VRBAS Media

Oznaka: Pfizer

  • Fon der Lajen  u velikim problemima

    Fon der Lajen  u velikim problemima

    Evropski tužioci istražuju potencijalna krivična dela u vezi sa pregovorima o nabavci vakcine protiv koronavirusa između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i generalnog direktora kompanije Fajzer, potvrdio je portparol tužilaštva u Liježu.

    Istražitelji Evropskog javnog tužilaštva (EPPO) posljednjih meseci preuzeli su istragu od belgijskih tužilaca, koji su istraživali Ursulu fon der Lajen zbog “uplitanja u javne poslove, uništavanja SMS-ova, korupcije i sukoba interesa”, stoji u pravnim dokumentima u koje su uvid imali Politiko i portparol tužilaštva u Liježu. Iako tužioci EPPO istražuju potencijalna krivična dela, još niko nije optužen u vezi sa ovim slučajem.

    Istragu su prvobitno otvorile belgijske vlasti u gradu Liježu početkom 2023. godine, nakon krivične prijave koju je podneo lokalni lobista Frederik Baldan. Kasnije su joj se pridružile mađarska i poljska vlada, iako je ova druga u procesu povlačenja žalbe nakon izborne pobede proevropske vlade koju je predvodio Donald Tusk, rekao je portparol poljske vlade Politiku.

    Baldanova žalba bila je usredsređena na navodnu razmenu tekstualnih poruka između Ursule fon der Lajen i šefa kompanije Fajzer Alberta Burle uoči najvećeg sporazuma EU o vakcini na vrhuncu pandemije Kovid 19, u aferi nazvanoj “Pfizergate”.

    Njujork tajms, koji je prvi otkrio da je do razmene došlo dok su lideri EK i kompanije Fajzer pregovarali o uslovima, pokrenuo je paralelnu tužbu protiv Komisije nakon što je odbila da otkrije sadržaj poruka uprkos zahtevu za pristup dokumentima.

    Vest da EPPO sada istražuje slučaj stavlja dodatan naglasak na ulogu predsednice Komisije u “mega dogovoru” o vakcini, čija je vrednost procenjena na više od 20 milijardi eura.

    EPPO sprovodi panevropske istrage finansijskog kriminala i teoretski bi mogao da zapleni mobilne telefone i drugi relevantni materijal iz kancelarija Komisije ili u drugim zemljama u Evropi, kao što je Nemačka, odakle je Ursula fon der Lajen.

    Ovakav razvoj događaja dolazi u delikatnom trenutku za šeficu EU, jer su uskoro evropski izbori, a u Briselu se očekuje da Ursula dobije drugi mandat na čelu Evropske komisije, koja je dosad ne samo da je odbijala da otkrije sadržaj SMS-ova nego nije potvrdila ni njihovo postojanje.

    Dogovor koji je napravljen na vrhuncu pandemije 2021, prvobitno je viđen kao trijumf Ursule fon der Lajen, ali sama količina kupljenih vakcina je izazvala čuđenje.

    Politiko je krajem prošle godine otkrio da je doza vakcine vredna najmanje 4 milijarde evra propala. Ugovor o vakcini sa Fajzerom je od tada pregovaran pod različitim uslovima.

  • Fajzer tuži Mađarsku

    Fajzer tuži Mađarsku

    Slučaj se odnosi na plaćanje 3 miliona doza vakcina BioNTech/Pfizer, u vrednosti od oko 60 miliona evra.

    Naime, sudski dokument, do kojeg su došli novinari Politica, pokazuje da je Fajzer, zajedno sa partnerom BioNTechom, pokrenuo pravni postupak protiv mađarske vlade još u januaru ove godine vezano uz isporuku vakcina protiv kovida-19.

    Portparol Pfizera potvrdio je slučaj koji se odvija na belgijskom sudu.

    “Razgovori s vladom u Budimpešti se nastavljaju”, poručio je. Dokument pokazuje da se slučaj odnosi na plaćanje 3 miliona doza vakcina BioNTech/Pfizer, u vrednosti od oko 60 miliona evra. Spor je započeo kada je Mađarska u novembru prošle godine obavestila Pfizer da ne namerava da plati sporne doze farmaceutskoj kompaniji, navodeći kao razlog sukob u Ukrajini.

    Sudija je održao prvo ročište o slučaju u martu i odbacio Pfizerov zahtev za brzom presudom. Od tada slučaj nije napredovao. Pfizerova tužba protiv Mađarske paralelna je s onom koju je farmaceutska kompanija pokrenula protiv Poljske. U oba slučaja, zemlje su tužene na građanskom sudu zbog odbijanja da preuzmu i plate isporuke vakcina protiv kovida-19.

