VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Lavrov kritikuje Zapad

    Lavrov kritikuje Zapad

    Zapadne zemlje sankcijama i ucjenama pokušavaju da utiču na ekonomsku saradnju suverenih država, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na sastanku ministara inostranih poslova članica BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Јužnoafrička Republika).
    “Dok su široko zastupljene manifestacije hegemonizma, unilaterizma, od toga stradaju, prije svega, globalni Јug i globalni Istok, jer Zapad finansijskim ucjenama i sankcijama uporno pokušava da utiče na izbog ekonomskog modela i trgovinskih partnera suverenih država, ograničavajući njihove mogućnosti”, istakao je Lavrov.

    On je dodao da države Azije, Afrike i Latinske Amerike istovremeno jačaju svoje ekonomske pozicije, pokazujući spremnost da brane nacionalne interese.

    Prema njegovim riječima, ubrzava se uspostavljanje pravednijeg, policentričnog svjetskog poretka.

    Unipolarni sistem, koji je usmjeren na stvaranje privilegija za jednu zemlju ili uzak krug država putem nametanja svima ostalima nekih pravila i standarda, koji su diktirani egoističkim interesima i ne uzimaju u obzir osnovne, temeljne principe međunarodnog prava, odlazi u zaborav, smatra Lavrov.

    “Nastavljaju se pokušaji ideologizacije međunarodnih diskusija i multilateralnih institucija. Kao rezultat toga, ne rješavaju se suštinska pitanja svjetske zajednice koja se tiču izlaska svjetske ekonomije iz krize, obezbjeđenja njenog stabilnog razvoja, usaglašene reforme svjetskog devizno-finansijskog i trgovinskog sistema uz uzimanje u obzir interesa globalne većine”, zaključio je on.

    Uloga BRIKS-a treba da se povećava

    Diplomata smatra da članice BRIKS-a u svjetlu djelovanja Zapada treba da traže zajedničke odgovore na postojeće izazove, među kojima su “pokušaji podrivanja osnova kolektivne, jednake i nedjeljive bezbjednosti, regionalni sukobi, međunarodni terorizam, transnacionalni kriminal”.

    “Uvjeren sam da, u tekućim uslovima, uloga BRIKS-a u doprinošenju rješavanja globalnih problema treba samo da raste, tim prije što naša zajednica ostaje primjer pravog multilaterizma”, istakao je on.

    Lavrov je, kako bi “naglasio multipolarnost”, govorio na ruskom jeziku za razliku od ostalih govornika koji su govorili na engleskom jeziku. Predstavnik Kine, koji je nastupao nakon Lavrova, takođe je govorio na maternjem jeziku.

    Ruski diplomata je, pored toga, ocijenio da zemlje BRIKS-a tokom sastanka u Kejptaunu treba da uporede svoje pristupe proširenju asocijacije, kao i po drugim unutrašnjim pitanjima “petorke”.

    Ranije je predsjednik Venecuele Nikolas Maduro rekao da njegova zemlja želi da se pridruži BRIKS-u.

    Ovom ekonomskom bloku planira da se pridruži još niz zemalja, uključujući Argentinu, Iran, kao i, prema saopštenju Ministarstva inostranih poslova Kine, Indonezija, Turska, Saudijska Arabija i Egipat.

    Sastanak ministara inostranih poslova članica BRIKS-a održava se 1-2. juna u Јužnoafričkoj Republici.

  • Putin je dobio uslove, sada mora da odluči?

    Putin je dobio uslove, sada mora da odluči?

    Jevgenij Prigožin rekao je da je Vagner spreman da nastavi borbu ali pod uslovom da dobiju odvojeni deo fronta.

    Kako je istakao, ne žele da zavise od “klovnova koji upravljaju oružanim snagama”.

    Prigožin se obratio povodom svog 62. rođendana.

    On je potvrdio da će njegovi ljudi napustiti Bahmut 5. juna.

