VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Prigožin spreman da oda ruske položaje?

    Prigožin spreman da oda ruske položaje?

    Krajem januara, dok su se njegove plaćeničke snage borile za Bahmut, šef Vagner grupe Jevgenij Prigožin dao je Ukrajini ponudu, otkrio je Vašington post.

    Prigožin je rekao da će, ako ukrajinski komandanti povuku svoje vojnike iz oblasti oko Bahmuta, Kijevu dati informacije o pozicijama ruskih trupa, koje bi Ukrajina mogla da iskoristi da ih napadne.

    Prigožin je taj predlog preneo svojim kontaktima u ukrajinskoj vojno-obaveštajnoj administraciji, sa kojima je održavao tajnu komunikaciju tokom rata, prema ranije neprijavljenim dokumentima američke obaveštajne službe koji su procurili na platformu za grupno ćaskanje Diskord.

    Prigožin se javno svađao sa ruskim vojnim komandantima, za koje žestoko tvrdi da nisu uspeli da opremi i snabde njegove snage, što je pružilo vitalnu podršku ratnim naporima Moskve. Ali on je takođe saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, koji bi Prigožinovu ponudu da menja živote Vagnerovih boraca za ruske vojnike mogao smatrati izdajom.

    Dokument koji je procurio ne pojašnjava koje je položaje ruskih trupa Prigožin ponudio da otkrije.

    Dva ukrajinska zvaničnika potvrdila su da je Prigožin imao nekoliko razgovora sa ukrajinskom obaveštajnom službom, poznatom kao GUR. Jedan zvaničnik je rekao da je Prigožin više puta davao ponudu u vezi sa Bahmutom, ali da ju je Kijev odbio jer zvaničnici nisu verovali Prigožinu i verovali da su njegovi predlozi možda bili neiskreni.

    Američki zvaničnik je takođe upozorio da u Vašingtonu postoje slične sumnje u vezi sa Prigožinovim namerama. Ukrajinski i američki zvaničnici razgovarali su pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o osetljivim informacijama.

    U intervjuu za The Vashington Post ovog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odbio da potvrdi svoje kontakte sa Prigožinom. „Ovo je pitanje [vojne] obaveštajne službe“, rekao je on. Ukrajinski lider se takođe usprotivio javnom objavljivanju poverljivih informacija i rekao da veruje da je to curenje koristilo Rusiji.

    Ali ne može se osporiti Prigožinova gorka frustracija teškim borbama kod Bahmuta. Požalio se, javno i privatno, da rusko Ministarstvo odbrane nije dalo njegovim borcima municiju i druge resurse koji su im potrebni za uspeh. Bahmut, u istočnoj Ukrajini, video je neke od najkrvavijih borbi u ratu.

    Prigožin, koji je obećao da će preuzeti kontrolu nad gradom 9. maja, na vreme za proslavu Dana pobede u Rusiji, nedavno je javno zapretio da će povući svoje snage iz borbe.

    Prigožin žali zbog gubitaka?
    Drugi dokumenti koji su procurili otkrivaju da se zvaničnici ruskog ministarstva odbrane privatno pitaju kako da odgovore na Prigožinove kritike na račun rada vojske i njegove zahteve za dodatnim resursima, za koje su očigledno priznali da nisu nelegitimne žalbe. Dokumenti takođe otkrivaju borbu za moć između Prigožina i najviših zvaničnika, uključujući ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua.

    U tom napetom okruženju, Prigožin je održavao tajni odnos sa ukrajinskim obaveštajnim službama koji je, pored telefonskih poziva, uključivao i lične sastanke sa službenicima GUR-a u neodređenoj zemlji u Africi, navodi se u jednom dokumentu. Vagnerove snage obezbeđuje nekoliko vlada na kontinentu.

    Procurili američki obaveštajni podaci pokazuju da Prigožin žali zbog velikog broja bitaka koje su njegove snage vodile i poziva Ukrajinu da jače udari na ruske trupe.

