VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • Istaknuti njemački opozicionar upozorava: Naše trupe mogu ratovati maksimalno dva dana

    Istaknuti njemački opozicionar upozorava: Naše trupe mogu ratovati maksimalno dva dana

    Zastupnik najveće opozicione partije CDU u Bundestagu, Johann Wadephul je kazao da “njemačke trupe mogu izdržati najviše dva dana u bitci”.

    Za bolje stanje u njemačkoj vojsci se trebao pobrinuti posebni fond Bundeswehra. Kancelar Olaf Scholz (SPD) sa 100 milijardi eura želio je vojnike ponovno osposobiti za vojnu službu. Scholz je čak govorio o “prekretnici” u martu 2022.

    Prema Wadephulu, katastrofalno stanje Bundeswehra ima dva razloga. S jedne strane, Njemačka nastavlja isporučivati oružje Ukrajini, ali naručene zalihe vlastitog streljiva i zaliha oružja ne stižu do trupa.

    “Čak i kada se radi o kupovini zamjenskog streljiva, Bundeswehr zapravo gubi. U trenutnoj sigurnosno-političkoj situaciji neprihvatljivo je da ‘nema naknade’ za oružje isporučeno Ukrajini”, kaže Wadephul.

    S druge strane, restrukturiranje Bundeswehra koje je planirala savezna vlada zapelo je u ranoj fazi.

    Wadephul kaže da vidi “velike najave”, ali “male stvarne mjere koje pridonose ratnoj sposobnosti za koju tvrdi sam ministar obrane.”

    “Vidim Bundeswehr koji još uvijek provodi svoje procese nabave jednako pažljivo, oprezno i ponekad – mislim, sa strahom kao što je to činio u posljednjih 20 godina”, rekao je Wadephul.

  • Drama u Njemačkoj: Potrošnja zamrznuta

    Drama u Njemačkoj: Potrošnja zamrznuta

    Nemačko ministarstvo finansija nametnulo je zamrzavanje potrošnje svim saveznim ministarstvima produbljujući tako budžetsku krizu.

    Odluka ministarstva finansija koja zaustavlja većinu novih odobrenja potrošnje usledila je nakon presude Ustavnog suda prošle nedelje, koja je napravila rupu od 60 milijardi evra u vladinoj kasi, piše Politiko.

    Vlada se sada priprema za mogućnost daleko širih finansijskih implikacija proizašlih iz te presude koja bi mogla da ograniči njenu sposobnost povlačenja novca iz raznih posebnih fondova koji su uspostavljeni kako bi se zaobišla “dužnička kočnica” zemlje, a koja ograničava savezni deficit na 0,35 posto BDP-a, osim u vanrednim situacijama.

    U pismu svim ministarstvima, državni zvaničnik Verner Gacer rekao je da ministarstvo finansija zamrzava potrošnju “kako bi se izbegla dalja opterećenja budućih finansijskih godina”. Taj korak ne utiče na finansijske obaveze koje su već preuzete, rekao je glavni zvaničnik SPD-a, Kevin Kuhnert.

    Zastupnici budžetskog odbora Bundestaga su održali javno saslušanje s pravnim stručnjacima kako bi procenili efekat prošlonedeljne sudske presude.

    Iako se finansijski jaz od 60 milijardi evra nakon presude teoretski proteže na nekoliko godina, u praksi će efekat biti neposredniji, rekao je Tis Batner, profesor sa Univerzitta Erlangen-Nirnberg.

    “Postoji potreba za konsolidacijom u planiranju budžeta za iduću godinu od 52 milijarde evra”, rekao je.

    Vladina nesposobnost da pronađe novac potreban za finansiranje svoje sveobuhvatne agende za ubrzavanje zelene tranzicije i zaštitu nemačke industrije od visokih troškova energije dovodi do sve češćih poziva s levice da vlada suspenduje dužničku kočnicu proglašavanjem vanrednog stanja, kao što je bilo tokom pandemije koronavirusa.

    Članovi Slobodne demokratske stranke (FPD) do sada su se opirali pozivima da se obustavi dužnička kočnica. FPD-ov ministar finansija Kristijan Lindner utvrdio je prošle nedelje da odluka ustavnog suda ne opravdava suspenziju dužničke kočnice.

    “Moraćemo da napravimo efikasnije politike s manje novca nego u prošloj deceniji”, rekao je.

    Ipak, drugi unutar vlade guraju temeljnu reformu dužničke kočnice koja je uvedena 2009. godine.

    “Način na koji je konstruisana nemačka dužnička kočnica nije dovoljno inteligentan”, rekao je za ARD ministar ekonomije Robert Habek. Dužnička kočnica je, kaže, napravljena u drugom vremenu, kada smo uvek imali jeftini gas iz Rusije, kada je Kina uvek bila naše kupovno tržište i kada su Amerikanci uvek bili pouzdani, odani prijatelji i preuzimali vojni teret s naših ramena jer u Evropi nije bilo rata.

    “Ta su vremena sada prošla”, dodao je Habek, prenosi Jutarnji list.

  • Njemačka značajno povećava pomoć Ukrajini

    Njemačka značajno povećava pomoć Ukrajini

    Njemačka vlada planira da sledeće godine značajno poveća vojnu pomoć Ukrajini, prenose nemački mediji.