    “Ako je ceo lanac (komandovanja) 100% neuspešan i ako ga budu vodili klovnovi koji pretvaraju ljude u meso, onda nećemo učestvovati u tome”, rekao je Prigožin.

  • Ukrajinski vojnici treniraju da ponovo zauzmu Bahmut

    Ukrajinski vojnici treniraju da ponovo zauzmu Bahmut

    Novi regruti 3. jurišne brigade spremaju se za dugo očekivanu kontraofanzivu.

    Bahmut je pao pre 10-ak dana, i kako navode Ukrajinci, zauzeli su ga ruski plaćenici i osuđenici uz ogromnu ljudsku cenu.

    Sada se vojnici prvog bataljona ukrajinske 3. jurišne brigade spremaju da ga vrate, u sklopu dugo očekivane ukrajinske kontraofanzive.

    Oficiri i vojnici koji se obučavaju sa bojevom gađanjem u selu Donjecka ne gaje iluzije o zadatku koji je pred njima. Kada je jedan vod izveo vežbu, izašli su iz oklopnog vozila, a drugi vod je odmah ušao da izvede istu vežbu: juriša na drvored, očisti rovove i formira odbrambeni perimetar dok ih ne pokupi. Na drugim mestima vojnici iz brigade takođe uvežbavaju gradsku i seosku borbu.

    “Treniramo na određenim mestima gde postoje predeli koji su upravo pejzaži u kojima ćemo morati da se borimo, tako da tamo treniramo za svaku fazu operacije“, rekao je komandant bataljona Petro Horbatenko.

    Plaćenici grupe Vagner povukli su se iz razorenog grada Bahmuta u proteklih 10 dana, ali prema ukrajinskoj vojsci, ostavili su neke od svojih kažnjeničkih bataljona, sada pod direktnom komandom ministarstva odbrane u Moskvi. Ali nisu samo zatvorenici ostavljeni da drže Bakhmut. Rusija je takođe poslala 11. padobransku brigadu, jurišnu jedinicu.

    “Ruska regularna armija je složen borbeni sistem, a samim tim i mnogo opasniji neprijatelj od Vagnera”, rekao je Horbatenko i dodao: “Spremaju se za napade. Oni žele da uhvate naš napad, i krenu u kontranapad.”

    Bitka za Bahmut trajala je devet meseci, a 3. jurišna brigada je bila na liniji više od polovine toga, ali su njeni vojnici tvrdili da nisu demoralisani njenim padom.

  • Eksplozija u Rusiji: Napadnuti smo

    Eksplozija u Rusiji: Napadnuti smo

    Guverner ruskog pograničnog regiona Belgorod Vjačeslav Gladkov rekao je da je napad dronom odgovoran za eksplozije u glavnom gradu regiona.

    “Nepoznata naprava eksplodirala je u Belgorodu. Prema preliminarnim podacima, bespilotna letelica je pala na put”, rekao je Gladkov u Telegramu, a prenosi CNN.

    On je dodao da su dva muškarca lakše povređena i da je jedan automobil oštećen.Na fotografijama i video snimcima postavljenim na društvenim mrežama vidi se oblak dima u centru grada. Na jednom snimku se vide razbijeni prozori na obližnjoj zgradi.

  • Putin uvjeren u pobjedu Rusije u Ukrajini

    Putin uvjeren u pobjedu Rusije u Ukrajini

    Ruski predsjednik Vladimir Putin istakao je danas da ne sumnja da će Rusija pobijediti u Ukrajini i postati garant mira i bezbjednosti za sve narode.

    Putin je to rekao u razgovoru s predstavnikom jedne višečlane porodice, koji je takođe izrazio sigurnost u pobjedu Rusije tokom sastanka s predsjednikom na Međunarodni dan djeteta, prenio je TASS.

    “Znam da će pobjeda uvijek biti naša i mislim da će naša zemlja na kraju biti garant mira i bezbjednosti za sve narode, za sve zemlje svijeta, za sve ljude i za sve zemlje”, rekao je Putin.

