VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Stejt department: Ne možemo pokleknuti

    Stejt department: Ne možemo pokleknuti

    Sjedinjene Američke Države nastaviće da ujedinjuju saveznike i partnere u cilju postizanja pravednog mira u Ukrajini, saopštio je Stejt department.

    Kako se dalje navodi u saopštenju povodom 500 dana agresije Rusije na Ukrajinu, “u nedeljama i mesecima koji su pred nama, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da rade sa Ukrajinom, sa našim saveznicima i partnerima, i sa svim zainteresovanim stranama posvećenim podršci pravednom i trajnom miru”.

    Portparol Stejt departmenta Metju Miler je na brifingu u Vašingtonu podsetio kako su od početka invazije velikih razmera ruske snage napale kuće, škole, igrališta, bolnice, tržne centre, nuklearne objekte i drugu infrastrukturu u Ukrajini.

    Pripadnici ruskih snaga i njihovi punomoćnici počinili su međunarodne zločine, kao što je nezakonito prebacivanje ukrajinskih civila, uključujući decu, u Rusiju u okviru takozvanih operacija filtriranja, rekao je Miler.

    On je naveo da je Rusija više puta naredila napade na energetsku mrežu Ukrajine, zaplenila njene nuklearne energetske objekte i neodgovorno zveckala nuklearnim oružjem, uništavajući obradivo zemljište i sprečavajući Ukrajince da izvoze poljoprivredne proizvode.

    Ne možemo pokleknuti pred ruskom agresijom, niti prihvatiti njene drske pokušaje da silom prekroji granice. Mi smo 500 dana čvrsto ujedinjeni sa Ukrajinom i nastavićemo da to činimo koliko god bude potrebno, poručio je on.

  • “Bahmut. Neprijatelj je uhvaćen u zamku”

    “Bahmut. Neprijatelj je uhvaćen u zamku”

    Ukrajina saopštila da su ukrajinske snage uhvatile “u zamku” ruske trupe u okolini Bahmuta, gde ukrajinske trupe osvajaju položaje u sklopu kontraofanzive.

    Prema ruskim izveštajima, moskovske snage su odbile i zaustavile ukrajinsko napredovanje na istoku i jugu zemlje.

    “Bahmut. Neprijatelj je uhvaćen u zamku”, napisao je na Telegramu komandant kopnene vojske Ukrajine general Oleksandr Sirski.

    Sirski je naveo da je Bahmut potpuno pod ukrajinskom vatrom i da se ruske snage potiskuju sa svojih položaja, preneo je Rojters.

    Ukrajinski brigadni general Oleksandr Tarnavski napisao je da su ruske snage na južnom frontu izgubile oko stotinu vojnika tokom 24 sata.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je prethodno da kontraofanziva napreduje sporije nego što se očekivalo.

    Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruske snage odbile ukrajinske napade u tri dela Donjecke oblasti, uključujuci Kliščivku, žarište sukoba poslednjih dana u blizini Bahmuta.

    Ministarstvo je takođe navelo da su ruske snage osujetile ukrajinske napade na jugu, uključujuci u blizini sela Rivnopil, za koje su ukrajinske snage rekle da su ga zauzele pre dve sedmice.

  • “Ulazak Ukrajine u NATO je apsolutna prijetnja Rusiji”

    “Ulazak Ukrajine u NATO je apsolutna prijetnja Rusiji”

    Eventualni ulazak Ukrajine u NATO imaće veoma negativne posledice po sistem bezbednosti u Evropi i predstavljaće apsolutnu pretnju za Rusiju, izjavio je portparol predsednika Ruje Dmitrij Peskov.

    Na pitanje novinara da prokomentariše izjavu američkog predsjednika DŽozefaa Bajdena da Ukrajina još nije spremna za ulazak u NATO, portparol Kremlja je odgovorio: “Znamo da se među članicama alijanse vode veoma žive diskusije, posebno uoči samit -aNATO-a. Znamo da postoje različite tačke gledišta o ovom pitanju”.

    • Stav Ruske Federacije je apsolutno razumljiv i dosljedan: članstvo Ukrajine u NATO će imati veoma, veoma negativne posledice po cijelokupnu arhitekturu bezbjednosti u Evropi koja je i tako polurazrušena. Ono će predstavljati apsolutnu opasnost, prijetnju za našu zemlju, koje će zahtijevati našu prilično čvrstu i jasnu reakciju – dodao je Peskov.
  • Medvedev: Rusija bi mogla da pogodi ukrajinska nuklearna postrojenja

    Medvedev: Rusija bi mogla da pogodi ukrajinska nuklearna postrojenja

    Rusija bi mogla da pogodi ukrajinska nuklearna postrojenja u istočnoj Evropi ukoliko se potvrdi informacija o pokušaju napada na Smolensku nuklearnu elektranu NATO projektilima, izjavio je danas zamjenik predsjednika Savjeta za bezbjednost Rusije Dmitrij Medvedev.
    “Ukoliko se potvrdi da je bilo pokušaja napada na nuklearnu elektranu Smolensk Desnogorsk raketama NATO-a, biće neophodno razmotriti scenario istovremenog udara Rusije na nuklearne elektrane u južnoj Ukrajini, Rovno i Hmeljnicki, kao i ukrajinska nuklearna postrojenja u istočnoj Evropi”, napisao je Medvedev na Telegramu.

