VRBAS Media

Oznaka: poljska

  • Lukašenko: Bjelorusija mora voditi računa o odnosima s Poljskom

    Lukašenko: Bjelorusija mora voditi računa o odnosima s Poljskom

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko osvrnuo se na odnose ove države sa susjedima te je posebnu pažnju posvetio odnosu koji Bjelorusija ima sa Poljskom.
    Tokom sastanka sa kolektivom Nacionalnog aerodroma u Minsku Lukašenko je rekao kako su susjedi Bjelorusije države Evropske unije i da ta veza ne bi trebala biti izgubljena.

    “Sada živimo prvenstveno na račun Istoka. Sarađujemo sa Rusijom i Kinom, ali ne smijemo zaboraviti visokotehnološki Zapad. Oni su u blizini, oni su naši susjedi. Ne možemo izgubiti odnose sa njima”, rekao je Lukašenko.

    Osim toga, predsjednik Bjelorusije je naglasio kako Bjelorusija mora voditi računa o odnosima s Poljskom.

    “Trebamo razgovarati sa Poljacima. Naredio sam premijeru da ih kontaktira. Ako hoće, hajde da razgovaramo, da popravimo odnose. Mi smo komšije i ne biramo jedni druge, to je od Boga. Međutim, oni će imati parlamentarne izbore 15. oktobra i naravno da je sada potrebno eskalirati situaciju”, ističe Lukašenko.

    Zbog toga, bjeloruski predsjednik je mišljenja kako je malo vjerovatno da će do tada doći do promjene u odnosima.

    “Oni od nas mnogo traže, ali mi na to ne možemo pristati jer je to u suprotnosti sa našim interesima. Poljska sama po sebi ne pogoršava situaciju u regiji. Na to je tjeraju Sjedinjene Američke Države. Amerikanci su uložili u Poljsku, ali Poljaci nisu glupi. To su naši ljudi, Slaveni. Oni sve savršeno razumiju. Budimo strpljivi i vidjet ćemo”, zaključio je Lukašenko.

  • Grupa Vagnerovaca krenula prema Poljskoj

    Grupa Vagnerovaca krenula prema Poljskoj

    Grupa od 100 vojnika iz ruske privatne vojne kompanije “Vagner” približila se bjeloruskom gradu Grodno, blizu granice sa Poljskom.

    “Situacija postaje sve opasnija… Najvjerovatnije će oni (Vagnerovci) biti prerušeni u bjeloruske graničare i pomoći ilegalnim migrantima da dođu na poljsku teritoriju i destabilizuju Poljsku”, rekao je Moravjecki na konferenciji za novinare u Glivicama, na zapadu Poljske, a prenio je Rojters.

    Oni će najvjerovatnije pokušati da uđu u Poljsku pretvarajući se da su ilegalni migranti i to predstavlja dodatnu pretnju, istakao je Moravjecki, ne navodeći izvor svojih informacija.

    Poljska, bivša članica Varšavskog pakta koja je punopravna članica NATO od 1999. godine, zabrinuta je zbog mogućeg prelivanja rata na njenu teritoriju od kada su Rusi napali Ukrajinu u februaru 2022. godinu. Poljska je ranije ovog mjeseca počela da premiješta više od 1.000 vojnika na istok zemlje usljed sve veće zabrinutosti da bi prisustvo “Vagnerovaca” u Bjelorusiji moglo bi da dovede do povećanja napetosti na njenoj granici, prenosi Tanjug.

    Anton Motolko, osnivač bjeloruskog opozicionog projekta Hajun koji prati vojnu aktivnost u zemlji, rekao je za Rojters da njegova grupa nije videla nikakve dokaze o tome da se pripadnici “Vagnera” približavaju Grodnu. Grad ima potencijalno značajan položaj s obzirom da je u blizini koridora Suvalki, strateškog pojasa d

  • Poljska, Litvanija i Latvija bi mogle zatvoriti granice s Bjelorusijom

    Poljska, Litvanija i Latvija bi mogle zatvoriti granice s Bjelorusijom

    Ministar unutrašnjih poslova Poljske Mariusz Kaminski saopštio je da bi Poljska, Litvanija i Latvija mogle zatvoriti svoje granice s Bjelorusijom ako dođe do incidenata s Wagner grupom, koja je raspoređena duž njihove granice na istoku.

    Članica NATO-a Poljska 19. jula odlučila je premjestiti vojne jedinice na istok nakon što su Wagnerovi plaćenici počeli obučavati bjeloruske specijalne snage blizu njene granice.

    Dva dana kasnije predsjednik Vladimir Putin optužio je Poljsku za teritorijalne ambicije i rekao da bi se svaka agresija na Bjelorusiju smatrala napadom na Rusiju.

