VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Saobraćaj zaustavljen na Krimskom mostu, jedna osoba poginula

    Saobraćaj zaustavljen na Krimskom mostu, jedna osoba poginula

    Dvije osobe su poginule, a jedna osoba, djevojčica, zadobila je teške povrijede prilikom nesreće koja se ovog jutra desila na Krimskom mostu, javljaju ruski mediji.

    Prema podacima lokalnih zdravstvenih ustanova, hitne službe pripremaju djevojčicu za prebacivanje u obližnje medicinske ustanove. Guverner Belgorodske oblasti u Rusiji javio je da su poginula lica, zapravo, roditelji djevojčice. Porodica je iz pomenute Belgorodske oblasti.

    U međuvremenu, veliki broj Telegram kanala javlja da je incident na mostu vrlo moguće posljedica terorističkog napada Ukrajine.

    Iako ruske vlasti nisu zvanično potvrdile ovu informaciju, Glavna obavještajna uprava Ukrajine prokomentarisala je situaciju riječima da je konstrukcija mosta bila suvišna, potvrđujući indirektno da je nesreća mogla biti izazvana namjerno, i da iza svega stoji Kijev, prenose ruski mediji.

    Saobraćaj na mostu je privremeno zaustavljen.

    Vlasti pozivaju građane da se uzdrže od prolaska preko mosta, a turiste da ostanu u hotelima. Zvaničnici poluostrva dodaju da Krim ima neophodne zalihe prehrambenih namirnica, industrijske robe i goriva, te da nema potrebe za panikom.

  • Putin potpisao dekret: Odobrena privremena nacionalizacija imovine stranih kompanija

    Putin potpisao dekret: Odobrena privremena nacionalizacija imovine stranih kompanija

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je potpisao dekret kojim se uvodi privremena državna kontrola imovine stranih preduzeća koja proizvode prehrambene proizvode.

    Dionice kompanija “Danone Rusija” i “Baltika” koje se nalaze u stranom vlasništvu privremeno su prebačene Saveznoj agenciji za upravljanje imovinom, nakon što je ruski predsjednik potpisao dekret, prenose “RIA Novosti”.

    Dionice kompanije “Danone Rusija” nalaze se u vlasništvu francuskog prehrambenog giganta “Danone”, dok se “Baltika” nalazi u vlasništvu švedske podružnice danskog “Karlberga”.

    “Danone” je u oktobru najavio da će se odreći kontrole nad proizvodnjom mlječnih proizvoda u Rusiji – u zamenu za očuvanje 25 odsto vlasničkog udjela i mjesto u izvršnom odboru kompanije.

    Očekivalo se da bi taj proces mogao da traje više mjeseci, ali je u junu 2023. godine postalo jasno da on neće biti okončan prije iduće godine.

    Ljudi upoznati sa detaljima pregovora tvrde da je “Danone” namjerno odugovlačio sa postizanjem končanog sporazuma, zato što ta kompanije ne želi da napusti rusko tržište, pišu “RIA Novosti”.

    “Danone” u Rusiji posjeduje 13 fabrika, u kojima je zaposleno oko 7.200 zaposlenih i koje toj kompaniji donose oko pet odsto ukupnih godišnjih prihoda.

    Danski proizvođač piva “Karlsberg” je u martu prošle godine najavio da će obustaviti ulaganja u Rusiju, da bi kasnije istog mjeseca objavio da planira i prodaju svoje imovine u toj zemlji.

    “Karlsberg” je u junu prošle godine saopštio da da je pronašao novog investitora za “Baltiku”, ali je ta kompanija nastavila da upravlja poslovanjem preduzeća u Rusiji tok sporazum ne bude zaključen.

  • Putin: Nisu ispunjene obaveze iz sporazuma o izvozu žita

    Putin: Nisu ispunjene obaveze iz sporazuma o izvozu žita

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da nisu uklonjene prepreke za izvoz ruske hrane i đubriva što je predviđeno Sporazumom o izvozu žita iz ukrajinskih luka u Crnom moru, saopšteno je iz Kremlja.

    Putin je u telefonskom razgovoru sa predsjednikom Južnoafričke Republike Sirilom Ramafozom rekao da nisu ispunjene obaveze navedene u memorandumu između UN i Rusije za uklanjanje prepreka za izvoz ruske hrane i đubriva.

    U saopštenju se navodi da su oba lidera potvrdila namjeru za jačanje saradnje u raznim sektorima.

    Sporazum o žitu je sredinom maja produžen do 17. jula bez ikakvih promjena.

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da će Moskva blokirati produžetak Sporazuma ako ne bude riješena njena zabrinutost u vezi sa primjenom klauzula o izvozu ruskih poljoprivrednih proizvoda.

