VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • CNN: HIMARS neefikasan

    CNN: HIMARS neefikasan

    Poslednjih meseci, artiljerijski raketni sistemi HIMARS postali su manje efikasni zbog intenzivnog ruskog ometanja putem elektronskih sredstava, piše Si-En-En.

    Tokom protekle godine u Ukrajinu je poslato stotine novih sistema naoružanja. To uključuje savremenu zapadnu opremu i sovjetsko oružje koje uglavnom poseduju bivše komunističke države istočne Evrope, sada na usluzi SAD.

    SAD su obezbedile vojnu opremu vrednu više od 36 milijardi dolara, a raketni sistemi srednjeg dometa HIMARS su odigrali svoju ulogu u suprotstavljanju Rusima u Ukrajini.

    Ometanje GPS-a može uticati i na drugu američku „pametnu“ municiju, kao što su artiljerijske granate Excalibur („pametni“ projektili koje lansiraju konvencionalne haubice, ali se navode GPS-om), kao i bombe JDAM lansirane iz aviona koje se pominju čak i u navodno procurela dokumenta Pentagona.

    Podsetimo, ruska PVO presrela je prvu JDAM-ER kliznu bombu iznad zone sukoba u Ukrajini, izvestili su 4. maja ove godine.

    Međutim, čini se da sistemi HIMARS posebno imaju slabosti i da su sada postali manje efikasni zbog akcija elektronskog ratovanja koje je preduzela ruska vojska.

    “Poslednjih meseci Rusija se sve više mešala u rad mobilnih raketnih sistema američke proizvodnje koji se nalaze u Ukrajini, koristeći elektronsko ometanje da bi onemogućili GPS sistem ciljanja, što je dovelo do toga da rakete promaše cilj”, navodi se u analizi CNN-a.

    Međutim čak i kada su radili, HIMARS je sve češće promašio ciljeve, rekao je ukrajinski izvor koji je informisao o operaterima dronova na prvoj liniji. Operater dronova na istočnom frontu opisao je ometanje protiv HIMARS-a kao “značajno”.

    Prema izvorima CNN-a, ovo je navelo ukrajinske stručnjake, očigledno uz pomoć američkih partnera, da potraže načine da ponovo konfigurišu softver HIMARS kako bi se suprotstavili sve agresivnijim naporima Rusije za ometanje.

    “To je stalna igra mačke i miša“, da se pronađu protivmere protiv ometanja, da bi se Rusi kasnije suprotstavili tim protivmerama. I nije jasno koliko će ova igra trajati”, rekao je anonimni zvaničnik Pentagona.

    S obzirom na očekivanu kontraofanzivu, odluke koje će pomoći ukrajinskim trupama da ostvare značajan napredak postaju još veći prioritet.

    “Jedna je stvar zadržati Ruse tamo gde su sada. Druga je stvar ih oterati”, naglasio je penzionisani brigadni general američke vojske Stiven Anderson.

  • Atentator priznao: Radio po nalogu Kijeva

    Atentator priznao: Radio po nalogu Kijeva

    Muškarac osumnjičen za pokušaj atentata na ruskog pisca Zahara Prilepina koji je uhapšen ranije danas priznao je na saslušanju da je radio po nalogu ukrajinskih specijalnih službi, saopštio je Istražni komitet.

    Osumnjičeni Aleksandar Permjakov rekao je i da je postavio eksploziv eksploziv pod kola i da ga je aktivirao daljinski.

    On se zatim sakrio sa mesta događaja ali je priveden kada je izlazio iz šume u drugom naselju. Istražni komitet je ranije dana okarakterisao ovo delo kao teroristički napad.

    Podsetimo, automobil u kojem se nalazio Prilepin dignut je u vazduh,. Prilepin je hospitalizovan sa prelomima i potresom mozga i nije životno ugrožen.

    Pres-služba pisca je saopštila da je u eksploziji je poginuo Prilepinov vozač, pripadnik Nacionalne garde Rusije Aleksandar Šubin.

    Prema preliminarnim informacijama, bomba koja je eksplodirala podmetnuta je pod automobil.

  • Orban: Rusija ne može da bude poražena

    Orban: Rusija ne može da bude poražena

    Proizvođači oružja, kao i američki milijarder Džordž Soroš, zainteresovani su za nastavak sukoba u Ukrajini, rekao je Viktor Orban, mađarski premijer.

    Rusija može da bude poražena i da se pomiri sa porazom samo u bajci, kazao je Orban za radio “Košut” i dodao da u sukobu u Ukrajini neće biti pobednika, već samo poraženih.

