VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Duma zatražila objašnjene od centralne banke Rusije

    Duma zatražila objašnjene od centralne banke Rusije

    Ruska državna duma traži od centralne banke Rusije da objasni pad rublje.

    Zamenik ruske Državne dume Dmitrij Kuznjecov zatražio je od predsednice Banke Rusije Elvire Nabiuline da objasni zašto je rublja u silaznoj putanji, izvestile su RIA Novosti, pozivajući se na njegovo pismo.

    Kuznjecov je izrazio zabrinutost zbog rasta inflacije i pozvao Nabijulinu da navede razloge za pad valute i “posledice koje se očekuju od ovog pada, kako bi upozorio Ruse na moguću visoku inflaciju i rast cena u zemlji”, prenosi Teletrejder.

    Podsetimo, kurs dolara na Moskovskoj berzi premašio je jutros 100 rubalja, prvi put od 23. marta prošle godine. Vrednost dolara porasla je za 72 kopejke – na 100,15 rubalja. Evro je poskupeo za 74 kopejke – na 109,52 rublje.

    Ruska valuta letos ušla u top tri najslabije u svetu i da prednjači po volatilnosti. Dolar je od početka godine poskupeo u odnosu na rublju 38 odsto, a evro 42 odsto.

  • Pala odbrambena linija Ukrajine

    Pala odbrambena linija Ukrajine

    Rusija je pokrenula novu ofanzivu u istočnom regionu Lugansk, za koju analitičari kažu da je usmerena na podrivanje ukrajinske operacije.

    Iako je nova ofanziva znatno manja od zimske, Rusija čini neki napredak i deluje da se fokusira na grad Kupjansk, u kojem je Ukrajina ove nedelje naredila evakuaciju, prenosi Blic.

    Rusija već drži pod kontrolom većinu Luganska pa bi zauzimanje ostatka oblasti bila politička pobeda za predsednika Vladimira Putina. To bi takođe stavilo njegove snage u bolji položaj da okupiraju ostatak Donbasa, koji se sastoji od Luganska i Donjecka.

    Rusko napredovanje u Lugansku moglo bi da izvrši pritisak na Ukrajinu, koja je usred svoje kontraofanzive, i podeli njenu pažnju, a kako piše “Hil“, bilo kakav uspeh takođe bi mogao da predstavlja politički koristan kontrast spram ukrajinske spore kontraofanzive u južnoj Zaporoškoj oblasti.

    Mark Kansijan, savetnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), sumnja da Rusija može da napreduje. Ali, ako se to dogodi, kaže da bi to bio značajan udarac Ukrajini u opasnom trenutku.

    “Bilo bi pogubno za ukrajinsku narativu o kontraofanzivi ako bi Rusi uspeli da zauzmu Lugansk – za šta mislim da ne mogu. Ali, ako su u stanju da to urade u vreme kad je ukrajinska kontraofanziva bila zadržana u odbrambenoj zoni, to bi bio veoma moćan neuspeh i mislim veoma obeshrabrujući za zapadne pristalice (Ukrajine)”, rekao je on.

    Podseća se da je napredovanje u Lugansku je ubrzano od sredine jula a borbe se vode uglavnom u ruralnim delovima i na otvorenim poljima, slično južnoj Zaporoškoj oblasti samo u manje naseljenim područjima.

    Rusija je ove nedelje brzo napredovala ka Kupjansku, gradu u oblasti Harkova koji leži tik iza Luganska a koji bi, ako ga zauzmu, konsolidovao rusku kontrolu u području. Grad je bio zauzet u ranim danima rata pre nego što su ga Ukrajinci povratili u munjevitoj kontraofanzivi prošle jeseni.

    Popularni ruski vojni bloger Aleksander Koc je na “Telegramu“ rekao da Ukrajina rasteruje svoje trupe u žurbi da pokuša da se odbrani od napredovanja.

    “Gledam mapu napretka u ovom pravcu i osećam oprezan optimizam. Sada su oružane snage Ukrajine u položaju koji nije baš povoljan za njih“, naveo je on.

    Rusija se takođe kreće iz Kremina u Lugansku ka gradu Limanu u Donjecku. Liman, južno od Kupjanska, takođe je velika meta Rusije u njenim naporima da stabilizuje svoju moć na istoku. Igor Ždanov, dopisnik Raša tudeja, rekao je da su ruski “borci uspeli da probiju neprijateljsku odbranu“ u bici u šumi i prirodnom rezervatu kod Limana.

    “Pala je zaista ozbiljna odbrambena linija, koja je mesecima sputavala naše akcije na ovom sektoru fronta“, rekao je on na Telegramu.

