VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • SAD potvrdile slanje aviona F-16 Ukrajini

    SAD potvrdile slanje aviona F-16 Ukrajini

    Sjedinjene Američke Države (SAD) odobrile su transfer američkih borbenih aviona F-16 Ukrajini iz Danske i Holandije, prenio je BBC.

    “Na ovaj način Ukrajina može u potpunosti da iskoristi svoje nove mogućnosti”, saopšteno je iz američkog State departmenta, a prenosi britanski javni servis.

    Navodi se da će do transfera borbenih letjelica doći kada ukrajinski piloti budu obučeni za upravljanje njima, te da su SAD Danskoj i Holandiji dale formalne garancije za transfer F-16.

    BBC dodaje da se smatra Holanija ima 24 operativna F-16 koji bi trebalo da budu povučeni iz upotrebe i zamijenjeni naprednijim avionima, dok Danska takođe planira nadogradnju flote od oko 30 lovaca američke proizvodnje F-16, prenosi Radio Slobodna Evropa.

    “Pozdravljamo odluku Washingtona da otvori put za slanje F-16 u Ukrajinu”, saopštio je holandski ministar spoljnih poslova Vopke (Wopke) Hoekstra na platformi X, ranije poznatoj kao Tviter.

    Vršilac dužnosti ministra odbrane Danske Troels Poulsen rekao je u julu da se nada da će se rezultati obuke ukrajinskih pilota na F-16 vidjeti početkom 2024.

    Portparol ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ihnat ove sedmice rekao je da Kijev neće moći da upravlja avionima F-16 naredne jeseni i zime.

  • Lavrov: Za sad bez izgleda za pregovore Rusije i Zapada o Ukrajini

    Lavrov: Za sad bez izgleda za pregovore Rusije i Zapada o Ukrajini

    Za sada nema izgleda za pregovore Rusije i Zapada o Ukrajini, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    Zapadni sponzori neprekidno podstiču kijevski režim da podigne ulog. Na licemjerne pozive sa Zapada na pregovore gledamo kako na taktičku zamku da bi se ponovo dobilo na vremenu i iscrpljenim ukrajinskim snagama obezbijedio predah i dala mogućnost da se pregrupišu, da ih ponovo snabdiju oružjem i municijom. Ali, to je put rata, a ne proces rješavanja situacije mirnim putem. Nama je to potpuno jasno – rekao je Lavrov u intervjuu za časopis Međunarodni život koji se bavi spoljnopolitičkim temama.

    On je rekao i da je cilj sastanaka koji se održavaju u različitim gradovima bez prisustva Rusije da se zemlje u razvoju ubijede da podrže “formulu mira” ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog.

    • Pri tome Moskvu optužuju da ne želi da učestvuje u pregovorima, a odbacuju bilo koji argument o tome da je neophodno uzeti u obzir ključne interese Rusije. Јasno je da takav pristup ne govori o namjeri Zapada da se o nečemu dogovara sa Rusijom – naveo je Lavrov.

    Na insistiranje Vašingtona da pregovori treba da se vode isključivo na osnovu uslova Ukrajinaca u Moskvi ističu da je takav pristup besmislen i predstavlja ultimatum jer nije moguće od Rusije zahtijevati da se složi sa ugrožavanjem vitalnih interesa u sferi bezbjednosti i nastavkom tiranije prema Rusima na novim teritorijama i teritorijama pod kontrolom Kijeva, dodao je on.

    Lavrov je, takođe, ukazao da interesovanje zapadnih investitora za obnovu Ukrajine poslije sukoba opada kako se sukob produžava.

    • Ako se pogleda u budućnost, nema ničeg radosnog za kijevske vlasti i njihove pokrovitelje. Što duže traju sukobi to investitori imaju manje želje da učestvuju u obnovi Ukrajine u postkonfliktnom periodu. Sve je slabija njihova vjera u vojne uspjehe Ukrajine i, generalno, očuvanje države u postojećim granicama i formi. A da ne govorimo o tome da je pod velikim znakom pitanja sposobnost Kijeva da servisira državni dug – istakao je šef ruske diplomatije.

    Ukupna strana pomoć režimu Zelenskog za godinu dana od početka specijalne operacije premašila je 160 milijardi dolara, pri čemu na vojnu pomoć otpada 75 milijardi, naveo je Lavrov.

