VRBAS Media

Oznaka: Olaf Scholz

  • Šolc priznao

    Šolc priznao

    Nemačka je pružila Kijevu svu vojnu pomoć koju je mogla, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc, prenosi portal “N-tv”.

    Autor članka podseća da je Nemačka do sada isporučila Ukrajini oružje vredno 28 milijardi evra, kao i dva sistema PVO “patriot”.

    “Zaista smo po tom pitanju dostigli granice mogućeg… Naša odgovornost je da pomognemo Ukrajini u njenoj odbrambenoj borbi, istovremeno izbegavajući da se sukob pretvori u rat Rusije i NATO,” rekao je Šolc.

    U tom kontekstu on je ponovio da Berlin nije spreman da isporuči Kijevu rakete dugog dometa “taurus” koje Ukrajina traži.

    Berlin je juče objavio o slanju novog paketa pomoći Kijevu koji, između ostalog, uključuje tenkove “leopard 1”, dronove i 8.500 granata kalibra 155 mm. “Špigel” je pisao da je Ukrajina od Nemačke dobila i četvrti sistema “iris-T”.

  • Dodik: Razočaravajuća izjava Šolca o poštovanju suvereniteta BiH

    Dodik: Razočaravajuća izjava Šolca o poštovanju suvereniteta BiH

    Izjava njemačkog kancelara Olafa Šolca o poštovanju suvereniteta BiH u trenutku dok u njoj dar-mar pravi upravo Nijemac ni od koga i ni za šta biran, razočaravajuća je i dio je matrice koju ponavljaju lideri zapadnoevropskih država, napisao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik na svom X nalogu.

    – Govoriti da podržavate vladavinu prava i demokratiju, a u isto vrijeme visokog predstavnika, pa još nelegalnog, zabrinjavajuće je. Što se tiče Denisa Bećirovića, on je, kao i obično, iznosio stavove naroda koji ga je birao i koji ne odgovaraju istini niti činjenicama o BiH, poput laži da je BiH opredijeljena za NATO integracije – naglasio je Dodik.

    Dodik je istakao da “Republika Srpska nije manjina u BiH, kako to reče Bećirović”.

    – Ona je konstitutivni dio BiH koji podržava Dejtonski mirovni sporazum, ali i prijatelje poput Ruske Federacije. S obzirom na to da njemački kancelar zna u kojem kapacitetu dolazi i govori Bećirović, a njegove riječi uzima zdravo za gotovo, govori i kakvu BiH zamišlja Šolc – poručio je Dodik.

    Podsjetimo, njemači kancelar Olaf Šolc rekao je danas da Vlada Njemačke podržava evropski put BiH i istakao da je potrebno osnažiti dalju regionalnu saradnju.

  • Šolc stigao u Kinu: Moram da ih upozorim, ovo je presedan

    Šolc stigao u Kinu: Moram da ih upozorim, ovo je presedan

    Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je juče doputovao u trodnevnu posetu Kini, rekao je da će u narednim razgovorima upozoriti kineskog predsednika Si Đinpinga da ne pruža vojnu podršku Rusiji.

    On je napomenuo da će istaći da “Rusija vodi osvajački rat protiv Ukrajine i insistirati da niko ne treba da joj pomogne da uspe”.

    “Zato i pozivamo sve da ne zaobilaze sankcije… i zato pozivamo da se ne isporučuje oružje”, dodao je Šolc. To se odnosi i na robu koja se može koristiti i u civilne i u vojne svrhe, naglasio je on.

    Kina se smatra najvažnijim saveznikom Rusije i osumnjičena je za snabdevanje takvom robom.

    Šolc će se sutra u Pekingu sastati sa Sijem i premijerom Li Ćjangom.

    Rat Rusije protiv Ukrajine nije samo evropsko pitanje, rekao je Šolc.

    “Ako ovo predstavlja presedan, to je pretnja miru i bezbednosti svuda na planeti”, rekao je on.

  • Njemački kancelar govorio o otvaranju pregovora s EU

    Njemački kancelar govorio o otvaranju pregovora s EU

    Njemački kancelar Olaf Šolc se prilikom posjete Sloveniji ponovo založio za što skoriji ulazak šest zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

    Međutim, nakon sastanka sa slovenačkim premijerom Robertom Golobom, istakao je da datum ulaska zavisi isključivo od ispunjavanja svih kriterijuma.