  • Novih 200 miliona dolara za Ukrajinu

    Novih 200 miliona dolara za Ukrajinu

    SAD su saopštile danas da će poslati Ukrajini novu bezbjednosnu pomoć u vrijednosti od 200 miliona dolara.
    Pomoć obuhvata municiju za protivvazdušnu odbranu, artiljerijsku municiju, protivoklopna sredstva i dodatnu opremu za čišćenje mina, rekao je u saopštenju američki državni sekretar Entoni Blinken.

    Pentagon je u maju objavio da je greškom odredio veću vrijednost američkog oružja koje je obećano Kijevu i da na raspolaganju ima dodatnih 6,2 milijarde dolara za ovu vrstu pomoći.

    Ukrajini je potrebno oružje koje se može isporučiti iz američkih zaliha za nekoliko dana ili sedmica bi mogla da nastavi da odbija rusku akciju.

    Greška počinjena u računovodstvu ide u korist Kijeva jer Amerika sada može poslati više opreme.

  • “Propala je kontraofanziva, propale su sankcije…”

    “Propala je kontraofanziva, propale su sankcije…”

    Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Bolton smatra da su SAD previše oprezne u pomoći Ukrajini i da mnogo taktiziraju u vezi s Rusijom.

    On američkoj administraciji poručuje da je Rusija vojno mnogo slabija od NATO-a.

    Ukrajinska kontraofanziva ne postiže očekivane rezultate i to je Vašingtonu poziv za buđenje da mora da promeni strategiju, piše nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Bolton.

    Jedan od poznatih “jastrebova” američkog establišmenta, Bolton u autorskom tekstu za “Vol strit džornal” navodi da rešenje nije ni u pregovorima ni u prekidu vatre već u tome da američki predsednik Džozef Bajden počne “energično da radi na ukrajinskoj pobedi”.

    Neuspesi ukrajinske ofanzive i uspesi ruske vojske, po Boltonu, imaju isti uzrok: sporu, nestratešku vojnu podršku Zapada.

    “Ozbiljne debate o tome treba li obezbediti ovaj ili onaj oružani sistem, stalni strah da će Rusija eskalirati sukob u rat protiv NATO-a i povremeno zveckanje nuklearnim oružjem Kremlja proizveli su parališući oprez u zapadnim prestonicama.”

    NATO izgleda nije voljan da ispuni obećanje i obnovi puni suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, a oklevanje je proizvod uspešnog odvraćanja Kremlja, smatra nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće. On, štaviše, navodi da Moskva nema konvencionalnu vojsku i naoružanje koji bi mogli da zaprete NATO-u niti volje da pokrene nuklearni napad.

    Bolton navodi i da ruski predsednik Vladimir Putin “blefira” i da se prema svedočenjima obaveštajne zajednice u Kongresu, ruske nuklearne sposobnosti nikada nisu pomerile ka operativnom statusu.

    Stidljiv, nasumičan pristup pomoći američke administracije razbio je javnu podršku u SAD.

    Uz to, po mišljenju Boltona, Bajden koristi “Vilsonove apstrakcije” o borbi demokratije protiv autoritarnosti, umesto da ukaže američkom narodu na to da Ukrajina služi strateškim interesima SAD (što ni sam autor teksta, Bolton, nije elaborirao).

    Bolton je ocenio i da bi trebalo radikalno izmeniti sankcionu politiku: teorije o ograničenju cene ruske nafte nisu uspele, zapadne sankcije uglavnom su ostale parcijalne i većinom se ne primenjuju.

    Nametanje sankcija je odlično za odnose s javnošću, ali je njihovo sprovođenje teško, a SAD i njenim saveznicima treba nadogradnja instrumenata, procedura i osoblja za sprovođenje sankcija.

    Bela kuća i NATO trebalo bi ozbiljnije da razmotre ulogu Kine u Ukrajini, piše Bolton.

    “Zapad bi trebalo da uvede sankcije Pekingu s obzirom na ogromnu podršku Kine Moskvi, uključujući kupovinu ugljovodonika, pranje ruskih finansijskih transakcija i isporuku neubojite vojne opreme i one dvostruke namene.”

    Nazivajući Kinu dugoročnom pretnjom, nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost ističe da SAD moraju da aktivno uključe najznačajnije saveznike iz Indopacifičkog regiona u novu strategiju za Ukrajinu.

    “Iako bi neke NATO zemlje mogle da se odupru uključivanju zemalja van bloka, ovo je trenutak da Alijansa suzbije globalnu pretnju sa kojom se svi suočavamo od jačanja osovine Rusija-Kina”, navodi Bolton.

