne na leto, a kasnije je naveo da bi to moglo da se dogodi “uskoro”. Američki mediji su preneli da je ukrajinska ofanziva, navodno, zakazana za 30. april.

  • Kad padne Krim – ništa?

    Kad padne Krim – ništa?

    Kiril Budanov, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, izjavio da Rusija neće iskoristiti nuklearno oružje ako i kad ukrajinska vojska uđe na Krim.

    Naime, novinari su Budanova prilikom intervjua za ukrajinski RBC pitali hoće li Rusi odgovoriti nuklearnim oružjem ako Oružane snage Ukrajine uđu na teritoriju poluostrva Krim, koje je Rusija anektirala 2014. “Ne, nuklearnog udara neće biti”, rekao je Budanov.

    Prema njegovim rečima, ruska propaganda će opisati gubitak Krima kao “prisiljeni korak”, baš kao što je to bio slučaj kad su Ukrajinci oslobodili okupirani grad Herson.

    “Teško mi je to da priznam, ali to mora biti rečeno: Ruska propagandna mašina se tokom pada Hersona pokazala neverovatno uspešno. Uspeli su da prikažu pad Hersona, a treba imati na umu da je osvajanje Hersona bio najveći uspeh tzv. ‘specijalne vojne operacije’, kao svakodnevni događaj. A potom su celu priču okrenuli tako da ispada da se u principu radilo o nečem pozitivnom za njih”, rekao je Budanov.

    “Imaju planove za sve. Imaju i plan kako da obrade vest tokom pada Krima, sve to već postoji i poznato nam je. Verujte mi, to će proći u ruskom društvu”, navodi šef ukrajinskih obaveštajaca.

    “I u tom slučaju će se raditi o koraku napravljenom pod prisilom, koji će praktično izazvati sreću. Verujte mi, propagandna mašinerija u Rusiji radi savršeno. Zaglupljuju svoju populaciju onako kako to ne radi niko drugi na svetu”, rekao je Budanov.

  • “Ako sad krenu… biće to samoubistvo”

    “Ako sad krenu… biće to samoubistvo”

    Ukoliko bi Ukrajinci sada krenuli u jaku kontraofanzivu, to bi bilo samoubistvo za nih, smatra hrvatski vojni analitičar Marinko Ogorec.

    “Zato što je još uvek strahovito veliko duboko blato. Mora se čekati kada će tlo biti čvrsto”, uveren je Ogorec, koji smatra i da Zapad vrši pritisak na Ukrajince da što pre pokrenu ofanzivu.

    Ogorec smatra da to nije dobra odluka. Ipak, kako dodaje, ukrajinska prolećna kontraofanziva imaće ključan uticaj na dalji razvoj događaja.

    “Ona će definisati u kom će smeru ići ceo rat. Na kraju krajeva, ona će definisati šta će se dogoditi kasnije. Ona će definisati i političke odluke u zapadnim zemljama, a isto tako će definisati i političke odluke u Rusiji i ruskim saveznicima”, predviđa Ogorec.

    Spoljnopolitički analitičar Denis Avdagić je poručio da Ukrajina neće tako brzo ući u NATO. “Sve članice NATO-a moraju imati jednako mišljenje, moraju imati konsenzus oko ulaska u NATO. Kada bi to imali, onda bi mogli govoriti o redovnom postupku, a ne ubrzanom”, rekao je on.

    “Možemo reći da je ovo što se pokušalo napraviti sa Švedskom i Finskom, da je to trebalo da bude ubrzani postupak. To su zemlje koje zapravo nisu imale šta da pregovaraju, one su usklađene sa svim zapadnim standardima”, naglasio je on.

    Ogorec smatra i da se ulazak Ukrajine u NATO neće tako brzo dogoditi, čak i ako se sve članice slože, jer bi ukrajinski ulazak u NATO značio da Rusija ratuje s NATO savezom. “Iza toga odmah kreću nuklearni potencijali. S jedne i s druge strane. Niko nije lud da na tako nešto pristane, pogotovo ne od zemalja članica NATO-a. Ta opcija ne dolazi u obzir. Ukrajina će moći očekivati ulazak u NATO dugo nakon završetka rata”, siguran je on.

  • Rusi se međusobno ubijaju?

    Rusi se međusobno ubijaju?

    Glavni štab ukrajinskih oružanih snaga saopštio je juče da je sukob između vojnika ruske vojske i Vagnerove plaćeničke grupe eskalirao u pucnjavu.