    Ne bi trebalo zavisiti od bilo čega drugog. Mislim da je to vrlo važno, rekao je Šolc.

    Prema njegovim riječima, Njemačka pokušava smanjiti napetosti između država Zapadnog Balkana kako bi se one fokusirale na bitno, a to je napredak u ispunjavanju kriterijuma. Dodao je da se sama EU reformama mora pripremiti za svoje proširenje. Posebno je istakao efikasnije procese donošenja odluka u finansijskoj i spoljnoj politici, gdje je trenutno potrebna jednoglasna saglasnost država članica.

    Njemački kancelar se direktno osvrnuo i na BiH, poručivši da će “konkretno gurati reforme u BiH”.

    – Jako sam zahvalan na otvaranju pregovora i na činjenici da sada preduzimamo ovaj korak sa statusom kandidata i svim prilikama koje s njim dolaze. U svakom slučaju, mislim da je ovo vrlo dobar korak i mi nećemo samo stajati i posmatrati, nego ćemo i vrlo konkretno pokušati obezbijediti da se sada poguraju potrebne reforme u BiH. Za sve koji se nadaju članstvu u EU, to nije geopolitički proces odlučivanja, već proces koji je uvijek vezan uz činjenicu da postoje konkretni reformski koraci – poručio je Šolc.

    Golob se složio s njemačkim premijerom da Evropska unija mora donijeti reforme i pojednostaviti procese donošenja odluka.

    – Sastanke Savjeta Evrope prečesto blokira jedna država koja slijedi svoje specifične interese – rekao je slovenački premijer, prenosi Klix.

  • Olaf donio odluku

    Olaf donio odluku

    Nemački kancelar Olaf Šolc odlučio je da Ukrajina neće od Nemačke dobiti krstareće rakete Taurus. Međutim, rasprava o tome sve više dobija na zamahu i stvara podele u njegovoj koaliciji.

    Obećanja o isporuci oružja Ukrajini su ujedno i prilika da savezna nemačka vlada skrene pažnju sa spora oko krstarećih raketa Taurus, koje Ukrajina toliko želi. Nemačka planira da obezbedi Kijevu još 500 miliona evra vojne pomoći, uključujući i hitno potrebnu artiljerijsku municiju.

    To je bio rezultat sastanka zapadnih saveznika Ukrajine u bazi američkih vazduhoplovnih snaga u Ramštajnu. Ono što Ukrajina još uvek ne dobija su Taurus rakete s dometom od 500 kilometara, koje bi mogle da pogode i ciljeve u Moskvi.

    Kancelar Olaf Šolc odbija tu isporuku. On smatra da postoji opasnost od toga da Nemačka bude uvučena u rat. Ali, Šolc više ne može da izbegne raspravu o tome, čak ni unutar svoje vladajuće koalicije koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).

    Šta znači “zamrznuti konflikt”?

    Rečenica koju je u prošlonedeljnoj parlamentarnoj debati izrekao lider poslaničke grupe SPD Rolf Micenich izazvala je negodovanje u zemlji i inostranstvu: “Zar nije vreme da razgovaramo ne samo o tome kako da vodimo rat, već i o tome kako ga zamrznuti i kasnije završiti?”

    Kritičari su “zamrzavanje” protumačili kao izdaju Ukrajine. Fridrih Merc, šef najveće opozicione stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), rekao je: “Rat u Ukrajini već je jednom zamrznut, 2014. godine, kroz dva sporazuma iz Minska. A šta Putin misli o zamrzavanju, to možete videti svakog dana u vestima.”

    Kritike, međutim, dolaze i iz same koalicije. U intervjuu za radio Dojčlandfunk, političarka FDP-a Mari-Agnes Štrak-Cimerman optužila je SPD za politiku “popuštanja”, odnosno politiku smirivanja. Štrak-Cimerman je već dva puta glasala protiv vlade na glasanju o Taurusu u Bundestagu, iako je njena stranka deo vladajuće koalicije.

    Politikolog Johanes Varvik s Univerziteta u Haleu brani ideju zamrzavanja: „Zamrzavanje sukoba ne znači njegovo rešavanje, već sprečavanje dalje eskalacije”, rekao je Varvik za DW.

    Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber
    “Sukob koji je u postojećim uslovima ‘nerešiv’, nije opterećen težnjom za idealnim rešenjem, već se stavlja ‘na led’ minimalnim kompromisom koji je prihvatljiv za obe strane. To naravno ne garantuje uspeh, ali je u poređenju s alternativama odgovorna strategija”, smatra Varvik.

