VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • Islamisti u Njemačkoj: Napadi su mogući u svakom trenutku

    Islamisti u Njemačkoj: Napadi su mogući u svakom trenutku

    Još uvijek nije sa sigurnošću utvrđeno da li je napadač nožem iz Vircburga bio vjerski radikalizovan, ali njegov čin ukazuje na fenomen vjerski motivisanog nasilja i otvara debatu o opasnosti od islamista u Njemačkoj, piše njemački Dojče vele.

    Napad u Vircburgu, čovjeka iz Somalije kojem je odbijen zahtjev za dodjeljivanje azila, vraća sjećanja na napad islamiste Anisa Amrija na božićni vašar u Berlinu, decembra 2016. godine, međutim potrebno je biti oprezan kada je u pitanju klasifikacija zločina u Bavarskoj, jer, kako navode, istraga je još uvijek u toku.

    Postoje i naznake islamističke pozadine napada, ali to se još uvijek ispituje i bez obzira na to da li će to na kraju biti potvrđeno ili ne, rasprava o toj vrsti vjerski motivisanog nasilja ponovo je u toku.

    Kada je njemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer sredinom juna 2020. predstavio Izvještaj o zaštiti ustavnog poretka, desničarski ekstremizam opisao je kao “veliki problem”, s obzirom na broj napada i dimenziju koju imaju u društvu, ali je upozorio i na opasnost od ljevičarskog ekstremizma – i islamizma.

    Konkretno, 2020. godine zabilježeno je 409 krivičnih djela iz oblasti “vjerske ideologije”, što je za 13 odsto više u odnosu na prethodnu godinu (362).

    Za veliku većinu odgovorni su islamisti, trenutno je ta brojka veća od 92 odsto. Kada su u pitanju nasilnički akti, uključujući i ubistva, statistika pokazuje minus od gotovo 20 procenata – 33 napada u odnosu na 41 odranije.

    Međutim, sami brojevi samo uslovno rečeno daju pravu sliku. U analizi Službe za zaštitu ustavnog poretka navodi se da je “prijetnja od islamističkog terorizma u Njemačkoj bila na visokom nivou i tokom 2020. godine”.

    Postoje i procjene o tome kako bi takvi scenariji mogli da se odvijaju u budućnosti ili kako su se mogli dogodili u prošlosti, a nadahnuti propagandom usmjerenom na nasilje ili kontaktom s terorističkom organizacijom kao što je tzv. Islamska država (IS), pojedinačni počinioci se s lako dostupnim sredstvima za napad usmjeravaju na mete koje je lako napasti.

    Ako se pogleda broj ljudi koji predstavljaju prijetnju i za koje službe bezbjednosti vjeruju da bi u svakom trenutku mogli da izvrše napad, potencijal opasnosti od strane vjerski motivisanih lica postaje posebno uočljiv – od 697 muškaraca i žena koji su klasifikovani kao “potencijalno opasni”, u 596 slučajeva sumnja se da imaju vjerske motive, čime se pretežno misli na islamizam.

    Pogled preko granice takođe pomaže Njemačkoj da procijeni rizik od napada.

    Izvještaj Službe za zaštitu ustavnog poretka odnosi se i na napade u Francuskoj i Austriji, koji su imali uticaj na “dinamiku situacije u Njemačkoj”, a DW kao primjer navodi napad na dva prolaznika ispred nekadašnje redakcije satiričnog časopisa “Šarli Ebdo” krajem septembra 2020. u Parizu.

    Napad u Beču u novembru 2020. takođe je mogao da podstakne imitatore u Njemačkoj da počine slična nedjela.

    Njemačke službe bezbjednosti i dalje su veoma zabrinute zbog još jednog problema – od gotovo 1.100 islamista, koji su od 2012. godine boravili u Siriji i Iraku, otprilike trećina se vratila u Njemačku.

