Njemački kancelar Olaf Šolc danas je rekao da sankcije protiv Rusije mogu biti ukinute tek nakon konsultacija sa Ukrajincima.
Šolc je u intervjuu, objavljenom u današnjem broju magazina “Stern”, istakao da će Moskva “morati da postigne sporazum sa Ukrajinom”, prenosi TASS.
“Moći ćemo da ukinemo naše sankcije Rusiji tek nakon konsultacija sa Ukrajinom”, rekao je njemački kancelar.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, na kraju posjete Berlinu, da su razgovori bili teški, ali da je zadovoljan velikim interesovanjem njemačke vlade za razgovore sa Srbijom.
Vučić je, nakon sastanka sa šefice njemačke diplomatije Anelene Berkov, prenio da je i sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcem, na čiji poziv je boravio u Berlinu, a i sa ministarkom razgovarao o svim važnim pitanjima, kao što su evropska perspektiva, kriza u Ukrjaini, situacija na KiM.
“Nisu bili jednostavni razgovori, ali sam zadovoljan velikim intersovanjem nemačke vlade za razgovore sa Srbijom. To je važna vest”, objasnio je on.
Vučić je ukazao da je u prva tri meseca trgovinska razmjena sa Njemačkom povećana za 26 odsto.
“To ne znači da će taj nivo biti na godišnjem nivou, ali će svakako biti iznad sedam milijardi evra. Ode u nebesa Nemačka kao trgovinski partner, postaje neuporedivo zančajnija. Prećiće po prvi put 15 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa inostranstvom, ubedljivo je najznačajnija zemlja”, objasnio je on.
Vučić je kazao da neki dijelovi razgovora nisu bili jednostavni i laki, ali ne može uvijek da se izabere lak put.
Prenio je da razgovore sa njemačkim partnerima završava danas u 12:30 u Beogradu susretom sa ministarkom odbrane Kristinom Lambreht.
Njemački kancelar Olaf Šolc i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić održali su upravo preskonferenciju nakon sastanka u Berlinu, a govorili su i o BiH.
Šolc je rekao da je Vučiću izrazio zabrinutost zbog, kako je reako, secesionizma Milorsda Dodika, srpskog člana Predsjedništva BiH, za koji je ustvrdio da postoji u Bosni i Hercegovini.
Vučić je rekao da se Srbija zalaže za mir u regionu.
“Rekao sam Šolcu da ne verujem da je samo jedna strana u BiH odgovorna. mi smo mu takođe rekli da Srbija neće praviti nikakve probleme. Mi kad nešto obećamo mi držimo svoju reč. Srbija želi mir i stabilnost u regionu i ne želim ni da komentarišem one koji Srbiju optužuju za izazivanje nestabilnosti”, rekao je Vučić i dodao da se raduje skorašnjoj posjeti Šolca Beogradu.
Obojica su izrazili zadovoljstvo što je potvrđena evropska perspektiva regiona, a Šolc je najavio ponovno aktiviranje Berlinskog procesa u cilju aktiviranja zajedničkog tržišta na zapadnom Balkanu.
Na primjedbu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Vučić je rekao da je Srbija u UN dva puta glasala i skladu s stavom EU, a i Šolc je takođe izrazio zadovoljstvo što je, kako je rekao, Srbija glasala protiv rata Rusije protiv Ukrajine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njemački kancelar Olaf Šolc se obraćaju posle sastanka u Berlinu.”Zajednički smo konstatovali u našim bilateranim, pre svega ekonomskim odnosima. Imamo veliki skok u odnosu na prošlu, rekordnu godinu”, rekao je Vučić.”Nemačka je najveći partner Srbije, a i Srbija Nemačkoj na Zapadnom Balkanu”.”Važne su nam reči kancelara, koji je danas više puta ponovio da je uveren u evropsku budućnost svih zemalja Zapadnog Balkana. Rekao je, citiram ga, da to nije fatamorgana, kada vam se nešto pričini, a onda nestane”, rekao je.