  • Rusi grade bazu na Mjesecu: Žele resurs koji će uskoro vrijediti kao suho zlato

    Rusi grade bazu na Mjesecu: Žele resurs koji će uskoro vrijediti kao suho zlato

    Unatoč ratu i sankcijama, Vladimir Putin pokušava Rusiju vratiti u svemirsku utrku. U ranim jutarnjim satima ruska državna svemirska agencija Roscosmos lansirala je prvu lunarnu misiju u gotovo pola stoljeća s ciljem izgradnje baze na Mjesecu do 2030. u partnerstvu s Kinom.

    Misija Luna-25 poslana je kako bi istražila južni pol Mjeseca, gdje se vjeruje da postoje obilne zalihe vode unutar ledu u vječnoj sjeni planinskih grebena. Naime, povećanje rezervi vode kritičan je preduvjet za podržavanje života na Mjesecu, što bi onda pomoglo u daljnjem istraživanju svemira u budućnosti. Više baza ili postaja s vodom i ostalim namirnicama bile bi sjajna polazišna točka na daljim putovanjima svemirom. Ne treba zanemariti ni činjenicu da se voda već sad navodi kao “nafta budućnosti”, što znači da bi oni s većim zalihama imali i veću moć.

    “Prvi cilj je pronaći vodu, potvrditi da je tamo i proučiti u kojim količinama”, rekla je za Olga Zakutnaja iz Instituta za svemirska istraživanja pri Ruskoj akademiji znanosti u Moskvi, prenosi Politico.

    Također, uspjeh misije bi dokazao Pekingu da Moskva još uvijek ima što ponuditi kada je riječ o suvremenoj svemirskoj tehnologiji. Kao i da se Kina može osloniti na Rusiju.

    Naravno, Amerikanci ne prate sve ovo prekriženih ruku. Planiraju poslati astronaute na južni pol kasnije ovog desetljeća u sklopu programa Artemis koji podržavaju Kanada i europske zemlje. Zbog Rusa su mirni, ne vjeruju da mogu tako skoro ispuniti plan.

    Što ima smisla jer samo su tri zemlje, SAD, Kina i bivši SSSR, uspješno spustile svemirske letjelice na Mjesec. Amerikanci su pak jedini zakoračili na površinu Mjeseca.

    Indija, Japan i Izrael su posljednjih godina pokušale ući u to društvo, ali nisu uspjele. Indijska misija Chandrayaan-2 se srušila 2019. Iste godine dok je raniji pokušaj izraelskih tvrtki s Beresheetom također propao te godine. U travnju ove godine ni japanski start-up ipsace nije uspio izvesti Hakuto-R misiju 1.

    Ipak, indijska misija Chandrayaan-3, što se doslovno prevodi kao “mjesečevo vozilo” na sanskrtu, trebala bi dosegnuti površinu Mjeseca 23. kolovoza kako bi istražila južni pol, otprilike u isto vrijeme kada i Luna-25 planira sletjeti u neposrednoj blizini.

    Činjenica da i Rusija i Indija namjeravaju sletjeti u isto, iako veliko, područje Mjeseca naglašava da su određena područja vrednija od drugih.

    Dakle, osvajanje Mjeseca je počelo i zasad nema dogovorenih propisa o tome tko što može raditi na njemu ili drugim nebeskim tijelima. To znači da zemlje kreiraju svoja pravila kad kreću u misije.

    Ujedno, tko se prvi spusti na južni pol Mjeseca bi morao postaviti standarde i očekivati da će ih svi nakon njih slijediti.

  • Prigožinu odzvonilo?

    Prigožinu odzvonilo?

    Britansko ministarstvo odbrane saopšilo je da postoji realna mogućnost da Rusija više ne finansira aktivnosti plaćenika Vagner grupe.

    U njihovom izveštaju se navodi da je ruska država deovala protiv nekih drugih poslovnih interesa vlasnika Vagnera Jevgenija Prigožina nakon što je u junu izveo neuspelu pobunu protiv vrha ruske vojske.

    “Ako ruska država više ne plaća Vagneru, najverovatnije bi to mogla da radi Belorusija”, navodi se u izveštaju.

    Ministarstvo je takođe saopštilo da se Vagner grupa kreće prema smanjenju i rekonfiguraciji kako bi uštedela na troškovima plata ljudi u vreme finansijskog pritiska.

    Poljski premijer Mateuš Moravjecki nedavno je rekao da se 100 vojnika iz Vagnera kreće prema tankom pojasu zemlje između Poljske i Litvanije, s mogućom namerom da se predstavljaju kao migranti kako bi prešli granicu.

    Nejasno je koliko je Vagnerovih trupa tačno u Belorusiji i imaju li ili ne pristup teškom naoružanju. Ali, Moravjecki ukazuje na jedan potencijalni scenario, neku vrste destabilizacije duž istočne granice NATO-a.