    • Prema procjenama vašingtonske nevladine Heritidž fondacije, SAD su već izdvojile oko 113 milijardi dolara za Ukrajinu, odnosno po 900 dolara svako domaćinstvo plus još po 300 dolara na ime kamata za servisiranje dugova. Ogromne sume, posebno imajući u vidu tešku situaciju u svjetskoj privredi – zaključio je Lavrov.
  • Širom Rusije osvanuli grafiti “Kad se vojska na Kosovo vrati”

    Širom Rusije osvanuli grafiti “Kad se vojska na Kosovo vrati”

    Na više lokacija u Moskvi osvanuli su grafiti sa natpisom “Kad se vojska na Kosovo vrati”. U prepoznatljivom stilu išarani su zidovi uz srpsku trobojku i žuta slova.

    Natpisi su viđeni i u Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu, Saratovu, Tjumenu i Orelu, takoreći od Moskve do Sibira.

    Podsjetimo, grafiti su osvanuli i širom regiona, u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, dok su u Srbiji nevladine organizacije protestovale.

    Juče je čak održana “hitna konferencija za novinare” u organizaciji Udruženja KROKODIL, sa koje se moglo čuti da su grafiti preteći, strašni i da nadležni moraju da reaguju.

    Pripadnici nevladinih organizacija su prekrečili jedan grafit u Mitićevoj rupi na Slaviji, ali je potom osvanuo novi, još veći grafit, da bi nakon toga grafiti bili ispisani širom Beograda, pa i Srbije.

    Natpis je i politički u skladu sa Rezolucijom 1244 Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, po kojoj je predviđeno da se do 1.000 pripadnika srpskih snaga može vratiti na Kosovo i Metohiju.

  • Sprema se veliki napad

    Sprema se veliki napad

    Rusija razvija hiljade bespilotnih letelica iranskog dizajna u ogromnoj tajnoj vojnoj bazi, pokazuju dokumenti koji su procureli.

    Inženjeri u fabrici Alabuga u Tatarstanu, oko 800 kilometara istočno od Moskve, pokušavaju da proizvedu oko 6.000 nadograđenih dronova do 2025. godine, objavio je Vašington post.

    Iako proizvodnja kasni, stručnjaci veruju da bi to moglo da znači da će stotine dronova “Šahed” biti usmerene na ukrajinske mete u isto vreme, umesto desetina koje se trenutno koriste u napadima.

    Dokumenti pokazuju da zaposleni, od kojih su nekima oduzeti pasoši da bi sprečili da napuste zemlju, koriste kodna imena za projekat.

    Dronovi su stoga “čamci”, eksplozivi su “odbojnici”, a Iran je naizmenično “Irska” ili “Belorusija”. Ovaj program je bio strogo čuvana državna tajna i pored činjenice da se odvijao na ogromnom prostoru veličine 14 fudbalskih terena, koje je trebalo dalje proširivati.

    Sve je počelo ove godine, timom koji je restaurirao demontirane dronove iz Irana. Trenutno su u drugoj fazi: sami proizvode karoserije vozila, ali ih opremaju iranskom elektronikom. Početkom sledeće godine, objekat će početi da gradi bespilotne letelice od ruskih materijala i komponenti.

    Inženjeri su očigledno nadogradili uvezene dronove i učinili ih vodootpornim, zamenjujući nepouzdane kineske komponente. Oni nameravaju da proizvode ove modele po višim standardima od originalnog Shahed-a.

    Međutim, program kodnog naziva “Projektni brod” odložio je rusko Ministarstvo odbrane, a do februara je kasnio više od pet nedelja. Postoje i logistički problemi. Kada je tim organizovao kamione za prevoz prve isporuke dronova sa aerodroma, otkrili su da nemaju viljuškar za utovar u teške sanduke.

    Zatim su ga angažovali od lokalne kompanije, ali niko nije bio kvalifikovan da se bavi time.

    Uprkos tome, Dejvid Olbrajt, bivši inspektor UN za oružje, veruje da bi Rusija do sledeće godine mogla da pređe sa povremenog lansiranja uvezenih šaheda na redovnije napade sa stotinama njih, piše Telegraf.

  • Američka procjena: Slom kontraofanzive

    Američka procjena: Slom kontraofanzive

    Prema proceni američkih obaveštajnih službi, ukrajinske snage neće uspeti da se probiju do Melitopolja, značajnog ruskog tranzitnog čvorišta na jugoistoku.