    Pohvale s pogrešnih strana
    Ono što je škakljivo za Šolca jeste to što pohvale stižu od ljudi s kojima on ne želi da ima političke veze. Na primer od Bjerna Hekea, iz desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Ili od Sare Vagenkneht, koja je nedavno osnovala partiju koja nosi njeno ime. Obe stranke najradije ne bi vojno podržavale Ukrajinu.

    A onda je i bivši nemački kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder, pohvalio aktuelnog kancelara. Iako je Šreder kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu, on je i dalje prijatelj s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    “Biti pohvaljen i prisvojen od strane Gerharda Šredera jasno pokazuje da je na pogrešnom putu”, rekao je bavarski premijer i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder, misleći na Olafa Šolca.

    Da li su Nemačkoj potrebne rakete Taurus?
    U međuvremenu se nastavljaju spekulacije o razlozima Šolcovog odbijanja. Političar CDU Roderih Kizeveter za DW kaže da su navedeni razlozi, poput zaštite Nemačke od učešća u ratu – “lažni razlozi”. On spekuliše da bi kancelar možda bio spreman da prihvati “diktirani lažni mir” Rusije za Ukrajinu. Kizeveter se, inače, već dugo zalaže za isporuku Taurusa Kijevu.

    Johanes Varvik, međutim, smatra da se rakete Taurus precenjuju u kontekstu daljeg toka rata: “Solidarnost s Ukrajinom nije pitanje isporuke što većeg broja teškog naoružanja, već pitanje stepena diplomatskih inicijativa da se taj rat okonča nekim nepopularnim, ali realističnim pristupima.”

    Navodne izjave generalnog inspektora Bundesvera Karstena Brojera na tajnom sastanku Odbora za odbranu Bundestaga dodatno su podstakle spekulacije. Najviši oficir Bundesvera navodno je govorio o nedostatku sposobnosti nemačkih oružanih snaga u slučaju isporuke Taurusa, prenosi portal “t-onlajn”.

    Većina Nemaca protiv isporuke Taurusa
    Iako Šolc oseća snažan otpor kako od svojih koalicionih partnera Liberala i Zelenih, tako i od demohrišćanske opozicije, on može biti siguran u podršku većine nemačkog stanovništva kada je reč o Taurusu. Prema novom istraživanju agencije Forsa, 66 odsto ispitanika odbacuje isporuku tih raketa.

    Krajem februara 35 odsto je bilo za, ali, prema novom istraživanju, sada ih je samo 28 odsto. Samo među pristalicama Zelenih je većina za isporuku. Većina pristalica Liberala (54 odsto), Socijaldemokrata (70 odsto) i Demohrišćana (60 odsto) je protiv toga.

    I Olaf Šolc i šefovi stranaka koje zagovaraju isporuku Taurusa pažljivo će pogledati te rezultate, posebno imajući u vidu predstojeće evropske izbore početkom juna. Kako završiti rat u Ukrajini – to će verovatno biti važna tema.

    Kancelar se nedavno negativno izrazio o debati o Taurusu, koju očigledno više ne može da kontroliše: rekao je da je “sramotna”. Ali, činjenica da kancelarova odluka o Taurusu nije efikasna čak ni u njegovim redovima, pokazuje gubitak autoriteta.

  • “Pukla ljubav” Šolca i Makrona

    “Pukla ljubav” Šolca i Makrona

    Predsednik Francuske Emanuel Makron i kancelar Nemačke Olaf Šolc sastaće se danas u pokušaju da izglade odnose narušene povodom stava prema ratu u Ukrajini.

    Posle sastanka će se dvojici šefova država pridružiti predsednik Poljske Donald Tusk u takozvanom “Vajmarskom trouglu”, u nadi da će im pomoći u boljoj budućoj saradnji, prenosi Euraktiv.

    Napetosti su porasle u februaru kada je Makron odbio da isključi mogućnost slanja vojnika sa Zapada u Ukrajinu, scenario koji je Šolc odmah odbacio.

    “Evropa je očigledno u trenutku u kojem je neophodno da ne budemo kukavice”, kazao je Makron publici u Pragu, naizgled odgovarajući Šolcu.

    Poslanica Makronove partije Renesansa Sabin Tijej istakla je da je, osim između lidera, saradnja Francuske i Nemačke ostala bliska na više različitih nivoa.