  • Zaharova: Moskva osudila pokušaj Kijeva da napadne rusku nukleraku

    Zaharova: Moskva osudila pokušaj Kijeva da napadne rusku nukleraku

    Moskva je osudila planove Kijeva da upotrijebi terorističke metode protiv ruskih nuklearnih elektrana koje mogu izazvati nuklearnu katastrofu velikih razmjera u Evropi, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Ona je ovo navela u saopštenju koje je izdato nakon ukrajinskog napada dronom na grad Kurčatov, koji se nalazi u blizini nuklearne elektrane Kursk, prenio je TASS.

    “Odlučno osuđujemo zlonamjerne planove Ukrajine da aktivno koristi terorističke metode protiv ruskih nuklearnih elektrana, što može dovesti do nuklearne katastrofe velikih razmjera u Evropi, navela je Zaharova.

    Ona je pozvala međunarodnu zajednicu i rukovodstvo Međunarodne agencije za atomsku energiju IAEA i UN da obrate pažnju na neodgovorno ponašanje Kijeva i oštro ga osude.

    Zaharova istakla da je kijevski režim krenuo putem terorizma i da je vjerovatna meta ukrajinske provokacije dronovima 14. jula bila je nuklearna elektrana Kursk.

    “U gradu Kurčatov u Kurskoj oblasti, gdje se nalazi nuklearna elektrana Kursk, 14. jula je pala i eksplodirala bespilotna letjelica. Zahvaljujući dobro koordinisanoj operaciji snaga PVO koje štite stanicu, kritično važna mjesta nisu oštećena. Niko nije povrijeđen”, naglasila je ona.

    Prema njenim riječima, vjerovatna meta nove ukrajinske provokacije bila je upravo nuklearna elektrana, što opet svjedoči da je kijevski režim krenuo putem metoda nuklearnog terorizma.

  • Zelenski: Pratimo sigurnosnu situaciju u Bjelorusiji, Rusija nastoji zaustaviti kontraofanzivu

    Zelenski: Pratimo sigurnosnu situaciju u Bjelorusiji, Rusija nastoji zaustaviti kontraofanzivu

    Ukrajinski predsjednik Volodomir Zelenski upozorio je svoju zemlju da Rusija ulaže sve raspoložive resurse u vojnu kampanju kako bi zaustavila kontraofanzivu kijevskih trupa.

    Komentari Zelenskog su uslijedili nakon što su ukrajinski zvaničnici ponovo priznali da operacija Ukrajine za potiskivanje ruskih snaga napreduje mnogo sporijim tempom nego što su očekivali.

    “Svi moramo vrlo jasno shvatiti, što je jasnije moguće, da ruske snage ulažu sve što mogu da zaustave naše ratnike”, rekao je Zelenski u svom večernjem obraćanju zemlji.

    Zelenski je također rekai da je dobio važan izvjeptaj o sigurosnoj situaciji u Bjelorusiji, koju pomno prati, iako nema velikih prijetnji trenutno,

    “Naš fokus je na liniji fronta”, rekao je Zelenski.

    Komentar ukrajinskog predsjednika o Bjelorusiji uslijedio je kada su se pojavile vijesti da je ruska paćenička grupa Wagner postigla dogovor o obuci bjeloruskih trupa.

    Ukrajinski general Oleksandr Tarnavskyi, komandant ukrajinskih snaga na jugu, rekao je nakon sastanka sa Zelenskim da njegove trupe “sistematski pomiču neprijatelje sa svojih položaja”.

  • “Zelenski i njegovi oficiri su u očaju”

    “Zelenski i njegovi oficiri su u očaju”

    Oružane snage Ukrajine izgubile su 26.000 vojnika tokom svoje propale kontraofanzive, a kijevski režim to pokušava da sakrije.

    To je izjavio bivši savetnik šefa Pentagona, pukovnik Daglas Mekgregor.

    “Ukrajinci su izgubili 26.000 ljudi (poginulih), a verovatno je isto toliko ranjeno”, rekao je Megregor u intervjuu političkom analitičaru Majklu Sevidžu.

    Kako ocenjuje, gubici ukrajinskih snaga tokom kontraofanzive su katastrofalni, a kijevski režim bezuspešno pokušava da sakrije tu neprijatnu istinu od celog sveta.

    “Zelenski i njegovi oficiri su u očaju. Oni shvataju da su već izgubili, a od njihovih Oružanih snaga neće ostati ništa”, istakao je pukovnik.

    On zaključuje da ukrajinskom predsedniku preostaje samo da se nada da će ga “učešće neke treće strane u sukobu” izbaviti iz ove užasne situacije.