    “Bez sumnje, ako dođe do ozbiljnih incidenata koji uključuju Wagnerovu grupu na granicama zemalja NATO-a i EU-a, poput Poljske, Litvanije ili Latvije, bez dileme ćemo zajedno poduzeti akciju”, rekao je ministar Kaminski.

    Kaminski je dodao da ne isključuje da će, ako odluče da je to pravi odgovor u ovom trenutku, dovesti do potpune izolacije Bjelorusije.
    Poljska, koja poriče bilo kakve teritorijalne ambicije u Bjelorusiji, važno je “utočište” za protivnike bjeloruskog predsjednika Aleksandra Lukašenka, a Waršava je jedna od najvjernijih pristaša Kijeva otkako je Rusija napala Ukrajinu 2022.

    Cestovni saobraćaj između Poljske i Bjelorusije obustavljen je od februara zbog pogoršanih odnosa između dviju zemalja.

  • Formira se bataljon, hitno upućen poziv

    Formira se bataljon, hitno upućen poziv

    Varšava će formirati inžinjerijski bataljon koji će biti raspoređen u gradu Avgustovu u Suvalskom koridoru, saopštio je ministar odbrane Poljske Mariuš Blaščak.

    Koridor se nalazi između Bjelorusije i ruske Kalinjingradske oblasti.

    “U Avgustovu će uskoro biti formiran inžinjerijski bataljon. To je još jedna vojna jedinica koju pravimo od nule i uveravam vas da neće biti poslednja”, rekao je ministar.

    Kako navodi poljski portal “Fakt”, po dolasku u Avgustov Blaščak je pozvao mlade ljude da se pridruže novom bataljonu koji će, po njegovim rečima, početi sa regrutovanjem krajem godine.

    Poljski državni zvaničnici su u više navrata izjavljivali da je najosetljiviji pravac, s vojne tačke gledišta, hipotetički “Suvalski koridor” – deo teritorije u oblasti grada Suvalke na severoistoku Poljske, koji se nalazi između Belorusije i Kalinjingradske oblasti Rusije. Dužina tog koridora je oko sto kilometara.

    Ranije je saopšteno da su vlasti Poljske odlučile da prebace borbene jedinice sa zapada na istok.

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin je rekao da poljski lideri, sudeći po svemu, računaju da pod zaštitom Sjevernoatlantske alijanse oforme koaliciju kako bi se umješali u ukrajinski sukob i otkinuli što veći komad kolača da bi povratili, kako oni smatraju, svoje istorijske teritorije – današnju Zapadnu Ukrajinu.

    Takođe je rekao da je dobro poznato da Poljaci maštaju i o bjeloruskim teritorijama.

  • “Vagnerovci bi u Poljsku… na ekskurziju”

    “Vagnerovci bi u Poljsku… na ekskurziju”

    Razgovori između ruskog predsjednika Vladimira Putina i njegovog bjeloruskog kolege Aleksandra Lukašenka počeli su danas u Strelni kod Sankt Peterburga.

    “Promjenio sam neke svoje planove, možemo da provedemo dan i po ili dva”, rekao je Putin na početku sastanka, prenela je agencija RIA Novosti.

    Razgovori se vode u palati Konstantinovski koja se nalazi u Strelni kod Sankt Peterburga.

    Predsednik Bjelorusije je istakao da su pripadnici ruske privatne kompanije “Vagner” počeli da ga pritiskaju, jer žele da odu na Zapad “na ekskurziju”.

    On im je, kako je istakao, rekao da idu na ekskurziju u Poljsku, u Žešov.

    “Držim ih u centru Bjelorusije, po dogovoru, ne bih želeo da ih tamo premeštam, jer su loše raspoloženi. I, moramo da im odamo počast, znaju šta se dešava oko Unije”, rekao je Lukašenko.

    Putin je najavio neuspeh kontraofanzive Ukrajine.

    “Nema kontraofanzive”, rekao je Lukašenko, dok je Putin uzvratio da postoji, ali da je propala.

    On je kazao da se svi planovi Rusije i Bjelorusije sprovode bolje od očekivanog.

  • Poljska jača granicu sa Bjelorusijom

    Poljska jača granicu sa Bjelorusijom

    Poljska je ojačala svoju istočnu granicu sa Bjelorusijom posle izveštaja da je šef plaćeničke grupe Vagner, Jevgenij Prigožin, prognan u tu zemlju.

    Mateuš Moravjecki, poljski premijer, rekao je danas da je Poljska takođe ojačala više od 230 kilometara granice sa ruskom Kalinjingradskom oblašću na severoistoku.