    Prema jednom dokumentu, Prigožin je rekao ukrajinskom obaveštajcu da ruska vojska ima problema sa snabdevanjem municijom. On je savetovao ukrajinske snage da nastave sa napadom na granicu Krima, koji je Rusija nezakonito anektirala, dok je ruski vojni moral bio nizak. U izveštaju se takođe navode drugi obaveštajni podaci koji ukazuju da je Prigožin bio svestan pada morala među Vagnerovim snagama i da su neki od njegovih boraca odbili naređenje da se rasporede u oblasti Bahmuta pod jakom vatrom iz straha da će pretrpeti još žrtava.

  • Zelenski: Kijev nema ni snage ni oružja za kontraofanzivu

    Zelenski: Kijev nema ni snage ni oružja za kontraofanzivu

    Ukrajina nema nameru niti dovoljan broj oružja kako bi u okviru kontraofanzive napala teritoriju Rusije.

    Ovo je izjavio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na pres konferenciji sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu.”Mi ne napadamo teritoriju Rusije. Mi za to nemamo ni snage, ni vremena. Nije nam ostalo oružja kojim bismo to uradili”, odgovorio je on na pitanje da li smatra da je moguće u okviru hipotetičke kontraofanzive zauzeti deo ruske teritorije u cilju jačanja pregovaračke pozicije.

    Zelenski je naveo da je na sastanku sa Šolcom razmotrio situaciju na liniji sukoba.

    Prema njegovim rečima, Ukrajina i dalje priprema kontraofanzivu. U slučaju da to ne uspe, onda će još niz zemalja razmisliti o neophodnosti mirovnih pregovora i dodao da je Ukrajina skoro spremna za uspeh.

    Zelenski je ranije stigao u nemačku prestonicu gde se susreo sa nemačkim predsednikom Frank-Valter Štajnmajerom u njegovoj rezidenciji Belvju. Nakon toga je otišao na sastanak sa nemačkim kancelarom.

    Nemačka vlada je pre dolaska Zelenskog usaglasila paket vojne pomoći Kijevu u vrednosti od 2,7 milijardi evra.

  • Težak udarac za Ruse: “Poginuo je herojski”

    Težak udarac za Ruse: “Poginuo je herojski”

    Rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je danas o pogibiji dvojice visokih oficira u borbama koje se vode u području ukrajinskog grada Bahmuta.

    Pukovnik Vjačeslav Makarov, komandant 4. motorizovane pešadijske brigade, poginuo je u borbama u Donjeckoj Narodnoj Republici, izjavio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov, prenosi TASS.

    “Komandant 4. motorizovane brigade pukovnik Vjačeslav Makarov lično je predvodio bitku na liniji fronta. Dva neprijateljska napada su odbijena, a vojnici brigade su uništili tri tenka, četiri borbena vozila pešadije i dva oklopna vozila Oružanih snaga Ukrajine. Tokom odbrane od trećeg napada, komandant brigade je teško ranjen i preminuo je prilikom evakuacije sa ratišta”, rekao je Konašenkov.

    On je takođe obavestio o smrti zamenika komandanta armijskog korpusa za vojno-politički rad pukovnika Jevgenija Brovka.

    “Tokom borbe za odbijanje jednog od napada, pukovnik Jevgenij Brovko je herojski poginuo nakon što je zadobio više gelera”, rekao je Konašenkov.

    Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da su ukrajinske snage “masovno pokušale” da probiju linije ruskih trupa u gradu Bahmutu, navodi TASS.

    “Svi napadi Oružanih snaga Ukrajine su odbijeni. Proboja odbrane ruskih trupa nije bilo”, rekao je Konašenkov.

  • “Ukrajina postala sponzor terorizma”

    “Ukrajina postala sponzor terorizma”

    Ukrajina je postala sponzor terorizma i Ruska Federacija će to uzeti u obzir.

    Ovako je prokomentarisao portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavu načelnika Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kirila Budanova o spremnosti Kijeva da “ubija Ruse širom sveta“

    “Jasno je da kijevski režim stoji iza ubistava, ne samo da sponzoriše ta ubistva, već je i organizator, inspirator i izvršilac”, istakao je portparol Kremlja.
    Peskov je istakao da je Ukrajina zapravo postala državom-sponzorom terorizma.

    “Još jednom je potvrđeno da je odluka Putina da pokrene specijalnu vojnu operaciju bila pravilna”, primetio je pres-sekretar predsednika Rusije.