    Eksperti ocenjuju da bi pat poziciju između Makrona i Šulca mogao da reši Tusk i da ih navede da se fokusiraju na jačanje bezbednosti Evrope.

    “Tusk bi promenio balans u donošenju kompromisa i dinamiku donošenja odluka”, rekao je istraživač u centru “Žak Delor” Jan Vernert.

    Kako prenosi “Politiko”, Makron je u četvrtak u gostovanju na francuskoj televiziji TF1 ponovio svoj stav da ne može da isključi mogućnost slanja vojnika zapadnih država u Ukrajinu.

    “Ako bi Rusija pobedila, životi Francuza bi se promenili”, upozorio je Makron

  • Šolc smatra da bi “Taurus” uvukao Njemačku u rat

    Šolc smatra da bi “Taurus” uvukao Njemačku u rat

    Jedni kažu da bi gospodin Vladimir Putin time postigao cilj i zahtjevaju da se upravo sada “Taurus” pošalje Ukrajini, piše “DW”. ​Drugi, predvođeni kancelarom Olafom Šolcom, smatraju da je samo potvrđeno da bi isporuka krstarećih raketa uvukla Njemačku u rat.

    Izgleda da je afera ruskog prisluškivanja njemačkih visokih oficira samo osnažila već postojeće pozicije. Pritom je njemački kancelar doživio blamažu.

    Obrazlagao je svoje odbijanje da krstareću raketu “Taurus” isporuči Ukrajini time što su navodno samo njemački vojnici u stanju da je programiraju za ciljeve, ali je šef njemačkog ratnog vazduhoplovstva, general Ingo Gerharc, u razgovoru sa još tri oficira Bundesvera rekao da bi to mogli da rade i ukrajinski vojnici poslije višemjesečne obuke.

    Ni kancelarovi koalicioni partneri ne trude se da prikriju protivrječnosti. Tako je za Drugi program njemačke televizije (ZDF) stručnjakinja za odbrambena pitanja njemačkih liberala (FDP) Mari-Agnes Štrak-Cimerman rekla da je s objavljivanjem prisluškivanog razgovora otpao kancelarov argument za odbijanje isporuke. Ona je u isto vrijeme pozvala na zbijanje koalicionih redova: “Moramo da pripazimo da sada jedni druge ne hvatamo za guše”.

    A upravo je to uradila svojom izjavom. Ona je jedina poslanica liberala koja je u Bundestagu glasala za zahtjev demohrišćanske (CDU/CSU) opozicije da se “Taurus” isporuči Ukrajini i time se otvoreno usprotivila kancelaru Šolcu (SPD). Njen partijski kolega Volfgang Kubicki kaže da bi sada za ponovljeni zahtjev opozicije glasalo još više poslanika liberala.

    Poslanik demohrišćanske opozicije Roderih Kizeveter ne štedi riječi kritike. Prema njemu, Šolcovi razlozi su “prividni”. “Nema ni tehničkih, ni pravnih razloga koji bi bili protiv isporuke ‘Taurusa’. Dakle, sada je krajnje vrijeme da kancelar odobri isporuku poslije desetomjesečnog odugovlačenja”. Demohrišćanski političar dodaje da se u suprotnom opslužuje Putinov narativ.

    Na lijevoj i desnoj ivici političkog spektra zaključci su suprotni. Predsjedavajuća Ljevice, Janine Visler za “Špigel” je izjavila: “Sadržaj razgovora još jednom sasvim jasno pokazuje, da bi isporuka krstareće rakete ’Taurus’ bila krajnje opasna i da bi mogući napadi sve do Moskve mogli da izazovu neviđenu eskalaciju.” Bjern Heke, političar dijelom ekstremno desne Alternative za Njemačku (AfD), obratio se na Twitteru kancelaru Šolcu: “Nemojte da uđete u istoriju kao čovjek čija je odluka da isporuči krstareću raketu ’Taurus’ izazvala treći svjetski rat!”

    Olaf Šolc ne vidi razlog da promjeni svoj stav i poslije afere prisluškivanja. “Ne može da se isporuči neki sistem naoružanja koji je veoma velikog dometa, a da se ne razmisli o tome kako će se odvijati kontrola nad sistemom”, rekao je Šolc u jednoj diskusiji. “Ako hoćemo da imamo kontrolu, a to može samo ako učestvuju njemački vojnici, onda je to za mene isključeno.” Šolc kao da je morao da naglasi: “Ja sam kancelar i zato je to na snazi.”

