VRBAS Media

Oznaka: Rusija

  • Procurilo: Ukrajina će pasti?

    Procurilo: Ukrajina će pasti?

    U SAD se sve više sumnja da će Ukrajina ove godine ostvariti ciljeve svojih ofanzivnih operacija, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

    Zbog slabog napretka na frontu, ali i manjka ostvarivih ciljeva sukobljenih strana, rat u kojem je, prema podacima SAD, poginulo ili ranjeno gotovo 500.000 ukrajinskih i ruskih vojnika, mogao bi godinama da potraje.

    Čini se da Kijevu ponestaje opcija u kontraofanzivi za koju su zvaničnici tvrdili da je ključna operacija Ukrajine za oslobađanje značajnog dela teritorije koje su pod okupacijom ruskih snaga, ističe Vašington post.

    Posle više od dva meseca borbi, kontraofanziva pokazuje znake posustajanja, pošto je napredak ukrajinskih snaga ograničen na nekoliko sela, dok ruske trupe napreduju na severu, piše list, ukazujući da nemogućnost Ukrajine da ostvari odlučujući uspeh na bojnom polju podstiče strahove da sukob ulazi u pat poziciju i da bi međunarodna podrška Kijevu mogla da oslabi.

    Novi poverljivi američki obaveštajni izveštaj predviđa da ukrajinske snage u kontraofanzivi neće uspeti da ove godine stignu do ključnog grada Melitopolja na jugoistoku zemlje. S druge strane, podvlači Vašington post, očekuje se da će u SAD biti sve glasniji pozivi na smanjenje pomoći Ukrajini kako se budu približavali predsednički izbori u novembru 2024. godine.

    Analitičari kažu da je malo verovatno da će Ukrajina napraviti prodor u ofanzivi bez naprednog oružja ili potpunog angažovanja snaga koje se i dalje drže u rezervi. Ukrajinski i zapadni zvaničnici dotle pozivaju na strpljenje, navodeći da je napredovanje sporije nego što se očekivalo, ali insistiraju na tome da Ukrajina ostvaruje stabilne dobitke.

    Američki zvaničnici su sve kritičniji prema strategiji ukrajinske kontraofanzive, ali i sve pesimističniji u pogledu njenih šansi za uspeh, što, prema oceni Fajnenšel tajmsa, produbljuje tenzije između Kijeva i Vašingtona u najkritičnijoj tački rata od početka ruske invazije.

    Tanuug/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
    Tanuug/Mads Claus Rasmussen/Ritzau Scanpix via AP
    SAD i Ukrajina su prvobitno planirale prolećnu ofanzivu koja bi tokom leta brzo potisnula ruske okupacione snage, ali je, kao navodi britanski list, spor napredak na terenu naveo Kijev da se vrati tradicionalnijoj taktici, umesto manevara kombinovanih snaga kojima su SAD i druge zapadne zemlje obučavali ukrajinske snage ranije ove godine.

    Jedna od tačaka napetosti između američkih i ukrajinskih zvaničnika tiče se pitanja kako je Kijev rasporedio vojsku. Američki zvaničnici ohrabruju Ukrajinu da manje izbegava rizik i da u potpunosti usmeri svoje snage na glavnu osovinu kontraofanzive na jugu zemlje kako bi došla do šanse da probije ruske linije i stigne do Azovskog mora, čime bi se presekla teritorija pod ruskom kontrolom – kopneni most koji spaja jug Ukrajine s Krimom.

    Vašington je takođe tražio od Kijeva da pošalje više borbene moći na jug i da prestane da se koncentriše na istok, gde je angažovao gotovo polovinu svojih snaga. Međutim, ukazuje Fajnenšel tajms, Ukrajina je umesto toga rasporedila neke od svojih najboljih borbenih jedinica za napore da oslobodi Bahmut.

    Zvaničnici u Kijevu, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i neke od kritičara administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena, pozivaju Zapad da pošalje Ukrajini teško naoružanje i kažu da će napredovanje u kontraofanzivi biti i dalje sporo ako Vašington ne pošalje oružje dugog dometa koje bi podržalo snage na terenu.

    Neki analitičari kažu da je fokus Kijeva na dalekometno oružje pogrešno, s obzirom na njegov skromni uticaj u ratu koji se sve više vodi artiljerijom, uključujući kasetnu municiju koju su SAD nedavno poslale Ukrajini.

    Rat u Ukrajini je u opasnosti da se otegne nekoliko godina, piše Volstrit džurnal, navodeći da razlog za to nije samo spor razvoj na frontu, već i to što niko od glavnih aktera nema jasne i ostvarive političke ciljeve.

