VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Putin: Mogu, ali neću

    Putin: Mogu, ali neću

    Lavrov i Putin poručili da imaju više bombi od Zapada i da će njihova pobeda označiti kraj dominacije SAD.

    “Mogu uništiti bilo koju zgradu u Kijevu bez nuklearnog oružja, ali to neću učiniti. Zašto? Objasniću su vam kasnije”, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin govoreći na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

    Prema Putinovim rečima, jedan od razloga zašto Rusija neće koristiti nuklearno oružje je taj što za to nema potrebe.

    Rusi su nedavno slavili “uništenje” američkog proturaketnog sustava Patriot u Kijevu uz pomoć hipersoničnog oružja Kinžal, što su ukrajinske zračne snage demantovale. SAD je priznao da bi sustav Patriot mogao biti oštećen.

    Predsednik Putin u petak je prvi put potvrdio da su prve nuklearne bojeve glave isporučene u susednu, de facto vazalnu državu Bjelorusiju te da se isporuka ostatka nuklearnog oružja očekuje do kraja leta ili do kraja godine.

    Ovo priznanje dolazi kao upozorenje NATO-u nakon što je obećana dodatna vojna pomoć Ukrajini tokom sastanka Obrambene kontaktne grupe za Ukrajinu ranije ove nedelje u Briselu.

    Putinov komentar usledio je i nekoliko dana nakon što je beloruski čelnik Aleksandar Lukašenko rekao da njegova zemlja već ima “rakete i bombe” iz Rusije, tri puta jače od onih koje je SAD koristio u Hirošimi i Nagasakiju tokom Drugog svetskog rata.

    Bela kuća je odmah osudila te komentare, ali i rekla kako ne vidi nikakve naznake da se Rusija sprema upotrebiti nuklearno oružje.

    Na istom forumu u Sankt Peterburgu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao kako svaki potencijalni mirovni sporazum mora uključivati priznanje Kijeva o gubitku ukrajinskih regija Doneck, Luhansk, Herson i Zaporižja, koje su prošle godine glasovale za pridruživanje Ruskoj Federaciji.

    Lavrov je upozorio da “što dalje budu odgađali razgovore, to će im biti teže postići dogovor s nama”. Rusija ne kontroliše u potpunosti nijednu od četiri okupirane regije. U biti, ponavljajući Putinove reči izgovorene u više navrata, ruski ministar spoljnih poslova opisao je “posrednički rat” Zapada s Rusijom kao “geopolitički sukob”, u kojem SAD pokušava eliminisati moćnog konkurenta i svim sredstvima očuvati svoju hegemonijsku poziciju.

    Ruske trupe privremeno su stekle zračnu nadmoć na jugu zemlje jer su tamo raspoređeni dodatni jurišni helikopteri koji koriste projektile dugog dometa protiv zemaljskih ciljeva.

    Konkretno, satelitski snimci pokazuju raspoređivanje više od 20 dodatnih ruskih jurišnih helikoptera u vazdušnoj luci Berdjansk, otkriva obrambena obaveštajna služba Ujedinjenog Kraljevstva.

    Na istoku zemlje, Rusija izvodi ofanzivne operacije na nekoliko mesta odjednom, posebno u smeru Limana u Donjeckoj oblasti.

    Ukrajinsko ministarstvo obrane reklo je kako Ukrajina preuzima inicijativu u ratu, dok se Rusija prebacuje u obrambeni položaj.

  • Opšta mobilizacija u Ukrajini

    Opšta mobilizacija u Ukrajini

    Kijevski režim počeo je da mobiliše čak i one državljane Ukrajine koji imaju urođeno srčano oboljenje i koji nikada nisu služili vojni rok.

    Ovo je rekao zarobljeni vojnik Oružanih snaga Ukrajine Vitalij, za “RIA Novosti”.

    “Došao mi je poziv. Posle su došli i vojni komesari. Hteli su da formiraju četu za obezbeđenje, kao teritorijalnu odbranu, kaja bi štitila škole, bolnice i opštinske zgrade u okrugu. Ja nisam služio vojni rok, imam urođenu srčanu bolest pa nisam uzet u vojsku na odsluženje vojnog roka”, rekao je zarobljenik.