    Ukrajinci navode da se sve dogodilo u okupiranom gradu Stanica Luganska u Donjeckoj oblasti.

    “Dve strane (različite ruske snage) pokušavaju da prebace odgovornost za sopstvene taktičke pogrešne procene i gubitke jedna na drugu“, navodi se u izveštaju.

    Dodaju da je u sukobu bilo žrtava sa obe strane, prenosi Kijev Indipendent. Iako se nisu pojavili nikakvi spoljni dokazi koji bi podržali tvrdnju o pucnjavi, poznato je da su Vagnerove snage često ulazile u verbalne prepirke sa ruskim ministarstvom odbrane na višem nivou.

    Šef Vagnera Jevgenij Prigožin je u februaru optužio rukovodstvo ministarstva za “izdaju” jer njegove snage nisu bile snabdevene potrebnom municijom.

  • Zelenski priznao: Nije dobro

    Zelenski priznao: Nije dobro

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je uveren u sposobnost svoje zemlje da odbije rusku invaziju.

    Zelenski je dodao da se Ukrajina priprema za kontranapad.

    On je u intervjuu za Alarabiju, priznao da je situacija ”izazovna”, ali da se njegova zemlja pojačava za borbu.

    ”Ne mogu da opišem situaciju kao dobru, ali se borimo. Jači smo nego pre godinu dana”, rekao je Zelenski.

    Predsednik Ukrajine je umanjio značaj procurelih američkih dokumenata koji se odnosu na kontraofanzivu, istovremeno izrazivši uverenje u njen uspeh, iako nije izneo nikakve detalje.

    Zelenski je govorio i o situaciji u gradu Bahmutu, gde ukrajinska vojska vodi žestoke bitke protiv ruske paravojne formacije Vagner. Uprkos tome što neki analitičari kažu da grad ima malu stratešku vrednost, Zelenski je ostao pri stavu da Ukrajina neće odustati od tog grada na istoku Ukrajine, i pozvao analitičare da ‘posete grad kako bi razumeli šta bi se moglo dogoditi i kakve su pretnje.

    ”Nemoguće je da odustanemo od Bahmuta, jer će to pomoći da se proširi front borbe i daće ruskim snagama i Vagneru šanse da zauzmu više naše zemlje”, rekao je Zelenski i dodao da ako Rusija zauzme Bhmut, to može da joj posluži kao odskočna daska za napredovanje na dva veća grada u Donjeckoj oblasti – Kramatorsk i Slavjansk.

    Zelenski je zahvalio saveznicima na podršci, ali je istakao da oni, pomažući Ukrajini, pomažu i sami sebi.

    ”Istina je da se Rusija neće zaustaviti na Ukrajini i to je svima jasno. Dakle, obraćam se našim saveznicima, podržite nas jer je ovo pre svega jeftina cena koju morate da platite jer će Rusija ići i dalje od ovoga”, rekao je on i dodao da se ruski predsednik Vladimir Putin bori za život u Ukrajini, a ne za svoju zemlju.

  • Preko Ukrajine – 38,9 miliona

    Preko Ukrajine – 38,9 miliona

    Gasprom snabdeva Evropu gasom preko Ukrajine u količini od 38,9 miliona kubnih metara dnevno preko gasne pumpne stanice Sudža u ruskoj Kurskoj oblasti.

    To je rekao novinarima predstavnik Gasproma i dodao da je ukrajinska strana odbila zahtev za snabdevanje preko Sohranovke.

    U subotu, 22. aprila, Gasprom je isporučio 39,4 miliona kubnih metara gasa, preneo je TASS.

    Tranzitna linija kroz Ukrajinu je jedina ruta za snabdevanje ruskim gasom zemalja zapadne i centralne Evrope.

    Isporuka preko Severnog toka je u potpunosti obustavljena.

  • “Putin je kriv, pustio je gada”

    “Putin je kriv, pustio je gada”

    Ruska grupa plaćenika Vagner regrutovala je desetine hiljada zatvorenika, uključujući ubice i nasilnike, da se bore u jednoj od najkrvavijih bitaka.

    Veruje se da su mnogi poginuli u Ukrajini, ali oni koji su preživeli šest meseci zaradili su predsedničko pomilovanje i sada se vraćaju u svoje rodne gradove, samo da bi ih ponovo terorisali, prenosi Blic pisanje britanskog Gardijana.