    Prema rečima Peskova, reči ukrajinskog obaveštajca su bez presedana i treba da ih osudi i Zapad.

    Ruske specijalne službe preduzimaju neophodne mere nakon ovih izjava.

    Prethodno je Budanov, komentarišući umešanost Kijeva u ubistvo darje Dugine u intervjuu “Jahu njuz”, izjavio: “Sve što mogu da kažem je da smo ubijali Ruse i da ćemo ubijati Ruse u bilo tački sveta, do pune pobede Ukrajine”.

  • “Nikolajev i Odesa čekaju povratak u Rusiju”

    “Nikolajev i Odesa čekaju povratak u Rusiju”

    Predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov smatra Nikolajev i Odesu ruskim gradovima čije stanovništvo čeka i podržava povratak u Rusiju.

    “Odesa i Nikolajev su ruski gradovi, ubeđen sam da ljudi tamo čekaju i podržavaju priključenje Rusiji, baš kao i stanovnici Hersona i Zaporožja. To su istorijski naše zemlje”, rekao je Konstantinov za “RIA Novosti”.Prema njegovim rečima, oslobađanje svih južnih regiona koji su bili u sastavu Ukrajine omogućiće ljudima da iznesu svoje mišljenje na referendumu, a Rusiji “da formira pravi bezbednosni obruč” na južnim granicama.

    Referendumi o ulasku Donjecke Narodne Republike (DNR), Luganske Narodne Republike (LNR), Hersonske i Zaporoške oblasti u sastav Ruske Federacije održani su od 23. do 27. septembra 2022. godine. Prema rezultatima obrade glasačkih listića u DPR, 99,23 posto je glasalo za priključenje Ruskoj Federaciji, u LNR – 98,42 posto, u Hersonskoj oblasti – 87,05 posto, u Zaporoškoj oblasti – 93,11 posto.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin je 30. septembra je sa liderima novih ruskih teritorija potpisao sporazume o prijemu regiona u sastav Rusije.

  • Stižu tenkovi, borbena i oklopna vozila

    Stižu tenkovi, borbena i oklopna vozila

    Francuska ce u narednih nekoliko nedelja poslati Ukrajini više desetina oklopnih vozila i lakih tenkova, uključujući savremena borbena vozila AMKS-10RC, navodi se u zajedničkom saopštenje izdatom nakon razgovora francuskog predsednika Emanuela Makrona i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Posle radne večere dvojice lidera koja je trajala više od tri sata, francuski predsednik je ukazao da zvanični Pariz usmerava svoje napore da podrži sposobnosti protivvazdušne odbrane ukrajinskih snaga, navodi se u izveštaju Rojtersa.

    Poseta Parizu bila je deo turneje ukrajinskog lidera u nekoliko ključnih evropskih savezničkih zemalja tokom koje je Zelenski nastojao da prikupi dodatnu vojnu i finansijsku pomoć uoči očekivane ukrajinske kontraofanzive protiv ruskih snaga.

  • Udari na Kijev imaju za cilj da poremete kontraofanzivu

    Udari na Kijev imaju za cilj da poremete kontraofanzivu

    Nedavni ruski napadi dronovima i projektilima verovatno imaju za cilj da poremete kontraofanzivne operacije Ukrajine, saopštili su iz američke analitičke kuće “Institut za proučavanje rata”.

    Nedavni udari bili su usmereni na Kijev i “navodne ukrajinske vojne industrijske i logističke objekte u dubokoj pozadini”.

    Izbor ciljeva, u kombinaciji sa upotrebom bespilotnih letelica Šahed za nadjačavanje ukrajinske protivvazdušne odbrane, sugeriše da je kontraofanzivna sposobnost meta nove ruske vazdušne kampanje.

    “Navodne mete i ograničena priroda ove kampanje ukazuju na to da su ruske snage zabrinute za trenutne ukrajinske sposobnosti da pokrenu kontraofanzivne operacije, iako smanjena efikasnost ovih udara verovatno neće značajno ograničiti ukrajinske sposobnosti”, navodi se u izveštaju.