    Glavni cilj Ukrajine da povrati svu svoju teritoriju je najjasniji, ali i teško ostvariv, s obzirom na ograničenja zapadne podrške. SAD i ključni evropski saveznici poput Nemačke žele da spreče Rusiju da pobedi, ali se plaše troškova i rizika pomoći koja bi Ukrajinu dovela do takve pobede.

    Zato zapadni zvaničnici razmatraju velike nagodbe za okončanje rata, ali se one ne poklapaju ni s ciljevima Kijeva, ni s ciljevima Moskve. Deklarisani ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina su najelastičniji, od ambicioznih imperijalnih planova do ograničenijeg otimanja ukrajinske zemlje, a i menjaju se sa situacijom na terenu, navodi američki list.

    Bajden je rekao da je cilj američke pomoći da Ukrajini omogući najbolju poziciju za eventualne mirovne pregovore, bez navođenja pod kojim uslovima treba da pregovara. Ranije ove godine, Vašington, Berlin i drugi su se nadali da će se otvoriti šansa za razgovore ove jeseni, ako kontraofanziva Kijeva ostvari značajan napredak na jugu i istoku Ukrajine.

    Ipak, tokom celog rata, davanje Ukrajini odlučujuće vatrene moći sukobljavalo se s drugim prioritetom Zapada, s izbegavanjem nekontrolisane eskalacije koja bi vodila u direktan rat s Rusijom ili navela Putina da iskoristi nuklearno oružje.

    Ograničena brzina slanja pomoći Ukrajini bila je očigledna u višemesečnim debatama na Zapadu o tome da li da Kijevu obezbedi tenkove, avione i rakete dugog dometa.

    Ograničeno naoružavanje ukrajinskih trupa doprinelo je njihovim teškim gubicima tokom rata i njihovom bolno sporom napredovanju ovog leta protiv utvrđenih ruskih linija u regionima Zaporožja i Donjecka, a sad su američke obaveštajne službe pesimistične u pogledu toga da li ukrajinske snage mogu da probiju rusku odbranu i stignu do Azovskog mora.

    Američki zvaničnici kažu da se ukupan broj poginulih ili ranjenih ukrajinskih i ruskih vojnika od početka rata u Ukrajini pre 18 meseci približava zapanjujućem broju od 500.000, čemu su doprinele velike žrtve ove godine, ukazuje Njujork tajms.

    Zbog velikih gubitaka u prvim nedeljama kontraofanzive, odnosno hiljada ubijenih ili ranjenih vojnika, kao i uništenja oružja dobijenog sa Zapada, Ukrajina je promenila taktiku i vratila se pokušajima iznurivanja ruskih snaga napadima artiljerije i raketama dugog dometa, umesto juriša preko minskih polja pod vatrom.

    Američki zvaničnici brinu da bi Ukrajina tako mogla da ostane bez dragocene municije, što bi donelo prednost Putinu u ratu iznurivanja. Ukrajinski komandanti su se, međutim, odlučili za promenu kako bi smanjili broj žrtava i sačuvali snage na frontu.

    Ruski vojni gubici, rekli su zvaničnici, približavaju se broju od 300.000, što uključuje 120.000 poginulih i 170.000 do 180.000 ranjenih vojnika. Ukrajina je imala manje stradalih, blizu 70.000 ubijenih i od 100.000 do 120.000 ranjenih vojnika.

  • Ukrajinski general “udario” na Zelenskog

    Ukrajinski general “udario” na Zelenskog

    General-major Oružanih snaga Ukrajine u penziji, Sergej Krivonos, prokomentarisao je odluku Volodimira Zelenskog da učvrsti odbranu u harkovskom pravcu.

    “Odluka predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da učvrsti odbranu u harkovskom pravcu motivisana je potrebom za pranjem novca, a ne za spasavanjem ukrajinske vojske od ofanzive ruske vojske”, izjavio je general-major u penziji.

    “Kakav god zid da podignemo, ipak će se naći oružje koje može da ga probije. To je još jedna činjnica koja ukazuje na to da on (Zelenski) krade novac”, naveo je Krivonos u razgovoru za “Njuzrum”.

    Prema generalovim rečima, Ukrajina pati od korupcije u odbrambenoj sferi, usled čega ukrajinska vojska nije snabdevena onim što joj je neophodno za vođenje borbenih dejstava, a njena bezbednost je ugrožena zbog odsustva efikasnih PVO sistema.

