VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • “Nije vam mesto u Savjetu Evrope i u EU”

    “Nije vam mesto u Savjetu Evrope i u EU”

    Najnovija eskalacija nasilja pokazala je da tzv. Kosovu nije mesto u Savetu Evrope i EU, saopštio portparol za spoljnopolitička pitanja Alternative za Njemačku.

    Petr Bistron, koji je i poslanik Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope, kao i nemačkog Bundestaga, kaže da region ostaje bure baruta. “Kada bismo ga primili u Savet Evrope i EU, probleme regiona bismo preneli u naše institucije i time ih destabilizovali”, dodao je on.

    Poslanička grupa AfD poziva saveznu vladu da odmah prekine aktivnosti na prijemu Kosova u Savjet Evrope”, saopštila je poslanička grupa AfD u nemačkom Bundestagu. Njemačko ministarstvo spoljnih poslova ranije je osudilo napade na severu KiM u kojima su povredjeni vojnici Kfora i civili i pozvalo na hitnu deeskalaciju.

  • Šolc planira razgovor sa Putinom

    Šolc planira razgovor sa Putinom

    Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da planira da ponovo razgovara telefonom o situaciji u Ukrajini sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom “u dogledno vrijeme”.

    “Prošlo je dosta vremena od našeg posljednjeg telefonskog razgovora. Ali planiram da ponovo razgovaram sa Putinom u dogledno vrijeme”, rekao je njemački lider u intervjuu listu “Kelner Štat-Ancajger”, objavljenom danas.

    Putin i Šolc su posljednji put razgovarali telefonom 2. decembra. Njihov razgovor je trajao oko sat vremena i odnosio se na sukob u Ukrajini i njegove posljedice, prenosi agencija TASS.

    Tokom razgovora, ruski predsjednik je pozvao Berlin da “preispita svoju poziciju u kontekstu dešavanja u Ukrajini”.

    Razgovor je pokrenula Njemačka.

    Prije toga, dvojica lidera imali su telefonski razgovor 13. septembra 2022. godine, podsjeća ruska agencija.

  • “Njemačka ulazi u recesiju”

    “Njemačka ulazi u recesiju”

    Njemačka ekonomija je u prvom kvartalu 2023. pala za 0,3 odsto u odnosu na prethodni kvartal, saopštio je danas njemački Savezni zavod za statistiku Destatis.

    Njemački BDP je u poslednjem kvartalu 2022. godine pao za 0,5 odsto u odnosu na treći kvartal te godine, a negativan privredni rast u dva uzastopna kvartala je za mnoge ekonomiste znak recesije.

    Ekonomski razvoj koči pad privatne potrošnje, pošto su njemačka domaćinstva izdvajala manje za hranu, piće, odeću i obuću, kao i nameštaj, a u ovom segmentu je zabeležen pad od 1,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal.

    Njemci su se u ovom kvartalu u manjem broju odlučivali i za kupovinu novih automobila.

    Na kvartalnom nivou su porasla ulaganja u građevinski sektor, za 3,9 odsto, kao i ulaganja u opremu – pre svega u mašine, opremu i vozila – za 3,2 odsto, navodi se na sajtu Destatisa.

    Njemačka ekonomija je u poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine pala za 0,5 odsto, što je značajno više u odnosu na tržišna očekivanja godišnjeg pada od 0,1 odsto.

  • Glavni njemački obaveštajac: Rusi ne slabe

    Glavni njemački obaveštajac: Rusi ne slabe

    Ne vidim nikakve znakove vojnog slabljenja Rusije, izjavio je šef nemačke savezne obaveštajne službe Bruno Kal.

    “Rusija je i dalje sposobna da se bori na duži rok, popunjavajući trupe vojnim osobljem, oružjem i municijom”, kazao je Kal u intervjuu za “Velt”.

    Prema njegovim rečima, nikako ne može da se govori o slabosti Rusije u tom pogledu, ili da bi Moskva uskoro mogla da obustavi svoje aktivnosti.

    Nedavno je vojni strateg Ministarstva odbrane Austrije, pukovnik Markus Rajzner, skrenuo pažnju na to da mnogi pokušavaju da preuveličaju slabost ruske vojske. On je Rusiju nazvao “protivnikom kojeg treba shvatiti ozbiljno”.