    U slučaju Poljske dogovoreno odlaganje ročišta

    Juče je prvostepeni sud u Briselu održao kratko prvo ročište u vezi s Pfizerovim slučajem protiv Poljske. Obe strane dogovorile su odlaganje ročišta do 30. januara. Spor se u slučaju Poljske vodi oko isporuke 60 miliona doza koje je zemlja odbila da prihvati u aprilu prošle godine.

    U to vreme, Varšava se pozvala na višu silu – navodeći kao razlog pritisak na svoje finansije nakon priliva izbeglica u jeku ruske invazije na Ukrajinu. Prošlog meseca, nedugo nakon izbora u Poljskoj, Pfizer je objavio da tuži Varšavu na sudu zbog propuštene isplate, koju je Politico procenio na oko 1,2 milijarde evra.

    Nemački BioNTech takođe se pridružio tim postupcima. Ova dva slučaja priključuju se rastućem broju pravnih postupaka povezanih s naporima Evropske unije u nabavi vakcina u doba pandemije. U Rumunjskoj tužioci žele da ukinu imunitet bivšem premijeru Florinu Čituu i dvojici bivših ministara zdravstva, tvrdeći da su kupili previše vakcina i time naneli štetu državi od više od milijardu evra.

    Sporne poruke Ursule fon der Lajen

    Belgijski lobista Frederik Baldan podneo je krivičnu prijavu protiv predsednice Komisije Ursule fon der Lajen zbog njene navodne uloge u posredovanju u najvećem ugovoru o vakcinama u Evropskoj uniji, za 1,1 milijardu doza. Mala belgijska politička stranka Vivant i tri njena lokalna zastupnika takođe su se pridružila tom postupku, potvrdio je zastupnik Alan Mertes.

    U međuvremenu, New York Times tuži Komisiju jer je odbila da otkrije tekstualne poruke spomenute u intervjuu s Von der Lajen za NYT u april 2021. U članku je predsednica Komisije govorila o svojim naporima oko kupovine vakcina i porukama koje je razmijenila s izvršnim direktorom Pfizera Albertom Burlom.

    Konačno, evropski nadzornik finansijskog kriminala, Ured evropskog javnog tužioca, objavio je u kratkom saopštenju za medije prošlog oktobra kako je otvorio istragu o nabavci vakcina. Nije navedeno koga istražuje.

  • “Fajzer” priznao

    “Fajzer” priznao

    Američka farmaceutska kompanija “Fajzer” priznala je da je proizvodila varijante viruse korona otporne na lečenje kako bi testirala svoj antivursni lijek.

    U saopštenju koje su objavili na svom sajtu, iz kompanije “Fajzer” naveli su da nisu sproveli istraživanje “dobitka funkcije” – praksi u kojoj naučnici pojačavaju potencijal virusa.

    Međutim, farmaceutski gigant priznao je da je kombinovao “spajk proteine” novih varijanti virusa sa originalnim sojem kovida kako bi testirao vakcine, ali i da je stvorio mutacije virusa kako bi testirao Pakslovid, antivirusni lijek protiv kovida-19.

    “U ograničenom broju slučajeva takav virus može biti konstruisan kako bi omogućio procenu antivirusne aktivnosti u ćelijama”, saopštila je kompanija i navela da je taj proces obavljen u bezbednoj laboratoriji.

    Dodaju da su težili stvaranju “otpornih sojeva virusa”.

  • Fajzerove vakcine će biti 4 puta skuplje

    Fajzerove vakcine će biti 4 puta skuplje

    Američki farmaceutski div Fajzer očekuje da će učetvorostručiti cenu vakcina protiv kovida 19 u SAD.

    Cena bi trebalo da bude 110 do 130 dolara po dozi, nakon što istekne važeći vladin program nabavke, izjavila je izvršna direktorka Angela Lukin.

    Vlada SAD trenutno plaća oko 30 dolara po dozi, a očekuje se da će u 2023. tržište preći na privatno osiguranje, nakon što bude ukinuto vanredno stanje u zdravstvu.

    Lukin je rekla da očekuje da će vakcina, koje vlada trenutno svim građanima daje besplatno, biti dostupno bez naknade građanima s privatnim ili državno finansiranim osiguranjem.

    Vol Strit očekuje takva poskupljenja zbog slabe potražnje za vakcinama protiv kovida, što znači da će proizvođači morati da podignu cene kako bi ispunili predviđanja prihoda za 2023. i period nakon toga, napominje Rojters.