    Otac te velike porodice, odlikovan Ordenom očinske slave, naglasio je da je “pobjeda nedvosmislena, jer nema drugog puta”.

    “Biće baš tako kao što ste rekli i to apsolutno nema sumnje”, složio se Putin.

    Šef države je istakao da Rusija “tokom specijalne vojne operacije brani svoju zemlju, ljude i vrijednosti”, pa će sigurno izaći kao pobjednik.

    Putin je naveo da je pomenuti otac i vojnik, koji je imao priliku da napusti zonu specijalne vojne operacije, ali je odlučio da ostane i da, nakon ukazane pomoći, želi da se vrati u borbu.

    Saznavši da je čovjek zaista spreman da nastavi da služi kada bude zdrav, Putin je rekao da izgleda kao da je čovjek već uradio šta je mogao.

    “Grigorije Aleksandroviču, proverio sam, imate dobro obrazovanje i oblast specijalizacije, a ako želite da ostanete u sistemu Ministarstva odbrane, to je lako ostvarivo”, rekao je ruski lider.

    On je napomenuo da čovjek ima veliku porodicu i da nema potrebe da se vraća direktno u zonu specijalne vojne operacije.

    “Dozvolite mi da dam instrukcije ministru o tome, pa ćemo lako ispuniti svaki vaš zahtjev. Samo želim da vam se zahvalim za sve što radite, ne samo za svoju porodicu, već za cijelu zemlju”, poručio je Putin.

  • “Vrijeme je da vratimo ono što je naše”

    “Vrijeme je da vratimo ono što je naše”

    Blizu linije fronta u razorenom gradu Bahmutu u Donjecku, Ukrajina se priprema na svoju dugo očekivanu kontraofanzivu protiv Rusije.

    Neki od ukrajinskih vojnika koji su tamo raspoređeni kažu da je kontraudar već počeo. Ukrajinske trupe koriste dronove da špijuniraju Ruse koji kopaju nove rovove oko uništenog grada i pripremaju se da gađaju njihove položaje minobacačima.

    Cilj je uništiti rusku odbranu dok se ona postavlja.

    “Dron i dalje traga za metama… a onda (kad ih nađe) ćemo povezati tačnu poziciju i zapucati”, rekao je reporterima “Frans 24” blizu Bahmuta ukrajinski vojnik Kostjantin, koji se nedavno vratio sa vojne obuke u Velikoj Britaniji.

    Njegova 28. brigada stacionirana je blizu Bahmuta od početka decembra, a nedavno je opremljena novom municijom. Trenutno ispaljuju do 50 minobacača dnevno i konsolidovali su niz manjih dobitaka tokom proteklog meseca.

    “Pogodili smo jedinicu vojnika pored malog bunkera, tek su počeli da ga kopaju”, rekao je “Fransu 24” poručnik Koleso.

    “Kontraofanziva već počela”
    Kad je reč o široj ukrajinskoj kontraofanzivi neki vojnici iz brigade kažu da je ona već u toku.

    “Već je počela. Prošlog meseca smo napredovali 100 metara, potom 300 i dalje. Tako je duž čitave ove linije fronta”, rekao je drugi poručnik, Horinič, dodajući da su Rusi “došli ovde sa gomilom opreme i tenkova, pa se ne mogu lako potisnutiŽ”.

    Ali, malo po malo oni se bore, istakli su reporter “Fransa 24”.

    U subotu je zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla da su ruske trupe privremeno oslabile napade u i oko Bahmuta kako bi se pregrupisale i ojačale svoje sposobnosti, nakon što su drugi zvaničnici Kijeva ukazali da su njihove snage spremne da pokrenu dugo očekivanu kontraofanzivu sa ciljem povratka teritorije koju su Rusi zauzeli od početka invazije.

    Povlačenje Vagnera
    Ruska plaćenička grupa Vagner, koja je predvodila borbe za Bahmut, počela je da predaje položaje regularnim ruskim vojnicima prošle nedelje, nakon što je proglasila punu kontrolu nad gradom.

