Oznaka: Rusija

Ukrajinske jedinice su prilikom pokušaja da pređu na ljevu obalu Dnjepra tokom jula izgubile oko 900 ljudi.

To je saopštio vršilac dužnosti gubernatora Hersonske oblasti Vladimir Saldo.

Ruska vojska je uspešno odbila sve neprijateljske napade, za tri nedelje uništeno je više od 30 motornih čamaca, 2 tenka, 28 haubica, dva višecevna sistema i dva radara.

Takođe, prema rečima Salda, uništeno je i 7 skladišta municije i dva komandna mesta.

Neprijatelj je većinu gubitaka pretrpeo kada je pokušao da pređe Dnjepar u oblasti Kinburnske kose i Antonovskog mosta.

Rusija nije granatirala Crkvu Preobraženja Gospodnjeg u Odesi, ona je uništena projektilom ukrajinskog PVO sistema, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

“Naše oružane snage nikada ne udaraju po objektima civilne infrastrukture, a kamoli po hramovima, crkvama i drugim sličnim objektima, tako da ne prihvatamo takve optužbe. To je apsolutna laž”, poručio je Peskov.

Prema njegovim rečima, crkvu je uništio ukrajinski PVO sistem.

Naime, Ministarstvo odbrane Rusije demantovalo je informacije kijevskog režima o granatiranju Crkve Preobraženja Gospodnjeg u Odesi. Kako se navodi, najverovatniji uzrok za uništenje hrama bio je pad ukrajinske protivvazdušne rakete kao rezultat delovanja sistema PVO koje Oružane snage Ukrajine namerno postavljaju u stambena naselja.

Napad na ruske novinare težak zločin kijevskog režima
Smrt vojnog dopisnika “RIA Novosti” Rostislava Žuravljeva rezultat je namernog napada kijevskog režima na novinare, naveo je Peskov.

“To je nameran napad, za šta je odgovoran kijevski režim”, kazao je Peskov i dodao da je smrt bilo koje osobe velika tragedija, ali u ovom slučaju se radi o smrti novinara koji je obavljao svoju dužnost.

Prema njegovim rečima, u celom svetu to se smatra veoma teškim zločinom, koji je sada, u ovom slučaju, počinio upravo kijevski režim.

Oružane formacije Ukrajine su 22. jula u Zaporoškoj oblasti gađale i ciljano pucale na grupu ruskih novinara koji izveštavaju iz te oblasti. U posledicama granatiranja poginuo je novinar “RIA Novosti” Rostislav Žuravljov, povređeni su dopisnik “RIA Novosti” Konstantin Mihaljčevskij, izveštač “Izvestija” Roman Poljšakov i kamerman Dmitrij Šikov.

Rusija će odgovoriti na napad dronova na Moskvu
Portparol Kremlja se osvrnuo na današnji napad na Moskvu, rekavši da će odgovor na taj teroristički akt biti nastavak Specijalne vojne operacije i postizanje njenih ciljeva.

“Specijalna vojna operacija se nastavlja, nastaviće se i njeni ciljevi moraju biti ostvareni”, poručio je Peskov.

Ruska vojska je jutros sprečila kijevski režim da izvede teroristički napad sa dva drona na objekte u Moskvi i 17 dronova na objekte na teritoriji poluostrva Krim, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

U osujećenom terorističkom napadu Kijeva na objekte u Moskvi nije bilo žrtava.

Sukob sa Rusijom pretvorio je Ukrajinu u “najminiraniju zemlju” na svetu, piše “Vašington post”, pozivajući se na podatke ukrajinske vlade.

Skoro jedna trećina ukrajinske teritorije je pogođena teškim borbama i verovatno će zahtevati intenzivne operacije deminiranja, navodi list i dodaje da je, prema podacima istraživačkog centra GLOBSEC sa sedištem u Slovačkoj, preko 67.000 kvadratnih milja (173.529 kvadratnih kilometara) kontaminirano neeksplodiranim ubojitim sredstvima.

To je više od veličine Floride i otprilike je ekvivalentno Urugvaju.

“Količina ubojitih sredstava u Ukrajini je bez presedana u proteklih 30 godina”, rekao je direktor programa britanske NVO “Majns advajzori” Greg Kouter.

