VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Rusi spremno čekaju

    Rusi spremno čekaju

    Objavljeni satelitski snimci ruskih utvrđenih položaja, koji sugerišu da je Moskva spremna za udar Ukrajine.

    Britanska agencija Rojters analizirala je te snimke, ukazujući na to da je Rusija izgradila ogromnu liniju “utvrđenja” koja se protežu od zapadne Rusije, preko istočne Ukrajine do Krima, ističući da su ti odbrambeni položali izgrađeni zbog pripravnosti na očekivanu ukrajinsku kontraofanzivu.

    Rojters dalje navodi da je ispitala na hiljade odbrambenih položaja, kako u Rusiji, tako i duž ukrajinskih linija fronta, zaključuući da je ruska odbrana najjača u južnom regionu Zaporožja i na ulazu u poluostrvo Krim.

    Vojni stručnjaci izjavili su za Rojters da bi opsežna, slojevita odbrana ovaj put mogla da oteža stvari Kijevu i da bi napredak ukrajinskih snaga zavisio od sposobnosti ukrajinskih snaga da uspešno provedu složene, kombinovane operacije.

    Zapadne agencije objavile su i da ruske snage postavljaju borbene položaje s vrećama peska na krovovima zgrada reaktora u nuklearnoj elektrani Zaporožje.
    To je “prvi pokazatelj da su stvarne zgrade reaktora integrisane u taktičko odbrambeno planiranje”, objavilo je britansko ministarstvo odbrane u svom dnevnom izveštaju o stanju u Ukrajini.

    Ovaj potez “vrlo verovatno povećava šanse za oštećenje” bezbednosnih sistema elektrane ako se borbe budu odvijale oko te lokacije. Međutim, “direktna katastrofalna šteta” na reaktorima nije verovatna prema “mogućim scenarijima koji uključuju pešačko oružje” jer su strukture jako ojačane, dodaje ministarstvo.

  • Ukrajinci su spremni, vrijeme je?

    Ukrajinci su spremni, vrijeme je?

    Ukrajinske vojne snage imaju svu potrebnu opremu, oružje i municiju da pokrenu svoju dugo čekanu prolećnu ofanzivu.

    To je ocenio komandant NATO snaga za Evropu, američki general Kristofer Kavoli.

    Kavoli, koji je takođe komandant američkih vojnihi snaga u Evropi, izrazio je uverenje da ukrajinske snage neće biti zaustavljene zbog nedovoljno oružanih sistema ili zaliha municije.

    “Obavili smo svoje isporuke Ukrajini”, rekao je Kavoli članovima američkog Kongresa u sredu.

    Kavoli je istakao da je više od 98 odsto borbenih vozila već isporučeno Ukrajini, preneo je Glas Amerike.

    SAD su prošle sedmice najavile novu vojnu pomoć Kijevu, paket u vrednosti od 325 miliona dolara, obećavajući nove isporuke artiljerije i raketa, kao i antitenkovske navođene projektile TOW i drugo antitenkovsko oružje.

    Prema vašingtonskom Institutu za studije rata, video-snimak, koji su objavili proruski blogeri na društvenim mrežama, pokazuje da su ukrajinske snage uspostavile pozicije na istočnoj strani reke Dnjepar, što je moguća polazna tačka za eventualne pokušaje da se ponovo osvoji Krimsko poluostrvo.

    Pomoćnica američkog sekretara za odbranu Selest Volander insistirala je, u razgovoru sa članovima Kongresa, da su ključne potrebe Kijeva za oružjem zadovoljene.

    Kavoli i Selest Volander su upozorili članove Kongresa da, uprkos velikim gubicima koje je pretrpela u Ukrajini, ključni elementi vojne mašinerije Rusije ostali su neokrnjeni.

    Kavoli je ukazao da je ruska flota podmornica ostala nedirnuta, kao i da su njihove patrole širom Atlantika na visokom nivou i da su mnogo aktivnije nego ranijih godina.

  • Vagner: Obustavljamo napad na Bahmut

    Vagner: Obustavljamo napad na Bahmut

    Šef ruske plaćeničke grupe Vagner rekao je da obustavlja napad na Bahmut.