    Vršilac dužnosti šefa samoproglašene Donjecke narodne Republike (DNR), čije je pripajanje proglasila Rusija, Denis Pušilin rekao je ranije prošle nedelje da su ruski policajci počeli su da rade u Bahmutu (Artjomovsk po ruskom) i da je već podigao njihovu zastavu na krovu jedne zgrade u Bahmutu.

    Kijev međutim tvrdi da njegove snage i dalje kontrolišu mali deo Bahmuta.

    Čini se da Rusija kontroliše ono što je ostalo od grada, koji je nekada bio dom za oko 70.000 ljudi. Međutim, portparol Istočne vojne komande Ukrajine Serһij Čerevatji rekao je prošlog utorka da ukrajinske snage i dalje drže položaje na jugozapadnoj ivici grada i da se bore protiv ruskiһ snaga na periferiji.

    “Prilika za povratak Bahmuta”
    Malijar je u subotu na “Telegramu” rekla da ruske snage nastavljaju da napadaju, ali da su se ofanzivne aktivnosti generalno smanjile.

    “Juče i danas nije bilo aktivnih borbi, ni u gradu ni na bokovima”, napisala je ona dodajući da ruske snage umesto toga granatiraju predgrađe i prilaze Bahmutu.

    “Ruske trupe se zamenjuju i pregrupišu. Neprijatelj pokušava da ojača svoje sposobnosti”, rekla je Malijar.

    Kako se vagnerovci povlače iz Bahmuta, ukrajinske snage bi mogle da imaju šansu da ponovo zauzmu grad, ali nije jasno da li će to biti prioritet Kijeva pod nadvijajućom senkom dugo očekivane kontraofanzive, piše “Insajder”.

    Tranzicija između Vagnera i regularne ruske vojske, uparena sa sporim tempom i kretanjem ruskih snaga u području, ostavlja prolaz Ukrajini da pokuša da povrati Bahmut, navodi Institut za proučavanje rata (ISW) u svom izveštaju od 28. maja.

    “Kontraofanziva danas, sutra…”
    Pokretanje dugo najavljivane kontraofanzive Kijeva očekuje se svaki čas. Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni u subotu je nagovestio njen početak.

    “Došlo je vreme da vratimo ono što je naše”, napisao je Zalužni na “Telegramu” prilažući snimak na kojem se vide ukrajinski vojnici kako se pripremaju za bitku.

    Oleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je BBC-u u subotu da bi kontraofanziva mogla da počne “danas, sutra ili tokom nedelje”, dok je savetnik predsednika Mihailo Podoljak rekao “Gardijanu” da su preliminarne operacije, poput uništavanja linija snabdevanja i skladišta, već počele.

    Rojters navodi da se guverner ruske Belgorodske oblasti u subotu našao pod vatrom kad je pokušao da uđe u Šebekino, udaljen od granice sa Ukrajinom svega oko sedam kilometara.

    “Nisam mogao ni da izađem iz automobila. Granate su eksplodirale u susednoj ulici”, rekao je Vjačeslav Gladkov na “Telegramu”.

    Svi spremni
    Ukrajina je početkom maja rekla da je spremna za kontraofanzivu i da će “udariti tamo gde niko ne očekuje”, dok je američki general Kristofer Kavoli rekao da ukrajinske snage za to imaju svu potrebnu opremu, oružje i municiju.

    Spremni su i Rusi. Oni su imali skoro šest meseci da pripreme teren i izgrade čitavu lepezu odbrane. Probijanje takve odbrane, koja se sastoji od rovova, “zmajskim zuba” i minskih polja – predstavljaće veliki izazov. Prema izveštaju Instituta RUSI, ruska vojska je daleko od “potrošene sile”.

    Ruska vojska je 15 meseci nakon početka katastrofalne invazije na Ukrajinu promenila način na koji se bori, što predstavlja značajnu pretnju dok se Kijev priprema da počne svoju veliku kontraofanzivu. Uobičajene percepcije slabosti ruske vojske u nekim su slučajevima ili zastarele ili pogrešno shvaćene, navodi se u studiji.