    Vojni komesari su mu rekli da ako sada pođe, služiće samo kao obezbeđenje, a ako ne pođe, po njega će svakako kasnije doći i odvešće ga na front, jer je teško da dokaže da ima srčanu manu, moraće ponovo da ide do instituta, naveo je.

    Premda, kako je naglasio, u njegovoj “vojnoj karti piše sve o srčanom oboljenju”.

    “Ne znam da rukujem oružjem, pa sam pristao da služim od kuće, kao obezbeđenje, grubo rečeno, sa mitraljezom”, objasnio je.

    Međutim, takvi bataljoni su, prema njegovim rečima, formirani širom Ukrajine, ali se na kraju ispostavilo da je njihova prava namena – popunjavanje borbenih jedinica.

    “Iz teritorijalne odbrane sam prebačen u poseban streljački bataljon. Ovo se već smatra Oružanim snagama Ukrajine. Kasnije, 2. juna 2023. godine sam hteo da pokupim momke, ali sam se izgubio. Otišao sam na periferiju Bahmuta (Artjomovsk), tamo sam zarobljen”, ispričao je.

    “Vojnici ruske vojske nisu pucali, nisu me tukli, ništa. Mirno su me pitali jesam li se izgubio, rekao sam da jesam. Nazvali su me turistom, kako zovu one koji se izgube, nisu me uvredili ni na koji način”, kazao je.

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je Vrhovnoj radi krajem nedelje podneo predloge zakona o produženju vanrednog stanja i mobilizacije.

    Na sajtu ukrajinske skupštine objavljeni su predlozi zakona o produženju roka mobilizacije i vanrednom stanju. Međutim, ne zna se na koliki vremenski period se predlaže produženje rokova, prenose “RIA Novosti” i dodaju da ne postoje dodatna objašnjenja predloga.

    Vanredno stanje i opšta mobilizacija u Ukrajini su 6. februara 2023. godine produženi za 90 dana.

  • Počelo je – oslobađamo Herson

    Počelo je – oslobađamo Herson

    Vršilac dužnosti gubernatora Hersonske oblasti Vladimir Saldo izjavio je da trenutno postoje sve mogućnosti za oslobađanje Hersona od ukrajinske vojske.

    On je istovremeno dodao i da će to biti težak zadatak.”Danas, četvrti put u poslednja dva i po veka, Herson je ključna tačka u južnoruskoj istoriji, centar borbe za Novorusiju. Pred nama je težak zadatak ─ osloboditi grad iz ruku onih koji nisu dostojni njegovog nasleđa, slučajnih pridošlica, slugu neprijatelja čovečanstva. Danas imamo sve mogućnosti za to. Herson će biti oslobođen”, napisao je Saldo na svom Telegram kanalu povodom obeležavanja 245. godišnjice osnivanja grada.

    Carica Katarina II naložila je knezu Grigoriju Potemkinu da podigne grad 18. juna 1778. godine.

  • SAD šalju Ukrajini previše pomoći?

    SAD šalju Ukrajini previše pomoći?

    Skoro polovina Amerikanaca (47 odsto) smatra da SAD šalju dovoljnu količinu pomoći Ukrajini, a 16 odsto njih da je potrebno poslati više.

    To su podaci istraživanja Istraživačkog centra Pju.

    Sa druge strane, 28 odsto Amerikanaca kaže da SAD šalju previše pomoći Ukrajini.

    Međutim, udeo Amerikanaca koji smatraju da se Kijevu pruža previše pomoći stalno raste od početka rata, uglavnom zbog promene raspoloženja među republikancima, navode iz istraživačkog centra.

    Trenutno, 44 odsto republikanskih birača navodi da SAD šalju previše pomoći, u poređenju sa 40 odsto u januaru ove godine.

    Istovremeno, tek 14 odsto glasača Demokratske stranke deli taj stav.

    U martu prošle godine, devet odsto republikanaca je smatralo da se Ukrajini šalje previše pomoći, u odnosu na pet odsto demokrata.

    Istraživanje pokazuje i da 59 odsto Amerikanaca kaže da bar donekle pažljivo prati vesti o ratu u Ukrajini.

    Kada im se postavi pitanje kolika je pretnja ruska invazija na Ukrajinu po Sjedinjene Države, 32 odsto ispitanika kaže da “velika”, isto toliko njih smatra da je reč o “maloj” pretnji, dok 11 odsto Amerikanaca rusku invaziju ne vidi kao pretnju.