    Američka obaveštajna zajednica ocenjuje da ukrajinska kontraofanziva neće uspeti da stigne do ključnog grada Melitopolja, saopštili su neimenovani zvaničnici, upoznati sa poverljivim izveštajem, što znači da Kijev neće ispuniti svoj glavni cilj – presecanje ruskog kopnenog most ka Krimu, piše Vašington post.Sumorna procena, izveštava “Vašington posta”, zasnovana je na proceni vojnih sposobnosti Rusije. Ovo će verovatno podstaći međusobno optuživanje Kijeva i zapadnih prestonica, jer je u ukrajinsku kontraofanzivu uloženo na desetine milijardi dolara zapadnog oružja i vojne opreme.

    Zapadne procene su predviđale uspeh Kijeva

    Američki i zapadni zvaničnici pristali su da daju izjave pod uslovom da ostanu anonimni.

    Ukrajinske snage pokušavaju da prodru prema Melitopolju iz grada Robotina. Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe odbila je da ovo komentariše.

    Melitopolj je ključan za kontraofanzivu Ukrajine, jer se smatra kapijom za Krim. Grad se nalazi na raskrsnici dva važna autoputa i železničke pruge, koji Rusiji omogućavaju da prebacuje vojsku i opremu sa poluostrva na druge teritorije.

    Ukrajina je pokrenula kontraofanzivu početkom juna, u nadi da će ponoviti uspeh iz prošle jeseni u napadu na oblast Harkova.

    Već u prvoj nedelji borbi, Ukrajina je pretrpela velike gubitke protiv dobro pripremljene ruske odbrane, uprkos tome što su ukrajinske snage bile dobro opskrbljene zapadnom vojnom opremom i naoružanjem, uključujući borbena vozila “bredli” i tenkove “leopard”.

    Zapadne vojne procene su predviđale da će Kijevu poći za rukom da probije ruske linije odbrane.
    Međusobno optuživanje na Kapitol hilu

    Put do Melitopolja je izuzetno težak, pa će čak i zauzimanje gradova kao što je Tokmak biti teško, izjavio je Rob Li, vojni analitičar iz Instituta za spoljnu politiku.

    “Rusija ima tri glavne odbrambene linije, a iza toga su utvrđeni gradovi”, rekao je Li. “Nije pitanje da li Ukrajina može da probije jednu ili dve linije, već da li može da probije sve tri, i da još ima dovoljno snage da postigne nešto ozbiljnije, kao što je zauzimanje Tokmaka.”

    Sumorni izgledi ukrajinskih snaga već su doveli do međusobnih optuživanja na Kapitol hilu.

    Neki republikanci se sada protive zahtevu predsednika Bajdena za još 20,6 milijardi dolara pomoći Ukrajini, s obzirom na skromne rezultate ofanzive. Drugi republikanci i, u manjoj meri, demokrate, okrivili su administraciju zato što nije ranije poslala oružje Ukrajini.

    Američki zvaničnici odbacuju kritike da bi borbeni avioni F-16 ili raketni sistemi većeg dometa rezultirali drugačijim ishodom. “Problem je proboj kroz odbrambene linije Rusije i niko ne može da dokaže da bi ovi sistemi bili čudotvorni lek”, saopštio je visoki zvaničnik administracije.
    Rusi mogu da se bore i zimi

    U intervjuu ove nedelje, general Mark Mili, komandant Zajedničkog načelnika štabova, rekao je da su Sjedinjene Države bile jasne i da će ovaj zadatak za Ukrajinu biti izuzetno težak.

    “Pre nekoliko meseci sam rekao da će ova ofanziva biti duga, da će biti prokleta i spora”, dodao je Mili.

    Američki zvaničnici saopštili su da je Pentagon preporučio Kijevu da se koncentriše na jednu tačku, ali da se Ukrajina odlučila za drugačiji pristup.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je u četvrtak priznao “spor tempo” ukrajinske kontraofanzive, ali je rekao da će Kijev nastaviti da se bori. “Nije nas briga koliko će to trajati”, rekao je Kuleba.

    Analitičari kažu da su izazovi sa kojima se Ukrajina suočavala višestruki, ali se skoro svi slažu da je Rusija nadmašila očekivanja kada je reč o vojnoj veštini.

