VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Bajden: Rusija već počela da se miješa u izbore u SAD

    Bajden: Rusija već počela da se miješa u izbore u SAD

    Predsjednik SAD Džozef Bajden izjavio je danas da su on i ostali NATO lideri pokazali da je vojna alijansa ostala “ujedinjenija neko ikada”, dodajući da će se Ukrajina priključiti NATO, ali i da je Rusija “već počela da se miješa u američke izbore”, zakazane za novembar 2024. godine.

    On je dodao da nema realne osnove da ruski predsjednik Vladimir Putin iskoristi nuklearno oružje, kao i da je “Putin već izgubio rat u Ukrajini”, ali i da će Putin na kraju shvatiti da nije u interesu Rusije da nastavlja rat.

    Kada je riječ o priključivanju novih članica NATO, Bajden je rekao da će priključivanje Švedske i Finske “načiniti svijet bezbjednijim”, dok, što se tiče Ukrajine, moraće da sačeka kraj rata.

    “Niko ne može da se priključi Alijansi dok je u ratu, jer bi to garantovalo treći svjetski rat. Ipak, Rusija ne može da održava rat u Ukrajini godinama”, rekao je Bajden, prenio je Rojters.

    Bajden se u toku dana sastao sa liderima ostalih nordijskih zemalja, uključujući Švedsku, Norvešku, Dansku i Island.

    U razgovoru sa evropskim liderima poručio je da je “mir i bezbjednost u Evropi ključan za američki narod”, kao i da će SAD i saveznici braniti svaki pedalj teritorije Alijanse, uključujući i Finsku.

  • Putin: Strani tenkovi gore bolje od vozila sovjetske proizvodnje

    Putin: Strani tenkovi gore bolje od vozila sovjetske proizvodnje

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da nove isporuke oružja Ukrajini neće ništa promijeniti na bojnom polju, već će samo dodatno eskalirati sukob.

    Putin je u obraćanju na televiziji, nakon završetka samita NATO-a u Viljnusu u utorak i srijedu, istakao da će tenkovi koje zapadne sile budu poslale Ukrajini biti “prioritetne mete” za ruske snage na frontu.

    “Strani tenkovi gore bolje od vozila sovjetske proizvodnje”, rekao je Putin, a prenosi RIA.

    Kako prenosi Rojters, Putin je ponovio da se protivi ulasku Ukrajine u Alijansu, uz objašnjenje da bi to ugrozilo bezbjednost Rusije.

    Govoreći o produženju sporazuma o izvozu žita Crni morem, on je rekao da bi Rusija mogla da se povuče iz crnomorskog sporazuma o žitu dok druge strane ne ispune svoja obećanja, prenosi Tanjug.

    Sporazum, koji omogućava bezbjedan izvoz ukrajinskog žita i đubriva iz crnomorskih luka, ističe sljedećeg ponedjeljka, podsjeća Rojters.

    Moskva je više puta zaprijetila da će blokirati svoje produženje zbog aspekata njegove primjene koji utiču na izvoz iz Rusije.

    Putin je istakao da je Rusija u kontaktu sa UN po tom pitanju, ali je rekao i da nije video poruku koju mu je poslao generalni sekretar UN Antonio Gutereš, u kojoj se predlaže kompormis kako bi se produžio sporazum.

  • Wagnerovci predaju oružje ruskoj vojsci: Impresivan arsenal uključuje i tenkove

    Wagnerovci predaju oružje ruskoj vojsci: Impresivan arsenal uključuje i tenkove

    Plaćenička grupa Wagner predala je ogromne količine teškog naoružanja, vojne opreme, te više hiljada tona municije ruskom ministarstvu odbrane.

    Wagnerovci su predali čak i svoje tenkove T-90 i T-80, višecjevne raketne bacače i razna artiljerijska sredstva prenio je glasnogovornik ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

    Dodatno, predano je i preko 2.500 tona različitog streljiva i 20.000 komada vatrenog oružja. Također je objavljen video snimak tog naoružanja. Sva vojna oprema će biti servisirana i iskorištena, poruka je iz ministarstva.