    Kal je ranije izjavio da bi Rusija mogla da mobiliše još milion vojnika u Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.

    “Prošle jeseni je mobilisano i regrutovano oko 300.000 ljudi, neki se još obučavaju, neki su već u borbi. Rusija može da mobiliše još milion ljudi, ako Kremlj proceni da je to potrebno”, naveo je on, prenosi Raša tudej Balkan.

  • Berbok vs. Sijarto: Završeno sukobom

    Berbok vs. Sijarto: Završeno sukobom

    Sastanak ministra inostranih poslova Njemačke Analene Berbok sa mađarskim kolegom Petrom Sijartom završen je sukobom.

    Kako je preneo Sputnjik, razlog nesuglasica je OTP banka i blokade pomoći Ukrajini.

    Prema rečima četiri diplomate, Njemačka i Mađarska su se tokom sastanka ministara inostranih poslova u Briselu u ponedeljak posvađale zbog uloge mađarske banke u ukrajinskom sukobu, piše analitičar izdanja “Politiko” Jakopo Barigaci.

    “Berbokova je prekorila Sijarta zbog odbijanja da odobre dodatnu vojnu pomoć Evropske unije Kijevu. Ona je takođe citirala neke ‘neodređene izjave’ o mađarskoj OTP banci, optuživši je za kršenje međunarodnog prava”, istakao je analitičar.

    Barigaci je naglasio da je Budimpešta odbacila optužbe i nazvala saopštenja neistinitim.

    Sijarto je prethodno saopštio da Budampešta namerava da istupi protiv izdvajanja 500 miliona evra iz Evropskog fonda mira za naoružavanje Ukrajine sve dok se OTP banka nalazi na spisku „spozora rata“.

    Ranije je Ukrajinska nacionalna agencija za sprečavanje korupcije objavila da je mađarska banka uključena u taj spisak zbog, navodno, povlašćenog kreditiranja ruskih vojnika.

  • Njemačka na nogama: Kinezi im preuzeli četvrtinu ključne infrastrukture

    Njemačka na nogama: Kinezi im preuzeli četvrtinu ključne infrastrukture

    Kinezi su preuzeli 24,9 odsto najveće njemačke luke.

    Nakon višemesečnih prepirki unutar vlade i kritika preteranog oslanjanja na Kinu, njemačka vlada je dala konačno odobrenje za kontroverzni sporazum kojim će kineska brodarska kompanija COSCO preuzeti manjinski udeo u kontejnerskom terminalu u luci Hamburg, piše Dojče vele.Prema odluci vlade prošlog oktobra, kineskom državnom COSCO-u je dozvoljeno da preuzme 24,9 odsto udela u kontejnerskom terminalu hamburškog lučkog operatera HHLA. Kina je najveći trgovinski partner luke Hamburg.

    Proširenje kapaciteta Hamburger Hafen und Logistik AG (HHLA) saopštila je u sredu da je nemačka vlada odlučila da prenese manjinski udeo u kontejnerskom terminalu Tolerort (CTT) na kinesku Cosco Shipping Ports Limited (CSPL), izvestio je Frankfurter Allgemeine Zeitung.

    Cosco je prvobitno želeo da kupi 35 odsto, pa je vlada odlučila za 25 odsto u oktobru i pokrenula reviziju u aprilu.

    “Sva pitanja u okviru procesa investicionog pregleda biće razjašnjena u intenzivnim, konstruktivnim diskusijama”, rekli su iz hamburške kompanije.

    Savezna vlada je u sredu potvrdila da su “kupoprodajni ugovori revidirani u skladu sa uslovima delimične zabrane”, odnosno u skladu sa odlukom vlade krajem prošle godine da se može prodati najviše 25 odsto akcija. Reč je samo o nastavku sprovođenja odluke iz oktobra.

    Zahvaljujući kineskoj investiciji, luka Hamburg sada će moći da proširi svoje kapacitete, pišu nemački mediji. Otprilike 30 odsto robe u luci Hamburg dolazi ili ide u Kinu, prenosi FAZ.