    “Najvažniji faktor u toku ofanzive je kvalitet ruske odbrane”, rekao je Li, posebno naglašavajući rusko korišćenje rovova, mina i avijacije. “Imali su dovoljno vremena i dobro su se pripremili, otežavajući Ukrajini da napreduje.”

    Osim toga, Ukrajinci su mesecima prebacivali ogromne resurse u Artjomovsk (Bahmut), uključujući vojnike, municiju i vreme, ali su konačno izgubili kontrolu nad ovim gradom. Neki u Bajdenovoj administraciji su zabrinuti da je prekomerno angažovanje na istoku narušilo moć kontraofanzive na jugu.

    Obaveštajna procena je identifikovala Melitopolj ili Marijupolj kao ciljeve “da se Rusiji uskrati kopneni pristup Krimu”.

    Američki zvaničnici rekli su da je Vašington i dalje naklonjen Kijevu, uprkos stavu skeptika. Jedan zvaničnik Ministarstva odbrane rekao je da je moguće da Kijev nastavi kontraofanzivu u toku zime, kada sve postaje mnogo teže.

    Rusi su, međutim, mnogo bolji u toku zimskih vojnih operacija. “Poznato je da su Rusi sposobni da se bore i po hladnom vremenu”, rekao je neimenovani zvaničnik.

  • Vašington odobrio slanje aviona “F-16” Kijevu

    Vašington odobrio slanje aviona “F-16” Kijevu

    Amerika je odobrila slanje borbenih aviona “F-16” Ukrajini iz Danske i Holandije čim obuka pilota bude završena, rekao je danas neimenovani američki zvaničnik.
    Isti zvaničnik izjavio je da je Vašington dao Danskoj i Holandiji zvanične garancije da će SAD ubrzati odobrenje zahtjeva za prenos aviona u Ukrajini kada piloti završe obuku.

    “Pozdravljamo odluku Vašingtona da ukloni prepreke sa slanja borbenih aviona `F16 Ukrajini. Sada ćemo o ovoj temi razgovarati sa našim evropskim partnerima”, objavio je šef holandske diplomatije Vopke Hoekstra na “Tviteru”.

    Danska i Holandija nedavno su zatražile garancije. Amerika mora da odobri prenos vojnih aviona od svojih saveznika u Ukrajinu.

    Koalicija od 11 država treba da tokom ovog mjeseca u Danskoj počne obuku ukrajinskih pilota za upravljanje borbenim avionima “F-16”. Vršilac dužnosti danskog ministra odbrane Troels Polsen izjavio je tokom prošlog mjeseca da će rezultati obuke biti primjetni početkom naredne godine.

  • “Kraj je blizu…”

    “Kraj je blizu…”

    CIA je upozorila američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da ukrajinska kontraofanziva neće biti ovenčana uspjehom.

    Ovo je objavio na svom sajtu američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simur Herš.

    “Blinken je od CIA saznao da ukrajinska kontraofanziva ne daje rezultate. To je bio šou Zelenskog i neki iz administracije su poverovali u tu besmislicu”, navodi Herš reči saradnika CIA.

    On je istakao da se pristup američke vlade situaciji u Ukrajini neće promeniti, ali se bliži kraj sukoba.

    “Pristup Bele kuće konfliktu (u Ukrajini), kada je reč o realnim razgovorima sa američkim narodom, ostaće isti. Ali kraj je blizu, bez obzira na izjave Bajdenovih ljudi koje izgledaju kao da su iz crtanih filmova”, navodi se u tekstu.

  • Ako Zelenski prihvati NATO plan biće haos

    Ako Zelenski prihvati NATO plan biće haos

    Stijan Jensen, šef štaba generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, unio je pravu pometnju među članicama vojnog saveza predlogom za Ukrajinu.

    Naime, on je poručio da Ukrajina treba da razmotri ustupanje dela svoje teritorije Rusiji u zamenu za članstvo u NATO-u, izvestio je 15. avgusta norveški list VG.

    Govoreći tokom debate u norveškom gradu Arendalu, Jensen je izneo tu ideju, napominjući da je to jedno od mogućih rešenja koja se razmatraju. On je naglasio da svaka odluka o pregovorima i uslovima treba da bude na Ukrajini.

    ensen je istakao da su diskusije o statusu Ukrajine nakon sukoba već u toku, a neke zemlje u tom procesu postavljaju pitanje da Kijev ustupi teritoriju Rusiji.