    “Uvereni smo da cena vakcina protiv kovida 19 u SAD odražava njegovu ukupnu troškovnu efikasnost i da garantuje da neće biti prepreka za pristup pacijenata”, rekla je Lukin, prenosi Al Džazira.

    Još nije jasno kakav će pristup vakcinama imati ljudi bez zdravstvenog osiguranja, napominje Rojters a prenosi Hina.

    Tržište vakcina

    Fajzer je rekao da očekuje da će tržište vakcina protiv kovida 19 biti na godišnjem nivou približno izjednačeno s tržištem vakcina protiv gripa za odrasle dok će tržištu vakcina za decu trebati više vremena da se razvije, sudeći prema dosadašnjoj distribuciji.

    U ovoj godini su dodatne doze dorađenim vakcinama protiv kovida 19 u SAD koje ciljaju na izvorni soj korona virusa i na omikron sporije nego u 2021, uprkos tome što više ljudi ispunjava uslove za vakcinaciju.

    U prvih šest sedmica primene novih vakcina vakcinisano je oko 14,8 miliona građana, u poređenju s više od 22 miliona u prvih šest sedmica kampanje u 2021, kada su vakcine mogle dobiti samo starije i osobe s kompromitovanim imunološkim sistemom.

  • Fajzer traži odobrenje buster protiv omikrona

    Fajzer traži odobrenje buster protiv omikrona

    Farmacetuske kompanije Fajzer i Bionteh zatražile su danas od Evropske agencije za lekove (EMA) da odobri njihovu ažuriranu buster vakcinu za borbu protiv podsojeva omikrona, javlja AP.

    Fajzer je naveo da traži od zdravstvenog evropskog regulatornog tela zeleno svetlo za vakcinu koja cilja omikron podsojeve BA.4 i BA.5, trenutno dominantne u svetu.

    Američka i nemačka farmaceutska kuća predlažu da se vakcina daje osobama od 12 godina pa naviše.

    EMA trenutno razmatra da li da odobri vakcinu protiv podsoja omikrona BA.1, ranije verzije virusa, koju su potisnuli podsojevi BA.4 i BA.5, a ta odlika se očekuje sledeće nedelje.

    Ukoliko Fajzerova ažurirana antikovid vakcina bude odobrena kompanija kaže da bi mogla da bude dostupna u Evropi početkom septembra.

  • Moderna tuži Fajzer zbog mRNA vakcine

    Moderna tuži Fajzer zbog mRNA vakcine

    Farmaceutska kompanija Moderna tužila je Fajzer i njegovog nemačkog partnera Biontek zbog kršenja patenata u razvoju prve vakcine protiv kovida 19 u SAD, tvrdeći da su iskopirali tehnologiju koju je Moderna razvila godinama pre pandemije.

    Tužba, kojom se traži neutvrđena novčana odšteta, podneta je američkom Okružnom sudu u Masačusetsu i Regionalnom sudu u Diseldorfu u Nemačkoj, saopštila je Moderna danas.

    “Podnosimo ove tužbe da zaštitimo inovativnu mRNA tehnološku platformu koju smo prvi razvili, uložili milijarde dolara u kreiranje i patentirali tokom decenije koja je prethodila pandemiji COVID-19“, rekao je izvršni direktor Moderne Stiver Bansels u izjavi, prenosi Rojters.

  • Tajna prepiska Fon der Lajen i šefa kompanije “Fajzer” trese EU

    Tajna prepiska Fon der Lajen i šefa kompanije “Fajzer” trese EU

    Evropska komisija je saopštila da ne može i da ne treba da pronađe tekstualne poruke koje je Ursula fon der Lajen razmenila sa šefom kompanije “Fajzer”.

    To je podstaklo njen spor sa internim nadzornim telom EU.Komisija je branila svoje pravo da ne vodi evidenciju o tekstualnim porukama svoje predsednice Fon der Lajen, objavio je u sredu zvanično nadzorno telo EU, Evropski ombudsman, koji je sproveo početnu istragu nakon žalbe na nedostatak transparentnosti. U oštrom prekoru izrečenom u januaru, ombudsman Emili O’Rajli optužila je izvršnu vlast EU za loše postupanje. Ona je rekla da tekstualne poruke koje se tiču politika i odluka EU treba tretirati kao dokumente koji podležu pravilima o transparentnosti EU. Saga, poznata kritičarima kao Dilitgejt (Deletegate, igra rečima po uzoru na “Votergejt”) nastala je nakon što je Njujork tajms objavio u aprilu 2021. da je Fon der Lajen razmenila tekstualne poruke sa izvršnim direktorom Fajzera Albertom Burlom, uspostavljajući vezu koja je otključala unosne poslove za vakcine protiv korona virusa koje spasavaju život.

