VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • Njemačka Vlada obustavlja četiri projekta u Srpskoj

    Njemačka Vlada obustavlja četiri projekta u Srpskoj

    Njemačka savezna Vlada odlučila je da dopusti da u Republici Srpskoj isteknu četiri infrastrukturna projekta ukupne vrijednosti od 105 miliona evra i da se na taj način sukcesivno okončaju, saopšteno je danas iz Ambasade Njemačke u BiH.

    U saopštenju se precizira da je riječ o projektima rehabilitacije Hidroelektrane Trebinj”, faza tri i četiri, Vjetroparka Hrgud i zbrinjavanja otpadnih voda u Gradišci, te da je pozadina ove odluke, kako je navedeno, “secesionistička politika Republike Srpske i njenog predsjednika Milorada Dodika”.

    • Njemačka Vlada odlučila je da u Republici Srpskoj dopusti da isteknu četiri infrastrukturna projekta ukupne vrijednosti od 105 miliona evra i da se na taj način sukcesivno okončaju – saopšteno je iz Ambasade Njemačke u BiH.

    O ovoj odluci obaviješteni su Ministarstvo inostranih poslova u Savjetu ministra i projektni partneri.

    U saopštenju se podsjeća da je Vlada Njemačke kao reakciju na odluke Narodne skupštine Republike Srpske od decembra 2021. godine o vraćanju nadležnosti i stvaranju vlastitih institucija u aprilu 2022. godine odlučila da isprva privremeno zaustavi četiri infrastrukturna projekta.

    Vlada Njemačke je sada donijela odluku da neće ponovo pokretati obustavljene projekte, te da će sukcesivno biti okončani u skladu sa ugovorom.

    Ova odluka se eksplicitno ne odnosi na ostale projekte njemačke razvojne saradnje koji se realizuju na nivou BiH ili regiona, a time uključuju i Republiku Srpsku, kao ni na saradnju sa civilnim društvom.

  • Nož u leđa Ukrajini?

    Nož u leđa Ukrajini?

    Njemačka nije spremna da isporuči Ukrajini rakete dugog dometa “taurus“, rekao je ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus.

    Kako je naveo, on smatra da su prioritet obuka ukrajinskih pilota i jačanje protivvazduhoplovne odbrane.

    “Nismo jedini koji ne isporučuju takve rakete. Ni naši američki saveznici ne isporučuju te krstareće rakete. Naše rakete imaju poseban domet i mi se i dalje pridržavamo stava da to nisu naši prioritetni zadaci“, rekao je Pistorijus, istakavši da “još nije došao trenutak“ za rešavanje pitanja isporuka pomenutih raketa.

    Sa druge strane, dodao je, Nemačka sebe smatra glavnim snabdevačem PVO za Ukrajinu. Pored toga, njen glavni zadatak je i obučavanje ukrajinskih vojnika.

    “To su naše glavne kompetencije. Prema tome, ne vidimo potrebu da sada donosimo odluke po drugim pitanjima“, istakao je Pistorijus.

    U maju je nemački list “FAZ“ objavio da je Ukrajina zatražila od Nemačke rakete “taurus“ dometa do 500 kilometara. Nemačka Vlada je već nekoliko puta poručivala da se ne razmatra pitanje isporuka pomenutih raketa Kijevu.

  • “Šaljemo vam tenkove, a za granate se snađite”

    “Šaljemo vam tenkove, a za granate se snađite”

    Njemačke vlasti su od početka sukoba isporučile Ukrajini 40 samohodnih protivavionskih topova “Gepard”, ali nemaju dovoljno municije za topove.

    Zbog toga će ukrajinska vojska mora da štedi i ispaljuje rafale od pet granata, umesto 20, piše Bild.