    “Vlast pokušava da stvori utisak da je s vojskom sve u redu… Ona je spremna za sve da bi obmanula narod”, zaključio je general.

    Prošle sedmice Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo da se nastavlja ofanziva ruske vojske u pravcu Kupjanska.

    Kako je precizirano, jurišni odredi ruske vojne grupacije “Zapad” poboljšali su položaj na prvoj liniji fronta. Početkom avgusta ruska vojska je oslobodila selo Novoselovsko i još pet naselja u tom regionu.

  • “NATO je izgubio nadu”

    “NATO je izgubio nadu”

    NATO je, po svemu sudeći, prestao da se nada da će Ukrajina da pobjedi u sukobu sa Rusijom.

    Ovo je saopštio listu Dejli Telegraf penzionisani pukovnik britanske vojske Ričard Kemp, koji je komandovao trupama u Avganistanu.

    Kemp podseća na nedavnu izjavu šefa kancelarije generalnog sekretara NATO Stijana Jensena koji je za švedski list Verdens Gang rekao da bi Ukrajina mogla postati članica NATO-a ako pristane da ustupi deo teritorije Rusiji.

    “Stoltenbergovo naknadno priznanje da će se mirovni pregovori odvijati pod uslovima Kijeva nije razvejalo sumnje da je Jensen otkrio kako Zapad zapravo vidi ovaj rat”, navodi se u kolumni.

    Analitičar se pozvao i na nedavnu procenu američke obaveštajne zajednice koju je objavio Vašington posta da Ukrajina neće moći da ostvari svoje ciljeve u kontraofanzivi.

    “Mračan zaključak do kojeg bi neko mogao da dođe: uprkos kontinuiranim napadima i Rusije i Ukrajine nijedna strana neće napraviti napredak koji je od strateškog značaja”, napisao je Kemp.

    Istovremeno, Kemp izražava mišljenje da odgovor Zapada na ovakvo stanje ne treba da bude pritisak na Kijev kako bi priznao gubitak teritorija, već pokušaj da se promeni situacija na bojnom polju. Ekspert poziva na povećanje isporuka oružja Kijevu kako bi postigao uspeh, ako ne ove godine, onda u budućnosti.

  • Ukrajinci u velikom problemu?

    Ukrajinci u velikom problemu?

    Ukrajini ponestaje opcija u kontraofanzivi protiv ruskih snaga, pošto se vremenski okvir Kijeva za postizanje napredovanja zatvara, piše Vašington post.

    U članku objavljenom u nedelju, američki list tvrdi da ukrajinska kontraofanziva, koja je pokrenuta početkom juna i u početku se očekivalo da će Kijev vratiti velike delove teritorije, trenutno “pokazuje znake odugovlačenja”.

    Ukrajinski i zapadni zvaničnici možda pozivaju na strpljenje, ali “vremenski prozor za Ukrajinu za izvođenje ofanzivnih operacija je ograničen” zbog “negostoljubivog vremena” u regionu u jesen i zimu, navodi se u članku.

    “Bez naprednijeg naoružanja predviđenog za jačanje linije fronta ili potpuno angažovanih snaga koje se i dalje drže u rezervi, malo je verovatno da će Ukrajina moći da obezbedi prodor u kontraofanzivi, prema analitičarima”, piše Vašington post.

    U članku se takođe upozorava da “nemogućnost demonstriranja odlučujućeg uspeha na bojnom polju ukrajinske vojske izaziva strahove da sukob postaje ćorsokak i da bi međunarodna podrška mogla da erodira”.

    Očekuje se da će se pozivi Vašingtonu da smanji svoju vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini “pojačati” nakon predsedničkih izbora u SAD 2024. godine, dodaje se u saopštenju.

  • “Rusija ekonomski patuljak, benzinska pumpa čiji vlasnik ima atomsku bombu”

    “Rusija ekonomski patuljak, benzinska pumpa čiji vlasnik ima atomsku bombu”

    Šef evropske diplomatije Žozep Borelj rekao je za Rusiju da je ekonomski patuljak.

    “Kina je pravi geopolitički igrač, dok je istovremeno Rusija ekonomski patuljak. Ona podseća na benzinsku pumpu čiji vlasnik poseduje atomsku bombu“, rekao je Borelj uintervjuu za španski list „Pais“.

    Ruski premijer Mihail Mišustin rekao je nedavno da ruska privreda beleži konstantan rast, kao i da se interesovanje za rusku privredu povećava bez obzira na pokušaje oponenata da je izoluju od globalnih proizvodnih lanaca, logističkih maršruta i finansijskih sistema.

