VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Sijarto: Mađarska spremna da organizuje pregovore Rusije i Ukrajine

    Sijarto: Mađarska spremna da organizuje pregovore Rusije i Ukrajine

    Mađarska je spremna da obezbijedi platformu za pregovore Rusije i Ukrajine, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto za RIA Novosti.

    “Na samom početku rata sam ponudio i /ruskom ministru spoljnih poslova/ Sergeju Lavrovu i /šefu kabineta ukrajinskogpredsjednika/ Andreju Jermaku Mađarsku kao lokaciju za mirovne pregovore u bilo koje doba. Ta ponuda i dalje važi”, rekao je Sijarto na marginama drugog Ekonomskog foruma EU i Centralne Azije u Almatiju.


    On je istakao da Mađarska podržava i plan Kine za postizanje mira u Ukrajini, naglasivši da je glavno da se ti pregovori započnu.

  • Nove sankcije Rusiji usmjerene na žito i energetiku

    Nove sankcije Rusiji usmjerene na žito i energetiku

    Britanija je danas uvela novi paket sankcija Rusiji, čija su meta kompanije povezane s krađom ukrajinskog žita i lica uključena u isporuku ruskih energenata.

    Sankcije su usmjerene na glavne ruske energetske kompanije i kompanije za transport oružja, uključujući one povezane sa ruskom državnom kompanijom za nuklearnu energiju “Rosatom” i vlasnika “Ruske bakarne kompanije” /Russian Copper Company/ Igora Altuškina.

    London je uveo sankcije Olegu Romanjenku, šefu nuklearke Zaporožje. Na listi je i 13 članova borda direktora “Gaspromnjefta”, pet člnova odbora direktora “Transnjefta”, predsjednik koncerna “Kalašnjikov” Alan Lušinkov i direktor koncerna Vladimir Lepin.

    Na listi sankcionisanih je 86 lica i entiteta.

    Sankcije se odnose na ruski sektor energetike, metalske industrije, odbrane, transporta i finansija, saopštilo je britansko Ministarstvo spoljnih poslova.

    U saopštenju se navodi da je ovo još jedan način pritiska na Rusiju “koja koristi te sektore kao potporu svojoj vojnoj mašineriji”.

    Sankcije su uslijedile nakon što je premijer Riši Sunak najavio nove zabrane uvoza ruskih dijamanata i bakra, aluminijuma i nikla.

    Sankcije pogađaju proizvodnju naprednih materijala i tehnologije, uključujući lasere, prenosi RIA Novosti.

    Zajedno sa SAD, Britanija i ostatak velikih ekonomija G7 objaviće ovog vikenda nove sankcije i mjere kontrole izvoza u vezi sa Rusijom, na samitu u Japanu, prenosi Srna.

  • Šta se krije iza odlaska predsjednika Srpske u Moskvu

    Šta se krije iza odlaska predsjednika Srpske u Moskvu

    Namjera Milorada Dodika da za nekoliko dana posjeti Moskvu i sastane se s ruskim liderom Vladimirom Putinom izazvala je oštre osude čak i među deklarativnim prijateljima i saveznicima aktuelnog predsjednika Republike Srpske u Evropskoj uniji.

    Odgovarajući na pitanja novinara u vezi planirane posjete predsjednika Srpske Rusiji, evropski komesar za susjedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji nedavno je kratko, ali sasvim jasno poručio: “Ko hoće da ide u Rusiju nije naš saveznik”.

    Takav odgovor, sigurno, ne bi bio iznenađujući ni pretjerano zanimljiv da je došao od nekog evropskog zvaničnika koji dolazi iz Njemačke, Francuske ili neke druge zapadnoevropske države. Međutim, sadašnji komesar za susjedsku politiku i proširenje EU Oliver Varhelji je diplomata koji dolazi iz Mađarske, zemlje s kojom političko rukovodstvo Srpske, navodno, gaji više nego dobre odnose i čiji su premijer Viktor Orban, kao i šef diplomatije Peter Sijarto, dolazili u prijateljske posjete Banjaluci, sastajali se s Dodikom i dogovarali zajedničke poslove i uspješnu saradnju.