    “Nemam toliko bujnu maštu da mogu da zamislim da neko može da pobedi državu koja ima nuklearno oružje. Mislite da će Rusi sedeti i gledati svoj poraz, razbijen politički sistem, ubistvo svog predsednika, napad dronom na Crveni trg? U to da će Rusi nemo da gledaju i da će se pomiriti sa svojim porazom, mogu da veruju samo nezrele osobe. To se dešava u bajci, ne u stvarnosti”, naglasio je Orban.

    Mađarskoj je već na početku sukoba bilo jasno da neće biti pobednika, već samo poraženih, dodao je on.

    Samo od Zapada i Amerike zavisi koliko su novca spremni da potroše na oružje kojim snabdevaju Kijev, naglasio je on i dodao da je teško pobediti moderne zapadne sisteme naoružanja i skoro neograničene finansije iz budžeta SAD.

    “S druge strane, Rusija ima mnogo veći broj stanovnika, veću vojsku, dužu tradiciju proizvodnje oružja i najveći nuklearni arsenal na svetu”, dodao je Orban.

    Proizvođači oružja i Soroš zainteresovani za sukob u Ukrajini
    Mađarski premijer je naveo da su proizvođači oružja, špekulanti i veliki zapadni ekonomski krugovi koji žele pristup ruskim prirodnim resursima zainteresovani za nastavak sukoba u Ukrajini.

    “Rat uvek ima razlog zašto je počeo, ali tu su uvek i različiti interesi, kao npr da možete prodati oružje. Proizvođači oružja cvetaju”, kazao je.

    Orban je naglasio da postoje veliki zapadni ekonomski krugovi, uključujući američkog milijardera Džordža Soroša, koji je “uvek sanjao da nekako kroči na ukrajinsko tlo”

    “Uspeli su da dođu do Ukrajine. Sada žele da dobiju pristup prirodnim resursima Rusije. Dobro se sećam kako su 1990-ih, u vreme Borisa Jeljcina, Zapad i Amerika želeli da ulažu u rusku proizvodnju i tako ‘na poslovnoj osnovi’ steknu ruske prirodne resurse”, dodao je.

    Kako je Orban naveo, nakon toga je ruski predsednik Vladimir Putin, koji je zamenio Jeljcina, okončao to, izbacio ih iz zemlje i ponovo preuzeo kontrolu nad ekonomskim resursima Rusije.

  • Zaharova odgovorila Borelju

    Zaharova odgovorila Borelju

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova reagovala je na izjavu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.

    On je rekao da je jedino prihvatljiv mirovni plan ukrajinskog predsednika.

    Jedini predlog koji je prihvatljiv je mirovni plan Vladimira Zelenskog, koji Rusija definitivno neće prihvatiti, izjavio je Žozep Borelj.

    “Kineski plan za mirno rešenje ukrajinskog sukoba je samo skup dobrih namera. Plan ukrajinskog predsednik Vladimira Zelenskog je jedini prihatljiv, ali Rusija ga ne prihvata”, kazao je Borelj na konferenciji u Firenci.

    Tom prilikom on je istakao da Kina ne isporučuje oružje Rusiji u ukrajinskom sukobu.

    “Kina ima najveći uticaj na Rusiju. Peking do danas nije isporučivao oružje Moskvi. SAD razmatraju ovu mogućnost, ali to se do sada nije desilo. Dobra vest je da je kineski predsednik Si Đinping razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Veoma smo zainteresovani da ne guramo Rusiju na stranu Kine”, naveo je.

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova reagovala je na izjavu visokog predstavnika EU, rekavši da je takozvani mirovni plan ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog još jedan američki priručnik za raspirivanje sukoba u Evropi.

    “Prvo, ne razmišlja EU, pa čak ni Borelj, već SAD. Drugo, da je EU u stanju da ‘razmišlja’, ne bi bila u takvoj situaciji. Treće, ‘mirovni plan’ Zelenskog – to nije plan niti je mirovan. To je još jedan američki priručnik za raspirivanje sukoba u Evropi”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    Portparolka ruskog MSP poručila je Borelju da samo osoba koja ništa ne zna o geopolitici ili osoba sa kolonijalnom logikom koja ne poštuje one koje smatra “ispod sebe” ne može ozbiljno da shvati predloge koji se iznose u ime petine stanovništva planete i vodeće svetske ekonomije.

    “Borelj, vi ste srećan izuzetak. Slika i jednog i drugog u isto vreme”, zaključila je Zaharova.

  • Umesto za puteve za siromašne, EU će novac koristiti za pravljenje oružja za Ukrajinu?

    Umesto za puteve za siromašne, EU će novac koristiti za pravljenje oružja za Ukrajinu?

    U okviru programa nazvanog ASAP Evropska komisija će “osloboditi” 500 miliona evra kako bi podstakla proizvodne kapacitete u fabrikama vojne industrije.