    Devetomesečna “bitka bez presedana” za Bahmut bila je najduža i najkrvavija u ratu zbog čega je grad prozvan “klanicom”. Cena koju je Rusija platila za osvajanje Bahmuta je ogromna.

  • Sručeni “Iskanderi” na Kijev

    Sručeni “Iskanderi” na Kijev

    U današnjem ruskom raketnom napadu na Kijev poginule su tri osobe, među njima dvoje dece, a povređeno je njih 14, saopštili su ukrajinski zvaničnici.

    Napad je počeo oko 3.00 noćas po lokalnom vremenu.

    Kijevska vojna uprava je u saopštenju navela da je na udaru bila oblast Desnjanski na istočnoj periferiji prestonice, kao i Dnjeprovski okrug, bliže centru, a bio je to 18. napad na prestonicu Ukrajine od početka maja, prenosi Rojters.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da je devetoro ljudi hospitalizovano zbog povreda koje su zadobili u napadu, a vatrogasne službe su gasile požare izazvane padanjem krhotina oborenih projektila u blizini mesta udara.

    Kličko je na Telegramu naveo da je pogođena zgrada zdravstvene ustanove, a na fotografijama objavljenim na sajtu grada vide se izbijeni prozori na klinici i obližnjim stambenim zgradama.

    Upozorenje za vazdušnu opasnost u Kijevu i većem delu istočne Ukrajine bilo je na snazi oko sat vremena.

    Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine saopštilo je da su ruske snage napale Kijev sa 10 raketa tipa “Iskander”, iz Brjanske oblasti, a ukrajinska protivvazdušna odbrana je oborila svih 10.

    “Iz severnog pravca – Brjanske oblasti u Rusiji ispaljeno je 10 balističkih i krstarecih raketa tipa ‘Iskander’. Svih 10 su uništile snage PVO Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine: sedam balističkih raketa ‘Iskander-M’ i tri krstarece rakete ‘Iskander-K'”, navedeno je u saopštenju koje prenosi Interfaks Ukrajina.

  • Prigožin: Istražite zločine ruskih zvaničnika

    Prigožin: Istražite zločine ruskih zvaničnika

    Šef Vagnera, Jevgenij Prigožin, izjavio je da je od pravosudnih organa zatražio da istraže navodne zločine koje su počinili ruski vojni zvaničnici u Ukrajini.

    “Danas sam uputio dopis Istražnom komitetu i tužilaštvu Ruske Federacije sa zahtevom da se izvrši provera navoda o izvršenjima krivičnih dela mnoštva visokih zvaničnika ruskog ministarstva odbrane tokom priprema i sprovođenja specijalne vojne operacije”, rekao je Prigožin, prenosi Rojters.

    On je potvrdio da sadržaj dopisa neće biti objavljen zbog činjenice da će se time baviti istražni organi.

    Ministarstvo odbrane za sada se nije oglašavalo da prokomentariše Prigožinove tvrdnje.

  • Rusija zatvara četiri predstavništva u Njemačkoj

    Rusija zatvara četiri predstavništva u Njemačkoj

    Rusko-njemački odnosi su na najnižem nivou nakon što je njemačka vlada u srijedu objavila da će Rusija zatvoriti četiri diplomatka predstavništva u Njemačkoj.

    Riječ je o potezu koji dolazi nakon što je Moskva postavila ograničenje za broj osoblja u njemačkoj ambasadi i srodnim tijelima u Rusiji.

    Kremlj je saopštio da samo 350 njemačkih diplomata može ostati na njegovom tlu.

    Potparol njemačkog ministarstva vanjskih poslova Kristofer Burger rekao je novinarima u Berlinu da Rusija ima konzulate u Bonu, Frankfurtu, Hamburgu, Lajpcigu i Minhenu.