    Takođe, vrijedi podsjetiti i na to da je prije samo pola godine predsjednik Srpske ugostio Olivera Varheljija u Istočnom Sarajevu, a nakon sastanka koji su održali u jednom tamošnjem restoranu Dodik je poručio da “Republika Srpska ostaje odlučna za evropske integracije”.

    FOTO: SRNAFOTO: SRNA

    Bivši ambasador BiH u Briselu, Draško Aćimović, za Srpskainfo kaže da nije iznenađujući stav koji je mađarski diplomata iznio o predstojećoj posjeti Dodika Rusiji, jer je to, kako ističe, zvanična politika EU.

    – Stav komesara Varheljija je oficijelni stav EU i svako ko sarađuje s Rusijom i radi protiv politike EU sigurno će biti kažnjen. Tu se, međutim, postavlja drugo pitanje, a to je da li je Dodikova posjeta Moskvi njegova samostalna inicijativa. Mislim da 99 odsto Dodik nije samostalno odlučio da ide u Rusiju i da je njegova posjeta usaglašena s određenim strukturama. Bilo bi veoma interesantno vidjeti šta je pravi cilj i ko tačno stoji iza te posjete, jer to sigurno nije privatni sastanak lidera jednog entiteta s predsjednikom ruske države – kaže Aćimović.

    On smatra da će predsjednik Srpske u Moskvi, vjerovatno, imati funkciju “prenosioca određenih poruka” za Vladimira Putina.

    – Vidimo da to trenutno rade i Turska i Srbija. I jedni drugi trenutno predstavljaju neku vrstu “mosta” prema Rusiji. Da nije tako, Zapad bi u roku od par sati zabranio sve letove za Moskvu i spriječio sve posjete. U tom smislu, vjerovatno je slična i Dodikova uloga. Ne vjerujem da je to njegova samostalna inicijativa bez usaglašenosti s onima koji odlučuju o globalnoj politici – smatra Aćimović.

  • Zelenski održao sastanak vojnog kabineta

    Zelenski održao sastanak vojnog kabineta

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je danas održao sastanak sa predstavnicima vojnih resora, na kojem je bilo reči o ofanzivi i odbrani.

    Razgovaralo se i o dobijanju dodatnih sistema PVO i naoružanja dugog dometa.”Održan je sastanak vojnog kabineta. Ovo je naš poseban format rada u uskom krugu sa onima koji su zaduženi za odbranu države. Tu su bili komandanti ključnih oblasti fronta, kao i glavnokomandujući, generalštab, obaveštajne službe, obezbeđenje. Veoma sadržajan posao“, saopštio je Zelenski u video snimku objavljenom na telegram kanalu, prenosi RIA novosti.

    Predsednik Ukrajine je naveo da su “odbrambene brigade” izvršile glavne strateške zadatke, ali nije iznosio detalje uz obrazloženje da „sada nije vreme”.

    On je istakao da su prioriteti rada za ovu nedelju i u bliskoj budućnosti dobijanje međunarodne podrške u vidu dodatnih sistema PVO, projektila, aviona i naoružanja dugog dometa.

    Ranije danas, predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk je tokom posete Norveškoj najavio da će Kijev “vrlo brzo” dobiti još više NASAMS sistema protivvazdušne odbrane srednjeg dometa, podseća ruska agencija.

  • Ruski avioni na nebu, velika opasnost

    Ruski avioni na nebu, velika opasnost

    Sirene za vazdušnu opasnost tokom noći su se oglasile širom Ukrajine, a u pojedinim oblastima prijavljene su i eksplozije, međutim nije bilo žrtava.

    Nisu zabeleženi napadi na infrastrukturu ili civilne ciljeve, prenosi Rojters.

    Iz ukrajinske vojske je saopšteno da su ruski avioni u vazduhu i da postoji postoji opasnost od udara hipersoničnih projektila Kinžal.

    Šef kijevske vojne administracije Sergej Popko rekao je da su ruske snage poslale veliki broj dronova ka ukrajinskoj prestonici, ali da su ukrajinske snage uništile sve vadzušne ciljeve.

    “Ova taktika Kremlja je pokušaj da se nadjačaju naše protivvazdušne snage i izvrši psihološki pritisak na civile. To se neće dogoditi”, poručio je Popko na Telegramu.