    Po povratku su neki osuđeni na zatvorske kazne, a postupak prema takvim islamistima u njemačkim zatvorima, ali i nakon njihovog puštanja iz zatvora, predstavlja “poseban izazov” za pravosudne i organe bezbjednosti u Njemačkoj.

  • Lavrov o saradnji Rusije i Njemačke “Dobri odnosi faktor stabilnosti Evrope i Evroazije”

    Lavrov o saradnji Rusije i Njemačke “Dobri odnosi faktor stabilnosti Evrope i Evroazije”

    Moskva cijeni visok nivo međusobnog razumijevanja i poštovanja u odnosima Rusije i Njemačke i to vidi kao faktor stabilnosti u Evropi i Evroaziji, naveo je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    On je poslao poruku učesnicima 16. konferencije partnerskih gradova Rusije i Njemačke koju je pročitao specijalni predstavnik Moskve za međunarodnu saradnju na polju kulture Mihail Švidkoj.

    Lavrov je posebno istakao doprinos zajedničkih inicijativa Rusije i Njemačke u održavanju kontakata koji doprinose pozitivnoj dinamici.

    Ruski ministar spoljnih poslova podsjetio je na uspjeh zajedničkih inicijativa za zajedničku godinu istraživanja i obrazovanja prošle godine, kao i programa pod nazivom “Godina ekonomije i održivog razvoja”.

    Pomenute inicijative i program aktivno se razvijaju pod nadzorom ministara spoljnih poslova dvije zemlje, podsjeća TASS.

    – Usredsređenost pomenutih inicijativa i programa je na saradnji u polju inovacija, energetike, saobraćaja, urbane infrastrukture i zaštite životne sredine. Posebna uloga jačanju faktora za jedinstvo u bilateralnim odnosima pripada međuregionalnim i međuopštinskim vezama – ističe se u poruci šefa ruske diplomatije.

    Lavrov je dodao da je u saradnju sa njemačkim partnerima uključeno 20 ruskih teritorija i 110 opština.

  • Napadač u Njemačkoj poznat policiji, nije isključen terorizam

    Napadač u Njemačkoj poznat policiji, nije isključen terorizam

    Vlasti istražuju motive jučerašnjeg napada u njemačkom gradu Vircburgu, u kojem je muškarac naoružan nožem ubio tri, a ranio još najmanje pet osoba i ne isključuje mogućnost terorističkog akta.

    Policija je juče po podne uhapsila muškarca koji se sumnjiči da je izvršio napad i potvrdila da se radi o Somalcu (24) koji je živi u Bavarskoj, a on je tom prilikom lakše ranjen u nogu i kasnije ispitan u bolnici, prenosi AP.

    Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joakim Herman rekao je da je čovjek bio na psihijatrijskom liječenju prije napada i da je bio poznat policiji.

    On je izjavio i da se ne može isključiti islamski ekstremistički motiv jer je jedan svjedok čuo osumnjičenog kako uzvikuje “Alahu-ekber”, arapsku frazu koja znači “Bog je najveći”.

    Somalac je živio u Vircburgu od 2015. godine, od nedavno u prihvatilištu za beskućnike, a utvrđeno je da nije poznavao žrtve.

  • Njemačka policija objavila da je napadač iz Wurzburga 24-godišnji državljanin Somalije

    Njemačka policija objavila da je napadač iz Wurzburga 24-godišnji državljanin Somalije

    Napadač, koji je jučer u Wurzburgu u Njemačkoj nožem ubio tri, a ranio 10 osoba identificiran je kao 24-godišnji državljanin Somalije i psihički bolesnik, koji živi u ovom gradu.

    Ovo je za njemačke medije rekao Bavarski ministar unutrašnjih poslova Joachim Hermann koji je dodao da je napadač nedavno prošao psihijatrijsko liječenje u specijaliziranoj instituciji. Dodao je da će više informacija o identitetu napadača i mogućim motivima napada biti poznato nakon okončanja istrage.