    Kada je reč o politici američkog predsednika Džozefa Bajdena vezanoj za ukrajinsku krizu, 39 odsto građana SAD kaže da ga podržava u tome, dok 35 odsto ispitanih navodi da ne podržava politiku predsednika.

  • Blinken: Nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje

    Blinken: Nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje.

    On je dodao da Vašington ne vidi razlog zbog kojeg bi menjao svoju nuklearnu politiku, prenosi Rojters.

    Kako je dodao, SAD su i dalje posvećene odbrani “svakog centimetra” teritorije NATO, preneo je Si-En-En.

    Mirovne inicijative za rešavanje ukrajinskog sukoba koje su predložile različite zemlje sadrže ideje koje bi mogle da funkcionišu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u intervjuu za TASS na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu 2023.

    Međutim, Zaharova je istakla da je glavni problem to što takve inicijative blokira “kijevski režim, koji je sebi zabranio da vodi bilo kakve pregovore sa Rusijom.

    “Sve je to blokirao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jer je takav koncept nametnuti iz Vašingtona. SAD slede koncept ubijanja što većeg broja Rusa i žele neku vrstu kazne za Rusiju”, rekla je Zaharova.

    Prema njenim rečima Vašington ne odustaje do koncepta potpune dominacije u svetu i strateškog poraza Rusije.

    Ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se danas sa liderima nekoliko afričkih zemalja u Sankt Petersburgu kako bi razgovarali o mogućim načinima rešavanja situacije u Ukrajini.

    Dva diplomatska izvora rekla su za TASS da su na dnevnom redu razgovora pitanja bezbednosti ishrane i razmene zarobljenika.

    Rojters je takođe naveo neke detalje pozivajući se na nacrt okvirnog dokumenta, rekavši da bi afrički lideri mogli da ponude mere za jačanje poverenja, čija primena može da postavi osnovu za razgovore između Moskve i Kijeva.

    Turska smatra da je važna implementacija crnomorske inicijative za žito, izjavio je danas turski ministar odbrane Jašar Guler nakon ministarskog sastanka NATO u Briselu.

    Deo sporazuma predviđa odmrzavanje izvoza ruskih žitarica i đubriva, vraćanje Roselhoz banke u sistem SVIFT, obnavljanje isporuka poljoprivredne opreme, komponenti i servisnog održavanja, nastavak rada amonijačnog cevovoda Toljati-Odesa i niz drugih koraka, ali ovaj deo paketskog sporazuma još uvek se ne sprovedi, upozorila je zvanična Moskva.

    Obim bezbedonosne zone ili koridora u Ukrajini zavisiće od dometa ukrajinskog naoružanja, od kojeg bi trebalo da bude zaštićena ruska teritorija, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ovo zavisi od toga koje vrste naoružanja koristi Ukrajina. Što su borbene karakteristike naoružanja u Ukrajini veće, ovo rastojanje bi trebalo da bude veće. Glavni cilj je jasan: da se osigura da se s tim oružjem ne ciljaju građani Rusije”, rekao je Peskov, prenosi TASS.

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je na sastanku sa ratnim dopisnicima 13. juna da bi Moskva mogla da razmotri pitanje stvaranja bezbednosne zone na tlu Ukrajine ako se granatiranje ruskih regiona nastavi.

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu boravio je danas u inspekcijskoj poseti Omskoj oblasti da vidi kako se ispunjavaju zadaci u regionalnom pogonu za proizvodnju tenkova i teških bacača plamena.

    Više od 4.000 artiljerijskih oruđa već je isporučeno u zonu specijalne vojne operacije, raportirao je Šojguu načelnik glavnog raketno-artiljerijskog odeljenja ministarstva odbrane Nikolaj Paršin i dodao da je u planu da se uskoro isporuči još 700 jedinica artiljerijskog naoružanja, prenosi TASS.

    Donji dom poljskog parlamenta, usvojio je velikom većinom glasova rezoluciju podrške ulasku Ukrajine u NATO, javio je Poljski radio.

    Poljski poslanici su istakli da ukrajinska vojska postaje sve interoperabilnija sa snagama NATO i da će koristiti alijansi, prenosi Kijev independent.