  • Dokumenti Pentagona otkrivaju da je Zelenski predlagao zauzimanje ruskih pograničnih gradova

    Dokumenti Pentagona otkrivaju da je Zelenski predlagao zauzimanje ruskih pograničnih gradova

    Tajni dokumenti Pentagona koji su nedavno procurili u javnost otkrili su brojne zanimljive i važne informacije. Iako su dokumenti otkriveni prije više od mjesec, još uvijek se pronalaze novi podaci.

    Američki list The Washington Post (WP) proučio je neke od tajnih dokumenata obavještajnih službi i američkog Ministarstva odbrane, koji su procurili prošlog mjeseca. Iz njih proizilazi da je predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski u privatnim razgovorima predložio udar na teritoriju Rusije, zauzimanje nekih ruskih pograničnih gradova, kao i napad na naftovod Družba kojim ruska nafta ide u Mađarsku.

    Ovi dokumenti, navodi list, prikazuju Zelenskog “kao lidera s agresivnim instinktima, što je u oštroj suprotnosti s njegovom javnom slikom mirnog državnika koji odolijeva brutalnom napadu Rusije”. Američke obavještajne službe su takve informacije dobile iz presretnutih digitalnih poruka. Pentagon, ističe WP, nije osporio autentičnost materijala.

    Prema jednom od tajnih dokumenata, Zelenski je na sastanku krajem januara predložio da Ukrajina “izvede udare protiv Rusije”, prebaci svoje kopnene snage na teritoriju Ruske Federacije i “okupira pojedine ruske pogranične gradove” kako bi pridobila “poluge” u pregovorima sa Moskvom.

    U drugom dokumentu se tvrdi da je krajem februara Zelenski, na sastanku sa vrhovnim komandantom Oružanih snaga Ukrajine Valerijem Zalužnim, izrazio žaljenje što Ukrajina nema rakete dugog dometa sposobne da pogode lokacije ruskih trupa u Rusiji. Istovremeno, predsjednik je predložio da Ukrajina, koristeći bespilotne letjelice, “napadne neutvrđene lokacije u Rostovu” (govori se o Rostovu na Donu). CNN je u aprilu izvijestio o ovom prijedlogu Zelenskog.

    Osim toga, kako navodi Washington Post, ukrajinski predsjednik je na sastanku sa zamjenicom ukrajinske premijerke Julijom Sviridenkom predložio dizanje u zrak naftovoda Družba kako bi se poremetile isporuke sirovine Mađarskoj i tako “udario” na predsjednika Viktora Orbana, koji se smatra jednim od glavnih saveznika ruskog predsjednika Vladimira Putina na Zapadu. Američki obavještajci su smatrali da je Zelenski “izrazio bijes prema Mađarskoj i da bi stoga mogao uputiti pretjerane, besmislene prijetnje”.

    Volodimir Zelenski je, odgovarajući na pitanje Washington Posta da li je predložio okupaciju ruskih teritorija, izjave američkih obavještajaca nazvao “fantazijom”, ali je naglasio da se Ukrajina brani od agresora i da ima pravo na različite metode borbe.

    “Ukrajina ima svako pravo da se brani i mi to činimo. Ukrajina nije nikoga okupirala, nego obrnuto. Kada je toliko ljudi umrlo, postoje masovne grobnice, a naši ljudi se muče, siguran sam da moramo koristiti bilo koja sredstva”, rekao je Zelenski.

    Predsjednik Ukrajine rekao je da Oružane snage Ukrajine ne razmatraju mogućnost upotrebe raketa dugog dometa za udare na Rusiju. “Niko u našoj zemlji nije izdavao naređenja za ofanzivne operacije ili udare na ruskoj teritoriji“, rekao je on.

    Izvor iz Bijele kuće rekao je za Washington Post da je Zelenski obećao američkom predsjedniku Joeu Bidenu da Ukrajina neće koristiti američko oružje za napad na Rusiju i “održao svoja obećanja”.

    Zelenski je u intervjuu za tu publikaciju rekao da Sjedinjene Države Ukrajini ne daju rakete dugog dometa jer se “boje da ih možemo koristiti na ruskoj teritoriji”.

    “Ali, uvijek bih rekao našim partnerima… Imamo prioritetni cilj za koji trošimo primljenu municiju, a trošimo je na deokupaciju isključivo ukrajinskih teritorija“, dodao je Zelenski.