“Govorili smo o dve važne teme”, kazao je Vučić. Razgovarali smo i o odnosu prema ratu u Ukrajini.
“Govorio sam o svim problemimja sa kojima se Srbija suočava”, naveo je Vučić.
Kako kaže imali su sadržajan razgovor i o regionalnim pitanjima i o sitiaciju u Bosni i Hercegovini.
“Obećao sam da Srbija neće biti uzročnik nikakvih problema, a Srbija svoju reč drži”, rekao je Vučić.
“Mi večeras imamo nastavak dijaloga, i verujem da ćemo imati snage da dođemo do napretka u dijalogu sa Prištinom”, naveo je Vučić.
Upitan da li će Srbija napustiti Savet Evrope ako Kosovo postane član tog Saveta, odnosno član NATO, Vučić je rekao: “Za nas je važno da sve što je napisano i potpisano, bude sprovedeno u delo”.
Na isto pitanje odgovorio je i Šolc odgovorio:
“Ja želim da Srbija ostane u Savjetu Evrope, da svi zajedno budemo u EU”.
Govoreći o stavu Srbije po pitanju sukoba u Ukrajini, Vučić je rekao:
“Po pitanju pravne i političke prirode sukoba, mi smo se jasno izjasnili. Jedini je izjašnjavanje Srbije bilo neočekivano za razliku od svih ostalih. Mi na putu ka EU imamo obavezu da se postepeno usklađujemo sa stavovima EU. Srbija ima i drugačiji odnos prema pitanju KiM. Ne zaboravite da je Srbija bila deset godina pod sankcijama i da zato ima drugačiju vizuru prema tom pitanju”.
“Izbor Srbije je da bude na evropskom putu iako to, prema anketama u Srbiji, nije najpopularniji put”.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za njemački list Handlesbalt da je EU strateški cilj Srbije, koja ostaje čvrsto na evropskom putu, kao i da je to razlog zašto se sastaje sa kancelarom Olafom Šolcem.
Vučić je pred dolazak u Njemačku rekao da Srbiji treba uvažavanje i poštovanje koje je zemlja imala od bivše kancelarke Angele Merkel, te naglasio da u Berlinu ne traži ništa osim dobre evropske perspektive.
Ocijenio je i da u Srbiji, Njemačku više vole od EU – zato što je još Angela Merkel ozbiljno shvatala Srbiju.
“Verujemo da i od njenog naslednika, Olafa Šolca, možemo dobiti isto poštovanje i uvažavanje. To je sve što nam treba”, rekao je Vučić za Handelsbalt, koji prenosi DW.
Vučić je rekao i da se nada da će Šolc i njegove riječi ubrzati širenje EU.
“Ne govorim samo u ime Srbije. To je ono što nam je svima u regionu potrebno: jasni i ostvarljivi ciljevi”, kazao je Vučić i dodao da je i činjenica da se mnogi Srbi u međuvremenu protive članstvu u EU, što je, ocjenjuje, i posljedica naših grešaka, ali da polovina krivice ide na račun Brisela.
Olafa Šolca je, kako dodaje, upoznao u Hamburgu 2016, kada je bio “jedan od retkih” koji su ga “pažljivo sašlušali”.
Kaže da mu je Srbija zahvalna što je odnos EU prema državama bivše SFRJ opisao kao neprihvatljiv.
“To shvatam veoma ozbiljno i to nam daje nadu”, rekao je Vučić i dodao ga veoma brine što podrška pristupanju EU u zemlji opada, ali i da može da kaže da Srbija čvrsto ostaje na putu ka EU.
“Naši ljudi od EU čuju samo jedno – Srbija treba da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Mnogi Srbi već su siti toga, jer istovremeno u Ukrajini danas vide potpuno drugačiji pristup istih tih zapadnih sila. Imaju osećaj da postoje dvostruki standardi”, naglasio je predsednik Srbije.