    Podsetimo, ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu saopštio je ranije ove sedmice da je ukrajinska vojska od početka kontraofanzive izgubila preko 26.000 vojnika i 3.000 komada različitog naoružanja.

  • Kenedi Mlađi: Bajdden potpisao izvršnu naredbu o mobilizaciji, sprema se za kopneni rat s Rusijom

    Kenedi Mlađi: Bajdden potpisao izvršnu naredbu o mobilizaciji, sprema se za kopneni rat s Rusijom

    Predsjednik Joe Biden izdao je izvršnu naredbu kojom se odobrava mobilizacija odabranih američkih rezervnih snaga do 3.000 pripadnika, čime se pojačavaju oružane snage u podršci operaciji Atlantic Resolve, no predsjednički kandidat Demokratske stranke Robert F. Kennedy Mlađi tvrdi da se iza toga krije dublji razlog.

    “Predsjednik Biden je upravo pozvao 3.000 rezervista da pojačaju američke trupe u Evropi u okviru operacije “Atlantska riješenost (Atlantic Resolve). Želim da ljudi shvate o čemu se radi u ovoj mobilizaciji trupa. Riječ je o pripremama za kopneni rat sa Rusijom”, naveo je Kennedy na Twitteru.

    Inače, ova će operacija biti označena kao operacija za nepredviđene situacije, rekao je general-pukovnik vojske Douglas A. Sims II, direktor operacija Zajedničkog stožera, tokom jučerašnjeg brifinga za novinare.
    “Ova izvršna naredba ponovno potvrđuje nepokolebljivu podršku i predanost odbrani istočnog krila NATO-a u jeku ruskog nezakonitog i neizazvanog rata protiv Ukrajine”, rekao je Sims.

    Evropsko zapovjedništvo SAD-a priprema se koristiti ovu novu ovlast u nastavku američke predanosti NATO-ovoj kolektivnoj sigurnosti, izjavio je glasnogovornik Eucoma, mornarički kapetan Bill Speaks u saopćenju za javnost.

    “Ove će vlasti osigurati dugoročnu otpornost Eucomove kontinuirane povećane razine prisutnosti i operacija. To neće promijeniti trenutne razine snaga u Evropi”, rekao je Speaks. Ove nove ovlasti važna su demonstracija predanosti SAD-a saveznicima i partnerima i pružaju Eucomu veću fleksibilnost za pružanje ključnih prava snagama koje podupiru te obveze”, rekao je Speaks.

    Dajući trenutnu procjenu borbi u Ukrajini, Sims je rekao da su borbe teške.

    Unatoč pucanju na njih, bombardiranju i suočavanju s dobro ukopanom ruskom odbranom na teškom terenu, ukrajinske snage obavljaju izvanredan posao sa svojom novom opremom i tehnikama, rekao je.

  • Ukrajinci priznali

    Ukrajinci priznali

    Ukrajina je danas priznala da njene trupe ne napreduju baš brzo u kontraofanzivi na istoku i jugu zemlje.

    Šef Kancelarije predsednika Ukrajine Andrij Jermak rekao je novinarima da su imali teške bitke, ali da zapadni saveznici ne vrše pritisak na Kijev da brže napreduje.

    “Sada se ne krećemo tako brzo. Ako vidimo da nešto nije u redu, reći ćemo. Nećemo prećutati celu stvar. Nema pritiska, samo pitanje: Kako da vam dodatno pomognemo? Jasno je da naši uspesi na bojnom polju utiču na sve što se dešava“, rekao je Jermak, a prenosi AFP.

    “Kijev neće pregovarati sa Rusijom dok ne povuče svoje trupe iz Ukrajine. Počećemo da razmišljamo o pregovorima tek nakon što ruske snage napuste našu teritoriju”, dodao je on.

  • “Vagner više ne postoji”

    “Vagner više ne postoji”

    Bivši britanski marinac Alan iz engleskog grada Plimauta, jedan je od stranih volontera koji se 16 meseci od početka rata u Ukrajini još bori sa Ukrajincima.

    Britanac je u Ukrajinu stigao u septembru 2022. godine, a uskoro će se vratiti na front.

    “Ukupno gledano, Rusi nisu jako dobri vojnici, međutim, nisu glupi. Bilo bi nesmotreno kada bismo pretpostavili da među njima nema pristojno obučenih i motivisanih vojnika. Oni su potentni borci, jako opasni. Artiljerija im je dobra, kao i jedinice za elektronsko ratovanje”, rekao je 58-godišnji Britanac koji novinarima The Guardiana nije hteo da otkrije svoje prezime.

