Oznaka: Rusija

Ukrajinska vojska se muči da probije rusku odbranu dobrim dijelom i zbog toga što previše trupa, uključujući neke od svojih najboljih borbenih jedinica, ima na pogrešnim mjestima, objavio je Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike.

Jedan od njih navodi da bi glavni cilj kontraofanzive trebalo da bude presjecanje ruskih linija snabdevanja na jugu Ukrajine, ali umjesto toga, prema riječima zvaničnika, ukrajinski komandanti su podelili trupe podjednako između istoka i juga.

Kao rezultat toga, više ukrajinskih trupa se nalazi u blizini Bahmuta i drugih gradova na istoku, nego u blizini Melitopolja i Zaporožja na jugu, koji su strateški značajniji.

Neimenovani zvaničnk napominje da se tempo kontraofanzive može promijeniti samo dramatičnim promjenom taktike.

Drugi sagovornik američkog lista ističe da su Ukrajinci previše raštrkani i da je potrebno da konsoliduju svoju borbenu moć na jednom mjestu.

Američki zvaničnici kažu da postoje indicije da je Ukrajina počela da prebacuje neke od svojih iskusnijih borbenih trupa sa istoka na jug, ali čak i najiskusnije jedinice su izmenjene nekoliko puta zbog velikih žrtava.

One se sada oslanjaju na sve manji broj visokih komandanata, dok su neke jedinice uglavnom popunjene vojnicima koji su ranjeni i vraćeni u borbu, navode neimenovani zvaničnici.

Ukrajinsko društvo pokazuje sve znake zamora od rata, a vojnici na frontu se nadaju prekidu vatre uprkos odlučnosti vlade da nastavi borbu, piše “Ekonomist”.

“Javno raspoloženje je sumorno”, navodi britanski nedeljnik, ukazujući na teške gubitke koje su pretrpele ukrajinske trupe u toku dugo najavljivane ofanzive, preneoje Raša tudej Balkan.

Javnost sukob sve više doživljava kao “rat kome se ne nazire kraj” i nerado ga plaća, bilo parama, bilo krvlju, navodi se u članku i dodaje da su se oni željni borbe “odavno dobrovoljno prijavili”, pa je Kijev sada prinuđen da “regrutuje uglavnom nevoljne.”

“To čini atmosferu toliko teškom da je zaista možete osetiti u vazduhu”, rekao je za list aktivista koji podržava ukrajinske vojnike. Pošto cena produženja sukoba postaje očigledna, “čak i nada u uspeh kontraofanzive postala je čin samouništenja.”

“Ekonomist” navodi da isto mišljenje dele i ukrajinski borci, pozivajući se na intervju sa snajperistom Konstantinom Prošinskim, koji je postao popularan u ukrajinskoj javnosti ranije ovog meseca.

Prošinski tvrdi da njegovi kolege “apsolutno nemaju problema” sa idejom sklapanja primirja sa Rusijom.

“Ne govorim u ime svih, ali ne verujem da bi se u tom scenariju vojska uputila ka Kijevu da sruši vladu”, rekao je on lokalnim medijima.

Ovaj vojnik je maksimalistički cilj predsednika Vladimira Zelenskog da povrati svu zemlju koju Kijev smatra svojom, uključujući Krim, označio kao “populizam samozadovoljstva.”

“Vašington post” pridružio se mnogim člancima o neuspijehu dugo najavljivane ukrajinske ofanzive.

Ukrajinske snage su pretrpele značajne gubitke i obrele se zarobljene u gustišu ruskih minskih polja, rovova i drugih utvrđenja, bez obzira na milijarde dolara vrednog zapadnog naoružanja, tehnike i obuke, piše analitičar Išan Tarur, a prenosi Raša tudej Balkan.Očigledan neuspeh Ukrajinaca naveo je američku obaveštajnu zajednicu da zaključi kako ukrajinska ofanziva neće ispuniti ni barem jedan veliki cilj, odnosno, zauzimanje Melitopolja, bolje poznatog kao “kapiju Krima”, napominje on.

I dok zapadni političari javno podržavaju maksimalističke ciljeve Vladimira Zelenskog i drugih ukrajinskih političara o povratku svih teritorija koje Kijev smatra svojima, privatni razgovori zapadne političke elite su mračniji i skeptičniji.
Promena raspoloženja u obaveštajnoj zajednici SAD

“Nova procena američkih obaveštajnih službi odražava manje izgovaran, ali sve veći konsenzus”, otkriva američki list.

I dok je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan pokušao da umanji značaj tih procena tvrdnjama da se one stalno menjaju, američki zvaničnici i njihove evropske kolege sve su oprezniji u pogledu očekivanja od ukrajinske ofanzive.