    Podsjećamo, napadač je jučer u poslijepodnevnim satima je napao nekoliko ljudi nožem na ulici, a nakon ubistava i ranjavanja uslijedila je policijska akcija u kojoj je ranjen u nogu te uhapšen. Policija u Wurzburgu je potom obavijestila javnost da više nema opasnosti.

    Napad se dogodio na trgu Barbarossaplatz gdje su tramvajska i autobuska stanica te je uobičajena velika koncentracija prolaznika.

  • Berlin hoće da zatvori OHR

    Berlin hoće da zatvori OHR

    Tri najvažnije frakcije u Bundestagu zatražile su juče od Vlade Njemačke da zajedno s međunarodnom zajednicom radi na brzom ispunjavanju agende 5+2 za uspješno zatvaranje OHR-a.

    Kako stoji u dokumentu koji su ove tri frakcije podnijele za glasanje u Bundestagu, traži se da se na nivou EU obezbijedi uska koordinacija između evropskih institucija i OHR-a, kao i da se u budžetu za OHR obezbijedi dovoljno finansijskih sredstava za uspješno sprovođenje mandata Kristijana Šmita, novog visokog predstavnika, čije imenovanje su pozdravili.

    “Bundestag pozdravlja činjenicu da je kroz imenovanje njemačkog kandidata na poziciju visokog predstavnika BiH ponovo u pojačanom interesovanju međunarodne zajednice”, naglašeno je u prijedlogu za glasanje.

    Osim toga, u dokumentu je osuđen genocid u Srebrenici, a kritika je usmjerena i na retoriku iz RS o odvajanju iz BiH i glorificiranju ljudi osuđenih za ratne zločine, kao i nacionalistička retorika.

    Što se tiče zadatka koji će Šmit imati kao visoki predstavnik, naglašena je potreba ograničene ustavne reforme, kako bi svi građani BiH, a ne samo oni koji pripadaju konstitutivnim narodima, dobili pasivno biračko pravo, a naglašeno je da ispunjavanje 14 prioriteta Evropske komisije ostaje centralni politički cilj.

    U dokumentu je poseban pasus posvećen zadacima koje će Šmit sprovoditi kao visoki predstavnik, što je posebno važno imajući u vidu da se radi o dokumentu iza kojeg stoje stranke koje čine Vladu Njemačke, a kojima pripada i sam Šmit.

    “Potrebno je da impuls kroz novo postavljenje na poziciji visokog predstavnika bude iskorišten u kombinaciji međunarodnog angažmana i odgovornosti lokalnih aktera, kako bi se skretnice usmjerile ka evropskoj budućnosti”, naglašeno je u ovom dokumentu. Ono što je takođe važno je da je naglašena važnost završavanja misije OHR-a, i to u uskoj koordinaciji s EU.

    Na istoj sjednici na kojoj se poslanicima u Bundestagu posljednji put na aktuelnom času obratila njemačka kancelarka Angela Merkel, koja je naglasila da je potrebno da zbog aktivnosti Rusije u istočnom susjedstvu i na zapadnom Balkanu, EU nađe primjeren odgovor na izazove koje je stvorila Rusija.

    “Ja sam mišljenja da moramo tražiti direktan kontakt s Rusijom i ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Nije dovoljno da s ruskim predsjednikom razgovara samo američki predsjednik Džo Bajden, što ja pozdravljam. EU mora stvoriti vlastite formate za razgovor, jer inače nećemo moći riješiti konflikte koji postoje”, rekla je Merkelova.

    Poslanicima se obratio i Šmit, koji je izrazio zadovoljstvo što će od 1. avgusta preuzeti poziciju visokog predstavnika u Sarajevu. On je izrazio zadovoljstvo što je Bajden na nedavnom samitu lidera EU u Briselu rekao da je dejtonski mir sveta obaveza za stabilnost u Evropi. On je pozdravio povratak SAD na međunarodnu scenu i dodao da će Evropljani dati doprinos, bilo na Baltiku ili Balkanu, ili bilo gdje drugdje u Evropi i u evropskom susjedstvu.