    Kako je objasnio, napadi se prekidaju kako bi se ukrajinskim snagama s druge strane ratišta omogućilo da na siguran način pokažu grad američkim novinarima koji dolaze u posetu.

    Grupa Vagner je predvodila ruski napad na Bahmut u najdužoj i najkrvavijoj bici u ratu, ali su ukrajinske snage dosad uspešno sprečavale njegove pokušaje da preuzme punu kontrolu nad gradom.

    “Doneta je odluka da se obustavi artiljerijska paljba kako bi američki novinari mogli sigurno da snime Bahmut i odu kući”, rekao je Prigožin u audio-poruci.

    On je u istoj poruci upozorio ukrajinsku stranu da ne pokušava da dovede dodatne snage pod krinkom posete novinara.

    Prigožin je, nakon što su mediji preneli njegovu poruku, demantovao samog sebe, rekavši da se šalio.

    On je ranije rekao da je, saznavši da je komandant 57. brigade Oružanih snaga Ukrajine sa pozivnim znakom Kerber vodio američke novinare u Bahmut, odlučio da “obustavi artiljerijsku vatru” kako bi oni “spokojno snimali” Bahmut i otišli kući.

    “Dobili smo informaciju da se američki novinari sele iz Časovog Jara u Bahmut, u pratnji Kerbera, komandanta 57. brigade Oružanih snaga Ukrajine, kojeg već dugo lovimo, jednostavno ne možemo da ga uhvatimo. Da bih se našalio, dao sam izjavu za medije, a sada svi mediji izlaze sa naslovima “Prigožin obustavio vatru”, “Vagner dao priliku američkim novinarima da svrate”, “Ofanziva na Bahmut obustavljena”. Ljudi, ovo je vojnički humor. Humor, i ništa osim humora… To je bila šala”, rekao je on.

  • Vojnici nemoćni: Nemamo municije

    Vojnici nemoćni: Nemamo municije

    Ukrajinski borci iz Artjomovska (Bahmuta) požalili su se Bi-Bi-Siju da nemaju dovoljno municije.

    “Mogli smo da pružimo veću podršku našim momcima koji tamo ginu”, žali se jedan vojnik.Ukrajinska vojska će dobiti oružje koje joj je potrebno na vreme za predstojeću kontraofanzivu protiv ruskih snaga, rekao je juče general vojske Sjedinjene Države zadužen za evropske operacije Kristofer Kavoli.

    On je kao primer za tu tvrdnju naveo da je više od 98 odsto borbenih vozila obećanih Kijevu već isporučeno.

    SAD su prošle sedmice najavile novu vojnu pomoć Kijevu, paket u vrednosti od 325 miliona dolara, obećavajući nove isporuke artiljerije i raketa, kao i protivtenkovske navođene projektile i drugo protivtenkovsko oružje.

  • Rusija: Situacija je alarmantna, Kosovo je na ivici novog sukoba

    Rusija: Situacija je alarmantna, Kosovo je na ivici novog sukoba

    Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je danas da je stav Moskve o Kosovu i Metohiji nepromenjen.

    On je naveo i da Beograd i Priština treba da postignu dogovor na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244.

    “Dogovor mora da bude u interesu Beograda i Srba i mora da ga podrži Savet bezbednosti UN”, poručio je Nebenzja, govoreći na sednici SB UN posvećenoj situaciji na KiM. On je naveo da je situacija na KiM alarmantna i da je prethodnih meseci dovedena na ivicu novog sukoba.

    “Priština, uz podršku zapadnih zemalja, nastavlja da pokušava da preuzme kontrolu nad teritorijama u kojima većinski žive Srbi”, rekao je Nebenzja.

    Ruski predstavnik pri UN je istakao da međunarodnu zajednicu ne brinu ljudska prava kada je reč o srpskom stanovništvu.

    Podsetio je da je od 1999. godine većina nealbanskog stanovništva na KiM bila primorana da ode iz svojih domova. Nebenzja je ukazao da su objekti Srpske pravoslavne crkve pod konstantim napadima i naveo da je od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, u februaru 2020. godinem, zabeleženo više od 300 napada slučajeva nasilja protiv Srba.

    “Kriminalnci, po običaju, nisu procesuirani”, rekao je on.