    Ubrzo po objavljivanju teksta u Njujork tajmsu, novinari su tražili Evropskoj komisiji uvid u te poruke, pozivajući se na Zakon o slobodi informisanja EU. Međutim, Komisija je odbila zahtev, pozivajući se na svoja važeća pravila.

    Slično je u novembru prošao i zvanični zahtev iz Evropskog parlamenta. Naime poslanica iz Holandije Sofi int Felt je htela da zna da li su pomenute poruke obrisane – i ako jesu, na osnovu kojih kriterijuma. Međutim, potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova u svom odgovoru se nije ni osvrnula na ovo pitanje. U pisanom odgovoru se navodi da su SMS i druge kratke poruke po prirodi “kratkog veka… i u principu ne sadrže važne informacije o politici, aktivnostima ili odlukama komisije” te se stoga načelno ne arhiviraju.

    Komisija je kasnije odbila zahtev novinara na osnovu prava na slobodu informisanja da dostavi tekstualne poruke, što je izazvalo žalbu ombudsmanu.

    Prvobitni izveštaj ombudsmana otkrio je da komisija nije pokušala da pronađe te SMS poruke. Kritikujući način na koji je zahtev za informacije tretiran, O’Rajli je naredila zvaničnicima da potraže tekstove.

    “Ne moraju se sačuvati sve tekstualne poruke. Ali tekstualne poruke jasno potpadaju pod zakon o transparentnosti EU i zato one koje su relevantne treba sačuvati. Nije kredibilno tvrditi drugačije”, navodi se na sajtu ombudsmanke.

    U prkosnom odgovoru, komisija je rekla da nije mogla da pronađe poruke jer se takvi “kratkotrajni, efemerni dokumenti ne čuvaju” i “nisu u posedu institucije”.

    “Komisija može da potvrdi da potraga koju je preduzeo predsednički kabinet (najviši zvaničnici) za relevantnim tekstualnim porukama koje odgovaraju zahtevu za pristup dokumentima nije dala nikakve rezultate”, navodi se u odgovoru potpredsednika komisije Vere Jurove.

    Komisija je ponovila da ne vidi potrebu za čuvanjem tekstualnih poruka, tvrdeći da ne sadrže važne informacije.

    “Zbog svoje kratkotrajne i efemerne prirode, tekstualne i trenutne poruke uopšte ne sadrže važne informacije koje se odnose na politike, aktivnosti i odluke komisije”, navodi se u saopštenju. Ombudsmanka je opisala odgovor komisije kao “problematičan u nekoliko tačaka”, ali se uzdržala od daljih komentara do formalnog zaključka koji se očekuje za nekoliko nedelja.

    Ketlin Van Brempt, belgijska socijaldemokratska poslanica u Evropskom parlamentu koja predsedava specijalnim komitetom Evropskog parlamenta za kovid-19, opisala je odgovor komisije kao neprihvatljiv.

    “Potpun nedostatak transparentnosti koristi industriji, a ne evropskim građanima”, rekla je ona.

    Evropska ombudsmanka, koji je zadužena za istragu pritužbi na institucije EU, ranije se već bavila vezama između Komisije i privatnih kompanija.

    Godine 2018. O’Rajli je zamerila izvršnoj vlasti EU što nije preduzela mere nakon što je prethodni predsednik preuzeo posao u Goldman Saksu. Ona je rekla da je novi posao Žozea Manuela Baroza izazvao “ozbiljnu zabrinutost javnosti” i da je komisija trebalo da ispita da li je prekršio zakonsku obavezu da postupa sa “integritetom i diskrecijom” prilikom napuštanja funkcije.

    Nedavno je rekla da komisija rizikuje “podrivanje integriteta” administracije EU bez strožih ograničenja za prelazak višeg osoblja u privatni sektor.

  • Fajzer povlači svoje tablete, otkriveno da izazivaju rak

    Fajzer povlači svoje tablete, otkriveno da izazivaju rak

    Kompanija Fajzer povlači tri vrste tableta za krvni pritisak, uključujući Accuretic, nakon što je otkrio da sadrži povišene nivoe nitrozamina koji izaziva rak, poznato je da se on takođe nalazi i u suhomesnatim proizvodima.Tri leka za krvni pritisak koje proizvodi farmaceutski gigant Fajzer povučena su nakon što je u njima otkriveno hemijsko jedinjenje koje bi moglo da izazove rak, prenosi Dejli mejl.Utvrđeno je da Accuretic, zajedno sa dva leka za krvni pritisak licencirana od kompanije, ima povišene nivoe nitrozamina, što može nekoga da dovede u opasnost od razvijanja raka.