    “Zahvaljujem kancelarki i Vladi Njemačke za pojačan interes i inicijative prema zapadnom Balkanu”, rekao je Šmit. Dodao je da je svjestan težine zadatka koji prihvata, ali da će u te svrhe koristiti pametne alate koji su mu stavljeni na raspolaganje kroz Dejtonski sporazum.

    “Želim dati odlučujući doprinos da u regionu ne izbiju nestabilnosti i zato su mi na raspolaganju izvršne ovlasti ove kancelarije, koja je i dalje potrebna”, rekao je Šmit i dodao da je važna i politička prisutnost na ovoj poziciji, kako bi se na ovaj način zaštitio i teritorijalni integritet BiH, za koji je rekao da je kroz razne non pejpere proteklih mjeseci više puta dovođen u pitanje. Zločin u Srebrenici je nazvao monstruoznim genocidom, a spomenuo je da postoje i drugi zločini koji moraju ostati u kolektivnom sjećanju svih Evropljana kao upozorenje.

    “Ne samo zbog ovih užasnih iskustava, mi ne smijemo zaboraviti zapadni Balkan, taj ključni region Evrope, naš južni kampus raznolikosti. Naš pogled moramo usmjeriti ka tamo”, rekao je Šmit.

    Kao jedan od zadataka za dovođenje regiona u Evropu, Šmit je napomenuo da je potrebno izgraditi međustanice, kako članstvo u EU ne bi bilo utopija, već realnost.

    Imajući u vidu da je samo dan ranije Entoni Blinken, američki državni sekretar, Njemačku nazvao najvećim partnerom i prijateljem na svijetu, potvrđuje se sve ono što su “Nezavisne novine” proteklih mjeseci pisale o uskoj koordinaciji SAD i Njemačke u vezi sa Šmitovim imenovanjem. Osim toga, potvrdilo se i da je Njemačka bila najveći zagovarač samita između Bajedna i Putina, kao i činjenica da će SAD, EU i Rusija, uprkos značajnim razlikama između Istoka i Zapada, više sarađivati na stabilnosti u Evropi, što će se pozitivno odraziti i na zapadni Balkan.

  • Članovi Bundestaga: Odbacujemo bilo kakve pokušaje promjene granica u BiH

    Članovi Bundestaga: Odbacujemo bilo kakve pokušaje promjene granica u BiH

    Predstavnici vladajuće njemačke koalicije CDU/CSU, kao i članovi stranaka SPD i Slobodne demokratske stranke (FDP), podnijeli su zahtjev njemačkom Bundestagu, koji se odnosi na analizu trenutne situacije u Bosni i Hercegovini.

    Zahtjev, odnosno analiza koju su predstavnici prezentirali pod nazivom “Novi zamah za Bosnu i Hercegovinu – podrška za visokog predstavnika” navodi kako je Dejtonski mirovni sporazum 1995. godine stvorio uslove za miran život i osigurao trajni mir.
    “Dejtonski mirovni sporazum je stvorio osnovu za zajednički život naroda BiH. Uslijedio je poslijeratni oporavak i ideja da se suživot različitih skupina realizira u zajedničkoj državi, što predstavlja put ka krajnjem miru. Za praćenje provedbe Dejtonskog sporazuma uspostavljen je i Ured visokog predstavnika u BiH, a 25 godina nakon Dejtona vidi se kako je on poslužio svrsi te su stranice iz prošlosti koje sadrže nasilje trajno zatvorene”, navodi se.

    Međutim, njemački zastupnici ističu kako etničke skupine u BiH danas često rade jedne protiv drugih te da je država i danas podijeljena.