    Postoje i nagađanja da iza takvog kancelarovog stava postoji nepovjerenje prema vlastima u Kijevu, jer se pribojava da bi one ipak mogle da gađaju ciljeve u Rusiji. Domet “Taurusa” je 500 kilometara, pa bi iz Ukrajine mogla biti pogođena i Moskva.

    Kizeveter smatra da nepovjerenje ne bi bilo opravdano: “Ukrajinci su se do sada pridržavali svih ugovornih obaveza i uslova pri isporukama oružja. Bilo bi strateški krajnje nesmotreno da se razori povjerenje partnera, na koje je Ukrajina upućena u pogledu isporuke oružja.”

    Šolcovo taktiziranje dobrim dijelom proističe iz socijaldemokratske tradicije. Ne samo da kancelarova partija podržava njegovu uzdržanost, ona je zapravo zahtjeva. To se prije svega odnosi na jako lijevo krilo stranke koje socijaldemokratiju vidi kao stecište političara koji su za mir. Za njih su do februara 2022. dobri odnosi sa Rusijom bili stvar koja se podrazumjeva, a mirovni poredak u Evropi bez Rusije – nezamisliv. Smatralo se da će tako Rusija biti integrisana i da je tu zemlju moguće promijeniti ili na nju uticati. U SPD-u sada vlada konsenzus da je to bila greška, ali protivnici militarističke političke linije još uvijek su snažni.

    Osim toga, moguće je da loši rezultati u anketama socijaldemokrate navode na računicu da bi im mirovna predizborna kampanja 2025. popravila šanse na izborima. To je jednom već uradio socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder kada je 2002. izborio drugi mandat odbijajući njemačko učešće u invaziji na Irak. Nedavno je Olaf Šolc objavio video koji zvuči slično: “Nema njemačkog učešća u ratu! Da kažemo jasno i glasno: kao njemački kancelar neću poslati vojnike Bundesvera u Ukrajinu. To je važeća odluka. Na to mogu da se oslone pripadnice i pripadnici naše vojske. Na to možete i vi da se oslonite.”

    Izgleda da kancelar Šolc ima stav o “Taurusu” koji ima i većina Nijemaca. Anketa koju je sproveo institut YouGov pokazuje da se 58 odsto ispitanika protivi isporuci krstarećih raketa, a samo 28 odsto su za to. Pritom čak 31 odsto njih odbija bilo kakvu vojnu podršku Ukrajini.a da je afera ruskog prisluškivanja njemačkih visokih oficira samo osnažila već postojeće pozicije. Pritom je njemački kancelar doživeo blamažu. Obrazlagao je svoje odbijanje da krstareću raketu “Taurus” isporuči Ukrajini time što su navodno samo njemački vojnici u stanju da je programiraju za ciljeve, ali je šef njemačkog ratnog vazduhoplovstva, general Ingo Gerharc, u razgovoru sa još tri oficira Bundesvera rekao da bi to mogli da rade i ukrajinski vojnici poslije višemjesečne obuke.

    Šolcov stav izgleda nije neumoljiv. Tako barem misli spoljnopolitički ekspert socijaldemokrata Nils Šmid: “Tehničke, ustavno-pravne i strateške prepreke su veće nego kod drugih vrsta oružja, ali to ne isključuje mogućnost da vlada u budućnosti dođe do drukčije procjene i da se odluči za isporuku.”

    Strogo uzevši, Šolcovo odbijanje nije apsolutno. On je rekao: “Ako hoćemo da imamo kontrolu, a to može samo ako učestvuju njemački vojnici, onda je to potpuno isključeno.” To bi moglo da znači da je isporuka moguća ako u tome ne učestvuju njemački vojnici. Tako Šolc drži odškrinuta vrata, prenosi “b92”.

    Demohrišćanin Roderih Kizeveter smatra da je Njemačka odavno morala da isporuči “Taurus”: “Mora da bude jasno, ako Putin ne bude zaustavljen u Ukrajini, opasnost od rata se u ogromnoj mjeri povećava i za nas! Stoga takvo kancelarovo ponašanje slabi njemačku i evropsku bezbjednost. Umirivanje, toleranciju i ponude da se pregovara, Rusija vidi kao slabost. Kao podsticaj da nastavi.”

  • Šolc na tankom ledu: Zar su tenkovi i municija bitniji od penzija?