    U jednom od tajnih dokumenata, ističe list, ukrajinski predsjednik je “obuzdavao ambicije svojih podređenih”. Prema tim materijalima, vojna obavještajna služba Ukrajine je 2022. godine razvila plan za napad na ruske snage u Siriji uz pomoć Kurda, ali je u decembru Zelenski iz nepoznatog razloga naredio “da se obustavi planiranje operacija protiv ruskih trupa u Siriji”.

    Napadi dronovima postali su redovna pojava u raznim regionima Rusije, uključujući i Rostovsku oblast, gdje je početkom maja, prema navodima vlasti, dron napao rafineriju nafte. Transneft je u martu izvijestio da su dvije bombe pronađene na naftovodu Družba, a u maju da su tamo pokušali da izvedu teroristički napad.

  • Zelenski sa Šolcom: “Ukrajina spremna za mir”

    Zelenski sa Šolcom: “Ukrajina spremna za mir”

    Ukrajina je spremna za mir, ali to ne može značiti zamrzavanje sukoba i prihvatanje sporazuma koji diktira Rusija, rekao je danas njemački kancelar Olaf Šolc na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    “Rusija mora da povuče svoje trupe, neće funkcionisati drugačije”, rekao je Šolc tokom prve posjete Zelenskog Njemačkoj od početka ruske vojne intervencije u Ukrajini.

    Zelenski je rekao da je Ukrajina spremna da razgovara o spoljnim prijedlozima za mir da bi se okončala invazija Rusije u punom obimu, ali da bi ti prijedlozi trebali da budu zasnovani na poziciji i mirovnom planu Kijeva.

    Ukrajinski lider dodao da Ukrajinci vjeruju u uspjeh kontraofanzive protiv ruskih snaga i da bi Kijev i njegovi zapadni saveznici mogli da učine poraz Rusije u ratu u Ukrajini “nepovratnim” ove godine.

  • Ako neće Zapad, ima ko hoće

    Ako neće Zapad, ima ko hoće

    Indijski uvoz ruske nafte udeseterostručio se prošle godine, pokazuju podaci indijske državne banke Bank of Baroda.

    Sudeći prema bilanci, treća najveća azijska ekonomija kupovinom ruske nafte uštedela je oko pet milijardi dolara.

    Vest dolazi u trenutku kada zapadne zemlje drastično smanjuju uvoz energenata iz Rusije nakon početka sukoba sa Ukrajinom.

    Rusija prodaje energente po sniženoj ceni zemljama poput Kine i Indije, koja je inače treći svetski uvoznik nafte. Godine 2021. ruska nafta činila je samo dva posto godišnjeg indijskog uvoza sirove nafte, ali danas je taj udeo gotovo 20 odsto, prema Bank of Baroda.

    Prošle finansijske godine Indija je uštedela oko 89 dolara po toni sirove nafte kupujući naftu iz Rusije, pokazuju brojke, prenosi seebiz.

    Uprkos pritisku SAD-a i Evrope, Indija je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije. Nju Delhi takođe nije eksplicitno osudio sukob Rusije i Ukrajine.

    Indija brani kupovinu ruske nafte jer, kao zemlja zavisna od uvoza energije i dom milionima ljudi koji žive u siromaštvu, nije u poziciji da plaća više cene.

    Evropa je od početka rata uvezla šest puta više ruskih energenata nego Indija, upozorio je prošle godine u TV intervjuu indijski ministar spoljnih poslova S. Jaishankar.

    “Evropa je uspela da smanji uvoz, ali na način koji je za nju još uvek koristan”, rekao je. “Ako je stvar principa, zašto Evropa nije zaustavila isporuku ruskih energenata prvog dana?”

    Budući da se ratu za sada ne nazire kraj, neki analitičari očekuju da će Rusija nastaviti da nudi jeftinu naftu najvećim azijskim uvoznicima energije.

    “Očekujemo da će ruska sirova nafta ostati ograničena na ove dve zemlje (Indiju i Kinu), zadržavajući popust”, rekla je Vandana Hari iz analitičke kompanije Vanda Insights za BBC.