    Lider Wagnera, Jevgenij Prigožin, digao je pobunu protiv Kremlja prošlog mjeseca. Pobuna je okončana 24. juna kada su njegove snage bile manje od 200 kilometara udaljene od Moskve nakon posredovanja bjeloruskog predsjednika Aleksandra Lukašenka. On i njegovi borci su dobili imunitet od progona. Nekoliko dana kasnije Prigožin se sastao i sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, nije poznato šta je dogovoreno, ali je moguće da je predaja oružja jedna od stavki dogovora.
    Razmjena oružja se odvija dok se više od 30 svjetskih vođa iz zemalja članica NATO-a okupilo u Litvaniji, u gradu Vilniusu, na dvodnevnom summitu.

  • Bajden: Putin se kladio

    Bajden: Putin se kladio

    Američki predsednik Džo Bajden optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da ima “očajničku žudnju za zemljom i moći”.

    On je, obraćajući se na kraju dvodnevnoj samita NATO u Viljnusu, istakao da NATO, predvođen SAD-om, neće posustati u podršci Ukrajini protiv ruske agresije.

    Bajden, kom je NATO bez podela jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta, poručio je da je Putin jako potcenio odlučnost vojnog saveza.

    “NATO je jači, energičniji i, da, ujedinjeniji nego ikad u svojoj istoriji. Zaista, vitalniji je za našu zajedničku budućnost. Nije se to dogodilo slučajno, nije bilo neizbežno”, rekao je Bajden hiljadama ljudi na Univerzitetu u Viljniusu.

    “Kada su Putin i njegova očajnička žudnja za zemljom i moći pokrenuli svoj brutalni rat protiv Ukrajine, kladio se da će se NATO raspasti. Mislio je da će se NATO raspasti. Mislio je da će se naše jedinstvo razbiti na prvom testu, mislio je da će demokratski lideri biti slabi, ali bio je u krivu”, dodao je.

  • Na ivici rata – nestaće

    Na ivici rata – nestaće

    Savet Ukrajina-NATO prestaće da postoji, jer će jedna od strana nestati, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    Zvaničnik je na svom Tviter nalogu podsetio da je 2002. godine bio formiran analogan Savet Rusija-NATO i da je “svima poznato kako se to završilo”.

    “Ovoga puta sve će se završiti drugačije. Savet će prestati da postoji, jer će jedna od strana nestati”, poručio je Medvedev.

    On je takođe istakao da se Rusija i Alijansa sada nalaze na ivici rata, odnosno, preciznije, iza ivice.

    Prethodno je na samitu NATO u Vilnjusu generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg objavio da su saveznici usvojili paket višegodišnje podrške Kijevu od tri elementa u cilju približenja Ukrajine članstvu u NATO.

    Prema njegovim rečima, paket uključuje pomoć u prelasku ukrajinske vojske na NATO standarde, stvaranje formata Ukrajina-NATO u kome će Ukrajina biti ravnopravna sa članicama Alijanse, kao i ukidanje standardnog plana pridruženja NATO.

  • Moskva: Alijansa se vraća “hladnoratovskim šemama”

    Moskva: Alijansa se vraća “hladnoratovskim šemama”

    Posljednji samit NATO pokazao je da se zapadna Alijansa vraća “hladnoratovskim šemama”, saopštilo je večeras rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

    U saopštenju se navodi da je Kremlj spreman da odgovori na prijetnje korištenjem svih neophodnih sredstava.

    “Rezultati samita u Vilnjusu biće pažljivo analizirani. Uzimajući u obzir identifikovane izazove i prijetnje po bezbjednost i interese Rusije, reagovaćemo blagovremeno i na odgovarajući način, koristeći sva sredstva i metode koji su nam na raspolaganju”, navodi se u saopštenju, prenosi Srna.

    Ministarstvo ističe da će Rusija, pored već donijetih odluka, nastaviti da jača vojnu organizaciju i sistem odbrane zemlje.