    Prema objavama na nekoliko Telegram kanala ranije danas, ukrajinske trupe pokušale su da izvedu raketni napad na nuklearnu elektranu Smolensk.

    Nuklearna elektrana nalazi se tri kilometra od grada Desnogorska u Smolenskoj oblasti i oko 150 kilometara od grada Smolenska.

    Nuklearna elektrana je na svom Telegram kanalu saopštila da njena dva bloka rade normalno, dok je treći u planiranom remontu, prenio je TASS, navodi Tanjug.

  • Kasetne bombe – više patnje za Ukrajince, nego za bilo koga

    Kasetne bombe – više patnje za Ukrajince, nego za bilo koga

    Slanje kasetnih bombi Ukrajini naneće Ukrajincima više patnje nego bilo ko drugi, izjavio je poslanik Evropskog parlamenta iz Irske Mik Volas, prenosi TASS.

    “Slanje kasetnih bombi za sukob u Ukrajini doneće Ukrajincima više patnje nego bilo kome drugom. Strašno je što su Rusija, Ukrajina i SAD odbile da potpišu Konvenciju UN o zabrani kasetnih bombi 2008. godine”, napisao je Volas na Tviteru.

    Volas je takođe pozvao UN da se umeša u situaciju.

    Naime, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan saopštio je ranije da su “SAD odlučile da prebace kasetnu municiju u Ukrajinu”, čijoj se upotrebi UN protive.

    On je takođe napomenuo da je Kijev Vašingtonu dao pismene garancije za minimiziranje rizika za civile prilikom upotrebe ove vrste municije.

    Portparol Pentagona Patrik Rajder rekao je da ako SAD odluče da Ukrajini obezbede kasetnu municiju (koja je zabranjena u više od 100 zemalja) zbog pretnje koju predstavlja po civile, odlučile bi se za modernije tipove.

    “Bombe čije slanje razmatramo ne uključuju starije varijante kod kojih je nivo neaktivacije eksploziva veći od 2,35 odsto”, rekao je on, dodajući da će Pentagon “pažljivo birati one sa nižim stopama” za koje ima nedavne podatke testiranja.

  • Rusija upozorila Tursku?

    Rusija upozorila Tursku?

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa turskim kolegom Hakanom Fidanom.

    Strane su razmenile mišljenja i o regionalnoj agendi, uključujući i situaciju oko povratka “lidera Azova“ iz Istanbula u Kijev, napominje su u saopštenju.

    “Ankari je skrenuta pažnja na destruktivnost politike nastavka isporuka vojne tehnike kijevskom režimu. Odgovarajući koraci, kako je naglašeno, mogu dovesti samo do negativnih posledica“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

    U razgovoru je pokrenuto i pitanje dalje saradnje kada je u pitanju osiguravanje globalne prehrambene bezbednosti u uslovima nesposobnosti zapadnih država da preduzmu korake neophodne za sprovođenje “paketne inicijative“ generalnog sekretara UN.

    Dvojica ministara takođe su razgovarale o pojedinim aspektima rusko-turske bilateralne saradnje, uključujući raspored predstojećih kontakata. Ministri su takođe potvrdili potrebu da se održi i ojačaju odnosi između Moskve i Ankare, dodaje se u saopštenju.

  • Ništa od Azova na frontu?

    Ništa od Azova na frontu?

    Povratak vođa puka Azov, neonacističke grupe koja je zabranjena u Rusiji, iz Turske u Ukrajinu neće imati značajan uticaj na frontu, već samo medijski efekat.

    To je izjavio savetnik šefa administracije Donjecke Narodne Republike Jan Gagin.

    “Ovi ljudi su već pokazali da se bore loše. Oni neće moći ozbiljno da ojačaju Oružane snage Ukrajine u ofanzivi. Pojačanja neće biti, Ukrajina će dobiti nekoliko fotografija navodnih heroja koji su pokazali neuspehe kao komandanti i vojnici u odbrani Azovstalja”, kaže Gagin.

    Vesti o povratku vođa Azova u Ukrajinu saopštio je juče predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski na Telegramu.