    Osim toga, tu su i Prigožinovi planovi za druge regione, kao što je Afrika.

    Ranjive i nestabilne zemlje u Africi odlično su mesto za plaćenike, pogotovo za Vagner gde već sprovodi seriju operacija.

  • Dim na Krimskom mostu…

    Dim na Krimskom mostu…

    Predsednik Ukrajine izjavio da su spaljena ruska tehnika i dim na Krimskom mostu – dokazi da ni jedan zločin Rusije neće ostati bez odgovora.

    “Svaki uništeni okupator, sva spaljena ruska tehnika, požari u njihovim štabovima i skladištima, veoma rečit dim na Krimskom mostu i ne samo to – sve je to dokaz da ni jedan zločin Rusije necemo ostaviti bez odgovora”, rekao je Volodimir Zelenski u video poruci, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je u subotu da je Ukrajina pokušala da napadne Krimski most raketom S-200 preradjenom u udarnu verziju, da je raketa oborena i da nije bilo štete.

  • Počinje osveta…

    Počinje osveta…

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski obećao je pravdu nakon što je rusko granatiranje u nedelju u Hersonu ubilo sedam ljudi – uključujući 22-dnevno bebu.

    Ranjeno je najmanje 22 osobe.

    Lokalni zvaničnici u južnom regionu, koji je Kijev oslobodio deo prošle godine, proglasili su ponedeljak danom žalosti.

    U granatiranju sela Široka Balka ubijeno je pet osoba, među kojima je i četvoročlana porodica. U susednom selu Stanislavu stradale su još dve osobe, među kojima i paroh crkve.

    Lokalna vlada Hersona je u nedelju uveče saopštila da je u novom vazdušnom udaru i artiljerijskom granatiranju povređena 31-godišnja žena i muškarac i oštećeno najmanje 12 kuća u gradu Bilozerka. Takođe se navodi da su tri navođene avionske bombe oštetile nekoliko kuća u selu Odradokamijanka.

    U svom noćnom obraćanju, Zelenski je rekao da je do 18 časova u nedelju bilo 17 izveštaja o granatiranju samo u Hersonskoj oblasti, kao i o incidentima u oblastima Nikolajeva, Zaporožja, Donbasa, Harkova i pograničnim oblastima na severoistoku Ukrajine.

    “Ne prođe dan da rusko zlo ne dobije naš potpuno pravedan odgovor”, rekao je on i dodao da “ni jedan od ruskih zločina neće ostati bez odgovora”.

  • Velika reforma u ruskom ratovanju

    Velika reforma u ruskom ratovanju

    Rusija oprema nove nuklearne podmornice hipersoničnim projektilima Cirkon, rekao je glavni brodograditelj Moskve.

    “Višenamenske nuklearne podmornice projekta Jasen-M biće opremljene raketnim sistemom Cirkon”, rekao je Aleksej Rahmanov, izvršni direktor Ujedinjene brodogradnje, a prenosi Skaj njuz.

    Podmornice Jasen-M su nova ruska flota podmornica sa krstarećim raketama na nuklearni pogon koje bi trebalo da zamene podmornice iz sovjetskog doba u okviru modernizacije mornarice.

    Hipersonične rakete Cirkon imaju domet od 900 km i mogu da putuju brzinom koja je nekoliko puta veća od brzine zvuka, pa je od njih veoma teško odbraniti se.

  • Rusija proizvodi iranske dronove

    Rusija proizvodi iranske dronove

    Rusija proizvodi sopstvenu, domaću verziju iranskih dronova tipa Šahed i to modele S-131 i S-136.

    To tvrdi Organizacija CAR sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja se bavi istraživanjem i proučavanjem komponenti naoružanja.

    Kada su se istražitelji CAR došli do fizičkih ostataka dve ruske bespilotne letelice Geran-2, korišćene u Ukrajini prošlog meseca, detaljnom analizom je utvrđeno da je Rusija “počela da proizvodi sopstvenu, domaću verziju drona Šahed-136”, navodi se u saopštenju britanskog istraživačkog centra, prenosi Si-En-En.”Dokazi da je Ruska Federacija počela da proizvodi sopstvene, domaće verzije iranskih dronova ukazuju na značajan napredak u mogućnostima ratovanja dronovima, što će Rusiji omogućiti da nastavi da se oslanja na upotrebu bespilotnih letelica za jednokratnu upotrebu”, napisali su istražitelji CAR.

    Zvanični Teheran je odlučno negirao da je Rusiji isporučivao dronove koji su korišćeni tokom sukoba u Ukrajini.

    Ranije ove godine, poseban izveštaj CAR obelodanio je da Iran pokreće svoje dronove “ukradenom zapadnom tehnologijom”.