    Poljska “pomno prati” akcije ruske Vagner plaćeničke grupe nakon njene jednodnevne pobune, dodao je Moravjecki.

    “Svesni smo ovih pretnji i na njih odgovaramo predviđanjem napada”, rekao je on.

    “(Aleksandar) Lukašenko i (Vladimir) Putin mogu da se ponašaju na veoma čudan način. Te akcije su i dalje predmet raznih analiza i studija nas i naših NATO saveznika.

    Zemlja navodno očekuje oružani napad od istočnih suseda zemlje, piše The Telegraph.

  • Pola miliona Poljaka izašlo na ulice

    Pola miliona Poljaka izašlo na ulice

    Pola miliona demonstranata se okupilo na ulicama Varšave u nedjelju 4. juna, kako navode predstavnici opozicije u Poljskoj koji su organizovali proteste, te tvrde da se radi o jednom od najvećih skupova tog tipa u posljednjih 30 godina, nakon pada komunizma.

    Leh Valensa, bivši poljski predsjednik, dobitnik Nobelove nagrade za mir i vođa borbe protiv komunizma, pridružio se predstavnicima opozicije na čelu kolone uoči izbora za parlament koji se očekuju na jesen, prenosi AFP.

    Ljudi su stigli iz svih dijelova zemlje nakon što je bivši premijer Donald Tusk, šef centrističke opozicione partije Građanska platforma pozvao na protest protiv “visokih troškova života, varanja i laganja, za demokratiju, slobodne izbore i Evropsku uniju”.

    Tekst novog poljskog zakona mora potpisati predsjednik Andržej Duda u roku od 21 dan.

    Vođe većine opozicionih partija su ohrabrivale svoje pristalice da se pridruže maršu protiv nacionalističke partije Pravo i pravda, koju vodi Jaroslav Kačinski.

    “Gradsko vijeće procjenjuje da je broj demonstranata oko 500.000”, rekao je portparol organizatora, Jan Grabiec, za AFP.

    Obučeni u crveno-bijele poljske boje, demonstranti su nosili natpise na kojima je pisalo “dosta je dosta”, “ne autoritarnoj Poljskoj”, te sa optužbama na račun vladajuće stranke za visoke cijene.

    Nekadašnji šef Savjeta Evrope, Tusk se obratio okupljenim rekavši da je uloga opozicije “slične važnosti” kao tokom osamdesetih, u borbi protiv komunističkih vlasti u toj zemlji.

    Valensa, predvodnik sindikata Solidarnost u uspješnoj borbi protiv komunizma, je dugo bio van politike.

    Rekao je demonstrantima da je “strpljivo” čekao dan kada će nacionalisti i Kačinski biti uklonjeni sa vlasti.

    “Gospodine Kačinski, došli smo po vas. Taj dan je konačno došao”, rekao je Valensa.

    Na dan protesta, 4. juna, prije 34 godine su se održali prvi djelimično slobodni izbori u Poljskoj, nakon kojih je uslijedio pad komunizma u Evropi.

    Valensa je 1990. postao prvi demokratski izabrani predsjednik Poljske.

  • “Ne želimo rusifikaciju Poljske, Kalinjingrad izbrisan”

    “Ne želimo rusifikaciju Poljske, Kalinjingrad izbrisan”

    Ruski naziv Kalinjingrada u istoimenoj ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije, nestao je s mapa i iz zvaničnih poljskih dokumenata.

    Vlada u Varšavi objavila je danas da će ono biti zamenjeno starim poljskim nazivom tog grada – Krolevic.

    Navodeći preporuku državne Komisije za nazive, poljski ministar za razvoj, Valdemar Buda, rekao je da će Kalinjingrad ponovo imati svoj stari poljski naziv Krolevic za istorijski i pruski grad Keningsberg.

    “Ne želimo rusifikaciju Poljske i odatle naša odluka da Kalinjingrad i njegovu oblast nazovemo po našem jeziku”, rekao je ministar Buda u zvaničnom saopštenju.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odmah reagovao navodeći da se ne radi više o rusofobiji već da se u Poljskoj događaju “procesi koji su na granici ludila”.

    “To ne donosi ništa dobro za Poljsku, to nije samo neprijateljsko delovanje, već antagonizam”, rekao je Peskov.

    Grad koji je osnovan 1255, sve do 4. jula 1946. bio je poznat po germanskom imenu Kenigsberg (poljski Krolevic). Tokom istorije Kalinjingrad je bio značajan administrativni centar više država i oblasti, počev od Države Tevtonskog reda, preko Pruskog vojvodstva i Prusije, pa do nemačke pokrajine Istočne Pruske. Posle Drugog svetskog rata taj grad je ušao u sastav Sovjetskog Saveza kao Kalinjingrad u čast sovjetskog revolucionara i državnika Mihaila Kalinjina.