    Zelenski je u petak doputovao u Tursku, gde je razgovarao sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. On je na Telegramu napisao da Denis Prokopenko, Svjatoslav Palamar, Sergej Volinski, Oleg Homenko, Denis Šlega lete za Kijev iz Turske.

  • “Onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”

    “Onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”

    Predsednik SAD Džo Bajden u intervjuu za CNN rekao da Ukrajina još nije spremna za članstvo u NATO.

    Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini mora biti okončan pre nego što Alijansa može razmotriti članstvo ove zemlje u NATO-u.

    On je rekao i da iako je rasprava o skorom članstvu Ukrajine u NATO-u preuranjena, SAD i njeni saveznici u NATO-u će nastaviti da pružaju predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom i njegovim snagama i slati im oružje koje im je potrebno da pokušaju da okončaju rat s Rusijom.

    “Mislim da u NATO-u ne postoji jednoglasnost oko toga da li da uvede Ukrajinu u porodicu NATO-a sada, u ovom trenutku, usred rata”, rekao je Bajden.

    “Na primjer, ako ste to uradili, onda znate, i mislim ono što kažem, mi smo odlučni da branimo svaki pedalj teritorije koja je teritorija NATO-a. To je obaveza koju smo svi preuzeli bez obzira na sve. Ako je rat u toku, onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”, dodao je.

    Bajden je rekao da je detaljno razgovarao sa Zelenskim o tom pitanju i da mu je naglasio da će SAD nastaviti da pružaju sigurnost i oružje za Ukrajinu kao što to čine za Izrael dok se proces odvija.

    “Ali mislim da je preuranjeno reći, da se poziva na glasanje, znate, sada, jer postoje i druge kvalifikacije koje treba ispuniti, uključujući demokratizaciju i neka od tih pitanja”, rekao je Bajden.

  • Otkriven plan: Kad stignemo do Krima…

    Otkriven plan: Kad stignemo do Krima…

    Zelenski izjavio da je ukrajinska vojska, nakon ranijeg usporavanja, nastavila sa akcijom osvajanja oblasti koje su držale ruske snage na jugoistoku zemlje.

    Vojska je “preuzela inicijativu”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i dodao da bi dolazak Ukrajinaca do Krima nateralo ruskog predsednika Vladimira Putina na pregovore.

    U intervjuu za “ABC njuz”, koji je emitovan u nedelju uveče, Zelenski nije negirao tvrdnje “Vašington posta” da su ukrajinski zvaničnici nedavno rekli direktoru CIA Vilijamu Bernsu da je cilj kontraofanzive da se vojska približi Krimu i potom da se Putin primora na razgovore.

    “Apsolutno je jasno, logično retoričko pitanje da onog momenta kada Ukrajina stigne do administrativne granice sa privremeno okupiranim ukrajinskim poluostrvom, Krimom, vrlo je verovatno da će Putin biti primoran na dijalog sa civilizovanim svetom, nasuprot situaciji kakva je bila pre totalne invazije, jer će biti oslabljen”, rekao je Zelenski.

    On je odbacio tvrdnje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je nekoliko puta rekao, da je on na vlasti, da bi okončao rat za 24 sata.

    “Sama želja da se okonča rat je lepa. Ali, ta želja se mora zasnivati na realnosti. Mislim da je jednom Tramp imao tih 24 sata. Bili smo u ratu, ne baš u totalnom ratu, ali je bio konflikt, i mislim da je imao tih 24 sata na raspolaganju, ali je verovatno imao druge prioritete”, napomenuo je Zelenski.

    On je istakao da se Kijev neće odreći svoje teritorije.

    “Ukoliko pričamo o kraju rata, ali da cenu plati Ukrajina, drugim rečima, da se odreknemo naših teritorija, smatram da bi na taj način (aktuelni predsednik SAD) Bajden mogao da završi rat za pet minuta. Ali, na to ne pristajemo”, poručio je Zelenski.

  • Ukrajinci premašili Ruse?

    Ukrajinci premašili Ruse?

    Prema podacima koje je objavio Kelski institut za svetsku ekonomiju, Ukrajina je dobila 471 dodatni tenk od izbijanja rata punog opsega, a 286 treba da stigne.

    Prema Vojnom bilansu za 2023., Ukrajina je početkom godine imala 953 glavna borbena tenka. Prema podacima holandskog otvorenog izvora, Oryx, kijevska vojska izgubila je 558 tenkova.

    Takođe su zarobili 545 tenkova.

    Rusija je pre rata imala otprilike dvostruko više od ukrajinskih zaliha tenkova.

    Vojni bilans je početkom 2023. godine stavio ruske operativne tenkove na 1.800, ali trenutni Oryxov broj gubitaka ruskih tenkova iznosi 2.082 od februara 2022.