    Jedan od takvih primera je povratak Georgija Sijukajeva, osuđenog ubice koji je prošle godine regrutovan iz zatvora. On je u prošli ponedeljak ubio 38-godišnjeg Soslana Valijeva zvanog “Cugri” u Činvaliju, prestonici Južne Osetije u Gruziji, koji je bio omiljen u svom mestu.

    Video ubistvba je čak objavljen i na Telegram kanalu, a na njemu se vidi muškarac kako progoni i tuče čoveka pre nego što ga je izbo na smrt.
    Osumnjčeni Sijukajeva je u međuvremenu uhapšen.

    Prema podacima koje je izneo vođa i osnivač Vagnera Jevgenij prigožin, više od 5.000 kriminalaca je već oslobođeno, što je podstaklo strahove da će bivši osuđenici nastaviti da dalje čine zločine.

    Cugrijevo ubistvo nije prvi navodni zločin pomilovanih bivših zatvorenika iz redova Vagnera. Krajem marta je penzionerka Julija Buiskič (85) ubijena u svojoj kući u Novijem Burecu u regionu Kirov, oko 950 km istočno od Moskve. Počinitelj, 28-godišnji Ivan Rosomahin, već je bio ponovljeni prestupnik kad je osuđen na 10 godina zatvora zbog ubistva 2020. I njega je regrutovao Vagner i nedavno se vratio u rodni grad nakon borbi u Ukrajini.

    Vest o njegovom povratku duboko je uznemirila malu zajednicu Novijeg Bureca od nekoliko stotina ljudi i dovela do sastanka gradskog veća, koji je snimio lokalni TV kanal. Na sastanku je šef policije Vadim Varankin obećao da će “problematični” Rosomahin biti odveden iz grada 28. marta, ali je bivši osuđenik dan kasnije ušao u kuću penzionerke gde ju je, kako se veruje, ubio sekirom.

    “Država i lično (ruski predsednik Vladimir) Putin i Prigožin su krivi za Julijinu smrt i treba lično da odgovaraju zbog toga… Pustili su bolesnog gada u društvo”, rekao je neimenovani blizak rođak penzionerke.

    Neimenovani rođak, kao i drugi članovi porodice koji su razgovarali sa “Observerom”, rekli su da se plaše odmazde države što govore protiv Vagnera, jer je ranije ove godine ruski predsednik potpisao zakon kojim je javno kritikovanje vagnerovaca ili negativno izveštavanje o njima postalo krivično delo.

    Prigožin, dugogodišnji Putinov saveznik, garantovao je da će pomoći bivšim osuđenicima koji su odslužili svoje ugovore u Ukrajini ako upadnu u nevolje sa zakonom.

    “Policija treba da vas tretira sa poštovanjem. Ako su nerazumni… lično ću pozvati i rešiti stvari sa guvernerima itd. Naći ćemo rešenje”, rekao je on nedavno grupi bivših zatvorenika.

    Jedan od tih bivših kriminalaca je Aleksej Savičev, koji se u martu vratio u rodni Voronjež na jugozapadu Rusije. Savičeva (49), osuđenog ubicu, Vagner je regrutovao prošlog septembra. Borio se šest meseci u Ukrajini, prvo u borbama za Soledar a potom, nakon njegovog zauzimanja, za Bahmut, oko kojeg se i dalje vode krvavi sukobi.

    Savičev je ranije ove nedelje u intervjuu priznao da je ubio i mučio “desetine” ukrajinskih ratnih zarobljenika. Ponovo u Voronježu, Savičev je rekao da je brzo potrošio novac koji je zaradio dok je bio u Vagneru (oko milion rublja ili 11.000 evra) – i to “na alkohol i prostitutke”.

    “Pio sam maltene non-stop, konačno sam imao slobodu i mnogo novca“, rekao je on.

    Savičev je “Observeru” ispričao kako bi ga voronješka policija povremeno odvela u pritvor zbog neprimerenog ponašanja kasno noću. Ali, svaki put bi ga pustili nakon što bi im pokazao neke medalje koje je dobio u borbama u Ukrajini, uključujući predsedničko priznanje za hrabrost koje je “Observer” video.

    “Policajci su me tretirali kao heroja. Osećao sam se kao da mogao da se izvučem sa bilo čim”, rekao je on, dodajući da su ga policajci zvali na čaj da čuju njegove priče dok je bio u Vagneru.