    Prema rečima Borelja, odustajanje od vojne pomoći Ukrajini neće dovesti do mira. “Ne verujem da će odustajanje od vojne pomoći Ukrajini dovesti do mira”, rekao je Borelj.

    Takođe je dodao da Evropa čini sve što može kako bi izdejstvovala mirovne pregovore koji bi priznali da postoji agresor i žrtva.

  • “U ćorsokaku su”

    “U ćorsokaku su”

    Ukrajina je sada u ćorsokaku u svom sukobu sa Rusijom i nejasno je da li može da pobedi, priznao je jedan od pobornika Kijeva u američkom Kongresu Endi Heris.

    On je nedavno rekao na skupu svojih birača da je vreme da se prekine direktna američka pomoć Ukrajini jer prolećna ofanziva Kijeva, koja je trebalo da preokrene tok sukoba, nije uspela da ostvari svoje ciljeve, izvestio je u četvrtak Politiko.

    “Biću iskren, propala je”, rekao je Heris, koji je bio jedan od najistaknutijih pristalica ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i više puta je podržavao vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Kijevu.

    “Nisam više siguran da je moguće pobediti”, dodao je on.

    Upitan da li bi podržao još jednu tranšu pomoći Ukrajini, Heris je insistirao da postoji niz zabrinutosti u vezi sa davanjem novca Kijevu, od kojih je jedna mogućnost prevare ili rasipanja.

  • Bajden: Posljedice rata osećaju se i van Evrope

    Bajden: Posljedice rata osećaju se i van Evrope

    Američki predsednik Džo Bajden izjavio je danas da se posledice rata u Ukrajini osećaju daleko izvan Evrope.

    On je dodao i da se zbog toga Japan uključio u pružanje podrške Kijevu.

    “Japan je pokazao snažno liderstvo i doprineo značajnoj količini finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini, kao i nesmrtonosne vojne opreme”, rekao je Bajden, odgovarajući na pitanje novinara nakon trilateralnog samita sa japanskim premijerom Fumijom Kišidom i južnokorejskim predsednikom Jun Suk Jeolom, prenosi CNN.

    On je dodao da kada je pozvao Kišidu u vezi sa Ukrajinom, nije mora da ga ubeđuje “ni u šta”.

    “Zamislite da ništa nismo uradili. Kakvu bi to poruku poslalo Kini o Tajvanu? Kakav bi to signal bio poslat širom sveta? Rusija je već izgubila. Ne može da ispuni svoj prvobitni cilj. To nije moguće. Japansko rukovodstvo je od prvog dana bilo kritički nastrojeno, stavljajući do znanja da se posledice rata protežu daleko izvan Evrope”, naveo je Bajden.

    Istakao je da ruska invazija nije samo evropski problem jer “takve vrste invazije nije bilo od Drugog svetskog rata”.

  • Kraj ukrajinske ofanzive? “Ništa ne pomaže”

    Kraj ukrajinske ofanzive? “Ništa ne pomaže”

    Američka obaveštajna zajednica procenjuje da ukrajinska vojska u svojoj kontrafanzivi neće doći do ključnog jugoistočnog grada Melitopolja.

    To piše ugledni Vašington post pozivajući se na svoje izvore.

    Ako ruske trupe ne uspeju da izbace iz Melitopolja to će značiti da je Ukrajina doživela veliki neuspeh jer je zauzimanje Melitopolja bio jedan od ključnih ciljeva letnje kontraofanzive.

    Naime, oslobođenjem tog grada Ukrajina bi izbila na (okupiranu) obalu Azovskog mora čime bi razbila kopneni most koji Rusiju povezuje s poluostrvom Krimom.

    Sumorna procena američkih obaveštajaca temelji se na impresivnoj veštini koju su ruske snage pokazale u odbrani okupirane teritorije na jugu Ukrajine.

    Američki, zapadni i ukrajinski zvaničnici koji su pristali da razgovaraju o osetljivim vojnim operacijama to su učinili pod uslovom da ostanu neimenovani, a direktor Nacionalne obaveštajne službe odbio je komentarisati sadržaj spomenute procene o razvoju ukrajinske kontraofanzive na jugu zemlje.

    Melitopolj je ključan za ukrajinsku kontraofanzivu jer se smatra ulazom u Krim. Grad se nalazi na raskršću dva važna autoputa i železničke pruge koje Rusiji omogućuju transport vojnih snaga, opreme i ratnog materijala između Krima i drugih područja u južnoj Ukrajini.