    Burger je rekao da će Rusiji biti dozvoljeno da nastavi sa radom ambasade u Berlinu i još jednog konzulata nakon kraja godine.

    Ruska vlada je nedavno saopštila da bi gornja granica od 350 zvaničnika njemačke vlade, uključujući one koji rade u kulturnim tijelima i školama, mogla ostati u Rusiji.

    To znači da će Njemačka morati zatvoriti svoje konzulate u Jekaterinburgu, Novosibirsku i Kalinjingradu do novembra, prenosi “Klix”. Otvoreni će ostati samo ambasada u Moskvi i konzulat u Sankt Peterburgu, dodao je.

    Burger je rekao da više “jednostavno nema osnove” za brojne bilateralne aktivnosti između dvije zemlje.

    Burger je rekao da će odluka Njemačke da koncentriše svoje preostalo osoblje u ambasadi i ključnom konzulatu “očuvati diplomatsko prisustvo u Rusiji”.

  • Makron predložio Zelenskom održavanje mirovnog samita u Parizu

    Makron predložio Zelenskom održavanje mirovnog samita u Parizu

    Predsednik Francuske Emanuel Makron predložio je ukrajinskom kolegi Vladimiru Zelenskom da organizuje mirovni samit o Ukrajini u Parizu.

    Ovakav predlog su ukrajinskom lideru uputile i Danska i Švedska, piše list “Volstrit džurnal”, pozivajući se na evropske diplomate.

    “Zelenski je ranije ove godine zamolio Makrona da mu pomogne da se poveže s liderima kao što su (predsednik Kine) Si Đinping… Pregovori su kasnije prerasli u planove o organizovanju konferencije… Makron je predložio da se održi konferencija u Parizu, a isto su predložile i Danska i Švedska”, piše list.

    Prema rečima izvora, ideja o konferenciji prvobitno je nastala tokom razgovora Makrona i Zelenskog u Parizu u februaru, kada je francuski lider naveo ukrajinskog lidera da se složi s tim da će na kraju ipak biti neophodni mirovni pregovori s Rusijom.

    Navedeno je, takođe, da je Makron pokrenuo to pitanje tokom razgovora s kineskim liderom tokom svoje nedavne posete Kini.

    Precizan spisak mogućih učesnika u samitu za sada nije utvrđen, ali evropski činovnici intezivno posećuju prestonice vodećih svetskih država, kako bi privukli Brazil, Indiju, Kinu i druge nezapadne zemlje da učestvuju na skupu.

    Saopšteno je, takođe, da će na sastanak na visokom nivou, koji bi, kako se nadaju zapadne diplomate, mogao biti održan pre godišnjeg samita NATO-a u julu, doći predsednik SAD Džozef Bajden i drugi lideri vodećih zemalja NATO-a.

    Jedan od diplomata je izjavio da se zapadni činovnici nadaju da bi nasledni princ Saudijske Arabije Muhamed bin Salman i premijer Indije Narendra Modi takođe mogli da učestvuju na samitu, ali su mnogo manje uvereni u moguće učešće kineskog predsednika Si Đinpinga.

    Zelenski je prošlog novembra izjavio da Kijev ima svoj plan za postizanje mira, koji se sastoji od 10 tačaka. Među njima su zaštita nuklearne, prehrambene i energetske bezbednosti, razmena zarobljenika po principu “svi za sve”, obnova teritorijalne celovitosti Ukrajine.

    Zelenski je ponovo podsetio da Kijev insistira na međunarodnim garancijama bezbednosti i dodao da Kijev želi da se stvori međunarodni mehanizam za nadoknadu štete njegovoj zemlji usled borbenih dejstava, uz pomoć zaplenjene ruske imovine.

    Kako piše „Volstrit džurnal“, u ovom trenutku evropski činovnici rade sa Zelenskim kako bi korigovali plan Zelenskog i učinili ga prihvatljivijim za zemlje kao što su Indija, Brazil, Saudijska Arabija i Kina.