    Prema većini anketa, ogromna većina Ukrajinaca se protivi bilo kakvim teritorijalnim ustupcima Rusiji. Istovremeno, zvanični mirovni plan ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog od 10 tačaka počinje zahtevom da Rusija potpuno napusti celu teritoriju Ukrajine i vrati se na granice iz 1991. godine.

    Ukoliko Zelenski prihvati sporazum koji uključuje teritorijalne ustupke, analitičari predviđaju rasprostranjene proteste u Ukrajini koji se protive svakom takvom planu.

    Jensenova izjava izazvala je pravi haos u medijima koji su to impretirali kao “stav NATO”, međutim, napominje se da alijansa poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i da je Jensen izneo svoj lični stav, a ne stav NATO.

  • Propast ukrajinske elitne jedinice?

    Propast ukrajinske elitne jedinice?

    Nakon što je objavljeno da je Ukrajina konačno na ratište poslala svoju najelitniju jedinicu, ruski ratni dopisnik tvrdi da to nema efekta.

    Podsetimo, američki mediji izvestili su u sredu da su ukrajinske vazdušno-desantne snage konačno rasporedile svoju najmoćniju jedinicu – 82. vazdušno-desantnu brigadu koja je nazvana “najmoćnija jedinica” u nacionalnoj vojsci.

    Međutim, u ekskluzivnom komentaru za “Sputnjik”, ruski ratni dopisnik Jevgenij Podubni objasnio je šta se zaista dešava.

    Kijev je rasporedio jednu od svojih najbolje opremljenih i obučenih jedinica, a ruska vojska je u utorak potvrdila da su snage u blizini Robotina u regionu Zaporožja odbile tri napada desantnih jedinica ukrajinske 82. vazdušno-desantne brigade, pri čemu je navodno poginulo 200 ukrajinskih vojnika i uništeno je pet tenkova, osam oklopnih i borbenih vozila pešadije i dve haubice Msta-B.

    Američki mediji navode da je raspoređivanje dobra i loša vest za dugo očekivanu kontraofanzivu Kijeva.

    Opremljena tenkovima “čelindžer 2”, 82. brigada je takođe naoružana oklopnim vozilima “marder” i “strajker”, koji su među najsavremenijom opremom NATO-a koja je isporučena Kijevu.

    Za 82. brigadu se kaže da je među “poslednjim većim jedinicama” na raspolaganju ukrajinskoj komandi.

    Njeno raspoređivanje “moglo bi značajno da poveća” vatrenu moć ukrajinskih snaga u kratkom roku, ali kada se 82. i njena sestrinska 46. vazdušno-desantna brigada povuku, “možda neće biti nijedne jednako moćne brigade da ih zameni”, što znači “kontraofanziva bi mogla da izgubi zamah”, upozorava se u izveštaju.

    Jevgenij Podubni, vojni dopisnik ruskog emitera VGTRK i jedan od najpoznatijih ruskih ratnih izveštača, upitan da prokomentariše vesti o raspoređivanju 82 brigade, kaže da je uvođenje rezervi u bitku “apsolutno normalna praksa”, ukazujući na potrebu ukrajinskih snaga da rotiraju trupe iz 9. i 10. armijskog korpusa.

    “Shodno tome, ako se ova rezerva uvodi, formacije koje su pretrpele značajne gubitke povlače se radi popunjavanja i popravke. Tako, s jedne strane, kijevski režim pokušava da održi višemesečni potencijal za organizovanje kontraofanzive, dok sa druge strane pokušava da se probije kroz našu odbrambenu liniju sa svežim snagama – na sreću, za sada bez uspeha”, dodao je.

    Podubni je istakao da ukrajinske snage do danas nisu uspele da razbiju ni prvu liniju odbrane Rusije. Dakle, stavljanje rezerve u borbu praktično nema šanse da promeni celokupnu situaciju na frontu.

  • Stiže Mig-41

    Stiže Mig-41

    Očekuje se da se da MiG-41, revolucionarni avion koji poseduje svemirske mogućnosti, prvi put poleti ove godine.

    Ruski medij OverCloser je nedavno objavio da je ova superiorna mašina na ivici puštanja u rad i da se očekuje da će se pridružiti redovima ruskog vazduhoplovstva u naredne 2-3 godine.

    Prema uvidima ruskih novinara, MiG-41 je bez premca u svojoj klasi.