    “Činjenica da je velikom gradu blizu naše granice dato ime Kalinjina, kriminalca suodgovornog za odluku o masovnom pogubljenju poljskiih zvaničnika u Katinu 1940, budi u Poljskoj negativna osećanja”, rekao je ministar Buda.

  • Moskva: Upad u rusku školu u Varšavi neće ostati bez reakcije

    Moskva: Upad u rusku školu u Varšavi neće ostati bez reakcije

    Otpravniku poslova Poljske u Rusiji Јaceku Ščljadevskom uručena je nota u kojoj je izražen snažan protest u vezi sa upadom u školu pri ruskoj ambasadi u Poljskoj, koraci Varšave neće ostati bez reakcije, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

    U saopštenju Ministarstva se dodaje da je poljskom diplomati rečeno da je ovaj korak još jedna karika u politici koju vodi Varšava lišenoj moralnih normi i zakona, politici usmjerenoj na “pokušaje da se Rusija naljuti i do temelja unište naši odnosi”.

    • Varšava rado nudi teritoriju zemlje u svojstvu odskočne daske za pumpanje kijevskog režima oružjem, šalje poljske plaćenike u Ukrajinu, zauzima otvoreno agresivnu neprijateljsku poziciju prema Rusiji – naglasilo je rusko Ministarstvo.

    Ministarstvo je istaklo da pomenuti koraci Varšave neće ostati bez odgovarajuće reakcije Rusije, na koju se neće dugo čekati.

    • Teško da može da se računa na razum poljskih vlasti, ali polazimo od toga da će ih naše recipročne mjere ipak natjerati da se zamisle nad dugoročnim posljedicama svoje politike – zaključuje se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

    U subotu su u Varšavi lokalne vlasti i policija upale u školu pri ruskoj ambasadi, razvalivši vrata.

    Školskom osoblju je rečeno da mora da napusti zgradu do 18.00 časova.

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da “ovakav drzak” korak Varšave “neće ostati bez oštre reakcije i posljedica po poljske vlasti i interese Poljske u Rusiji”.

  • “Ako padne Ukrajina – sljedi srednja Evropa”

    “Ako padne Ukrajina – sljedi srednja Evropa”

    Lider poljske vladajuće stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski upozorio danas u Varšavi da postoje nagoveštaji da će se rat u Ukrajini završiti kompromisom.

    Prema njegovim rečima, taj kompromis podrazumeva da neće biti obnove teritorijalnog integriteta Ukrajine, što Poljska apsolutno odbija.

    Takođe, premijeri Poljske, Češke i Slovačke u zajedničkom članku za časopis Forin afers upozorili su da mir može da se dogovori samo pod uslovima koje postavi Ukrajina.

    “Postoje indicije da rat u Ukrajini može da se završi nekakvim kompromisom, a ne konačnim rešenjem. A to će nažalost značiti da nove opasnosti mogu da se pojave uskoro. Mi ne želimo takvo rešenje. Mi u potpunosti podržavamo Ukrajinu u njenom zahtevu da se oslobodi cela njihova teritorija. Ali ne zavisi sve od nas”, kazao je Kačinjski na konferenciji na godišnjicu usvajanja Zakona o odbrani otadžbine.

    Premijeri Poljske Mateuš Moravjecki, Češke Petr Fijala i Slovačke Eduard Heger u članku za Forin afers upozorili su saveznike da rat može da se završi samo ispunjavanjem uslova koje postavlja Kijev.

    “Ukratko, mir može da dođe samo pod uslovima Ukrajine. Zamrznuti konflikt je najomiljenije sredstvo Rusije kako da kupi vreme – pretvaranjem da završava rat koji je sama izazvala”, navela su trojica premijera.

    Moravjecki, Heger i Fijala uvereni su da je Rusija odavno odlučila da bude u ratu sa Zapadom iako to Zapad, a ni Ukrajina ne žele. “Ukoliko Rusija pobedi i Ukrajina padne može da bude na redu srednja Evropa”, napisali su premijeri.

    Na zapadne saveznike apelovali su da ne smanjuje svoju odlučnost s kojom su do sada pomagali Ukrajini i da zvaničnom Kijevu treba dati svo oružje i novac koji su Ukrajini potrebni da pobedi Rusiju i obnovi svoj teritorijalni integritet.

    “S obzirom na beozočno rusko granatiranje i napade unapred ne bi trebalo da bude isključena nijedna vrsta konvencionalnog oružja koje bi saveznici poslali Ukrajini”, zaključili su Moravjecki, Fijala i Heger.