    Ruski diplomata je istakao da je nemoguće rešiti postojeće probleme bez pregovora, postizanja dogovora i formiranja mehanizma kojim bi bili zaštićeni Srbi na severu KiM, ali i oni koji žive južno od Ibra.

    Nebenzja je podsetio da je pre 10 godina potpisan Briselski sporazum, ali da prištinske vlasti i dalje odbijaju da formiraju Zajednicu srpskih opština.

    “Priština nije zainteresovana za normalizaciju odnosa, zato Aljbin Kurti insistira da se ZSO formira u skladu sa kosovskim ustavom i bez izvršnih ovlašćenja”, poručio je on.

    Istakao je da kosovski Albanci pokušavaju da promene ono što je već dogovoreno, te da žele da ZSO pretvore u neku vrstu nevladine organizacije.

    “To mora da se odbije”, poručio je Nebenzja. On je dodao da je optimizam u izveštaju UNMIK-a “prenaduvan”. Istakao je da je Beograd pristao na nastavak dijaloga sa Prištinom, ali uz poštovanje njegovih crvenih linija.

    Govoreći o nedavno održanim izborima na severu KiM, Nebenzja je rekao da je Priština tog 23. aprila odlučila da eskalira situaciju, a da su Srbi odbili da glasaju jer je to bila uvreda za demokratiju

    Zapad doliva ulje na vatru
    “Normalni izborni procesi se menjaju supstitutima koje podržavaju SAD i EU”, naveo je on i dodao da Zapad doliva ulje na vatru kada je reč o konfliktu na relaciji Beograd-Priština.

    Nebenzja je kritikovao davanje vizne liberalizacije građanima tzv. Kosova i njegovo članstvo u Savetu Evrope.

    “Glavni cilj Zapada je da ceo Balkan stavi u svoj politički i vojni blok”, rekao je on i istakao da je Vašington privatizovao vojnu bazu Bondstil.

    On je podsetio na bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine od strane NATO-a i poručio da Alijansa nikada nije brinula o, kako je Madlen Olbrajt rekla, kolateralnoj šteti u vidu nevinih civila.

    “Tako sada ne brine zbog toga što Velika Britanija šalje osiromašeni uranijum Ukrajini”, rekao je Nebenzja.

    Ruski predstavnik u UN dotakao se i suđenju Hašimu Tačiju i njegovim saradnicima u Hagu, rekavši da je to poslednja šansa za postizanje pravde 25 godina nakon nehumanih zverstava počinjenih na Kosovu i Metohiji.

  • Detalji razgovora Putina i Erdogana

    Detalji razgovora Putina i Erdogana

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan i ruski predsjednik Vladimir Putin razgovarali su danas telefonom o situaciji u Ukrajini i crnomorskoj inicijativi za izvoz žita.

    Ovo je saopšteno iz Pres-službe turskog predsjednika.

    U saopštenju se navodi da se Erdogan zahvalio Putinu za doprinos izgradnji nuklearke Akuju u Turskoj.

    – Tokom razgovora procijenjena su i dešavanja u rusko-ukrajinskom ratu i rad u kontekstu žitnog sporazuma. Predsjednik Erdogan je najavio mogućnost rada na novim inicijativama u okviru predložene radne grupe – napominje se u saopštenju.

    Erdogan i Putin razgovarali su i o najnovijem razvoju događaja u Siriji.

  • Ko je Prigožin?

    Ko je Prigožin?

    Fajnenšel tajms objavio je veliku reportažu o “tajnom životu gospodara rata” u Ukrajini, Jevgeniju Prigožinu, osnivaču i vođi grupe plaćenika Vagner.

    Reportaža počinje pričom o njegovoj majci, Violeti Prigožin iz Sankt Peterburga, koja je 2017. upisala kurs slikanja, a samo godinu dana kasnije otvorila je umetničku galeriju, pod nazivom Boje života, na središnjoj aveniji Boljšoj Prospekt.

    Ubrzo je počela da izlaže svoja dela, da organizuje zabave i privlači pažnju domaćih medija, piše FT.