    Šolc na tankom ledu: Zar su tenkovi i municija bitniji od penzija?

    Kancelar Olaf Šolc želi uskoro da Bundesver naoruža iz tekućeg budžeta. Na račun socijalnih izdavanja? Toga se posebno plaše političari iz redova SPD i Zelenih.

    Kancelar Olaf Šolc (SPD) zategao je živce političkom Berlinu kada je prošlog vikenda u intervjuu za “Zidojče cajtung” rekao: “Moj cilj je da, nakon isteka specijalnog fonda, finansiramo Bundesver iz opšteg budžeta”.

    Specijalni fond – to je sto milijardi evra koje je vlada stavila na raspolaganje nemačkoj vojsci pre dve godine, nakon ruskog napada na Ukrajinu. Finansiran je kreditima, piše Dojče vele.

    Udvostručenje budžeta za odbranu?

    Ali, prema sadašnjim planovima, novac će biti potrošen već 2027. Nabavljena je municija i naručeni skupi sistemi naoružanja. Ali, samo do 2027.

    Stručnjaci su izračunali da će posle toga, umesto oko 52 milijarde evra koje su ranije bile predviđene za odbranu, u budžetu biti potrebno više nego duplo: 108 milijardi evra.

    Ti dodatni troškovi trebalo bi jednostavno da “…budu ušteđeni na drugom mestu”, kao što je to Šolc usput primetio u intervjuu.

    To se može desiti samo u najvećoj budžetskoj stavci, onoj za socijalnu potrošnju. Ove godine država izdvaja oko 176 milijardi evra, više od trećine ukupnog budžeta, za građane bez posla, za druge socijalno ugrožene grupe i za penzionere.

    Kizeveter: “Bez bezbednosti nema socijalnog budžeta”

    Roderih Kizeveter, stručnjak za odbranu opozicione CDU, takođe smatra da je Bundesveru neophodno drastično više novca da bi mogao da deluje kao istinski moderna vojska i da brani zemlju od mogućeg napada.

    Kizeveter je bivši oficir, a danas je poslanik nemačkog parlamenta i slaže se s poverenicom Bundestaga za odbranu Evom Hegl iz redova SPD koja procenjuje sumu na 300 milijardi evra.

    U intervjuu za DW, Kizeveter podseća na mnoge krize koje su pogodile Nemačku u veoma kratkom vremenskom periodu: ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, na primer.

    “U ovoj situaciji, imperativ je da se stanovništvu konačno jasno stavi do znanja da moramo promeniti prioritete ako želimo da nastavimo da živimo u slobodi i demokratiji”, kaže poslanik najveće opozicione stranke.

    Bez neophodne sigurnosti, privreda bi dugoročno bila upropašćena, a bila bi neophodna i potpuno drugačija ograničenja u budžetu za socijalna davanja ako bi se, na primer, Ukrajina raspala i ako bi bili raseljeni milioni ljudi.

    Kinert tvrdi: Šolc je pogrešno shvaćen

    Kizeveterov zaključak glasi: “Mislim da je suprotstavljanje troškova odbrane socijalnom budžetu apsolutno pogrešna debata, s obzirom na pretnju kojoj je Nemačka takođe izložena”.

    Ipak, isprva je nastalo veliko uzbuđenje, posebno među Socijaldemokratama i Zelenima. Tenkovi i oružje umesto socijalne pomoći građanima i penzija? Tako glase mnogi naslovi u nemačkim medijima.

    Prema rečima generalnog sekretara SPD, Kevina Kinerta, Šolc je u intervjuu bio pogrešno shvaćen: Kinert je za javni servis ARD rekao da su socijalna sigurnost i teritorijalna bezbednost Nemačke, Evropske unije i NATO “dve neodvojive strane iste medalje”.

    Ukinuti kočnicu duga?

    Poslanik Bundestaga Ralf Stegner (SPD), je konkretniji. On je za magazin “Špigel” rekao da unutrašnju i spoljnu bezbednost “nikada ne bi trebalo staviti nasuprot društvene kohezije”. Stoga je, dodaje, “neophodan, ili poseban fond za modernizaciju naše zemlje, ili bar reforma kočnice duga”. Stegner je upozorio da bi veća vojna potrošnja, socijalna štednja i istovremeno poštovanje kočnice duga, ojačali desničarske populiste.