    Zvaničnici u Donjeckoj oblasti, koja je pod kontrolom Moskve, saopštili su da su ukrajinske snage posle ponoći ispalile osam projektila na grad Donjeck, ali nije navedeno da li je bilo žrtava, prenosi TASS.

  • “Palo” priznanje iz Ukrajine: Ubili smo ih

    “Palo” priznanje iz Ukrajine: Ubili smo ih

    General-major Kirilo Budanov, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, priznao je da su njihovi agenti ubili neke propagandiste Kremlja tokom ruske invazije.On je takođe rekao da Kijev namerava da uspostavi demilitarizovanu graničnu zonu do skoro 100 kilometara unutar ruske teritorije kako bi odvratio sve buduće napade. Reč je o izjavama, kako ocenjuje britanski “The Times”, koje će izazvati nove strahove od eskalacije rata.

    “Da li ukrajinske tajne službe gađaju ruske propagandiste? Pa, da to kažemo ovako: već smo uspešno gađali dosta ljudi. Bilo je dosta objavljenih slučajeva za koje svi znaju, zahvaljujući medijskom izveštavanju”, odgovorio je 37- godišnji Budanov na pitanje da li su ukrajinske službe bezbednosti ubile ruske propagandiste, govoreći za ukrajinski Jutjub kanal Rizni Ljudi (Različiti ljudi).

    Međutim, kako prenosi ruski nezavisni portal Meduza, Budanov je takođe napomenuo da mora da kaže ono što specijalne službe širom sveta uvek govore novinarima, a to je da ne mogu da komentarišu ovu stvar i da neće ni potvrditi ni demantovati bilo koju informaciju.

    Nekoliko uticajnih proratnih ličnosti ubijeno je ili ranjeno od eksploziva postavljenog na ruskom tlu od februara prošle godine. U poslednjem takvom incidentu, 6. maja, 47-godišnjem piscu Zaharu Prilepinu, koji se hvalio da je ubio Ukrajince “u velikom broju”, slomljene su obe noge u eksploziji automobila bombe u kojoj je ubijen njegov telohranitelj. Napad se dogodio u blizini Nižnjeg Novgoroda, oko 420 kilometara istočno od Moskve.

    Budanov: Nismo pokušavali ubiti Putina
    FOTO: PROFIMEDIA
    FOTO: PROFIMEDIA
    Ruski istražitelji saopštili su da ispituju osumnjičenog po imenu Aleksandar Permjakov, koga su optužili za saradnju sa ukrajinskim obaveštajnim službama.

    Vladlen Tatarski, pravim imenom Maksim Fomin, izuzetno uticajni 40-godišnji proratni ruski vojni bloger i navodni saradnik čelnika Vagner grupe Jevgenija Prigožina, ubijen je od eksploziva sakrivenog u bisti na kojoj je prikazan sam, koju je dobio. u kafiću u Sankt Peterburgu tokom proratnog događaja 2. aprila. Bistu mu je uručila 26-godišnja Darja Trepova, koju su ruski istražitelji za ubistvo optužili za terorizam.

    Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova je, međutim, saopštilo i da je raspisana poternica za Jurijem Denisovim, ukrajinskim državljaninom za koga tvrde da je dva meseca pratio Tatarskog iz stana u blizini njegove kuće. Navedeno je da je stigao iz Letonije po instrukcijama “ukrajinskih specijalnih službi”.

    U avgustu prošle godine, 29-godišnja Darja Dugina, proratna komentatorka na državnom prokremljskom televizijskom kanalu RT, ubijena je od eksplozije automobila bombe.

    Smatra se da je moguće da je njen otac Aleksandar Dugin, ultranacionalistički ideolog za koga se kaže da ima snažan ideološki uticaj na ruskog predsednika Vladimira Putina, zapravo bio meta.

  • Peskov: Odgovorićemo recipročno

    Peskov: Odgovorićemo recipročno

    Rusija neće dozvoliti da neprijateljske akcije drugih zemalja ostanu bez odgovora, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Rusija će odgovoriti pridržavajući se pri tome principa reciprociteta, naveo je Peskov.