    Ukrajina je svoju kontraofanzivu pokrenula početkom juna u nadi da će ponoviti svoj zapanjujući uspeh kada je prošle jeseni munjevitim udarom oslobodila velika područja u harkovskoj regiji.

    Letnja kontraofanziva krenula je loše od samog početka. Već u prvoj nedelji borbi Ukrajina je pretrpela velike gubitke protiv dobro pripremljene ruske odbrane, uprkos tome što je koristila svu silu zapadnog naoružanja uključujući američka borbena vozila Bredli, nemačke tenkove Leopard 2 i specijalizovana vozila za čišćenje mina.

    “Zajedničke vojne vežbe koje su provodile američke, britanske i ukrajinske snage predviđale su velike gubitke, ali su predviđale i kako će ti gubici biti cena koju je Kijev morao platiti kako bi probio ruske odbrambene linije”, naglasili su zapadni zvaničnici.

    Put do Melitopolja izuzetno je izazovan, pa će čak i ponovno zauzimanje gradova puno bližih liniji fronte kao što je Tokmak biti teško, kaže vojni analitičar Rob Li.

    “Rusija u toj zoni ima tri glavne odbrambene crte, a nakon toga i utvrđene gradove. Nije pitanje može li Ukrajina probiti jednu ili dve linije, nego mogu li probiti sve tri linije ruske odbrane i onda još imati dovoljno snaga za postizanje vojnih ciljeva koji bi bili značajniji od zauzimanja gradića poput Tomaka”, naglašava Li.

    S ovom sumornom procenom obaveštajaca već su upoznati neki republikanci i demokrati na Kapitol Hilu. Deo republikanaca sada odbija zahtev predsednika Džoa Bajdena za dodatnih 20,6 milijardi dolara pomoći Ukrajini, pozivajući se pritom na skromne rezultate ukrajinske ofanzive.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u četvrtak je priznao spor tempo kontraofanzive, ali je naglasio da Ukrajina neće prestati s borbom sve dok ne oslobodi zadnji pedalj svoje zemlje.

    “Nije nas briga koliko će (rat) trajati”, rekao je.

  • Gotovi su: Zaporožje je njihov kraj?

    Gotovi su: Zaporožje je njihov kraj?

    Kontraofanziva je dovela do ozbiljnog slabljenja Oružanih snaga Ukrajine zbog velikih gubitaka među ljudstvom.

    Ovo je izjavio bivši američki obaveštajac Skot Riter na Jutjub kanalu Judging Freedom.

    “Ukrajina je svoje najbolje rezerve prebacila na zaporoški pravac, kada budu poraženi, neće im ostati ništa”, rekao je on.

    Prema rečima stručnjaka, ukrajinske trupe doživljavaju akutni nedostatak municije, a mnogi od isporučenih zapadnih tenkova uništeni su na liniji fronta. Ali Riter je nazvao katastrofalne gubitke među ljudstvom najozbiljnijim problemom Oružanih snaga Ukrajine.

    Sada se ukrajinska vojska, prema rečima oficira, uglavnom sastoji od onih koji su prisilno poslati na prve linije bez odgovarajuće obuke. Istovremeno, ni ovaj broj više nije dovoljan da obezbedi odbranu duž cele linije fronta, zaključio je on.

  • Zelenski: Pripremamo velike stvari za Ukrajinu

    Zelenski: Pripremamo velike stvari za Ukrajinu

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da vlasti Ukrajine pripremaju velike stvari za tu zemlju koje će, kako je naveo, osnažiti državu i njene ratnike.

    “To je glavni zadatak. Oružje za naše ratnike. Nove prilike za našu odbranu. Novi paketi podrške od naših partnera”, rekao je Zelenski u sinoćnjem video-obraćanju.

    Dodao je da ukrajinske vlasti čine sve da prije Dana nezavisnosti, 24. avgusta, mogu da kažu da je napravljen još jedan korak ka krugu najjačih država svijeta.

    “Naš tim trenutno radi posebno intenzivno. Čućete nove vijesti o Ukrajini. Pripremamo ih sa susjedima u Evropskoj uniji i onim regionima Evrope gdje saradnja sa državama nije bila dovoljna”, naveo je ukrajinski predsjednik, prenosi Tanjug.

    On je istakao da je Ukrajina ove nedjelje ostvarila važne diplomatske uspjehe, poput činjenice da se deklaraciji G7 o bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu do sada pridružilo 18 država.

    Zelenski je dodao da se radi na tome da Ukrajina ove godine bude spremna za otvaranje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.