VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Stejt department: Prijem Ukrajine u NATO označio bi početak rata sa Rusijom

    Stejt department: Prijem Ukrajine u NATO označio bi početak rata sa Rusijom

    Bilo bi neprikladno primiti Ukrajinu u NATO usred tekućeg sukoba sa Rusijom jer bi ovaj potez značio početak rata sa Rusijom, a američki predsjednik Džozef Bajden je obećao da se to neće dogoditi tokom njegove administracije, rekao je danas portparol Stejt departmenta Metju Miler.

    “Ne bi bilo prikladno primiti Ukrajinu u ovom trenutku u NATO dok je u ratu, to bi onda značilo da bi SAD bile u ratu sa Rusijom, nešto što je predsjednik Bajden jasno stavio do znanja od samog početka, da se neće dogoditi pod njegovim rukovodstvom”, rekao je Miler tokom brifinga za novinare.

    Milerov komentar dolazi nakon završetka prvog dana samita NATO-a u Vilnjusu u Litvaniji, gdje je Alijansa odbila članstvo Kijeva dok se ne ispune određeni uslovi.


    Generalni sekretar Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare ranije danas rekao da nema smisla razgovarati o članstvu Ukrajine u NATO-u ako Kijev ne pobijedi u sukobu koji je u toku.

    Početkom juna Volodimir Zelenski je rekao da se Kijev nada da će dobiti jasan poziv da se pridruži bloku na samitu u Vilnjusu. On je takođe rekao da je ukrajinska vojska razočarana što Ukrajina još nije dobila jasan pozitivan odgovor o pridruživanju i EU i NATO-u.

  • Putin ide u Kinu

    Putin ide u Kinu

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin u oktobru ove godine posetiće Kinu i tom prilikom razgovarati sa liderom te zemlje Si Đinpingom.

    O ovome je saopštio predsednik Kine u razgovoru sa predsednicom Saveta Federacije Rusije Valentinom Matvijenko, koja je ovih dana u poseti Pekingu, rekao je za TASS rekao bivši ambasador Rusije u Kini Andrej Denjisov.

    Si Đinping je tom prilikom izjavio da se zemlja sprema da ugosti ruskog predsednika koji će učestvovati na trećem forumu “Jedan pojas, jedan put”.

    Podsjetimo, ranije ove godine, kineski lider je posetio Moskvu odmah nakon što je još jednom izabran za predsednika Narodne Republike Kine.

    On je tom prilikom izjavio da je produbljivanje saradnje sa Kremljom strateški izbor Kine, a sama poseta ocenjena je kao veoma uspešna.

  • “NATO je u ratu sa Rusijom”

    “NATO je u ratu sa Rusijom”

    NATO je duboko umešan u ukrajinski sukob u Ukrajini, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Da li zaista mislite da NATO nije u ratu sa Rusijom? U stvari, NATO daje svo oružje, borce, plaćenike, instruktore, savetnike i obaveštajne podatke kijevskom režimu. NATO je definitivno uključen u vojne aktivnosti tamo, nema sumnje. NATO je taj koji je doveo kijevski režim dovde“, istakla je Zaharova, prenosi TASS.

    Kako podseća ruska agencija, predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara 2022. najavio specijalnu vojnu operaciju na osnovu zahteva čelnika republika Donbasa usred eskalacije tenzija u regionu, pri čemu su vlasti u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) i Luganskoj Narodnoj Republici (LNR) prijavile neke od najjačih granatiranja do tada.

    Kao odgovor, Zapad je uveo sankcije Rusiji. Pored toga, zapadne zemlje počele su da Ukrajni isporučuju velike količine oružj i vojne opreme, čija se ukupna vrednost trenutno procenjuje u milijardama dolara.

    Kijev je više puta zahtevao da se ukrajinskim snagama obezbedi dodatno naoružanje i naprednija oprema, rakete dugog dometa i avioni.

  • Rusija kreće u proizvodnju litijuma

    Rusija kreće u proizvodnju litijuma

    Rusija ima ogromne rezerve litijuma koji je neophodan za proizvodnju baterija za električna vozila i uskoro će pokrenuti proizvodnju ovog metala.

    “Rusija će u potpunosti pokriti svoju domaću potražnju za retkim zemnim metalima do 2030. godine, dok će industrijske potrebe za litijumom biti zadovoljene još ranije“, izjavio je potpredsednik ruske vlade Denis Manturov.

    U intervjuu novinskoj agenciji Interfaks, Manturov je istakao da Rusija poseduje jedne od najvećih svetskih rezervi minerala, uključujući retke i retke zemne metale.