    Jedinica u kojoj se Alan bori, a koja nosi ime “Da Vinčijevi vukovi”, mesecima je ratovala protiv plaćeničke grupe Vagner. Britanac je za vreme tih sukoba štitio “put života”, važan lanac snabdevanja koji su koristili ukrajinski borci u Bahmutu.

    Alan, iskusni borac koji je učestvovao i u Domovinskom ratu, pružao je podršku drugim jedinicama na terenu.

    “Skoro da smo stalno bili u bunkerima i rovovima. Delovalo je kao da smo u Prvom svetskom ratu. Ruska artiljerija je stalno udarala po nama. Bila je precizna i stalno smo morali da držimo glave pognutima”, rekao je Alan.

    Britanac kaže da danas u ukrajinskoj vojsci nema mnogo stranih volontera. Možda ih ima po 20-tak u svakoj jedinici, rekao je.

    Alan nije potpisao ugovor s Oružanim snagama Ukrajine, a njihov komandir pokriva svakodnevne troškove. Rusija tvrdi da su “Da Vinčijevi vukovi”, koja je dobila ime po Dmitru “Da Vičciju” Kotsjubailu, nacionalistička grupa koja gaji desničarske stavove.

    Alan veruje da će ukrajinska kontraofanziva uroditi plodom iako trenutno ide sporo. Ukrajinci traže slabu tačku u ruskoj odbrani, a Britanac kaže da će se na nju sručiti čim je pronađu.

    “Ovo me podseća na bitke koje su se vodile nakon iskrcavanja na Normandiji 1944. godine. Nešto je puklo i saveznici su stigli do Rajne. Pre ili kasnije, ruska logistika će posustati”, rekao je Alan.

    Bahmut nije bio greška

    Britanac smatra da krvava i dugotrajna bitka za ukrajinski grad Bahmut nije bila greška.

    “To je bio ogroman sukob. Naneli smo veliku štetu Vagneru. On više ne postoji kao borbena sila. Bahmut je bio Pirova pobeda za Rusiju”, rekao je Alan, koji je trenutno na pauzi od ratovanja.

    Dane provodi vežbajući gađanje kod Dnjepra ili u teretani. Britanac se nada da će deo svog znanja preneti mladim ukrajinskim borcima.

    “Učim ih kako da patroliraju, kako da pucati i kako da prežive. Ako morate stati na više od pet minuta, morate iskopati rupu”, dodao je Britanac.

  • Kina: Posjeta brodova ruske Pacifičke flote još više učvrstila prijateljstvo i saradnju dve zemlje

    Kina: Posjeta brodova ruske Pacifičke flote još više učvrstila prijateljstvo i saradnju dve zemlje

    Poseta ruskih korveta Šangaju još više je učvrstila tradicionalno prijateljstvo Ratne mornarice Rusije i Kine.

    Ovo je izjavio na brifingu portparol Ministarstva odbrane Kine Tan Kefej.

    On je dodao da je poseta takođe produbila prijateljsku razmenu i poslovnu saradnju.

    Prema njegovim rečima, tokom posete ruskih korveta, predstavnici Oružanih snaga obišli su brodove obe zemlje, izvršili profesionalnu i tehničku razmenu, održali kulturne i sportske aktivnosti. Nakon što su ruske korvete napustile luku u Šangaju, one su zajedno sa kineskim vojnim brodom “Taijuan” izvele vežbe čiji je cilj bio uvežbavanje formacija i manevrisanja, komunikacija i operacija potrage i spasavanja u vodama istočno od reke Jangce.

    “Kina je i nadalje spremna da zajedno sa Rusijom radi na jačanju interakcije Ratnih mornarica dve zemlje na svim nivoima, redovno organizuje zajedničke obuke i patrole, proširi stručnu i praktičnu saradnju radi održanja bezbednosti na moru, kopnu, kao i stabilnost u regionu”, poručio je portparol.

    Generalni konzul Rusije u Šangaju Dmitrij Lukjancev je, odgovarajući na pitanje može li se aktuelna poseta brodova Pacifičke flote Šangaju tumačiti kao signal različitim silama u regionu da su rusko-kineski odnosi stabilni, a bilateralna saradnja ne podleže spoljnom uticaju, Lukjancev je rekao da se to “podrazumeva”.

    Prethodno je pres služba Pacifičke flote saopštila da su korvete “Gromki“ i “Savršeni”, koje obavljaju zadatke u azijsko-pacifičkom regionu, zbog posete koja je trajala do 11. jula, uplovile u pomorsku bazu Ratne mornarice Narodnooslobodilačke armije Kine u Šangaju.