    Slučajni posetilac galerije verovatno ni ne zna da slavna umetnica ima nadaleko poznatog sina: Jevgenija Prigožina, nekadašnjeg prodavača hot-doga koji je postao šef zloglasne privatne vojske, a na globalnoj sceni nametnuo se kao moćni gospodar rata tokom ruske invazije na Ukrajinu, ali i jedan od najozloglašenijih ratnih zločinaca na svetu.

    Privatna vojska koju je osnovao sumnjiči se za kršenja ljudskih prava, uključujući ubijstva, silovanja i mučenja, dok je njegovo poslovno carstvo američka vlada označila kao “transnacionalnu kriminalnu organizaciju”.

    Američki list navodi da je poslednjih godina neočekivano malo pažnje bilo posvećeno porodici Jevgenija Prigožina. Navodi se da su se njegova deca, sve do početka invazije na Ukrajinu, mogla slobodno kretati širom EU, uživajući u luksuznom životu iako su i njihov otac i njegove kompanije bili pod sankcijama Zapada od 2016. godine.

    Ipak, za razliku od drugih ruskih tajkuna koje podržava Kremlj, čiji članovi porodica uživaju u bogatstvu, Zapad veruje da su članovi Prigožinove porodice godinama igrali aktivnu ulogu u njegovim brojnim poslovima, prenosi Jutarnji.hr.

    Dok su ruski tenkovi prošle godine ulazili u Ukrajinu, SAD, EU i Velika Britanija odgovorili su nametanjem sankcija ne samo vodećim ličnostima bliskima Kremlju, već i njihovim porodicama.

    Dve Prigožinove kćerke, kao i supruga su pod sankcijama SAD-a i EU-a, dok su majci umetnici zbog podrške Vagneru sankcije nametnuli Britanci, EU i Kanada.

    Ali, iako je međunarodni bes zbog Vagnerovih aktivnosti samo porastao tokom prošle godine, pokazalo se težim nego što se očekivalo nametnuti troškove Prigožinovoj porodici.

    Prošloga meseca Violeta Prigožina, koja sada ima 83 godine, neočekivano je odnela pobedu na sudu EU-a. Njeni advokati uverili su sudije prvog veća Opšteg suda EU-a u Luksemburgu da nije imala nikakve ekonomske veze sa sinom niti njegovom kompanije Konkord. Ukinuta su ograničenja koja su joj nametnuta, a Veću EU-a naloženo je da plati troškove postupka.

    Uspeh Prigožinove u žalbi pred evropskim institucijama, koje su se, kako stoji u presudi, oslanjale na podatke iz Vikipedije, naglašava pravnu složenost nametanja odgovornosti članovima porodice ruskih oligarha.

    S obzirom na život kakav su Prigožinova deca mogla uživati pre invazije, nameće se pitanje jesu li zapadne vlade bile nemarne kada je u pitanju šef Vagnera.

    “To je nemar. Prigožin i mnogi ruski oligarsi i državni zvaničnici otvoreno rade protiv Zapada, a u isto vreme njihove porodice uživaju u luksuzu koji nudi Zapad”, komentarisao je Petras Auštrevičius, litvanski poslanik u Evropskom parlamentu.

  • Rusi postaju nervozni?

    Rusi postaju nervozni?

    Iz komentara ruskih zvaničnika vidljiva je sveopšta nervoza zbog potencijalne ukrajinske kontraofanzive, objavio je Institut za proučavanje rata (ISW).

    ISW je, naime, u svom najnovijem izveštaju od 26. aprila, podsetio da je osnivač grupe Vagner Jevgenij Prigožin primetio da će Ukrajina, čim se poboljšaju vremenski uslovi u Bahmutu, pokrenuti kontraofanzivu, što bi se moglo poklopiti s ruskim praznikom Danom pobede 9. maja, te da Ukrajina možda namerava da uništi rusku proslavu.

    ISW još navodi da se čini da Rusija nastavlja namernu depopulaciju okupiranih delova Ukrajine kako bi ih naselila Rusima.

    Kažu i da se konkurencija među ruskim privatnim vojnim kompanijama verovatno povećava u Bahmutu.