    Kina je u proteklih sedam godina najveći trgovinski partner Nemačke, a vrednost trgovine je porasla na rekordnih 298 milijardi evra 2022. godine, prenosi Dojče vele.

    Kao što je ranije planirano, Cosco bi mogao da stekne samo 24,99 odsto udela u kontejnerskom terminalu Tolerort, rekao je portparol savezne vlade Štefen Hebestrejt, prenosi Spiegel. U međuvremenu, terminal je proglašen kritičnom infrastrukturom, što je sprečilo sticanje većeg udela.

    Vladin izveštaj

    U nemačkoj vladi je zbog toga izbio žestok spor. Kancelar Olaf Šolc se izjasnio za Kineze, prenosi FAZ, ali je unutar vlade naišao na snažno protivljenje.

    Ministarstvo spoljnih poslova i drugi resori izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog nesrazmernog širenja strateškog uticaja Kine na nemačku i evropsku saobraćajnu infrastrukturu i zbog zavisnosti Nemačke od Kine, kako je navedeno u pisanom vladinom izveštaju krajem oktobra.

    Politiko je prošlog meseca pisao da se socijaldemokrata Šolc, kao dugogodišnji gradonačelnik Hamburga, snažno zalagao da, uprkos sukobima unutar koalicije, ostane na snazi dogovor o kineskom udelu od 24,99 odsto. Ovo je izazvalo nove kritike od strane Zelenih i FDP-a, koji su pozvali na reviziju sporazuma i potencijalno smanjenje Cosco-ovog udela.

    Novo zeleno svetlo dolazi samo šest nedelja pre planiranog samita nemačkih i kineskih vladinih zvaničnika u Berlinu 20. juna.

    Kritičari tvrde da je delimična akvizicija luke deo ciljane investicione strategije kojom Peking želi da dovede infrastrukturu pod svoj uticaj širom Evrope. Kineska kompanija Cosco već ima 35 odsto udela u lučkom terminalu u Roterdamu, poseduje grčku luku Pirej i udele u lukama Zeebruge u Belgiji, Valensiji i Bilbau u Španiji, luku Chancai u Peruu, Suecki kanal, Crveno more, Turska luka Kumport, Singapur, Abu Dubai i drugde.

    Luka Hamburg pozdravila je odluku koja omogućava razvoj kontejnerskog terminala u željeno pretovarno mesto za dugogodišnjeg klijenta HHLA Cosco.

    “HHLA i CSPL će odmah finalizirati transakciju”, rekao je Hamburg.

    Poslednjih godina Nemačka je nastojala da ograniči kineske investicije. Čini se da nesuglasice unutar vlasti nisu do kraja izglađene.

  • Njemačka upozorava: Kina će biti pogođena novim sankcijama EU

    Njemačka upozorava: Kina će biti pogođena novim sankcijama EU

    Njemačka je pozvala na oprez zbog toga što bi Kina mogla da bude pogođena novim sankcijama EU protiv zemalja koje pomažu Rusiji da zaobiđe restriktivne mere.

    Predstavnici Njemačke su tokom diskusije u Evropskoj komisiji predložili da se novim merama ciljaju strane kompanije, a ne čitave države, javlja Rojters, pozivajući se na diplomatske izvore.

    Kako se navodi, predstavnici još nekoliko zemalja, među kojima je i Italija, govorili su o potrebi da se uspostavi ravnoteža između sprovođenja sankcija i narušavanja međunarodnih diplomatskih i trgovinskih veza.

    Izvori britanske agencije su naveli da su na crnu listu stavljene kompanije iz Kazahstana, Jeremije, Uzbekistana i Irana, na predlog Evropske komisije.

    Članice EU raspravljaju o 11. paketu sankcija protiv Rusije od početka invazije na Ukrajinu u februaru prošle godine.

  • “Kina može da okonča rat”

    “Kina može da okonča rat”

    Njemačka ministarka spoljnih poslova izjavila je da bi Kina mogla da odigra odlučujuću ulogu u okončanju rata u Ukrajini, piše Gardijan.

    Ona je to rekla tokom današnje konferencije za novinare u Berlinu, koju je održala zajedno sa kineskim kolegom Ćin Gangom.