    OverCloser sugeriše da je sazrelo vreme da MiG-41 uđe u centar pažnje i zameni poštovani, ali još uvek moćni MiG-31, koji, uprkos starosti, ima impresivne rezultate. Može da gađa objekte čak i u bliskom svemiru, presreće balističke i krstareće rakete, a varijanta MiG-31K sadrži prvu hipersoničnu raketu sa vazdušnim lansiranjem.

    I pored izuzetnih performansi MiG-31, potreba za novim presretačem velikog dometa odavno je prepoznata.

    Prvi pokušaj obimne modernizacije bio je MiG-31M, koji se pojavio 1993. Međutim, nikada nije ušao u proizvodnju zbog “finansijskih poteškoća”, ali je u stvarnosti to bio pritisak američkih “partnera” koji su oklevali oko toga da Rusija dobija više snage.

    Sadašnji MiG-31 prolaze kroz nadogradnju na MiG-31BM. Nadogradnja sadrži nova radarska i elektronska poboljšanja, nove rakete i sisteme kontrole oružja. Međutim, Fokshaundi će se suočiti sa masovnim razgradnjom. Razlog – iscrpljenost njihovih proizvodnih resursa u narednoj deceniji.

    .

    Ova okolnost je dovela do pokretanja programa PAK DP, koji je razvijen pod najstrožom tajnošću.

    Godine 2019. završena je faza istraživanja, a do 2021. je razvijen prototip, koji je prvobitno planiran da poleti 2025. i uđe u masovnu proizvodnju 2028. Iznenađujuće, dizajneri su dve godine ispred roka, što je pokazatelj njihove nemilosrdne posvećenosti.

    Dok tehničke specifikacije ovog novog razvoja ostaju neotkrivene, spekuliše se da će MiG-41 biti sposoban da dostigne brzinu supersoničnih izviđačkih aviona na velikim visinama. Ova karakteristika je takođe ugrađena u američke i kineske pandane ovog tipa aviona.

    Ruski izveštaji sugerišu da će MiG-41 funkcionisati u uslovima bliskog svemira, postižući brzine veće od 3 maha. Kaže se da je avion sposoban da lansira satelite u niske orbite, da presreće hipersonične rakete i da izvodi razne druge poduhvate. Ove smele tvrdnje navele su SAD da nazovu MiG-41 „fantazijom“. Iako je preuranjeno definitivno kategorisati MiG-41 ili kao plod mašte ili kao blef, čini se da postoji značajan napredak u okviru ruskog PAK DP projekta.

    Programeri aviona tvrde da će MiG-41 postići brzine u rasponu od 4 do 4,5 maha, približavajući se hiperzvučnim brzinama. Ideja o lansiranju satelita nije naročito revolucionarna, međutim, dizajneri su počeli otvoreno da razgovaraju o sposobnostima aviona da smesti protivsatelitske rakete.

    MiG-41 je klasifikovan kao pripadnik 5++, a potencijalno čak i 6. generacije aviona. Njegova avionika nije dizajnirana samo za letove sa posadom. S obzirom na nedostatak potrebe da čovek izdrži preopterećenja do 9g, napravljena je odredba za rad bez posade, prenose Novosti.

    Do 6. generacije, avioni će morati da imaju ultimativni stelt zahvaljujući poboljšanoj stelt tehnologiji; mogućnosti umrežavanja sa visokom integracijom sa drugim avionima i kopnenim snagama; efikasnost leta pri bilo kojoj brzini; mogućnost rada bez posade; povećan domet otkrivanja i praćenja više ciljeva; lasersko oružje.

    Dok su specifičnosti u vezi sa mogućnostima MiG-41 i dalje pomalo nejasne, uveravanja ruskog dizajnerskog tima ukazuju na to da postoje druge ključne karakteristike performansi. Naročito, oni su takođe dobili značajan izazov da obezbede super manevarsku sposobnost aviona.

    Očigledni paradoks postizanja skoro hipersoničnih brzina uz održavanje efikasne stelt tehnologije ostaje intrigantna enigma. Dobro je dokumentovano da pri dostizanju brzina od 3000 km/h, konvencionalni stelt premazi imaju tendenciju da se brzo pokvare, čineći letelicu veoma vidljivom na radaru. Naredne popravke za obnavljanje stelt sposobnosti su predvidljivo skupe. Ovo ostavlja pitanje kako je dizajnerski tim uspeo da se pozabavi ovim naizgled nerešivim problemom.