    “BiH je zemlja u kojoj su etničke grupe sumnjičave jedne prema drugima. Ponavljaju se zahtjevi za promjenom granica ili čak i secesije entiteta Republika Srpska, što produbljuje etničke podjele i povećava političku nestabilnost. Jasno odbacujemo bilo kakve promjene granica kao opasnost za stabilan razvoj”, poručuju njemački zastupnici.

    Osvrnuli su se na izmjene Ustava BiH i Izbornog zakona.

    “Važeći ustav i važeći Izborni zakon sprečavaju građane koji ne pripadaju konstitutivnim narodima da ostvare svoje pravo i kandiduju se na izborima. Pored presude ‘Sejdić-Finci’, BiH mora provesti i druge presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Zornić, Šlaku i Pilav, kako bi se u istu svrhu realizovala politička prava za sve građane BiH. Odgovarajuće neophodne promjene Ustava i Izbornog zakona BiH još uvijek nisu izvršene u ograničenoj mjeri”, ističu parlamentarci.


    Također, ističu kako se i pored brojnih presuda Međunarodnog suda u Hagu brojni zločinci veličaju, a zločini negiraju.

    “Pored toga, ostaju neriješeni problemi u vezi s vladavinom zakona i borbom protiv korupcije. Problem su i dalje odlasci mladih i dobro obrazovanih građana. Pored uspješnog pravnog postupka nad ratnim zločincima pred Međunarodnim sudom u Hagu, teško da postoji bilo kakva domaća aktivnost koja bi težila pomirenju i izgradnji povjerenja između etničkih grupa. Umjesto toga, na nekim mjestima i dalje se veličaju ratni zločinci, a zločini negiraju”, naglašavaju zastupnici.

    Njemački zastupnici okupljeni oko koalicije CDU/CSU, SPD i FDP navode kako 2021. godina u BiH ne smije ostati neiskorištena za brojne reforme koje čekaju državu.

    “Sa 14 prioriteta formulisanih u maju 2019. godine, Evropska unija definirala je neophodne uslove koje Bosna i Hercegovina mora ispuniti prije nego što započnu pregovori o pristupanju. Godina bez izbora u Bosni i Hercegovini ne smije ostati neiskorištena. Hitne reforme moraju se riješiti sada”, navode oni.

    Na kraju, istakli su kako budući visoki predstavnik i dugogodišnji član Bundestaga Christian Schmidt ima punu podršku kako Evropske unije tako i Sjedinjenih Američkih Država.

    “S obzirom na brojne prepreke koje još uvijek postoje na putu ka evropskoj budućnosti BiH, cilj međunarodne zajednice mora biti uska koordinacija i uspješan završetak zadataka visokog predstavnika i istovremeno puna podrška njegovom radu. Pozdravljamo otvorenost administracije SAD-a da zajedno radimo na tom cilju. Imenovanjem Schmidta, Njemačka je jasno stavila do znanja da razvoj Bosne i Hercegovine smatra posebnim zadatkom. Zadatak je usmjeren i prema procesu prilagođavanja BiH na putu od Dejtona prema Briselu. Važno je iskoristiti zamah novog imenovanja, odrediti put ka evropskoj budućnosti Bosne i Hercegovine. Za Bosnu i Hercegovinu je važno da Ured visokog predstavnika svoje zadatke uspješno zaključi u uskoj koordinaciji s Evropskom unijom”, stoji u zaključku zastupnika.

    Na kraju, članovi Bundestaga još jednom su pozdravili imenovanje novog visokog predstavnika u BiH te su pozvali saveznu njemačku vlast da kontinuirano radi na nivou međunarodne zajednice kako bi se osigurala provedba Agende 5+2, čime bi se uspješno okončali i zadaci visokog predstavnika u BiH.