    Brisel će koristiti sredstva koja su rezervisana za izgradnju puteva i aerodroma u siromašnijim državama Evropske unije kako bi uvećao proizvodnju oružja širom bloka.

    U korist industrije oružja, odnosno programa naoružanja vrednog dve milijarde evra za proizvodnju milion artiljerijskih granata kalibra 155 mm za snabdevanje Kijeva i popunjavanje nacionalnih zaliha koje su iscrpljene na ukrajinskom frontu, EU je ukinula dugotrajnu zabranu korišćenja sredstava iz svog centralnog budžeta, prenosi britanski “Telegraf”.

    U okviru programa nazvanog ASAP (As Soon As Possible – Što je pre moguće) Evropska komisija će osloboditi 500 miliona evra kako bi podstakla proizvodne kapacitete u fabrikama koje proizvode municiju unutar EU.

    Državama članicama biće dozvoljeno da neophodne sume novca dopunjuju iz takozvanih kohezionih fondova EU – programa koji se koriste za razvoj siromašnijih članica bloka i njihovo povezivanje s bogatijim susedima.

    Milijarde evra iz pomenutih fondova u prošlosti su korišćene na razvoj aerodroma u Grčkoj, Italiji, Španiji, Poljskoj i Estoniji, kao i na izgradnju puteva.

    Izvori “Telegrafa” pak tvrde da bi novi potez Evropske komisije mogao da doprinese sve većem jazu između zemalja članica budući da mnoge veruju da zakoni EU zabranjuju finansiranja u vojne svrhe, tj. “troškove koji proizlaze iz operacija koje imaju vojne ili odbrambene implikacije”.

    Irska, Austrija i Malta su neutralne o tom pitanju, dok je Mađarska odbijala da dostavi oružje Ukrajini.

    Da vojna ulaganja nisu protivna sporazumu EU tvrdi evropski komesar odgovoran za povećanje proizvodnje oružja Tijeri Breton.

    “Naša odluka je kompatibilna sa sporazumom. Ulaganje u našu odbranu omogućiće nam da očuvamo našu demokratiju. I to treba da kažemo našim sugrađanima”, izjavio je Breton na konferenciji za novinare.

    Ipak, po rečima zvaničnika EK, planovi o korišćenju fonda EU za povećanje proizvodnje oružja tek treba da budu razrađeni a Evropski parlament potom o tome mora da glasa.

  • Kadirov: Ako Wagner ode iz Bahmuta mi Čečeni ćemo zauzeti njihovo mjesto

    Kadirov: Ako Wagner ode iz Bahmuta mi Čečeni ćemo zauzeti njihovo mjesto

    Čečenski lider Ramzan Kadirov rekao je da je bataljun Akhmat spreman zamijeniti jedinice plaćeničke grupe Wagner Jevgenija Prigožina na položajima u Bahmutu

    Vođa Čečena je izrazio nadu da će se preostala dva kilometra grada moći oduzeti ne po cijenu života vojnika, već kao rezultat međusobnog razumijevanja, podrške i odlučnosti komande

    “Ako stariji brat Prigožin i Wagner odu, onda će Glavni štab izgubiti iskusnu borbenu jedinicu, a njegov mlađi brat Kadirov i Akhmat će zauzeti njihovomjesto u Artemovsku (Bahmut). Ako scenarij i bude takav, onda su naši borci spremni za napredovanje i zauzimanje grada. Za nekoliko sati smo tu”, napisao je Kadirov na Telegramu.

    Kadirov je naglasio da su čečenske jedinice, zajedno s plaćenicima iz Wagnera, učestvovale u borbama “u najtežim područjima u Popasnaji, Severodonjecku, Lisičansku”, kao i u Mariupolju i drugim naseljima.

    Čečenski lider kazao je da su se komandanti njegovog Akhmata više puta susreli s problemima na liniji dodira, uključujući i u pogledu opskrbe potrebnom opremom.

    Podsjećamo u morbidnom obraćanje sa desetinama mrtvih tijela boraca Wagnera Prigožin je žestoko izvrijeđao ruske vlasti nakon što mu navodno već mjesecima uskraćuju steljivo.

    Nešto kasnije je najavio da će se njegove snage povući iz Bahmuta 10. maja.

  • Kina i Rusija mogu zatražiti zatvaranje OHR-a

    Kina i Rusija mogu zatražiti zatvaranje OHR-a

    Ni Kina niti Rusija ne priznaju autoritet Kristijana Šmita i mogu zatražiti prijevremeno zatvaranje OHR-a u debati ovog mjeseca, saopšteno je na sajtu Savjeta bezbjednosti UN uoči sjednice zakazane za 10. maj na kojoj će biti održana redovna, šestomjesečna rasprava o situaciji u BiH.
    U saopštenju je navedeno da uloga OHR-a ostaje ključno pitanje za Savjet bezbjednosti.