    Poslanici krajnje desničarske koalicije Konfederacija izrazili protivljenje predlogu, rekavši da takav korak može da uvuče Poljsku u sukob sa Rusijom.

    Ministri odbrane Ukrajine, Češke i Slovačke potpisali su sporazum o saradnji u nabavci i održavanju borbenih vozila pešadije (IBM), saopštio je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov.

    Ministarstvo odbrane Češke je potvrdilo da sve tri zemlje planiraju da nabave švedski CV90 za svoje armije, navodeći da su ova borbena vozila među najboljim u svetu, prenosi Kijev independent.

  • Otkriven pravi cilj kontraofanzive?

    Otkriven pravi cilj kontraofanzive?

    Cilj ukrajinske kontraofanzive jeste težnja da se postignu pregovori s Rusijom pod uslovima SAD, izjavio je šef krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov.

    “Glavno što žele da postignu kontraofanzivom jeste da formiraju povoljnije uslove za pregovore s Rusjom, kako bi se oni vodili pod uslovima SAD. Reč je upravo o tome, a ne o nekakvom oslobođenju Krima ili Donbasa, oni objektivno nemaju snagu za to”, rekao je Konstantinov za Sputnjik.

    Ukrajinska ofanziva u južnodonjeckom, orehovskom i vasiljevskom pravcu Zaporoškog fronta, kao i u pravcu Artjomovska, počela je 4. juna, a glavni udar Oružanih snaga Ukrajine usredsređen je na Zaporoški front.

    Kijev ni na jednom delu fronta nije uspeo da dostigne postavljene zadatke, konstatovao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

  • SAD: Indija se okrenula Rusiji

    SAD: Indija se okrenula Rusiji

    SAD su shvatile da Indija ima strateške imperative kada je reč o odnosima s Rusijom, rekla je za Sputnjik bivša ambasadorka Indije u SAD Mira Šankar.

    “Obe strane moraju da prevladaju svoje razlilite tačke gledišta na Ukrajinu i SAD su, iako nevoljno, shvatile da postoje strateški imperativi koje Indija ima u vezi s Rusijom”, rekla je bivša ambadorka uoči posete indijskog premijera Narednre Modija Sjedinjenim Američkim Državama.

    Prema njenim rečima, u Kongresu SAD se govorilo o tome da je neophodno učiniti više kada je reč o pristupu tehnologijama i oružju, kako bi se umanjila zavisnost Indije od Rusije u oblasti odbrambene opreme.

    “Indija je, međutim, jasno izrazila svoj stav kako u vezi sa svojim vezama s Rusijom, tako i u vezi s rusko-ukrajinskim sukobom. Za Indiju to nije glavni cilj, glavni cilj je modernizacija naših kapaciteta”, istakla je ambasadorka.

    Ministarstvo inostranih poslova Indije je ranije saopštilo da će Modi, na poziv američkog predsednika Džozefa Bajdena i njegove supruge, doputovati u zvanični posetu SAD. Poseta će početi u Njujorku, gde će indijski premijer 21. juna predvoditi obeležavanje međunarodnog dana joge u sedištu Ujedinjenih nacija.

    Posle toga Modi će otputovati u Vašington, gde će se 22. juna sastati s Bajdenom. Istog dana indijski premijer će nastupiti na zajedničkoj sednici Kongresa SAD, a 23. juna pozvan je na ručak s potpredsednicom SAD Kamalom Haris i državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Planirani su i susreti s “rukovodiocima vodećih kompanija, biznismenima i drugim zhainteresovanim stranama”. Ruski eksperti smatraju da će tokom posete američka administracija s Modijem razgovarati o rusko-ukrajinskom sukobu i da će pokušati da navede Indiju da svede kontakte s Rusijom na minimum.

  • Zabrinjavajuće vijesti iz Rusije: “Nemoguće je”

    Zabrinjavajuće vijesti iz Rusije: “Nemoguće je”

    Predsednica Gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko ističe da je nemoguće produžiti sporazum o žitu u sadašnjim okolnostima.

    Matvijenkova je, govoreći na marginama ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, poručila da su granice ruskog strpljenja iscrpljene.

    Istakla je da je važno izbeći pogoršanja prehrambene krize u siromašnijim zemljama.

    Sporazum o žitu koji su Ukrajina i Rusija potpisale, a potom i nekoliko puta produžile, omogućava bezbedan izvoz žitarica i drugih proizvoda iz ukrajinskih luka.