    Vojni koncern Rheinmetall je obećao da će Ukrajini isporučiti 300.000 granata, kalibra 35 mm za “Geparde”, ali ove godine će biti poslato samo 40.000 komada, navodi list.Kako piše Bild, u samoj Nemačkoj nema zaliha ovih projektila, pošto su Gepardi, koji su napravljeni 1960-ih, povučeni iz upotrebe. Druge zemlje, poput Švajcarske ili Brazila, odbile su da daju granate koje poseduju. Na kraju, njemačka vojna industrija je morala da otvori stare crteže i prepravi postojeće granate, kalibra 35 mm za “leoparde”. List dodaje da će nova serija projektila biti poslata u Kijev u bliskoj budućnosti. Berlin je svoju odluku da pošalje 50 protivavionskih topova Gepard u Kijev objavio krajem aprila prošle godine. Početkom maja 2022. Velt je javio da su isporuke obustavljene jer Nemačka nije imala dovoljno municije za ovo vozilo.

  • “Kako je moguće da Njemačka tako široko promaši”

    “Kako je moguće da Njemačka tako široko promaši”

    Njemačka vlada je usvojila predlog budžeta za 2024. godinu.

    Dokument predviđa rezanje rashoda za tridesetak milijardi evra u poređenju sa tekućim budžetom, na 445,7 milijardi evra.

    To markira zaokret od slobodnog kriznog trošenja u vremenu pandemije i energetske krize.

    Ministar finansija Kristijan Lindner je početkom sedmice najavio vraćanje takozvane kočnice na javno zaduživanje, utemeljene u zakonu i suspendovane pod pandemijom.

    Nacrt budžeta predviđa novo zaduživanje od 16,6 milijardi evra, što je unutar zakonskog limita.

    Vlada je zadržala potrošnju za odbranu i pojedine druge sektore, ali je skresala sredstva iz domena socijalnog staranja i transporta, što je izazvalo oštre kritike sindikata i pojedinih udruženja.

    Sindikati kritikuju
    Savez nemačkih sindikata (DGB) je kao “kočnicu budućnosti” kritikovao predlog restriktivnog budžeta za 2024, a paljbu po rezovima su osule i neke druge organizacije.

    “Srezan budžet je u suštini nepotreban, tendencionalno antisocijalan i štetan po privredu”, rekao je član uprave DGB Štefan Kercel za agenciju dpa.

    Vlada budžetskim rezovima šalje pogrešan signal i direktno hladi domaću tražnju i privredu, što je “kontraproduktivno pod sadašnjim okolnostima ekonomske neizvesnosti,” dodao je Kercel.

    DGB predlaže veću potrošnju i “masivna ulaganja” u transport, infrastrukturu i digitalizaciju, odnosno suprotno od štednje kakvu je najavilo ministarstvo finansija.

    “Kina i SAD ulažu stotine milijardi u budućnost. Ako Nemačka ovde prikoči, izgubiće trku na dugu stazu”, upozorio je Kercel.

    “Kočnica javnog zaduživanja je kočnica budućnosti”, ocenio je Kercel, uz primedbu da ona ne bi trebalo da bude prepreka “smislenim i neophodnim” investicijama.

    Nacrt je pre usvajanja kritikovalo i nacionalno udruženje vozača ADAC, jer “neodbranjivo je da će ulaganje u putnu mrežu stagnirati uprkos povećanim nametima na kamionski prevoz.”

    Slično su reagovali biciklisti, žaleći se što će rezovi usporiti razvoj infrastrukture.

    “Kako je moguće da Nemačka tako široko promaši klimatske ciljeve u saobraćaju, pa da opet precrta sredstva za biciklističku infrastrukturu”, pitalo je udruženje biciklista ADFC.

    Vlada je usvojila predlog budžeta potrošnje srezane sa 476,3 milijardi iz 2023. na 445,7 milijardi.

    Ministarstvo finansija je početkom nedelje najavilo kraj krizne potrošnje i povratak budžetske discipline, odnosno reaktiviranje zakonom utemeljene kočnice javnog zaduživanja.