Prema podacima UN, skoro 300 civila, uključujući 22 deteta, poginulo je u Ukrajini u incidentima povezanim sa neeksplodiranim ubojitim sredstvima između februara 2022. i jula 2023. godine, objavio je “Vašington post”. Mine i druga neeksplodirana municija takođe su dovela do 632 povrede civila u istom periodu, dodaje se.

Obe strane u sukobu aktivno koriste mine u svojim operacijama, navodi list. SAD su takođe doprinele miniranju ukrajinske teritorije snabdevajući Kijev artiljerijskim mecima od 155 milimetara koji stvaraju privremena minska polja, iako bi njihova podmunicija tehnički trebalo da se samouništi, piše “Vašington post”.

Još jedno oružje američke proizvodnje koje je poslato u Ukrajinu bila je protivtenkovska mina M21, koja se ne može samouništiti, dodaje se.

Odluka Vašingtona da Kijevu obezbedi “kasetnu municiju američke proizvodnje, za koju se zna da raspršuje projektile koji ne eksplodiraju, može samo da poveća opasnost”, navodi “Vašington post”.

Prema nekim procenama, za uklanjanje svih neeksplodiranih ubojitih sredstava rasutih širom zemlje moglo bi biti potrebno 757 godina, čak i ako bi 500 timova za deminiranje bilo zaduženo za misiju, objavio je “Vašington post”.

Procene Svetske banke pokazuju da bi troškovi ovih operacija mogli da dostignu 37,4 milijarde dolara u samo narednih deset godina, dodaje se.

Vašington je do sada posvetio samo oko 95 miliona dolara za operacije deminiranja u Ukrajini, navodi se u izveštaju Stejt departmenta za 2023.

Zamenica generalnog sekretara UN za politička i pitanja izgradnje mira Rozmeri Dikarlo upozorila je Savet bezbednosti UN da su ogromni delovi ukrajinske teritorije prekriveni minama i kasetnim bombama koje će “nastaviti da predstavljaju opasnost za civile u godinama koje dolaze”.

Ranije ove nedelje ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov osudio je Vašington jer je pretvorio Ukrajinu u “groblje” smrtonosnog otpada.

Ukrajina ne može da pobedi na frontu pa pokušava da izvojuje trijumf u medijima, zato sve češće bira civilne ciljeve.

To je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev.

“Našem neprijatelju ne uspeva kontraofanziva. Znači trebaju im medijske pobede. Nema veze što su vesti napumpane i iracionalne. Zbog toga nacisti kao opciju prihvataju udare na civilne ciljeve. Mnogi ukroimbecili su tome iskreno raduju”, napisao je Medvedev na Telegramu.

“Stepen napetosti u ukrajinskom društvu raste a ‘gazde sa Zapada’ nestrpljivo pitaju ‘gde vam je ta pobeda'”, istakao je.

Upravo zbog toga “banderovci” sve više biraju mirne, civilne mete za svoje podle udare, objasnio je Medvedev.

Rusija, prema njegovim rečima, ne bi trebalo da ostane bez odgovora.

“I mi treba da izaberemo nestandardne mete za naše udare. Ne samo skladišta, energetska čvorišta i naftne baze. Ima i drugih mesta gde nas još ne očekuju. I gde će efekat biti veoma značajan”, upozorio je.

Moskva je rano jutros napadnita dronovima iz pravca Ukrajine, ali su oni presretnuti i uništeni, a žrtava nije bilo, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ruska novinska agencija RIA Novosti, pozivajući se na hitne službe, sugeriše da je još jedan dron oboren iznad moskovske oblasti.

“Dron bez eksplozivne naprave pao je okrugu Zelenogradski u Moskovskoj oblasti, na području centralnog groblja. Povređenih nema”, rečeno je RIA Novostima u Hitnoj pomoći.

Rano jutros, kada se desio prvi napad, fragmenti dronova pronađeni su na dva kilometra zgrade ministarstva.

Ministarstvo odbrane je to nazvalo “terorističkim napadom”, dok je gradonačelnik Sergej Sobjanin naveo da su pogođena dva nerezidencijalna objekta oko četiri sata ujutru.

Nije jasno da li su dronovi udarali u zgrade kada su oboreni, ili su namerno pogođene zgrade.

Iz Kijeva nije bilo komentara.

Ukrajina skoro nikada javno ne preuzima odgovornost za napade unutar Rusije ili na teritoriji pod ruskom kontrolom u Ukrajini.