    Zeleni su za obnavljanje specijalnih fondova

    I to je zapravo ono o čemu se radi: zakonska kočnica duga predviđa nove kredite samo u vrlo ograničenom obimu. Za specijalni fond Bundesvera vlada je zato izabrala kontroverznu konstrukciju specijalnog fonda. To su nova zaduženja koja se preuzimaju van budžeta. Ali, vlada ne može da stvara takve posebne fondove u nedogled – tako se verovatno može razumeti Šolcov komentar.

    Ipak, predsednica Zelenih Rikarda Lang veruje da je takav put moguć. Ona je u ponedeljak u Berlinu izjavila: “To bi bio način da osiguramo da trošimo dovoljno na odbranu. Finansiranje ne može doći samo iz tekućeg budžeta. Moramo osigurati da bezbednosna situacija ne bude konkurencija socijalnoj sigurnosti u zemlji”.

    FDP se zalaže za prepakivanje budžeta

    Međutim, najmanji koalicioni partner u vladi, Liberali (FDP), očigledno ima manje problema sa socijalnim rezovima. Aleksander Miler, stručnjak te stranke za odbranu, za “Špigel” je rekao: “Potrebno nam je više sredstava da trajno finansiramo troškove osoblja, zaliha i municije. To ne radite s dodatnim dugovima, ali morate da promenite prioritete u normalnom budžetu”.

    Sve u svemu, debata je tek počela, ali se već vrti u krug: kočnica duga zabranjuje nova dugovanja u budžetu. Da bi se suspendovala kočnica, vladi je potrebna dvotrećinska većina u Bundestagu, a time i glasovi opozicije, odnosno poslanika CDU i CSU. Ali, opozicija odbija takav plan.

    Dakle, opet nova posebna sredstva? Specijalni fondovi? To izgleda najverovatnije. Niko ne poriče da Bundesver pod hitno mora da se modernizuje.

  • Šolc Orbanu: Možda da popijete kafu ispred

    Šolc Orbanu: Možda da popijete kafu ispred

    Nakon tri sata zastoja u pregovorima lidera Evropske unije o početku pregovora o članstvu Ukrajine, nemački kancelar Olaf Šolc predložio je premijeru Mađarske da napusti prostoriju kako bi razgovori mogli da se nastave, uz reči: “Možda da popijete kafu ispred”.

    Šolc je svoj predlog lideru Mađarske izneo ispred kolega okupljenih na samitu EU, nakon čega je Orban napustio salu, otvorivši put istorijskoj odluci Unije da otvori pregovore s Kijevom, prenosi Politiko.

    Nemački kancelar istakao je da je Orbanovo odsustvo omogućilo da preostalih 26 članica bloka odobre put pridruživanja Ukrajine za koji je potrebna jednoglasnost, za koju pravila EU govore da je ispunjena čak iako jedan lider nije prisutan.

    Ovakav potez ostavlja prostor najvećem savezniku Rusije u EU, Viktoru Orbanu, da se ogradi od odluke drugih članica.

    Mađarski premijer objavio je da njegova zemlja nije želela da učestvuje u “lošoj odluci” Evropskog saveta, budući da se Budimpešta protivi otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom zbog “neispunjenih uslova” i slanju dodatne finansijske pomoći Kijevu do 2027. godine.

  • Nijemci razočarani Šolcom

    Nijemci razočarani Šolcom

    Nijemci kritičnije nego ikada gledaju na rad vladajuće koalicije. Reputacija kancelara Olafa Scholza pala je na rekordno nizak nivo.

    Njemački ARD je sproveo anketu koja je pokazala da je tek 17 posto Nijemaca zadovoljno radom Njemačke vlade.

    To posebno pogađa kancelara Scholza. Samo 20 posto ispitanih trenutno je zadovoljno radom Olafa Scholza. To je najniža vrijednost za jednog saveznog kancelara od kad njemački javni servis vrši ovakva ispitivanja.

    Kad je riječ o pitanju postupa li Scholz razborito, Nijemci su podijeljeni: 48 posto (-16) kaže da, 46 posto kaže ne. Samo 27 posto (-20) smatra da je dorastao kancelarskom poslu – dvije trećine (68 posto) ne misli tako.

    Svega 23 posto (-14) vidi Scholza kao dobrog kriznog menadžera za Njemačku – 71 posto to ne vidi. A samo 12 posto (-15) smatra da kancelar komunicira uvjerljivo – 84 posto ne misli tako.