  • Putin sa afričkim liderima; Glavna tema – inicijativa za mirno rješavanje ukrajinske krize

    Putin sa afričkim liderima; Glavna tema – inicijativa za mirno rješavanje ukrajinske krize

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin počeo je sastanak sa delegacijom afričkih zemalja. Razgovori se održavaju u njegovoj rezidenciji Sankt Peterburgu, a glavna tema je afrička inicijativa za mirno rješavanje sukoba u Ukrajini.

    U sastavu mirovne misije su, pored južnoafričkog lidera Sirila Ramapose, predsjednik Komorskih ostrva Azali Asumani, lider Senegala Maki Sal, predsjednik Zambije Hakainde Hičilema, premijer Egipta Mustafa Madbuli i specijalni predstavnici predsjednika Konga i Ugande, Floran Nsiba i Ruhakana Rugunda.

    Lideri afričkih zemalja prethodno su posjetili Kijev, gdje su razgovarali s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    Kako je saopštila agencija “RBK Ukrajina”, mirovna misija je tokom pregovora s Zelenskim iznijela niz prijedloga za rješavanje ukrajinske krize. Ističe se da se plan za rješavanje ukrajinskog sukoba sastoji iz 10 tačaka.

    Prema navodima agencije, plan pored rješavanja sukoba mirnim putem, početka pregovora i deeskalacije, podrazumijeva i obezbjeđivanje neprekidnih isporuka žita i đubriva, humanitarnu podršku ugroženim civilima, osiguranje suvereniteta država i naroda, garancije bezbjednosti, razmjenu zarobljenika, poslijeratnu obnovu i bližu saradnju sa zemljama Afrike.

    Predsjednik Јužnoafričke Republike Siril Ramaposa je izjavio da afričke zemlje žele da se što prije okonča ukrajinski sukob i dodao da su zemlje koje su u njega umiješane dužne da što prije počnu da rade na postizanju deeskalacije.

    Јuče se oglasio i predsjednik Ukrajine koji je rekao da pregovori između Moskve i Kijeva nisu mogući dok se ruska vojska nalazi na teritoriji Ukrajine.

  • Zaharova: Mirovni prijedlozi nekih zemalja o Ukrajini bi mogli da funkcionišu

    Zaharova: Mirovni prijedlozi nekih zemalja o Ukrajini bi mogli da funkcionišu

    Mirovne inicijative za rješavanje ukrajinskog sukoba koje su predložile različite zemlje sadrže ideje koje bi mogle da funkcionišu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Mirovne inicijative za rješavanje ukrajinskog sukoba koje su predložile različite zemlje sadrže ideje koje bi mogle da funkcionišu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    • Ponavljam da smo zahvalni svakoj zemlji, svakoj državi ili svakoj javnoj ličnosti, jer su mnoge inicijative lično predlagali istaknuti ličnosti, zahvalni smo svima koji govore o miru, koji govore o mirnom rješenju i koji žele da budu od koristi po ovom pitanju – rekla je Zaharova u intervjuu za TASS na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu 2023. SPIEF.

    Prema njenim riječima postoje ideje koje bi mogle da funkcionišu i u skladu su sa pristupom Rusije, kao na primjer inicijativa Kine.

    Međutim, Zaharova je istakla da je glavni problem to što takve inicijative blokira “kijevski režim, koji je sebi zabranio da vodi bilo kakve pregovore sa Rusijom”.

    • Sve je to blokirao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jer je takav koncept nametnuo Vašington. SAD slede koncept ubijanja što većeg broja Rusa i to su potvrdili istaknuti predstavnici američkog političkog establišmenta, uključujući bivšeg predsjednika SAD DŽordža Buša mlađeg i senatora Lindzija Grejema – rekla je Zaharova.

    Prema njenim riječima Vašington ne odustaje do koncepta potpune dominacije u svetu i strateškog poraza Rusije.

    • SAD žele neku vrsta kazne za Rusiju. Zbog toga ovo pitanje nije o suštini predloženih inicijativa, već o nesposobnosti Ukrajine da krene ka miru zbog blokada politikologa iz Vašingtona koji imaju potpuno drugačiji pogled na budućost Ukrajine – rekla je Zaharova.