    Prioriteti potrošnje će u narednim godinama biti odbrana, digitalizacija i zaštita klime, dok drugi portfelji, na primer socijalno staranje i transport, moraju da računaju na rezove.

    Poslodavci podržavaju
    Nacrt restriktivnog saveznog budžeta za 2024. našao se pod paljbom nemačkih sindikata, ali preduzeća ga podržavaju.

    “Kurs konsolidacije je ispravan”, rekao je predsednik krovne organizacije poslodavaca Rajner Dulger.

    “Treba nam održiva finansijska politika i u takvom nastojanju podržavamo vladajuću koaliciju”, rekao je, opisavši nacrt sa potrošnjom srezanom za više od 30 milijardi evra kao “dobar signal” u vreme neivesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu.

    Predsednik poslodavaca je pozvao i na ograničenje doprinosa za socijalno osiguranje. “Potrebna nam je i kočnica troškova socijalnog osiguranja i jasne smernice za ograničavanje stope doprinosa na do 40 odsto”, rekao je Dulger.

  • Njemačka ekonomija totalno posrnula

    Njemačka ekonomija totalno posrnula

    Njemačka ekonomija se ponovo spustila na pandemijski nivo, a trenutno nema naznaka sistemskog oporavka, upozorila je industrijska i trgovinska komora (DIHK).

    “Njemačka je u recesiji. Spadamo među rijetke evropske zemlje čija se ekonomija ponovo spustila ispod nivoa koji smo bilježili prije pandemije. To je znak za uzbunu”, rekao je šef DIHK-a Peter Adrijan.

    Situacija u njemačkoj ekonomiji je teška, rekao je Adrijan, izdvojivši probleme među preduzećima srednje veličine i nesklonost kompanija ulaganjima.

    Upozorio je da i dalje nema naznaka sistemskog oporavka, prognoziravši “veliki pad u građevinskom sektoru u drugoj polovini godine” zbog podignutih kamatnih stopa i skupog građevinskog materijala.

    “To će izazvati negativne posljedice u cijeloj privredi”, smatra.


    “Ne usuđujem se da prognoziram kada će se stvari ponovno pokrenuti. Vjerovatno ćemo biti srećni ako na kraju godine vidimo nultu stopu ekomnomskog rasta, a ne minus. Međutim, to u najboljem slučaju znači stagnacija”, podsjetio je.

    Nužan je ogroman napredak da se osigura prosperitet Njemačke, upozorio je Adrijan.

    Njemačke kompanije muči neizvjesnost, izdvojivši među primjerima prelaz na zelenu energiju. Kompanije ne znaju kakvu će ulogu u tranziciji na obnovljive izvore energije igrati gas, zalihe energije ne postanu dostupnije, kazao je.

    “Još nemamo zeleni vodik ni pouzdano i jeftino snabdijevanje kompanija zelenom električnom energijom”, objasnio je šef DIHK-a.


    Njemačka bi mogla još više da zaostane za međunarodnom konkurencijom i već je među zemljama EU-a s najslabijim ekonomskim rezultatima, dodao je.

    Njemačke kompanije često traže lokacije izvan Evrope, u SAD, Južnoj Americi i Aziji, uglavnom kako bi smanjile troškove, naglasio je, poručivši zastupnicima u Bundestagu da vode računa o tom trendu, prenosi Poslovni dnevnik.

    “To na duži rok vodi prema postupnom iseljavanju kompanija, što, naravno utiče na radna mjesta u Njemačkoj. Jer (mogli) bismo da ih izgubimo i zauvijek”, naglasio je.

  • Šolc: Putin je oslabljen pobunom Vagnera

    Šolc: Putin je oslabljen pobunom Vagnera

    Njemački kancelar Olaf Scholz rekao je da je ruski predsjednik Vladimir Putin oslabljen pobunom plaćeničke grupe Wagner, ali da su krajnje posljedice pobune ostale nejasne.