    “Mi smo drugi u svetu posle Kine. Domaća sirovinska baza je sposobna da zadovolji sadašnje i buduće potrebe ruske industrije, uključujući puštanje u rad novih ležišta i izgradnju najkompletnijeg ciklusa prerade sirovina“, rekao je Manturov koji na čelu Ministarstva industrije i trgovine, prenosi Interfaks.

    Rusija će staviti fokus na proizvodnju litijuma jer zemlja želi da postane jedan od vodećih svetskih proizvođača “belog zlata“ i “nema problema sa preradom“ metala, rekao je ruski zvaničnik, prenosi Bizportal.

    “Imamo neophodne kapacitete za preradu litijuma u ​​nekoliko fabrika. Ukupan obim proizvodnje litijuma će u potpunosti pokriti domaću tražnju do 2025. godine, a do 2030. godine biće dovoljno količina i za izvoz“, naveo je potpredsednik ruske vlade.

    Potražnja za litijumom raste iz godine u godinu širom sveta, jer se koristi za proizvodnju baterija koje su od vitalnog značaja za većinu potrošačke elektronike i električnih vozila.

    Ujedinjene nacije smatraju litijum “stubom ekonomije bez fosilnih goriva“ jer se očekuje da će biti primarni način skladištenja energije u čistim energetskim mrežama budućnosti.

  • Peskov: Odluka Francuske o slanju raketa dugog dometa Ukrajini je pogrešna

    Peskov: Odluka Francuske o slanju raketa dugog dometa Ukrajini je pogrešna

    Odluka Francuske da pošalje Ukrajini rakete dugog dometa je pogrešna i prepuna posljedica po ukrajinsku stranu, izjavio je danas portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov.

    On je dodao da ostaje da se vidi o kom dometu je riječ, prenose RIA Novosti.

    • Sa naše tačke gledišta, ovo je pogrešna odluka, prepuna posljedica po ukrajinsku stranu jer će nas to, naravno, primorati da preduzmemo kontramjere – rekao je Peskov, prenose RIA Novosti.

    Peskov je rekao da odluka Pariza neće uticati na tok “specijalne vojne operacije”.

    • Јoš jednom ponavljamo principijelan pristup takvim odlukama: ove odluke ne mogu da utiču na tok događaja u okviru specijalne vojne operacije. One mogu samo da učine težom sudbinu kijevskog režima – dodao je Peskov.

    Predsjednik Francuske Emanuel Makron izjavio je prethodno u Vilnjusu da će Pariz dati Ukrajini rakete dugog dometa, ne precizirajući o kojim raketama je riječ.

  • “Da budem iskren, Ukrajinci su ga digli u vazduh”

    “Da budem iskren, Ukrajinci su ga digli u vazduh”

    Ukrajina stoji iza dizanja u vazduh gasovoda “Severni tok”, rekao je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

    On je to rekao u intervjuu ruskim šaljivdžijama koji su se predstavili kao Vladimir Zelenski.Video snimak razgovora objavljen je na Telegram kanalu prankera Vovana i Leksusa, koji su u ime Zelenskog pitali Kisindžera ko stoji iza napada na “Severni tok”. “Da budem iskren, mislio sam da si to ti. Ali nisam vas krivio za to. Ne bih rekao da je to kritika”, rekao je Kisindžer. U razgovoru sa prankerima, on je priznao da je predsedniku SSSR Mihailu Gorbačovu zaista obećano da se NATO neće širiti na istok, ali je to bilo usmeno obećanje, koje nigde nije zabeleženo. Dakle, nije bilo formalne obaveze – to je bilo lično obećanje državnog sekretara Džejmsa Bejkera, istakao je on.

  • “U Evropi će uskoro shvatiti da pobjeda Kijeva nije moguća”

    “U Evropi će uskoro shvatiti da pobjeda Kijeva nije moguća”

    Evropljanima je sve jasnija činjenica da pobeda Kijeva nije moguća, izjavio je Sputnjiku šef ruske delegacije na pregovorima u Beču za pitanja vojne bezbednosti i kontrolu naoružanja Konstantin Gavrilov.

    “Naši sagovornici u Beču navode da među Evropljanima postoji razumevanje da Ukrajina neće moći da lako pobedi i da je pobeda, u principu, nemoguća. Oni priznaju moć i organizovanost ruske vojske, koja je na bojnim poljima stekla kolosalno borbeno iskustvo”, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, situaciju se za “natovce” pogoršava i time što je njihov vojno-industrijski kompleks u padu.

    “Oni su već isporučili Ukrajini sve rezerve PVO sistema ‘stringer’ i ‘džavelin’, skladišta su prazna i kako bi se ona napunila biće potrebne godine, a to nikako ne ide na ruku iscrpljenim evropskim skladištima i proizvodnji granata”, pojasnio je ruski diplomata.