Uz ocjenu Handelsbalta da je malo stranih političara koji poznaju ruskog predsjednika Vladimira Putina bolje od Vučića, a na konstataciju da se “skoro nijedan strani političar nije s Putinom sastajao tako često”, on je rekao “do sada 19 puta”.
Na pitanje kako danas ocjenjuje Putina i njegove namjere u Ukrajini, Vučić odgovara da predsjednik Rusije o tome s njim nije razgovarao, da su se posljednji put vidjeli 25. novembra i da su tada samo “nekoliko minuta” razgovarali na temu Ukrajine.
Na pitanje da li shvata zašto Putin sada ovako postupa, kidajući odnose s većinom evropskih zemalja, Vučić kaže da on sluša i čita šta kaže ruski predsjednik.
“On iznosi svoje motive. Ali to ne znači da se postupanje u Ukrajini može opravdati”, rekao je Vučić i ujedno kao mogući razlog navodi to da “Putin jasno pominje širenje NATO na istok”.
Ukazao je da bez obzira na to, Srbija i on osuđuju kršenje međunarodnog prava i rat u Ukrajini.
Vučić je za “Handelsblat”, koji u uvodu intervjua, uoči njegovog razgovora sa Šolcom, piše da “Srbija hoće u EU, ali ne želi da zauzme jasan stav prema Moskvi”, rekao da osjeća obavezu da podržava međunarodno pravo, a Srbija je to i uradila.
On je dodao da ne treba zaboraviti da je 1999. Srbiju napao NATO, protivno međunarodnom pravu i bez mandata UN, i da su građani mnogo propatili.
Prema njegovim riječima, to je jedan od razloga zbog kojih je Srbija podržala dvije rezolucije UN i osudila rat u Ukrajini.
Na sugestiju lista da je 1999. “Milošević izvršio agresiju na Kosovo”, Vučić je podsjetio da je Putin prije nekoliko dana uporedio situaciju u Donbasu sa situacijom na Kosovu.
“On koristi kosovski primer i odluke Međunarodnog suda pravde kao presedan da opravda svoje postupke u Donbasu i drugim delovima Ukrajine“, rekao je predsjednik Srbije.
Reagujući na pitanje njemačkih novinara koji, podsjetivši da je Međunarodni sud pravde 2010. presudio da otcepljenje Kosova od Srbije nije kršenje međunarodnog prava, kažu da je to “zato što je postojao genocid nad Kosovarima”, Vučić je naglasio da Kosovu nije bilo genocida i ne postoji nijedna jedina sudska presuda koja to vidi drugačije.
Na pitanje zašto se ne pridruži sankcijama SAD i EU, Vučić odgovara da se Beograd slaže sa EU oko prirode sukoba u Ukrajini, ali da, s obzirom na internu situaciju u Srbiji, nije lako da se ona tako jasno pozicionira.
“A što se sankcija tiče decenijama smo bili žrtve sankcija i ne verujemo u politiku sankcija. Među zemljama EU i dalje se vode rasprave, na primer o embargu na naftu ili gas. Mi imamo svoje interese. I mi još nismo deo EU. Nažalost”, rekao je Vučić.
Na konstataciju da su Srbija i on lično pod pritiskom i Moskve i Brisela, Vučić odgovara da su vojno neutralni, ali ne i politički.
“Za mnoge je bilo iznenađenje to što smo jasno rekli da je rat u Ukrajini kršenje medkunarodnog prava. Da li se Srbija priključuje sankcijama ili ne, to ne impresionira nikoga u Rusiji. S druge strane, imamo nacionalne interese u vezi s KiM i drugim pitanjima u kojima Rusija podržava naš stav. Do sada su nas u SBUN podržavale Rusija i Kina. Istovremeno, medutim, važi sledece: mi smo jasno na putu ka EU, što je naš strateški cilj”, rekao je Vučić i nalgasio da je zato i došao u Njemačku.
Njemački kancelar Olaf Šolc obećao je podršku prijemu Finske i Švedske u NATO ako zatraže članstvo.