    Pobuna za vikend, koja se završila kada je vođa Wagnera Jevgenij Prigožin prekinuo napredovanje svojih trupa na Moskvu, izazvala je polemiku o Putinovom ostanku na vlasti dok se rat Moskve u Ukrajini nastavlja.

    U svojim prvim opširnim komentarima o prekinutoj pobuni Scholz je rekao da će ona sigurno imati dugoročne posljedice u Rusiji.

    “Vjerujem da je on Putin oslabljen. To pokazuje da autokratske strukture, strukture moći imaju pukotine i on ni na koji način ne sjedi tako čvrsto u sedlu kao što uvijek tvrdi”, rekao je Scholz za javni servis ARD.

    Dodao je i da ne želi da učestvuje u špekulacijama o tome koliko će dugo ostati na funkciji, moglo bi biti dugo ili kratko, ne znamo.

    Scholz je rekao da će Njemačka i njeni zapadni partneri pomno pratiti dalji razvoj događaja.

    “Rusija je nuklearna sila, to je veoma moćna zemlja i zato moramo veoma pažljivo pratiti kada dođe do opasnih situacija”, rekao je.

    Nije siguran da li će Wagnerova pobuna olakšati ili otežati okončanje rata.

    Scholz je rekao da zapadni saveznici podržavaju Ukrajinu kako bi se mogla braniti, ali je naglasio da cilj podrške Ukrajini nije promjena režima u Rusiji.

    Upitan kasnije o potencijalnim rizicima koje predstavljaju Wagnerove trupe u Bjelorusiji, Scholz je rekao da će NATO pomno pratiti razvoj događaja.

    “Privatne vojske uvijek prijete, čak i za zemlje koje ih održavaju – Rusija je to sada vidjela”, rekao je novinarima.

    Nakon pobune, Putin je naredio Wagneru da izgubi svoje teško naoružanje, a borcima da se pridruže redovnim oružanim snagama ili prihvate egzil u Bjelorusiji.

  • Kremlj: Razgovor Putina i Šolca pomogao bi Berlinu

    Kremlj: Razgovor Putina i Šolca pomogao bi Berlinu

    Telefonski razgovor lidera Rusije i Njemačke, Vladimira Putina i Olafa Šolca, omogućio bi Berlinu da sazna stav Rusije, izjavio je portparol Kremlja.”Možda bi čak bilo dobro da dođe do takve komunikacije, kako bi iz prve ruke saznali naš stav. Možda bi to, bar na sekundu, omogućilo Berlinu da skine ružičaste naočare koje im ne dozvoljavaju da trezveno procene situaciju“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.On je dodao da francuski i njemački lider, izjavljujući o planovima za telefonske razgovore sa Putinom, pre govore o hipotetičkoj nameri.Prema njegovim rečima, lideri zemalja treba da komuniciraju jedni sa drugima čak i u najtežim vremenima, jer je to normalan atribut međunarodnih odnosa.

  • Šolc: Situacija u Ukrajini pruža malo razloga za razgovor sa Putinom

    Šolc: Situacija u Ukrajini pruža malo razloga za razgovor sa Putinom

    Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je u intervjuu za Nirnberger Nahrihten da mu trenutni razvoj sukoba u Ukrajini daje malo razloga da razgovara sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, dodajući da će pregovarati kada za to bude vrijeme.

    “Posljednji telefonski razgovor bio je u decembru prošle godine. Trenutni razvoj situacije na frontu u posljednje vrijeme daje malo razloga za razgovor, ali ću to učiniti ponovo u pravo vrijeme kako bi unaprijedio naše ciljeve”, rekao je Šolc.

    Kako prenosi RIA novosti, Šolc je prošle nedjelje rekao da uskoro planira da razgovara sa Putinom.

    S druge strane, pres-sekretar ruskog lidera Dmitrij Peskov rekao je za rusku agenciju da Putin još ne planira telefonski razgovor sa njemačkim kancelarom.