    Kao jedna opcija za Savjet pominje se razmatranje “predsjedničke izjave” kojom se predlaže revizija buduće uloge OHR-a u zamjenu za priznanje Šmitovog legitimiteta od Kine i Rusije.

    Drugo važno pitanje je potreba da se razmotre pitanja u vezi sa “sve većim nacionalističkim i separatističkim akcijama i retorikom”.

    Šmitova uredba od 27. februara, kojom se suspenduje zakon Narodne skupštine Republike Srpske o imovini koju koriste vlasti Republike Srpske, biće ključni pokazatelj spremnosti rukovodstva Srpske da ospori autoritet OHR-a i odlučnosti Šmita da sprovede naredbe ako Republika Srpska odluči da pruži otpor, piše u saopštenju.

    “Članovi Savjeta mogu razmotriti izdavanje predsjedničke izjave kojom se potvrđuje kontinuirana relevantnost Dejtonskog sporazuma i pozivaju sve strane da se uzdrže od retorike i akcija koje izazivaju podjele”, navedeno je u saopštenju.

  • Prigožin: Napuštamo Bahmut

    Prigožin: Napuštamo Bahmut

    Šef Vagnerovog PMC Jevgenij Prigožin je 5. maja izjavio da će borci Vagnera napustiti grad Bahmut 10. maja.

    Prigožin je rekao da će kontrolu nad svojim položajima predati jedinicama ruskog Ministarstva odbrane.

    Razlog Prigožinove odluke je navodno nedostatak municije koju su veštački stvorili ruski vojni komandanti zaduženi za snabdevanje na linijama fronta.”Prinuđeni smo da 10. maja 2023. predamo položaje u Bahmutu jedinicama Ministarstva odbrane i povučemo ostatke Vagnerove privatne vojske u pozadinske logore radi vidanja naših rana. Povlačim jedinice Vagner iz Bahmuta, jer su zbog nedostatka municije osuđene na besmislenu smrt“, navodi se u apelu.

  • Hitno dodatno naoružanje: Izdvaja se još milijardu evra

    Hitno dodatno naoružanje: Izdvaja se još milijardu evra

    Savet ministara Evropske unije je odobrio izdvajanje još milijardu evra, kojim je predviđeno da se Ukrajini obezbedi milion komada municije.

    Sredstva će finansirati zajedničku nabavku artiljerijskih metaka kalibra 155 mm i, po potrebi, projektila iz evropske odbrambene industrije zemalja članica EU, prenosi Kijev Independent.

    “Odluka je još jedan veliki korak za isporuku municije Ukrajini. Oružanim snagama Ukrajine potrebne su značajne količine municije za odbranu ukrajinskog naroda i teritorije. Potrebna im je brzo”, izjavio je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj.

    EU je pristala da Ukrajini dostavi milion artiljerijskih granata 20. marta. U prvoj fazi, milijarda evra namenjena je za nadoknadu državama koje bi mogle odmah da pošalju svoje zalihe.

    Još milijarda biće iskorišćena za zajedničku nabavku novih metaka, a završni deo programa predviđen je za proizvodnju preostalih artiljerijskih metaka. Nakon telefonskog razgovora od 21. aprila sa ukrajinskim ministrom inostranih poslova, Borelj je rekao da je EU isporučila više od 66 odsto prve tranše od 9. februara.

    Prema njegovim rečima, sa dve milijarde evra koje je EU izdvojila za ubrzanje snabdevanja municijom, ukupna vojna podrška Ukrajini dostići će iznos od 5,6 milijardi (oko 6,1 milijardu dolara), prenosi ukrajinski portal.

  • Ruski gas redovno stiže Mađarskoj

    Ruski gas redovno stiže Mađarskoj

    Rusija nastavlja pouzdano snabdijevanje Mađarske gasom preko gasovoda “Turski tok” po dugoročnom ugovoru, rekao je predstavnik mađarskog Ministarstva energetike.

    U kontekstu energetske krize i sankcija Rusiji, prioritet je da se obezbijedi sigurnost snabdijevanja – rekao je predstavnik Ministarstva za Sputnjik i dodao da Rusija, prema dugoročnom ugovoru, “pouzdano snabdijeva Mađarsku gasom” preko gasovoda Turski tok.

    On je dodao da je količina gasa u mađarskim skladištima 1,9 milijardi metara kubnih, što je znatno više nego na kraju prethodne sezone grijanja, i pomoći će da se zemlja pravilno pripremi za narednu zimu.

    Prema mađarskom Ministarstvu energetike, uvoz gasa iz Azerbejdžana i proizvodnja u Crnom moru su mogući načini za evropske zemlje bez izlaza na more da diverzifikuju snabdijevanje u budućnosti.