    Analena Berbok je rekla da Kina, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, može da utiče na sukob i da ga privede kraju. Gang je na ovo odgovorio rekavši da Kina neće “gledati vatru sa druge strane obale” niti “doliti ulje na vatru”.

  • Šolc: Ovo će dovesti do pada cijene električne energije

    Šolc: Ovo će dovesti do pada cijene električne energije

    Povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora je ključ za snižavanje cena energije za njemačku industriju, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.

    Industrijske kompanije u Njemačkoj ranije su saopštavale da su cene električne energije previsoke u poređenju sa drugim zemljama, što nemačku tešku industriju stavlja u, kako se navodi, strukturno nepovoljan položaj u odnosu na druge proizvodne centre, kao što su SAD i Kina, prenosi Rojters.Nemačko ministarstvo privrede, na čelu sa Robertom Habekom iz Zelenih, ranije ove nedelje je objavilo plan za subvencionisanu cenu od 6 centi po kilovat satu (kWh) do 2030. godine, ali je ministarstvo finansija Šolcove koalicione vlade juče odustalo od šeme subvencija, uz obrazloženje da se one ne uklapaju u budžet.

    Na pitanje kako najbolje smanjiti cene struje, Šolc je istakao da ”već postoje regioni kojima je proizvodnja električne energije onoliko jeftina koliko mi želimo da bi industrijske operacije mogle da nadvladaju globalnu konkurenciju i bez subvencija”.

    On je dodao, da će on, u cilju da se takva situacija proširi na celu Nemačku, učiniti sve što je u njegovoj moći da se dodatno ojača infrastruktura transporta električne energije i proizvodnja obnovljive energije.

    Nemačko Ministarstvo ekonomije saopštilo je da će predložena subvencija biti na snazi do 2030. godine, a koštaće između 25 i 30 milijardi evra po trenutnim tržišnim cenama.

  • Šolc: Nećemo dozvoliti Ukrajini…

    Šolc: Nećemo dozvoliti Ukrajini…

    Nemačka neće dozvoliti Ukrajini da gađa rusku teritoriju oružjem koje je Berlin isporučio Kijevu, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc.

    Nemačka vlada se uzdržava od bilo kakvih jednostranih koraka kada je u pitanju naoružavanje ukrajinskog režima Vladimira Zelenskog i deluje samo u koordinaciji sa saveznicima, naglasio je Šolc tokom sastanka s građanima u zapadnoj pokrajini Rajna-Palatinat, te dodao da Berlin namerava da se drži te politike i ubuduće.

    “Za nas je važno da se oružje koje isporučujemo Ukrajini za odbranu ne koristi u napadima na rusku teritoriju”, istakao je kancelar i konstatovao da iako Nemačka pomaže Ukrajini oružjem, uključujući i borbene tenkove “leopard 2”, Berlin čini sve da izbegne eskalaciju koja bi mogla da dovede do direktnog sukoba između NATO-a i Moskve.

    Nasuprot ovome su prošlomesečne izjave nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa za kojeg je “potpuno normalno” da Ukrajina izvodi udare unutar Rusije kako bi “presekla rute snabdevanja”, ali i iz drugih vojnih razloga. Pistorijus tada nije rekao ništa o poreklu oružja koje Kijev može da koristi u takvim operacijama, premda je precizirao da civili ne bi trebalo da budu meta napada.

    Od početka ukrajinskog rata u februaru 2022. godine ruski regioni Brjansk, Belgorod i Kursk, koji se graniče sa Ukrajinom, bili su mete brojnih dronova i raketnih napada kijevskih snaga. Udari su bili usmereni na energetsku infrastrukturu i stambena područja, a bilo je i nekoliko smrtnih slučajeva, dosta povređenih civila, kao i materijalne štete.

    Moskva dugo upozorava da će ukrajinsko korišćenje zapadnog oružja za napade unutar ruske teritorije smatrati “crvenom linijom”.

    Rusija takođe tvrdi da NATO preko Ukrajine vodi proksi rat protiv Ruske Federacije imajući u vidu da SAD, Velika Britanija, Nemačka i njihovi saveznici snabdevaju Kijev oružjem i municijom, obučavaju ukrajinske trupe i razmenjuju obaveštajne podatke, čime su defakto učesnici u sukobu.