Realnost ove teške borbe dovela je do nekih neobično grubih priznanja, piše kolumnista “Vašington posta”, podsetivši da je visoki zvaničnik NATO-a Stijan Jensen izjavio da vidi scenarijo u kojem Ukrajina dobija članstvo za NATO ako prepusti Rusiji deo teritorija koje smatra svojim.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg potom je pohitao da ispravi svog sagovornika napomenom da samo Ukrajina odlučuje o uslovima za pregovore.

Čini se da su ukrajinski ustupci nešto sa čime su mnogi u zapadnim zemljama spremni da se pomire. Uloga SAD u podršci Ukrajini verovatno će postati škakljivija kod kuće kako se sukob odugovlači a izbori 2024. se približavaju.

Neke ankete sada pokazuju da je većina američkih glasača, posebno republikanaca, skeptična prema dodatnoj pomoći Kijevu, piše Tarur. Pored Trampa, stav da kontinuirana vojna pomoć Kijevu škodi Americi zauzeo je i još jedan republikanski kandidat, Vivek Ramasvami, napominje kolumnista “Vašington posta”.

Stoga se u Vašingtonu pojavilo mišljenje da produženi konflikt više godi Rusiji nego Ukrajini, kao što je to ocenio američki diplomata i bivši demokratski kongresmen Tom Malinovski.

“Putin zna da će vodeći republikanski kandidat za predsednika sledeće godine, bivši predsednik Donald Tramp, prekinuti podršku SAD Ukrajini i da u Evropi ima drugih poput njega”, piše Malinovski, dodavši da “rat zauvek ide u korist Putinu, a ne Ukrajini.”

Malinovski, međutim, dolazi do sličnog zaključka kao i Stijan Jensen, istakavši u svojoj kolumni da bi Vašington trebalo da podržava ofanzivu Kijeva do NATO samita u Vašingtonu sledeće godine, kada bi se Alijansa obavezala na pružanje članstva i garancija Ukrajini za teritoriju nad kojom ima kontrolu.

Kontraofanziva ukrajinskih oružanih snaga ušla je u odlučujuću fazu u avgustu, navode mediji.

Ako su ranije ukrajinske trupe pritiskale relativno male snage u različitim pravcima od obala Dnjepra južno od Zaporožja do Bahmuta, sada je komanda, očigledno, identifikovala dva glavna sektora, prenosi sarajevski portal Klix.ba.

Glavni udarac Oružane snage Ukrajine nanose u Zaporoškoj oblasti, južno od grada Orehova u pravcu grada Tokmaka, a u slučaju uspeha prelaze na Melitopolj. Ovu operaciju podržava ofanziva marinaca Ukrajine, južno od sela Velika Novoselka na granici regiona Zaporožje i Donjeck.

Uvođenje velikih rezervi Oružanih snaga Ukrajine je dovelo do krize u ruskoj odbrani. Međutim, za Ruse situacija još nije kritična. Štaviše, oni to čak mogu iskoristiti ako odmah ubace ostatke rezervi u bitku kako bi istrošili drugi (i poslednji) ešalon ukrajinske ofanzive, piše Meduza. Međutim, ovo je teorija, stvarnost je obično mnogo komplikovanija.

Informacije o tome da su Ukrajinci prebacili gotovo sve svoje rezerve mogu se videti iz otvorenih izvora. Ukupna slika kontraofanzive, sudeći po njihovim izvorima, izgleda ovako:

• Od juna, ruske položaje na jugu Ukrajine napadaju formacije 9. armijskog korpusa. Kako sledi iz prolećnog curenja podataka Pentagona, ovaj korpus je formiran od brigada obučenih na Zapadu posebno za letnu kampanju Oružanih snaga Ukrajine. Snage 9. korpusa su i danas ostale na ratištu, ali ih sada prate i brigade 10. korpusa, takođe stvorene 2023. godine. Štaviše, 10. korpus je već verovatno superiorniji od devetog u smislu ljudskih resursa uključenih u operaciju.
• Kombinovane snage ovih korpusa ušle su u veliku grupu do 50 hiljada ljudi. Nastupa na uskom delu fronta oko 15 kilometara južno od grada Orehova, između sela Rabotino i Verbove u Zaporožskoj oblasti.
• 70 kilometara istočno, u rejonu sela Velika Novoselka (u ruskom Ministarstvu odbrane ovo područje se zove Vremevska izbočina), u napadu je druga velika grupa Oružanih snaga Ukrajine. Od kraja jula nekoliko rezervnih brigada je uvedeno u borbu na ovom području, a ukupan broj ukrajinskih snaga može se proceniti na oko 30.000–35.000 ljudi.

