Oznaka: Rusija

Čini se da Rusija premešta svoje osoblje i tešku vojnu opremu iz drugih delova Ukrajine kako bi ojačala liniju fronta u Zaporožju, kažu zvaničnici.

Ukrajinski gradonačelnik Melitopolja Ivan Fedorov izvestio je o prebacivanju resursa iz Nove Kahovke i oblasti Kahovskog preko Melitopolja u Hersonu na liniju fronta u Zaporožju.

Ministarstvo odbrane Velike Britanije je takođe izvestilo u današnjem izveštaju o situaciji u Ukrajini da je “velika verovatnoća” da Rusija pomera “elemente Grupe snaga Dnjepar (DGF) sa istočne obale reke Dnjepar da bi ojačala sektore Zaporožje i Bahmut”.

“Ovo potencijalno uključuje nekoliko hiljada vojnika iz 49. armije, uključujući njenu 34. odvojenu motorizovanu brigadu, kao i jedinice Vazdušno-desantnih snaga (VDV) i pomorske pešadije”, saopštilo je ministarstvo, dodajući da je to verovatno zbog “onog što Rusija smatra da je zbog rušenja brane Kahovka i poplava sada manje verovatan veliki ukrajinski napad preko Dnjepra“.

Ako Ukrajina ovim tempon nastavi kontraofanzivu, do Azovskog mora će stići za otprilike dve godine. Problem će im biti i “Surovikinova linija”.

Kako se procenjuje glavni zapovednik ukrajinske vojske, general Valerij Zalužni, do sada je upotrebio manje od deset odsto raspoloživih snaga. To može upućivati na dve stvari: ili general Zalužni zaista čeka da se pokažu pukotine u ruskoj odbrani ili odugovlači pa će se prolećna ofenziva pretvoriti u reprizu ruske zimske ofanzive koja nije ostvarila ništa.

Ali, kada bi ukrajinska vojska intenzivirala napade i uspela da svlada do sada poprilično žilavu rusku aktivnu obranu, došla bi do velike prepreke – odbrambenih položaja nazvanih “Surovikinova linija”.

Ta linija nalazi se duboko u okupiranom delu Zaporoške i Donjecke oblasti i proteže se od nekadašnjeg akumulacionog jezera Kahovka kod mesta Vasilivka pa sve do grada Volnovahe u Donjeckoj regiji te obuhvata fortifikacije i rovove ukupne dužine više od hiljadu kilometara.

Oko nekih posebno važnih mesta Rusi su napravili dodatne sisteme obrane. Posebnim sistemima odbrane utvrđena su mesta Mihajlivka, Tokmak i Bilmak. Prva dva su na mogućem pravcu napredovanja Ukrajinaca prema Melitopolju, a treće prema Mariupolju.

S obzirom na to da je smeštena i do 30 km od linije fronta, ruska inženjerija je “Surovikinovu liniju” mogla da gradi dugo i temeljno, bez opasnosti od ukrajinskih napada.

Ta utvrđenja se sastoje od minskih polja kao prve linije odbrane, nakon toga su “zmajevi zubi” pa potom protivtenkovski rovovi.
Tek nakon toga su prvi rovovi s vojnicima, pa onda druga linija odbrane s rovovima za vojnike. Iza toga po dubini je artiljerija.
Rusi su maksimalno iskoristili i prirodne prepreke kao što su reke, jezera, šumarci i slično kako bi dodatno otežali ukrajinske pokušaje proboja.

“Surovikinova linija”, nazvana po nekadašnjem ruskom glavnokomandujućem oružanim snagama Rusije u Ukrajini, je međutim nepomična i lako uočljiva iz vazduha, što omogućava njeno precizno lociranje. To je ukrajinskom glavnom štabu dalo mogućnost detaljnog planiranja napada.

Tako, postoji i način da se ta linija sruši. Na primer, ako granate N pogađaju direktno u rov ili bunkere, oni su beskorisni. Tada će biti onemogućena i sigurna komunikaciju između položaja jer se ona prekida ako se rovovi uruše.

Takođe, Ukrajinci su sa Zapada dobili oružja kojima mogu precizno da ih pogađaju. Pre svega HIMARS/MLRS s projektilima GMLRS (Guided Multiple Launch Rocket System) koji su razvijeni upravo za takve zadatke.

Međutim, HIMARS/MLRS višecevni lanseri i projektili GMLRS pre svega su razvijeni kao taktičko oružje za uništavanje točkastih ciljeva. Zbog toga GMLRS projektili imaju satelitsko (GPS) navođenje. Projektil M31A2 ima verovatnost odstupanja od pozicije cilja samo pet metara. To je bilo više nego dovoljno da projektili stalno pogađaju most Antonovski koji je kod Hersona prelazio preko Dnjepra.

S obzirom na mogućnost vrlo preciznog određivanja koordinata svakog ruskog položaja na “Surovikinovoj liniji”, Ukrajinci mogu napraviti ne samo detaljan plan napada već i odrediti kojim će tačno projektilima napasti koje mesto.
Za svaki položaj jedan ili dva projektila za svaku sigurnost. I unapred u system navođenja svakog projektila unesu se koordinate cilja, pre nego što se projektili ubace u lansere i HIMARS-i/MLRS-i krenu na put prema pozicijama lansiranja.