    “Rezultati pokazuju da se organizacija konačno vratila hladnoratovskim šemama, samo sada radi zaštite ‘naših milijardu ljudi’ od drugog dijela čovječanstva i na osnovu ideologije podjele svijeta na ‘demokratije i autokratije'”, navodi se u saopštenju Ministarstva.

    U saopštenju se dodaje da NATO dosljedno snižava prag za upotrebu sile i jača nuklearnu komponentu u vojnom planiranju.

    U saopštenju se navodi da Ukrajina ima ulogu “glavnog potrošnog materijala” u hibridnom ratu NATO-a protiv Rusije.

  • Razgovarali šef CIA i šef ruske službe

    Razgovarali šef CIA i šef ruske službe

    Šef ruske spoljno-obaveštajne službe Sergej Nariškin obavio je krajem juna jednosatni telefonski razgovor sa šefom CIA Vilijamom Bernsom.

    Tokom razgovora su razmenili mišljenje o situaciji u Ukrajini.

    “Zaista je razgovor vođen krajem prošlog meseca. Povod za telefonski razgovor američkog kolege, kako ja ocenjujem, bili su događaji od 24. juna”, rekao je Nariškin ruskim medijima.

    Po njegovom mišljenju, ova tema je bila više izgovor za Bernsa.

    “Zato što je glavni deo razgovora bio usmeren na razgovore o temi i događajima oko Ukrajine. Razmatrali smo šta da se radi sa Ukrajinom”, nastavio je on.

    Prema rečima direktora Spoljno-obaveštajne službe, razgovor je trajao “oko sat vremena”.

    Nariškin je rekao da bi uslovi za pregovore o Ukrajini još trebalo da sazru.

    “Prirodno je da će pre ili kasnije biti mogući pregovori, jer svaki sukob, uključujući i oružani, završava se pregovorima, ali uslovi za njih još moraju da sazru”, rekao je direktor Spoljno-obaveštajne službe.

  • Umoriće se od rata

    Umoriće se od rata

    Češki predsednik Petr Pavel rekao je da ukrajinske snage imaju mogućnost da ove godine vrate što veći deo teritorije jer će biti sve teže sprovoditi operacije.

    Kako je rekao za Sky News, saveznici će se postepeno “umoriti od rata”.

    Govoreći na marginama velikog samita NATO-a u Vilnjusu, Pavel je istakao da će niz važnih izbora sledeće godine stvoriti “potpuno drugačiju situaciju”.

    Tvrdi da su saveznici ove nedelje poslali jasnu poruku da Ukrajina može da započne proces ulaska u NATO čim se njen rat s Rusijom završi. Smatra da bi “u idealnom svetu” pobeda Ukrajine bila definisana potpunim oslobađanjem teritorije.

    “Realno, mislim da će situacija izgledati malo drugačije i da će Ukrajina biti spremna za pregovore jednom kad potroši sve mogućnosti za napredovanje”, kazao je.

    Veruje kako će i ruska strana u jednom trenutku početi da razmišlja o mirovnim pregovorima.

    “Prirodno je da podrška s vremenom nestaje”

    “Ako Rusija ne bude videla nikakve šanse za dalji napredak, biće to početak pregovora jer bi druga opcija bila zamrznuti sukob koji neće služiti nijednoj strani. Dakle, ono čemu Ukrajina sada teži je da dobije kontrolu nad što je više moguće teritorija do kraja ove godine jer tada ćemo imati potpuno drugačiju situaciju”, dodao je.

    Uveren je da bi Ukrajincima bilo “mnogo teže da obnove snage za još jednu potencijalnu protivofanzivu”.

    Predviđa kako će “spremnost zemalja koje podržavaju (Ukrajinu) opasti jer je, uz umor od rata, prirodna pojava da podrška s vremenom nestaje”.