  • Merkel i Laschet predstavili plan CDU-a za izbore: Njemačka treba deceniju modernizacije

    Merkel i Laschet predstavili plan CDU-a za izbore: Njemačka treba deceniju modernizacije

    Njemački demokršćani (CDU) kancelarke Angele Merkel obećali su porezno rasterećenje i odgovorno vođenje javnih finansija u manifestu za septembarske parlamentarne izbore, objavljenom u ponedjeljak.

    Vladajući demokršćani nadaju se da manifest pod nazivom “Program za stabilnost i obnovu” može proširiti njihovo vodstvo, koje su u anketama ponovno stekli pred Zelenima, uoči parlamentarnih izbora 26. septembra.

    “Treba nam decenija modernizacije”, kazao je vođa Kršćansko demokratske unije (CDU) Armin Laschet, kandidat CDU-a i sestrinske Kršćansko socijalne unije (CSU), koja na izbore izlazi samo u Bavarskoj.

    Laschet nastoji “osvježiti” imidž stranke nakon 16 godina vladavine Angele Merkel.

    “Želimo učiniti našu zemlju bržom, efikasnijom i digitalnijom”, kazao je.

    Blok desnog centra CDU/CSU želi uspjeh na izborima kojima bi spriječio mogućnost formiranja tročlane vladajuće koalicije pod vodstvom Zelenih.

    Konzervativci su na anketama proširili svoje vodstvo nad Zelenima na oko osam bodova, uprkos podijeljenoj borbi oko toga ko bi trebao biti njihov kandidat za zamjenu Merkel.

    U manifestu Unije (CDU/CSU) obećano je porezno rasterećenje te se ističe predanost tzv. kočnici za dugove, koja podrazumijeva ograničenje novih zaduženja na mali dio postotak BDP-a.

    “Nejasno je kako će sve to biti finansirano”, kazao je Jens Suedukum, profesor ekonomije na Sveučilištu Heinrich Heine u Duesseldorfu.

    “Očekujem da će nakon izbora Unija biti otvorena kreativnim finansijskim rješenjima”, dodao je Heine, prenosi Reuters.

    Zeleni su, nasuprot demokršćanima, obećali veće poreze za osobe s najvećim dohotkom kako bi se finansirala energetska tranzicija, zbog čega je otežana mogućnost koalicije dviju najjačih stranaka nakon izbora.

    “Čvrsto sam uvjeren da Nijemci ne vjeruju Zelenima”, rekao je lider CSU-a Markus Söder na zajedničkoj konferencijiza novinare s Laschetom i poručio: “Možete provoditi zelenu politiku i bez Zelenih”.

    Söder i Laschet pokazali su zajedništvo, nakon oštre borbe u aprilu, kada nije bilo jasno ko će od njih dvoje biti kandidat za kancelara. Potom se Soeder povukao iz utrke.

  • Uz određene uslove: Od 25. juna Njemačka dozvoljava ulazak putnicima van EU

    Uz određene uslove: Od 25. juna Njemačka dozvoljava ulazak putnicima van EU

    Njemačka vlada dozvoliće od 25. juna ulazak u zemlju putnicima van EU koji su primili obe doze vakcine, saopšteno je na sajtu njemačkog ministarstva unutrašnjih poslova.

    Oni će od tog datuma moći da uđu u zemlju i to najranije 14 dana nakon primljene druge doze.

    Putnici mogu da uđu u Njemačku bilo kao turisti, ili da posjete porodicu i prijatelje.

    Uslov za ulazak je, ipak, da su vakcinisani jednom od vakcina navedenih na spisku na sajtu Instituta Paul Erlih.

    Trenutno se priznaju samo one vakcine koje je odobrila Evropska agencija za ljekove (EMA).

    Druge vakcine koje nude sličan nivo zaštite biće dodate na spisak čim budu završene neophodne procjene, navedeno je na sajtu ministarstva.

    Njemačka je sa “crvene liste” država rizičnih za putovanja zbog korona virusa skinula BiH i Srbiju, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana.