    Članovi Potoka (navodno jedan od tri dobrovoljačka odreda iz ruske državne energetske kompanije Gazprom) u videu su se žalili Putinu da su im zvaničnici Gazproma rekli da će potpisati ugovore, ali da su potom prisiljeni da potpišu ugovore s drugom privatnom jedinicom, Redutom,

    Institut za proučavanje rata navodi i da Kremlj nastavlja s merama koje omogućavaju povećanje domaće represije. Spominju da je Rusi savet federacije 26. aprila odobrio tri zakona koji bi omogućili oduzimanje ruskog državljanstva za one koji diskreditiraju ruske oružane snage i za radnje koje ugrožavaju nacionalnu sigurnost, a omogućavaju i doživotne kazne zatvora za veleizdaju te petogodišnje kazne za one koji promovišu odluke međunarodnih organizacija u kojima Rusija ne učestvuje.

    ISW se osvrnuo i na dugoočekivani telefonski razgovor Zelenskog i Si Đinpinga koji se dogodio u sredu.

    Prenose da je kineski predsednik izjavio da je uzajamno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta temelj ukrajinsko-kineskih odnosa u razgovoru s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

    Institut zaključuje da Sijeva izjava jasno ocrtava kineski stav o ukrajinskoj nezavisnosti, odbacujući izjave kineskog ambasadora u Francuskoj Lu Šajea od 22. aprila da postsovjetskim državama nedostaje osnova za suverenitet.

  • Pokušaj ubistva Putina?

    Pokušaj ubistva Putina?

    Ukrajinska tajna služba, kako tvrdi istraživanje Bilda, u nedelju je pokušala da ubije ruskog predsednika Vladimira Putina dronom kamikaza.

    Iako je pokušaj atentata propao, ruske vlasti taj pokušaj drže u tajnosti.Dron UJ-22 poleteo je u Ukrajini u nedelju popodne I teč je, kako je preneo pisanje Bilda i Nove list Blic, to je najmoderniji ukrajinski dron srednjeg dometa do 800 kilometara. Njihov cilj bio je navodno novoizgrađeni industrijski park u blizini Moskve, koji se nalazi i na 500 kilometara od Ukrajine.

    Ukrajinski aktivista Jurij Romanenko, za kojeg se tvrdi da ima bliske veze s kijevskim obaveštajnim službama, navodno je rekao da su “prošle nedelje obaveštajci dobili informacije o Putinovom putovanju u industrijski park Rudnevo. U skladu s tim, poleteo je naš dron kamikaza, koji je proleteo kroz svu protivzračnu odbranu Ruske Federacije i srušio se nedaleko od industrijskog parka“.

    I zaista je nekoliko ruskih medija izvestilo padu drona UJ-22 u blizini sela Voroskogo, istočno od Moskve. Mesto nesreće je oko 20 kilometara istočno od industrijskog parka Rudnevo.

    Snimci pokazuju da je na dronu bilo 30 eksplozivnih blokova C4 ukupne težine 17 kilograma. Eksplozivna punjenja tipa M112 koriste, između ostalih, američka vojska i oružane snage Kanade.

    Putinov lični dopisnik Kremlja Pavel Zarubin rekao je u nedelju ujutru da predsednik planira “da poseti industrijski park u Moskvi”. Kada je ta poseta trebalo da bude, nije rekao.

    Ruski prolaznici su u nedelju popodne objavili fotografije iz industrijskog parka Rudnevo, na kojima se vidi sivi travnjak ispred glavne zgrade koji je bio poprskan zelenom bojom, piše Bild.

    Međutim, nejasno je da li je šef ruske države želeo da poseti industrijski park u nedelju ili tek u ponedeljak – iz bezbednosnih razloga, Putinove posete se ponekad obavljaju i dan pre nego što budu najavljene. Takođe, vrlo je moguće da je spominjanje njegovog dvojnika upravo još jedan vid zaštite bezbednosti.
    Ukrajina stoga nije mogla da utvrdi termin posete: da li će se održati “početkom nedelje”, u nedelju ili ponedeljak.

    Očigledno Putin nije bio tamo. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak: “Ruski predsednik Vladimir Putin radi u Kremlju. Šef države ne planira nikakve veće javne događaje”.