Taktički problemi, zbog kojih Oružane snage Ukrajine mogu napredovati samo sporo i po cenu velikih gubitaka, nisu nestali. Kako bi potisnula rusku odbranu nekoliko kilometara južnije, ukrajinska komanda je krajem jula – početkom augusta morala u bici angažovati rezerve koje su verovatno imale za cilj da razviju proboj u dubinu ruske odbrane. Ali brojčana prednost još nije dovela do odlučujućeg rezultata. A Oružane snage Ukrajine nisu imale druge velike rezerve.

Iako se ukrajinska vojska suočava sa brojnim taktičkim problemima, kao i s jačom i preciznijom ruskom tehnikom, bitka na iscrpljivanje bi ipak mogla doneti ovoj zemlji veliki uspeh. Ova kontraofanziva bi, prema Meduzi, mogla ličiti na odbranu i povratak Izjuma u jesen 2022. godine ukoliko se uprava odluči na manevarske operacije. Čak i uprkos nedostatku rezervi, ukrajinske oružane snage i dalje imaju šansu da iscrpe rusku odbranu.

Oružane snage RF imaju rezerve (uključujući mobilne brigade i pukove marinaca i zračno-desantnih snaga) na jugu Ukrajine. Međutim, ove rezerve su male. U isto vreme, trupe koje brane front od početka kontraofanzive su jako iscrpljene.

General Nikolaj Oleščuk, komandant ukrajinskih vazduhoplovnih snaga (UAF), izdao je ozbiljno upozorenje u vezi sa bezbednošću ukrajinskih aviona.

On navodi da su ovi avioni u neposrednoj opasnosti da budu gađani onog trenutka kada se polete sa asfalta, prenose Novosti pisanje Obektivno.bg.

Oleščuk je dalje elaborirao intenzitet pretnje, otkrivajući da se u jednom mučnom slučaju jedan ukrajinski avion našao pod napadom čak devet ruskih aviona.

Ova oštra tvrdnja naglašava ozbiljnost opasnosti sa kojom se ukrajinski avioni suočavaju u trenutnoj političkoj klimi.

General Oleščuk je takođe dao otrežnjujuću izjavu u vezi sa dometom udara ruskog aviona, za koji je naveo da prelazi 200 kilometara.

“Protivnički avion je pozicioniran na udaljenosti većoj od 200 kilometara, a naša sopstvena na svega 20 kilometara. Dakle, nema dovoljno vremena da se naši avioni popnu iz baze pre nego što uđu u zonu neprijateljskog udara”, pojasnio je general.

On je dalje upozorio: “Javnost mora biti svesna da su naši avioni pod neposrednom pretnjom napada.”

Ruski sistemi za distanciono miniranje “zemljedelije” usporavaju kontraofanzivu Ukrajine, prenosi list “Vol strit džornal”.

“Ti sistemi mogu da postavljaju minska polja na rastojanju od pet do 15 kilometara. To je samo jedan od sistema koji koriste Rusi kako bi u pravom smislu reči zasejali polja minama”, navodi list.

Taj sloj zaštite, prema pisanju lista, znatno usporava Oružane snage Ukrajine i primorava vojnike da zauzimaju takve položaje na kojima su laka meta za ruske helikoptere, artiljeriju i dronove.

“Svakog dana imamo jednog stručnjaka za uklanjanje mina manje. On je ili ranjen, ili je dvestoti poginuli”, naveo je ukrajinski vojnik u razgovoru za list.

Princip rada “zemljedelija” je sličan višecevnim raketnim bacačima, a sistem omogućava da se na elektronskoj mapi registruju koordinate pada projektila i da se komandi prenose podaci.

Ruske bezbjednosne službe navodno su rekle predsedniku Rusije da smjeni ministra obrane Sergeja Šojgua, navodi američki Blumberg.

Od Vladimira Putina, takođe navodno, se zahteva i da sprovede punu mobilizaciju.

Izveštaj na koji se poziva Blumberg proizilazi, kako je navedeno, od izvora iz ruske elite, koji su navodno bili razočarani “slabim” odgovorom Putina na pobunu Vagner grupe i sada sugerišu da bi Šojgu i načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov trebalo da budu smenjeni.”Sigurnosni tvrdolinijaši žele zamijeniti Šojgua kao dio prijelaza na agresivnije ratovanje, uključujući potpunu mobilizaciju i izvanredno stanje, prema pet osoba upoznatih sa situacijom”, stoji u izvješću.