Rusi tvrde da su ukrajinske jedinice koje su pokušale da napreduju u smeru Južnodonjecka u blizini sela Novodonjecki, izgubile više od polovine vojnika.

To je za rusku novinsku agenciju RIA Novosti izjavio potpukovnik Oleg Čehov, šef pres centra grupe trupa Vostok.

“Na smeru Južnodonjeck, jedinice grupe snaga Vostok, uz podršku artiljerije i avijacije, nanele su vatrenu štetu neprijatelju koji pokušava da izvede ofanzivne operacije”, rekao je ruski oficir.

On tvrdi i da su ruske motorizovane streljačke jedinice osujetile dva neprijateljska napada u području Novodonjecka, kao i da su uništena oklopna borbena vozila i više od polovine ljudstva koje je napredovalo.

Čehov tvrdi i da su odbijena dva ukrajinska napada u smeru naselja Rovnopolj te da je osujećen neprijateljski pokušaj izviđanja u području Čarivne uz ljudske žrtve na ukrajinskoj strani.

“U područjima južno od Novodanilovke i južno od Male Tokmačke, neprijatelj je krenuo u ofanzivu snagama do bataljona uz podršku teške tehnike, koristeći taktiku izgradnje ofanzive u talasima. Motorizovane streljačke jedinice, potpomognute artiljerijom i avijacijom, uništili su tenkove, borbena vozila pešadiju, borbena oklopna vozila i ljudstvo nacionalista”, izjavio je Čehov.

Tvrdi i da su vazdušne snage Rusije pogodile više od deset mesta neprijateljske koncentracije u područjima Male Tokmačke i Makarovke.

Ruska strana je do februara 2022. godine pokušavala da ostvari svoje ciljeve kroz pregovore sa Ukrajinom.

To je priznao je Andrej Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine u intervjuu za “The Wall Street Journal”.”Sve ono što oni (ruska strana) nisu mogli da postignu tokom mnogih sati pregovora, pokušali su da postignu vojnim sredstvima 24. februara 2022. godine”, citira list Jermaka.

Istovremeno je napomenuo da je Kijev pod pritiskom Zapada pristao na Minske sporazume, ali sada Ukrajini nisu potrebni posrednici u pregovorima.

U ovoj fazi, rekao je Jermak, Kijev radi na tome da “dobije bitku za zemlje poput Brazila i Indije koje održavaju prijateljske veze sa Rusijom”.

“Jedna od tačaka ovog plana je organizovanje poseta Kijevu poznatih ličnosti iz Latinske Amerike, po uzoru na priliv zapadnih zvezda” u Ukrajinu na samom početku ratnih dejstava.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovorio je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i njegovim tvrdnjama o uništenim sistemima Patriot.

U svom redovnom noćnom obraćanju građanima Ukrajine, Zelenski je rekao da svi sistemi protivvazdušne i raketne odbrane Patriot, koje su SAD isporučile Ukrajini, još uvek rade.

“Oni su još na ratištu, operativni su i obaraju ruske rakete, najefikasnije moguće. Nijedan PVO sistem Patriot nije uništen”, rekao je Zelenski, prenosi londonski Gardijan.

Po svemu sudeći komentari predsednika Ukrajine su odgovor na tvrdnje ruskog predsednika Vladimira Putina izrečene na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Petersburgu prošle nedelje, u kojima je sugerisao da je Moskva uništila pet sistema Patriot u blizini Kijeva.

Zelenski je zahvalio “braniocima ukrajinskog neba”, uključujuci ukrajinske pilote, rekavši da su tokom protekle nedelje izveli više od 100 koordinisanih baterijskih udara na neprijateljske položaje i pozadinu i uništili skoro tridesetak projektila i pedesetak dronova.

Pobeda Rusije u Ukrajini, koju podržava Zapad, potkopaće samo postojanje NATO-a, piše kolumnista britanskog “Telegrafa” Ričard Kemp.

Prema njegovim rečima, šanse za pobedu više nisu na strani Kijeva.

Ranije je predsednik Vladimir Putin objavio početak kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine. Ipak, kako je naglasio Putin, ukrajinske snage nisu uspele da ostvare postavljene ciljeve ni u jednom od borbenih područja, trpeći katastrofalne gubitke na svim pravcima.

Oni koji su očekivali munjevit proboj sada su razočarani, primećuje britanski novinar. Ovo nisu nemački oklopi protiv poljske konjice, niti demoralisane iračke snage, u zastarelim tenkovima koje su osećale strahopoštovanje i šok pred američkim snagama.

Umesto toga, vidimo nešto što je bliže iscrpljujućem stilu ratovanja, sa ukrajinskim snagama koje bezuspešno napadaju snažno utvrđene linije ruske odbrane, navodi Kemp.