    Uprava za hranu i lekove (FDA) izveštava da su neki nivoi jedinjenja u redu i uobičajeni u svakodnevnoj hrani i piću, ali redovna upotreba lekova sa otkrivenim nečistoćama može biti opasna.

    Fajzer je u ponedeljak objavio povlačenje i nije prijavio nikakve neželjene događaje u vezi sa nečistoćama.

    “Nečistoće nitrozamina mogu povećati rizik od raka ako ljudi uzimaju više od dozvoljene količine ili ih koriste duže vreme, ali se ne očekuje da osoba koja uzima lek koji sadrži nitrozamine unutar ili ispod prihvatljivih granica dnevnog unosa ima povećan rizik od raka”, napisala je FDA o nitrozaminima.

    Fajzer povlači mnoge lekove distribuirane širom SAD i Portorika od novembra 2019. do marta 2022.

    Agencija preporučuje da ljudi koji uzimaju lek za koji je utvrđeno da sadrži nečistoće nitrozamina odmah prestanu da uzimaju lek.

  • Fajzer u 2022. očekuje još veći prihod: Milijardu doza vakcine više, plus 120 miliona pilula

    Fajzer u 2022. očekuje još veći prihod: Milijardu doza vakcine više, plus 120 miliona pilula

    Američka farmaceutska kompanija Fajzer podigla je danas prognozu prihoda od prodaje vakcine protiv kovida za celu 2022. godinu na oko 32 milijarde dolara.

    Iz kompanije dodaju da očekuju još 22 milijarde dolara od prodaje tableta za oralnu upotrebu protiv koronvirusa, uzročnika ove bolesti.

    Fajzer planira da ove godine proizvede četiri milijarde doza vakcine protiv korone, razvijene na mRNA tehnologiji na kojoj se zasniva i konkurentska vakcina Moderne, što je za jednu milijardu doza više nego prošle godine, izveštava Rojters .

    Fajzerova vakcija se koristi u više od 160 zemalja, uključujući Sjedinjene Države.

    Tableta protiv kovida “pakslovid”, koju proizvodi ova kompanija, pokazala je obećavajuće rezultate u smislu smanjene hospitalizacije i smrtnih slučajeva kod visokorizičnih pacijenata, a Fajzer očekuje da će ove godine proizvesti najmanje 120 miliona tih pilula.

  • Najsavremeniji lijek protiv korone stigao u Srbiju

    Najsavremeniji lijek protiv korone stigao u Srbiju

    Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u Srbiju danas stigao prvi kontingent lijeka protiv virusa korona Paxlovid.

    Srbija je prva zemlja kontinentalne Evrope kojoj je isporučen ovaj lijek (u Evropi još isporučen V. Britaniji), i to deset dana nakon što je EMA (European Medicines Agency) odobrila upotrebu i promet ovog lijeka, navodi se u saopštenju Ministarstva.

    Komisija Ministarstva zdravlja kojom presjedava profesor dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne bolesti, napravila je distributivnu list na osnovu koje će lijek biti raspoređen po zdravstvenim ustanovama.

    Lijek Paxlovid je antivirusni lijek koji sadrži dvije komponente ritonavir i nirmatrelvir i namijenjen je za oralnu upotrebu. Indikovan je za tretman kovid-19 infekcije, kod odraslih, koji ne zahtijevaju dodatni kiseonik i koji imaju povećan rizik progresije u tešku formu bolesti. Sa primjenom lijeka preporučljivo je započeti u okviru prvih pet dana od pojave simptoma.

    Srbija je krajem prošle godine među prvima zajedno sa SAD i Velikom Britanijom potpisala ugovor sa predstavnicima kompanije Pfizer o nabavci najboljeg lijeka protiv virusa korona, koji smanjuje rizik od hospitalizacije i teških oblika bolesti kod pacijenata i do 89 odsto.

    Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar tada istakao je da vakcina ostaje i dalje primarno oružje u borbi sa virusom, a da je lijek Paxlovid dodatni napor države da sačuva zdravlje građana.

    “Mi se ne borimo za to da dođemo do toga da se neko razboli pa da se leči, već se borimo za to da ne dođe uopšte do toga nego da se ljudi vakcinišu i da ne dođu uopšte u fazu da moraju da koriste bilo koji lek. A ovo je neka naša odgovornost kao države i uspeh države koji smo obećali i koji ispunjavamo”, rekao je Lončar.