  • “Priznanje Kosova je bila greška”

    “Priznanje Kosova je bila greška”

    Portparol za spoljnopolitička pitanja Alternative za Nemačku (AfD), poslanik u Bundestagu Petr Bistron poručio je da je priznanje Kosova bila greška.Bistron je u intervjuu za Kosovo onlajn ocenio kao neprikladan pokušaj kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Srbe prikaže kao “vazale Rusije“, a Albance kao žrtve, dodajuću da njegov “etnocentrični šovinizam“ ne bi trebalo tolerisati u Evropi.

    On je, na pitanje kako bi ocenio aktuelnu političku situaciju na Balkanu, rekao da je njegova partija izuzetno zabrinuta zbog eskalacije nasilja. Podseća I na činjenicu da, uprkos masovnom vojnom prisustvu međunarodne zajednice, konfliktii između kosovskih Albanaca i Srba nisu rešeni u protekle 24 godine.

    “Priznanje Kosova je bila greška, kao i jednostrana podrška Zapada Prištini”, istakao je on.

    Govoreći o poslednjok rizi na severu KiM, Briston ističe da je Kurtijev pokušaj da demonizuje Srbe i prikaže ih kao vazale Rusije, a Albance na Kosovu kao žrtve, neprikladan.

    “Međutim, to odgovara uobičajenom narativu u zemljama u kojima dominiraju SAD: svako ko stane na put američkim interesima trenutno se diskredituje kao agent Moskve. Etnocentrični šovinizam koji praktikuje Kurti ne bi trebalo tolerisati na evropskoj političkoj sceni, a kamoli da ga podržava bilo koja evropska vlada”, rekao je on.

    Na pitanej šta on savetuje Srbina na KiM, odgovara: “Savetujem uzdržanost na protestima i istovremeno nepopustljivost u političkim zahtevima. U pravu su. NATO bombardovanje Jugoslavije bilo je nepravda. Nasilno otcepljenje pokrajine Kosovo od teritorije Jugoslavije bilo je nepravda. Nešto što je stvoreno iz nepravde ne može dugo da opstane. Ostanite dosledni. Kosovo je Srbija.”

  • Rusija zatvara četiri predstavništva u Njemačkoj

    Rusija zatvara četiri predstavništva u Njemačkoj

    Rusko-njemački odnosi su na najnižem nivou nakon što je njemačka vlada u srijedu objavila da će Rusija zatvoriti četiri diplomatka predstavništva u Njemačkoj.

    Riječ je o potezu koji dolazi nakon što je Moskva postavila ograničenje za broj osoblja u njemačkoj ambasadi i srodnim tijelima u Rusiji.

    Kremlj je saopštio da samo 350 njemačkih diplomata može ostati na njegovom tlu.

    Potparol njemačkog ministarstva vanjskih poslova Kristofer Burger rekao je novinarima u Berlinu da Rusija ima konzulate u Bonu, Frankfurtu, Hamburgu, Lajpcigu i Minhenu.

    Burger je rekao da će Rusiji biti dozvoljeno da nastavi sa radom ambasade u Berlinu i još jednog konzulata nakon kraja godine.

    Ruska vlada je nedavno saopštila da bi gornja granica od 350 zvaničnika njemačke vlade, uključujući one koji rade u kulturnim tijelima i školama, mogla ostati u Rusiji.

    To znači da će Njemačka morati zatvoriti svoje konzulate u Jekaterinburgu, Novosibirsku i Kalinjingradu do novembra, prenosi “Klix”. Otvoreni će ostati samo ambasada u Moskvi i konzulat u Sankt Peterburgu, dodao je.

    Burger je rekao da više “jednostavno nema osnove” za brojne bilateralne aktivnosti između dvije zemlje.

    Burger je rekao da će odluka Njemačke da koncentriše svoje preostalo osoblje u ambasadi i ključnom konzulatu “očuvati diplomatsko prisustvo u Rusiji”.