    Govoreći o ograničenjima korišćenja bankovnih računa finske ambasade i generalnog konzulata u Rusiji, Peskov je rekao novinarima da to nije inicijativa ruske strane.

    “Mi samo odgovaramo na situaciju koju su stvorile vlasti niza zapadnih zemalja, uključujući, na našu žalost, Finsku”, naveo je Peskov, preneo je TASS.

    Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je u sredu da su uvedena ograničenja korišćenja bankovnih računa finske ambasade i generalnog konzulata u Rusiji.

    Zaharova je istakla da su ti postupci odgovor na slična ograničenja uvedena ruskoj diplomatskoj misiji u Finskoj koja je ograničena samo na korišćenje računa u finskoj banci.

    Ona je napomenula da je Rusija više puta sa finskom stranom pokretala pitanje ukidanja ograničenja za ruska diplomatska predstavništva.

    Međutim, Finska je izabrala nekonstruktivan pristup, koji je u suprotnosti sa obavezama zemlje domaćina da obezbedi normalno funkcionisanje stranih diplomatskih predstavništava u skladu sa odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. godine, rekla je Zaharova.

    Bankovni računi finske ambasade i konzulata u Rusiji su zamrznuti, a Moskva nije obrazložila te postupke, izjavio je u sredu finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto. Havisto je rekao novinarima da su ti bankovni računi zamrznuti 27. aprila, navodeći da su finska diplomatska predstavništva u Rusiji od tada koristila svoje gotovinske rezerve za plaćanje računa.

  • Rusi se povukli iz Bahmuta?

    Rusi se povukli iz Bahmuta?

    Jevgenij Prigožin, osnivač Vagnera, optužio je danas regularnu rusku vojsku da se povukla 570 metara severno od grada i napustila bokove vagnerovaca.

    Vagnerove snage predvodile su napad na Bahmut u jednoj od najkrvavijih i najdužih bitaka u ratu, koji Moskva i dalje naziva “specijalnom vojnom operacijom”.

    U poslednjih nekoliko meseci, jedinice regularne ruske armije pružaju podršku vagnerovcima u Bahmutu i ​​okolini.

    Prigožin, koji je ranije optužio rusko Ministarstvo odbrane i vodeće generale da ne čine dovoljno da podrže svoje plaćenike, danas je zatražio od Ministarstva odbrane da “učini sve da zaštiti bokove linije fronta” nakon, kako tvrdi, povlačenja jedinice ruske vojske.

    “Nažalost, trupe ruskog Ministarstva odbrane povukle su se na 570 metara severno od Bahmuta i otvorile naše bokove”, rekao je Prigožin u glasovnoj poruci objavljenoj na društvenim mrežama.

    “Apelujem na rukovodstvo Ministarstva odbrane – javno – jer niko ne čita moja pisma”, rekao je Prigožin, a zatim se direktno obratio ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu i načelniku Generalštaba armije Valeriju Gerasimovu: “Molim vas, ne prepuštajte njima (Ukrajincima, op. a.) naše bokove”.

    Vagner tvrdi da je zauzeo veći deo uništenog grada, iako uz ogromne gubitke. Ali ukrajinska vojska tvrdi da je poslednjih dana zauzela desetine kvadratnih kilometara oko Bahmuta.

  • Lavrov: Rusija je spremna

    Lavrov: Rusija je spremna

    Rusija je spremna da razmotri predloge afričkih i latinoameričkih zemalja o rešavanju tekuće ukrajinske krize.

    Ovo je izjavio danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare posle razgovora sa beloruskim kolegom Sergejem Alejnikom.On je naveo da je beloruski ministar podsetio da su postojale i druge inicijative, kao što su inicijative brazilskog i južnoafričkog predsednika, naveo je Lavrov, prenosi TASS.

    “U oba slučaja odgovorili smo na inicijative latinoameričkih i afričkih prijatelja da smo spremni da razmotrimo svaki njihov predlog koji je bio podstaknut iskrenom željom da pomognemo stabilizaciji svetskog poretka. Ali do sada, za razliku od naših suseda Kine, nismo videli nijedan dokument o tom pitanju bilo od Brazilaca ili Afrikanaca”, dodao je on.