    Moskva je više puta upozoravala zapadne zemlje da isporuke oružja Ukrajini ništa ne menjaju i samo odugovlače konflikt.

    Kako je istakao ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, SAD i NATO direktno učestvuju u tom sukobu ne samo isporukama oružja već i u obukama vojnika.

  • “Moramo konačno objaviti, osnovni akt Rusija – NATO je mrtav”

    “Moramo konačno objaviti, osnovni akt Rusija – NATO je mrtav”

    NATO bi trebalo da odustane od ograničenja vezanih za raspoređivanje vojnih baza u zemljama na istočnom krilu, rekao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.

    Lider zemlje koja je ove godine domaćin samita Alijanse rekao je u intervjuu za “Tajms” da “pošto Rusija preduzima aktivne korake za raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji – a imamo sve dokaze da se to dešava – moramo konačno objaviti mrtvim ovaj osnovni akt Rusija-NATO“.

    U aktu, koji je potpisan 1997. godine, stoji: “NATO potvrđuje da će, u sadašnjim i budućim bezbednosnim uslovima, alijansa svoje kolektivne odbrambene i druge zadatke obavljati kroz obezbeđivanje neophodne kompatabilnosti, integracije i sposobnosti unapređenja, a ne kroz dodatno trajno raspoređivanje značajne borbene snage“.

    Osim toga, u dokumentu se kaže da se blok i zemlja međusobno ne smatraju protivnicima.

    Nauseda je pozvao zapadne zemlje da budu jake, jer je to “najbolje odvraćanje“,ne možete pokazati svoj strah od predsednika Vladimira Putina, inače će dobiti “signale ranjivosti“ Zapada.

    NATO je već počeo da jača svoj istočni bok: prošle godine, nakon početka ruske specijalne operacije, Alijansa je poslala borbene grupe u Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Slovačku, pored onih koje su već u baltičkim državama i Poljskoj. Kako navodi Tajms, ove jedinice su raspoređene na rotacionoj osnovi zbog akta Rusija-NATO, preneo je Sputnjik.

  • Makron: Francuska će Ukrajini dati rakete dugog dometa

    Makron: Francuska će Ukrajini dati rakete dugog dometa

    Francuska će početi da snabdjeva Ukrajinu raketama dugog dometa kako bi mogla da se brani, izjavio je danas predsjednik Francuske Emanuel Makron.

    On je po dolasku na samit NATO-a u Vilnjusu u Litvaniji odbio da iznese detalje o tome koliko i kojih projektila će biti dato Ukrajini.

    „Odlučio sam da povećam isporuke oružja i opreme koja bi omogućila Ukrajincima da imaju kapacitet da udare duboko, uz zadržavanje naše doktrine da dozvolimo Ukrajini da brani svoju teritoriju“, rekao je Makron.

    U Viljnusu se danas i sutra održava samit NATO-a, a jedna od glavnih tema je situacija u Ukrajini, prenosi Tanjug.

  • Zaharova o NATO samitu: Živopisan performans u znak podrške Ukrajini

    Zaharova o NATO samitu: Živopisan performans u znak podrške Ukrajini

    Portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, Marija Zaharova oglasila se dajući osvrt na samit NATO-a koji počinje danas u Litvaniji, na kojem će biti govora i o Ukrajini.

    “Na predstojećem samitu NATO-a u Viljnusu biće priređen živopisan performans u znak podrške Ukrajini. U najgoroj tradiciji zapadnih manipulacija i sa javnošću i sa svojim štićenicima, biće priređena živopisna predstava” rekla je Zaharova u emisiji “Big Game” na Prvom kanalu, komentarišući samit u Viljnusu, prenosi “RIA novosti”.

    Dodala je:

    “U toku je masovna orkestrirana obuka, ministri finske vlade snimaju solo za violončelo u znak podrške Ukrajini” rekla je ona, prenosi “RIA novosti”.

    Zaharova je napomenula da se uoči samita najavljuju nove isporuke pomoći Ukrajini i preduzimaju različiti PR potezi, kako bi se prikazalo određeno stanje “kijevskog režima na površini”.

    Samit NATO-a biće održan od 11. do 12. jula u Viljnusu i okupiće lidere svih zemalja Alijanse, uključujući predsjednika SAD, Džoa Bajdena, prenosi “Avaz”.

    Podsjetimo, ranije je američki savjetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Salivan rekao da Ukrajina neće postati članica NATO-a na predstojećem samitu.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je 19. juna da na samitu u Viljnusu saveznici neće razgovarati o zvaničnom pozivu Ukrajini za pristupanje tom vojnom savezu, već će se konsultovati o tome koje odluke mogu približiti Kijev članstvu u NATO.