    Robert Koh institut (RKI), zbog opadajućeg broja novih slučajeva infekcije korona virusom, sa liste rizičnih zemalja skinuo je više zemalja, među kojima su Austrija, SAD, Kanada, Jermenija, Azerbejdžan, Kanada, Liban, Moldavija, Ukrajina, Kipar.

  • Трећа агресија Берлина на Балкан

    Трећа агресија Берлина на Балкан

    Њемачка је била кључна земља у разбијању некадашње заједничке државе Југославије, али и једина држава у Европи која је над Србима извршила три агресије, двије војним путем и једну политичким и дипломатским средствима, која траје и данас.

    Каже ово за “Глас Српске” бивши југословенски дипломата из Београда Владислав Јовановић, коментаришући изјаву хрватског предсједника Зорана Милановића, који је након самита НАТО-а открио да је Њемачка, заједно са Италијом и још неким државама, била против тога да се у завршну декларацију уврсти и Дејтонски мировни споразум и конститутивност народа, на чијим начелима функционише БиХ.

    За разлику од Милановића, српски дипломата није зачуђен, а ни изненађен посљедњим дешавањима у Бриселу, јер су, како је истакао, те исте западне земље одмах по потписивању Дејтонског споразума, а преко својих старатеља над БиХ, константно радиле на разбијању дејтонских темеља.

    • Ово је, нажалост, само наставак једне такве немачке агресивне политике која се већ годинама уназад покушава извући из сенке САД те се наметнути као моћна европска сила у решавању светских проблема, а поготово оних на Балкану. Проблема које су у ствари они и произвели. Ако погледате само на позицији високог представника су се до сада углавном смењивали политичари и дипломате из Аустрије и Немачке, јер су се они специјализовани за балканска питања, односно за српски фактор – нагласио је Јовановић, наводећи да то њихово “усавршавање” траје посљедњих 150 година.

    Према његовим ријечима, ангажовање Њемачке посебно је наглашено на свим оним просторима гдје су Срби битан фактор.

    • Сада би у тој причи колатерал могли бити и Хрвати из БиХ, јер се све чешће може чути да би БиХ требало успоставити на некаквим грађанским начелима. Историјска искуства, међутим, уче да свако демонтирање било ког међународног споразума може бити погубно, као што је рецимо било и са Версајским споразумом, када је Хитлер почео да га разграђује. Због тога сматрам да ће на крају разум надвладати “немачку прагматичност”, јер уклањање дејтонских темеља би нас вратило у прошлост, у неко претходно стање које никоме не одговара – поручио је Јовановић и додао да се нада да ће и нови високи представник у БиХ Кристијан Шмит тога бити свјестан по преузимању дужности.

    Иначе потез Њемачке затекао је хрватског предсједника, који је након тога констатовао да очигледно “неки желе размонтирати Дејтонски споразум”. Оно што је Милановићу било посебно чудно јесте да то раде државе које критикују српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика због кршења овог мировног споразума.

    • То је потпуно поремећена логика, ту нешто није нормално. Западна Европа која на неком токсичном нивоу напросто изводи глупости, растапа и растаче један темељ БиХ, који је, каква год је, обезбеђује од потреса. Дио западних држава за БиХ заговара такозвани “грађански” модел којим би био замијењен дејтонски концепт три равноправна народа. То није могуће, јер било какве промјене у БиХ морају укључивати Хрватску и Србију, изворне потписнице Дејтонског мировног споразума – поручио је Милановић након самита НАТО-а у Бриселу.

    Лажна обећања

    Какве планове има Европска унија предвођена Њемачком можда се најбоље може видјети и из изјаве посланика њемачког Бундестага Александера Ноја, који је у разговору са министром унутрашњих послова Србије Александром Вулином истакао да Европска унија и поред свих обећања не жели у свом пуноправном чланству земље Балкана, а посебно Србију.