  • Putin napao Ukrajinu zbog NATO-a

    Putin napao Ukrajinu zbog NATO-a

    Ruski lider Vladimir Putin je u maju prošle godine rekao da je odluka Rusije da pokrene “specijalnu vojnu operaciju” ,”neophodna, ispravna i blagovremena”.

    Putin je ranije, najavljujući invaziju, optužio NATO da predstavlja pretnju Rusiji. Putin već godinama ne gleda blagonaklono na širenje NATO-a na istok, a na njegovoj listi je i želja da Ukrajina zauvek ostane vojno neutralna.Takođe zahteva da NATO povuče svoje snage i vojnu infrastrukturu iz zemalja članica koje su pristupile Alijansi od 1997. godine. To su centralna i istočna Evropa i baltičke zemlje.

    On tvrdi da je NATO iskoristio slabost Rusije nakon raspada Sovjetskog saveza da se proširi na istok, prekršivši obećanja zapadnih lidera koja su navodno dali Moskvi.

    Ali takva obećanja nikada nisu data, a to je potvrdio neko ko je morao znati: Mihaila Gorbačova, tadašnjeg predsednika SSSR-a, podsetio je i objasnio pre 9 godina Stiven Pajfer, bivši američki ambasador u Ukrajini i stručnjak za evropska pitanja i razoružanje u Brukings institutu.

    Ovih dana na Tviteru je osvanuo stari intervju Gorbačova nemačkoj televiziji ZDF iz 2014. godine.

    Navodno kršenje obećanja sa Zapada da se NATO neće širiti dugo je figurirao kao ključni element u Putinovom narativu protiv vojnog saveza.

    U govoru na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu održanoj 2007. Putin je rekao:

    “I imamo pravo da se zapitamo: protiv koga je ovo [NATO] proširenje namenjeno? A šta se desilo sa garancijama naših zapadnih partnera posle raspada Varšavskog pakta?”

    Institut Brukings je svojevremeno napisao da zapadni lideri nikada nisu obećali da neće širiti NATO, što je utvrdilo nekoliko analitičara. Podsećaju da je Mark Kramer detaljno istražio ovo pitanje u članku iz 2009. za Vašington kvorterli. Kao izvor koristio je deklasifikovane američke, nemačke i sovjetske zapise. On je primetio da u raspravama o ponovnom ujedinjenju Nemačke Sovjeti nikada nisu postavljali pitanje širenja NATO-a, osim kako bi se to moglo primeniti u bivšoj DDR. Tvrdio je da su se Nemci, Amerikanci, Britanci i Francuzi 1990. godine dogovorili da neće biti razmeštanja nenemačkih NATO snaga na teritoriji bivše DDR. Te 1990. malo ko je ozbiljno razmišljao o mogućnosti proširenja NATO-a na istok.

    Gorbačov je 2014. govorio o obećanjima u intervjuu nemačkoj televiziji tokom diskusija o ujedinjenju Nemačke.

    Na pitanje novinara zašto nije insistirao da obećanja koja je dobio, posebno obećanje američkog državnog sekretara Džejmsa Bejkera ​​da se NATO neće širiti na istok, budu pravno regulisana, Gorbačov je odgovorio:

    “O temi širenja NATO-a uopšte se nije razgovaralo, niti se o tome govorilo tih godina.. Razgovaralo se o drugom pitanju: da se vojne strukture NATO-a ne napreduju i da se dodatne oružane snage ne razmeštaju na teritoriji tadašnje DDR- i posle ujedinjenja. Bejkerova izjava je data u tom kontekstu. Urađeno je sve što je moglo i trebalo da se učini da se ovo političko opredeljenje ojača. I ispunjeno”, rekao je.

    Gorbačov je nastavio da je u “sporazumu o konačnom rešenju sa Nemačkom navedeno da se u istočnom delu zemlje neće stvarati nove vojne strukture, da neće biti razmeštane dodatne trupe, da neće biti raspoređeno oružje za masovno uništenje”. On je ustvrdio da se sporazum poštovao svih tih godina.

    Iako je bivši sovjetski lider kritikovao širenje NATO-a i nazvao to kršenjem duha garancija datih Moskvi 1990. godine, on je jasno rekao da nema obećanja u vezi sa širenjem Alijanse.