Dve zemlje treba da odluče, rekao je u utorak na sednici vlade u Mesebergu kod Berlina kojoj su prisustvovale i premijerke Finske i Švedske Sana Marin i Magdalena Anderson.
“Međutim, mi nemamo nedoumica – ako te dve zemlje odluče da žele u NATO, mogu da računaju na našu podršku,” rekao je Šolc. Helsinki i Stokholm uvek mogu, dodao je, da se oslone na Nemačku.
Sana Marin je rekla da je ruski napad na Ukrajinu potpuno promenio bezbednosnu situaciju. “Nema povratka nazad,” kazala je finska premijerka. Dodala je da njena zemlja ima snažnu i modernu vojsku koja u svako doba može da sarađuje sa NATO.
Švedska premijerka Magdalena Anderson rekla je, povodom mogućeg učlanjenja u alijansu, da su “sve opcije na stolu.”
Finska će odluku možda da donese već 12. maja, ako predsednik Sauli Niniste (Sauli Niinistö) saopšti svoj stav. Odluku u Finskoj donose zajedno predsednik i vlada. Švedska će dan kasnije da predstavi bezbednosno-političku analizu u kojoj će biti reči i o NATO.
Od početka ruskog napada na Ukrajinu, Finska i Švedska ozbiljno razmišljaju o ulasku u NATO. Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg im je već obećao brz prijem ako podnesu zahtev.
U anketama javnog mnjenja u obe zemlje je podrška pridruživanju Severnoatlantskom savezu porasla, a mnoge partije u Stokholmu i Helsinkiju nagovestile su podršku članstvu. Ne, međutim, i socijaldemokratske kojima pripadaju Sana Marin i Magdalena Anderson.
Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da sankcije uvedene Rusiji neće biti ukinute sve dok Moskva ne postigne mirovni sporazum sa Kijevom.Šolc je u intervjuu za nemačku televiziju Cet-De-Ef rekao da je na Ukrajini da odluči kakav mir želi, prenosi Rojters.Šolc je odbio da odgovori na pitanje da li će sesti za sto sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na samitu G20, koji će kasnije ove godine biti održan u Indoneziji.
“O tome ćemo odlučiti ako se pokrene to pitanje”, rekao je Šolc.
On je ocenio da je Putin loše procenio ako je očekivao da bi mogao da dobije teritoriju Ukrajine i proglasi kraj neprijateljstava sukoba, a zapadne zemlje da ukinu sankcije.
“Nije promislio celu operaciju u Ukrajini. Nije mislio da će Ukrajina pružiti takav otpor. Nije mislio da ćemo ih podržati da toliko dugo izdrže…Nećemo povući sankcije osim ako ne postigne sporazum sa Ukrajinom, a to neće dobiti diktiranim mirom”, rekao je Šolc.
On je naglasio da Nemačka neće prihvatiti “rusku aneksiju Krima”, ocenivši da je takav potez bio kršenje međunarodnog prava.
Šolc je dodao da ne planira da poseti Kijev, nakon što se odustalo od planiranog putovanja nemačkog predsednika Franka-Valtera Štajnmajera zbog prigovora Ukrajine.
On je odbacio kritike da je u početku previše oklevao da pošalje teško naoružanje Ukrajini.
Promjena raspoloženja u Njemačkoj: trenutno 45 odsto Nijemaca podržava isporuku tenkova Ukrajini, a prije tri nedjelje ih je bilo znatno više – 55 odsto.
Kancelar Olaf Šolc takođe gubi podršku naroda.
Evo kako brzo sve može da se promijeni: Njemačka vlada je u srijedu, 27. aprila, promijenila kurs u ukrajinskom ratu i sada će ipak da isporuči tenkove Ukrajini. Politički pritisak je, izgleda, postao prevelik.
S druge strane, stanovništvo s pravom glasa u Njemačkoj, sada znatno manje podržava isporuku teškog naoružanja nego početkom mjeseca. Na primjer: u najnovijem ispitivanju javnog mnjenja Dojčlandtrend koje za javni servis ARD vrši infratest dimap – za isporuku tenkova Ukrajini se izjasnilo 45 odsto ispitanih, a prije tri sedmice ih je bilo 55 odsto.