    Prema njegovim rečima, Rusija je potvrdila spremnost da održava kontakte sa svim zainteresovanim stranama. Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa izjavio je u utorak ja da su se vlade Rusije i Ukrajine dogovorile da prime afričku delegaciju, čiji je cilj pronalaženje mirnog rešenja ukrajinskog sukoba.

    On je dodao da je o toj mogućnosti razgovarao sa predsednicima Rusije i Ukrajine Vladimirom Putinom i Vladimirom Zelenskim, koji su pristali da prime afričku delegaciju u Moskvi i Kijevu.

    Mirovnu inicijativu razvijaju lideri Egipta, Zambije, Komorskih ostrva, Republike Kongo, Senegala, Ugande i Južne Afrike. Ove zemlje sada pokušavaju da ubede generalnog sekretara UN Antonija Gutereša i druge zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju, da podrže afričku inicijativu.

    Ramafosa je naveo da je o tome već obavestio američkog predsednika Džoa Bajdena. Zvaničnici u Pretoriji kažu da su Vašington i London signalizirali svoju “opreznu podršku” mirovnom planu.

    On je takođe izrazio nadu da će uključene strane aktivno razgovarati o afričkoj inicijativi. Kako podseća ruska agencija, glavne odredbe plana još nisu zvanično objavljene.

    Međutim, prema informacijama koje kruže u Pretoriji, dokument uključuje odredbu o trenutnom prekidu vatre i principe UN kao glavnu platformu za ukrajinski mirovni proces.

  • Rusi napali Kijev

    Rusi napali Kijev

    Jedna osoba je poginula danas u ruskom raketnom udaru na industrijsko postrojenje u južnom ukrajinskom gradu Odesi.

    Delovi projektila koji su padali tokom vazdušnog napada izazvali dva požara u istočnim oblastima Kijeva, saopštili su zvaničnici.

    Još dve osobe su ranjene u napadu u Odesi, napisao je portparol vojne administracije Sergej Bračuk na Telegramu, prenosi Rojters.

    Uzbuna za vazdušnu opasnost proglašena je jutros širom Ukrajine, a vojska je upozorila na moguće ruske raketne udare na većem delu teritorije koji se proteže od Kijeva do centralnih regiona i juga zemlje.

    Sat vremena nakon upozorenja, sa Telegram kanal ukrajinskih oružanih snaga poručeno je stanovnicima Kijeva da ostanu u skloništima.

    Upozorenja su izdata za niz drugih regiona, uključujući Žitomir zapadno od prestonice i Kirovograd, Čerkasi i Dnjepropetrovsk u centralnoj Ukrajini.

    Sirene su se oglasile i severno od Kijeva i na jugu i zapadu do regiona Vinistija, Hmeljnicki i Černovci.

    Drugi Telegram kanali upozorili su na moguće vazdušne napade u centralnom regionu Poltave i južnije u Mikolajevskoj oblasti.

    Jutrošnji udari na Kijev su deveti u nizu nedavnih ruskih napada koji su “bez presedana po svojoj snazi, intenzitetu i raznovrsnosti” napisala je na Telegramu Gradska regionalna gradska uprava Kijeva.

    Upozorenja o vazdušnom napadu za Kijev su i dalje na snazi.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko je na Telegramu saopštio da je jedan požar izbio u garaži u okrugu Darnica.

    Projektili su pali i u regionu Dnjepra u Kijevu. On je naveo da nema žrtava ni u jednom od ovih incidenata.

    Šef kijevske vojne administracije Sergej Popko saopštio je na Telegramu da je izbio požar u nestambenim objektima u okrugu Desnjanski, istočno od prestonice, a nije bilo informacija o eventualnim žrtvama.

    Popko je rekao da je Kijev napadnut krstarećim projektilima i da ih je sve oborila protivvazdušna odbrana.

    U Kijevu su se čule protivvazdušne jedinice u akciji, saopštio je Rojters pozivajući se na svedoke.

    Bilo je izveštaja i o eksplozijama u drugim većim gradovima, ali je nepoznato da li su one posledica raketnih udara ili protivvazdušne aktivnosti.