U ratu, operacije retko idu po planu, a šanse da Kijev doživi poraz naglo rastu. Ruski general Valerij Gerasimov imao je dovoljno vremena i resursa da pripremi efikasnu odbranu u više linija, primećuje kolumnista. Osim toga, Rusi imaju brojčanu superiornost u svemu, od ljudstva i tenkova, sve do artiljerije.

Konačno, Rusija ima i premoć u vazduhu. Svaka sila koje je pokretala ofanzivu, još od Drugog svetskog rata, uspevala je samo uz vazdušnu premoć.

Ukrajinci to nemaju, a već smo videli efekte toga na snimcima sa bojnog polja, koji pokazuju borbena vozila “bredli”, isporučena iz Amerike, i nemačke tenkove “leopard 2”, koje uništavaju jurišni helikopteri.

“Jedno je sigurno”, nastavlja kolumnista, ukrajinska pobeda je daleko od zagarantovane. Ovu zabrinutost već možemo videti u upozorenjima koja stižu iz Bele kuće”.

Sve u svemu, na samitu NATO-a u Vilnjusu sledećeg meseca članice Severnoatlantske alijanse mogle bi da se suoče sa neuspehom. Tamo će sigurno biti mnogo nesigurnih glasova. Oni koji ni ranije nisu bili voljni da pošalju oružje Kijevu, imaće novi izgovor: Ukrajina nema borbenu moć da ostvari pobedu.

Pored toga, postoji i opasnost od toga da će lideri poput Emanuela Makrona i Olafa Šolca obnoviti pritisak na Kijev do kraja ove godine postigne mirovni sporazum. Kolebanje te vrste u Evropi potkopalo bi Bajdenovu poziciju u Kongresu, sa izgledima da republikanci u Predstavničkom domu onemoguće buduće finansiranje Ukrajine.

Kako zaključuje Telegraf, lideri u Vilnjusu bi “trebalo da se zapitaju: ako Ukrajina ni sa Atlantskim savezom iza sebe ne može da pobedi, koja je onda svrha postojanja NATO-a?”.

Rusija ima političku volju i spremnost za dijalog sa Kijevom, ali za to nema osnova, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za “RT Arabik”.

“Moramo stalno imati na umu da je režim Zelenskog, odnosno, sam predsednik Zelenski, potpisao ukaz koji zabranjuje predsednicima Ukrajine da pregovaraju sa ruskom stranom. To jest, veoma je teško govoriti o nečemu u ovoj situaciji. Mi smo spremni. Imamo političku volju, imamo spremnost, ali ovde se ne nazire dijalog, nema nekog osnova za dijalog”, zaključio je Peskov.

On je podsetio da je nekoliko zemalja istupilo sa namerama da igraju ulogu posrednika u rešavanju krize oko Ukrajine, uključujući i inicijative Kine, Vatikana i afričkih zemalja. Prema njegovim rečima, formulišu se manje-više konkretne inicijative.

“Rusija je, kao što je predsednik Putin više puta rekao, bila, jeste i ostaće otvorena za razgovore o svim inicijativama”, rekao je on. Portparol Kremlja je dodao da Moskva visoko ceni napore svih zemalja koje pokušavaju da doprinesu rešavanju krize.

“Rusija je spremna za ove razgovore. Koliko su te inicijative izvodljive i koje od njih mogu biti sprovedene, a koje ne – naravno, sve je u detaljima. Potrebno je razmotriti sve detalje”, ocenio je Peskov.

Rat Moskve i Zapada
On je istakao da se faktički vodi rat između Moskve i kolektivnog Zapada, da Ukrajini stav diktira Vašington.

“Specijalna vojna operacija pokrenuta je protiv Ukrajine, protiv kijevskog režima kako bi se osigurala bezbednost naroda Donbasa. To je zaista tako. On se sada faktički vodi kao rat između Moskve i kolektivnog Zapada“, objasnio je Peskov. Kako je naveo, “suverenitet Ukrajine je veoma apstraktan pojam“.

“Ukrajina nema suverenitet. Ukrajina nema ni volje, ni želje, ni mogućnosti da se izjasni o bilo kakvom suverenom stavu. Ukrajini diktiraju šta treba da se uradi iz Vašingtona. To je potpuno očigledna i svima razumljiva činjenica“, istakao je portparol. Rusija je ranije uputila notu zemljama NATO-a zbog isporuke naoružanja Ukrajini.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov primetio je da pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat, dok je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov istakao da neprekidna velika pomoć Kijevu sve više „uvlači zapadne zemlje u sukob na strani kijevskog režima“.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je moguće da se glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni nalazi u inostranstvu.

“Znam. Mislim da znam”, rekao je predsednik odgovarajući na pitanje gde je Zalužni.Putin je dodao da to mogu da pitaju i samog glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, “ali za to je potrebno preći na strani jezik“. “Čini mi se da je u inostranstvu. Ali mogao bih da grešim“, zaključio je Putin. U maju su se u medijima pojavile informacije da je Zalužni teško ranjen.

Ministarstvo odbrane Ukrajine demantovalo je ove informacije. Zalužni je prestao da se pojavljuje u javnosti nakon niza ruskih napada na vojne objekte u Ukrajini.