Jasni zagovornici isporuka teškog naoružanja mogu se naći samo u redovima FDP (70% za : 25% protiv) i Zelenih (67% za : 25 % protiv). Dobra polovina pristalica demohrišćanske Unije je za ispouke (53 odsto), ali 42 odsto se tome protivi. Pristalice SPD su duboko podijeljene (45% je za : 46 % je protiv). Glasači AfD-a jasno odbacuju isporuke (12% je za :84 % je protiv).
O razlozima promjene raspoloženja može se samo nagađati. Anketa početkom mjeseca (7. aprila ) obavljena je pod utiskom prvih izvještaja o navodnim ratnim zločinima Rusije u Buči i drugim predgrađima Kijeva.
Tri nedjelje kasnije, slike užasa u Ukrajini su još uvijek sveprisutne, ali moguće je da se mnogi Nijemci brinu da bi slanje teškog naoružanja dovelo do eskalacije rata. Tu brigu je izrazio i kancelar Olaf Šolc,koji je rekao da želi da izbegne sve što bi moglo dovesti do dalje eskalacije rata.
Čini se da su dva mjeseca od početka rata u Ukrajini 24. februara, mnogi ljudi u Njemačkoj između dvije vatre. S jedne strane, prema ovom reprezentativnom istraživanju, nema većine za isporuku teškog naoružanja, s druge strane, 52 odsto je za tvrđi kurs prema Rusiji.
Kada je reč o vječitom pitanju energetske zavisnosti Njemačke od Rusije, savezna Vlada je odavno počela da traži druge liferante, ali istovremeno upozorava na negativne posljedice po njemačku privredu, koja je u mnogim oblastima zavisna od fosilnih goriva iz Rusije.
Većina stanovništva očigledno razmišlja na isti način i zalaže se za postepeno ukidanje ruskog uvoza 54 odsto. Dok je 22 odsto za to da se uvoz gasa i nafte odmah zaustavi, 19 odsto Nijemaca je da se uvoz energenata iz Rusije nastavi.
Njemačke javne ličnosti pozvale su Šolca da obustavi isporuku oružja Ukrajini, prenosi Berliner cajtung.
Otvoreno pismo nemačkom kancelaru napisalo je oko 20 naučnika, političara i kulturnih ličnosti zemlje, među kojima je i bivša potpredsednica Bundestaga Antje Volmer.
“Snabdevanjem oružjem Njemačka i druge zemlje NATO-a su de fakto postale strane u sukobu. Time je Ukrajina postala i bojno polje za sukob NATO-a i Rusije oko bezbednosnog poretka u Evropi”.
Autori su naveli da je, uprkos “izveštajima o uspehu ukrajinske vojske”, “mnogo inferiornija od ruske”.
Potpisnici pisma Šolcu smatraju da se Kijev mora ubediti da prestane da pruža otpor.
NATO mora izbjeći direktnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom, koja bi mogla da dovede do trećeg svjetskog rata, rekao je njemački kancelar Olaf Šolc u intervjuu “Špigelu” na pitanje o budućim isporukama njemačkog oružja Ukrajini.
Na pitanje zašto smatra da bi isporuka tenkova dovela do nuklearnog rata, on je naveo da ne postoji priručnik u kojem piše kada tačno NJemačka može biti smatrana za stranu u ratu Ukrajini.
“Tim je prije važno da ramotrimo svaki korak veoma pažljivo i blisko se međusobno koordinišemo. Za mene je prioritet izbjegavanje eskalacije prema NATO-u”, istakao je njemački kancelar.
Šolc je dodao da se zbog toga ne fokusira na ankete javnog mnjenja niti dozvoljava sebi da ga iritiraju prozivke.
“Posljedice greške bile bi dramatične”, izjavio je njemački kancelar.