  • “Zapad je kriv”

    “Zapad je kriv”

    Kijev nije dobio dovoljnu vojnu pomoć od Zapada da bi uspeo u kontraofanzivi protiv Rusije, tvrdi se u zajedničkoj istrazi koju je objavio ukrajinski list.Neke zemlje članice EU bile su previše spore i sebične da proizvedu i isporuče dovoljno municije, pokazala je istraga koju je finansirao Brisel, prenosi “RT internešenel”.

    Ovaj izveštaj je objavilo nekoliko medijskih organizacija, uključujući onlajn novine “Kijev indipendent”. U izveštaju su detaljno opisani problemi sa kojima se suočavaju ukrajinske trupe. Nedostatak municije je ključni faktor koji je Rusiji omogućio superiornost u artiljeriji, tvrdi se u ovom izveštaju.

    Prošle godine, pre izbijanja sukoba, Kijev je pokušao da poveća proizvodnju granata prema sovjetskim standardima, ali su ovi napori osujećeni zbog korupcije i loših standarda proizvodnje.

    Strane zalihe, koje su obezbedile SAD i njihovi saveznici, donele su niz novih problema. Zapadne zemlje su ostale bez sovjetskih zaliha i iscrple su rezerve municije po standardima NATO-a. Pregledom inventara NATO-a u novembru utvrđeni su nedostaci kod dva kalibra granata koje Ukrajina najviše koristi.

    Francuska stavlja sopstvene ispred interesa Ukrajine
    “Neke zemlje članice EU nisu imale pojma koliko zaliha imaju i morale su da municiju broje ručno”, rekao je jedan zvaničnik.

    EU sporo povećava vojnu proizvodnju i još ne može da ispuni zahteve Kijeva, navodi se u istrazi.

    “Ukrajina koristi pet puta više municije nego što su članice EU u stanju da proizvedu”, zaključuje se u izveštaju.

    Izveštaj posebno proziva francuskog predsednika Emanuela Makrona da stavlja “interese svoje države ispred interesa Ukrajine”

    “Francuska politika je slična američkoj. Prvo se pobrinemo za svoje zalihe, a tek onda pomažemo drugima”, objasnio je jedan francuski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.

    Sve u svemu, “nacionalni protekcionizam, pogrešne procene i neodlučnost među zemljama EU omeli su blok u pronalaženju brzog i kolektivnog odgovora na nestašicu municije u Ukrajini”, navodi se u ovom izveštaju.

    Ukrajinski vojnici rekli su istražiteljima da imaju problema sa kompatibilnošću sa evropskim zalihama.

    Drugi su se žalili da mnogim zapadnim oružjima nedostaju napredni sistemi gađanja, koji bi mogli da spreče rasipanje municije.

    Ukrajinski zvaničnici su prethodno krivili nedovoljnu pomoć Zapada za neuspeh u sprovođenju kontraofanzive protiv Rusije.

    U izveštaju koji je objavio “Kijev indipendent” zaključuje se da Kijev jednostavno nema dovoljno sredstava da ispuni “velika svetska očekivanja” od operacije.

  • Napali su kasetnom municijom?

    Napali su kasetnom municijom?

    Tokmak, ukrajinski grad u Zaporoškoj oblasti, koji su okupirali Rusi, gađan je kasetnom municijom, saopštile su hitne službe oblasti.

    “U 17:15 militanti nacističkog režima u Kijevu granatirali su Tokmak. Prema preliminarnim informacijama, neprijatelj je upotrebio kasetnu municiju“, navodi se u saopštenju, prenose mediji.

    Podsetimo, predsednik SAD Džozef Bajden doneo je odluku da pošalje kasetnu municiju Ukrajini.

    SAD su prošle nedelje saopštile da će, u okviru bezbednosnog paketa u vrednosti od 800 miliona dolara, Ukrajini poslati kasetnu municiju, koja je konvencijom zabranjena u više od 100 zemalja.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je danas da bi Rusija mogla da bude prinuđena da upotrebi “slično oružje” protiv Ukrajine, kojoj će Sjedinjene Američke Države poslati kasetnu municiju.