    “Povećanje nemačke vojne pomoći je snažan i jasan signal Ukrajini da smo i dalje na njihovoj strani”, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus na marginama sastanka u Briselu.

    On je dodao da očekuje da to učine i njegovi partneri, “pa i više”.

    Nemački mediji prenose, pozivajući se na nacrt budžeta za 2024. godinu, da nemačka vlada planira da poveća vojnu pomoć Ukrajini sa prvobitno planiranih četiri na osam milijardi evra.

    Prema Ministarstvu odbrane, planirani iznos trebalo bi da bude iskorišćen kako za direktnu nabavku naoružanja za Ukrajinu, tako i za popunjavanje rezervi Bundesvera za opremu koja će biti isporučena ukrajinskim oružanim snagama.

    Pistorijus je izrazio nadu da će Bundestag prihvatiti budžet za narednu godinu.

    “Svima mora biti jasno da je, kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini, to egzistencijalno pitanje i za Nemačku”, rekao je Pistorijus.

    Ministarstvo odbrane saopštilo je da bi tokom 2023. vrednost vojne pomoći Ukrajini trebalo da dostigne vrednost od 5,4 milijarde evra.

    U 2022. vojna pomoć iznosila je 2 milijarde. Istovremeno, nemački vojni koncern Rajnmetal saopštio je da je od ukrajinske vlade dobio porudžbinu za 30 tenkova tipa Leopard I, koji će biti finansirani sredstvima nemačke vlade.

  • Drama u Hamburgu i dalje traje: Muškarac na aerodromu kao taoca drži kćerku, policija pregovara

    Drama u Hamburgu i dalje traje: Muškarac na aerodromu kao taoca drži kćerku, policija pregovara

    Policija u Hamburgu pokrenula je veliku operaciju spašavanja taoca na aerodromu kojeg već nekoliko sati na aerodromu drži jedan muškarac.

    Prema informacijama njemačkih medija, muškarac je u subotu uvečer automobilom prošao kroz sjevernu kapiju aerodroma u Fuhlsbuttelu gdje je navodno i pucao te bacao molotovljeve koktele.

    “U automobilu bez registarskih oznaka, muškarac je probio barijere i izletio na pistu. Pucao je dva puta u zrak te je bacio dva molotovljeva koktela”, piše Mopo.

    Nakon toga, s automobilom se parkirao ispod jednog od aviona, a navodi se kako se u automobilu nalazi i njegova 4-godišnja kćerka.

    “Specijalne snage opkolile su automobil te su pozvani i pregovarači. Aerodrom je trenutno u potpunosti zatvoren za letove”, pojasnili su.

    Kako je naglašeno, policajci su u kontaktu s muškarcem od 23 sata, a na njegov zahtjev pregovori se vode na turskom jeziku.

    “Policiji se javila i supruga muškarca te je rekla kako je on kidnapovao kćerku. Pozadina cijele priče navodno je u sporu oko starateljstva. Policija je isključila političke motive za ovakvu situaciju”, naveli su iz policije Hamburga.

  • Ministar odbrane Njemačke: U Evropi postoji opasnost od rata

    Ministar odbrane Njemačke: U Evropi postoji opasnost od rata

    Ministar odbrane Njemačke, Boris Pistorijus, ocijenio je da u Evropi postoji opasnost od rata i istakao da Njemačka “mora biti u stanju da se odbrani”.

    Pistorijus je za javni servis “ZDF” ocijenio će da sukob na Bliskom istoku i konflikt Rusije protiv Ukrajine imati posljedice u njemačkom društvu.

    “Moramo da se naviknemo na pomisao da bi u Evropi mogla da postoji opasnost od rata”, rekao je njemački ministar odbrane.

    Pistorijus je kazao da će Njemačka istovremeno učiniti sve da u bliskoistočnom sukobu ne dođe do dalje eskalacije.

    Govoreći o situaciji u Bundesveru, njemački ministar je naveo da ne samo da je formiran specijalni fond vrijedan 100 milijardi evra, već su promjenjene i strukture.

    Prema riječima Pistorijusa, Bundesver je dugo bio zanemaren, ali će biti u potpuno drugačijem položaju do kraja decenije, prenosi “Tanjug”.

  • Šolcu pada popularnost

    Šolcu pada popularnost

    Iako je njemačka vladajuća koalicija, na čijem čelu je kancelar Olaf Šolc, na dobrom putu da ispuni većinu svojih obećanja, njena popularnost je opala u korist krajnje desničarske stranke AfD. Savezni izbori u Njemačkoj 2021. označili su prekretnicu u politici zemlje – dugogodišnji lider Angela Merkel najavila je da se neće ponovo kandidovati, a ankete su predviđale tijesnu trku.

    Razorne poplave u julu pomogle su da klimatske promjene postanu ključna tema kampanje, a obje glavne stranke su obećale akciju. Međutim, nakon što je vodeći kandidat desnog centra CDU/CSU uhvaćen kako se smije tokom posjete pogođenom području, stranka lijevog centra SDP Olafa Šolca uspostavila je prednost u anketama.

    Vladajuća CDU/CSU, nakon 16 godina provedenih na vlasti, postigla je najlošiji rezultat, Zeleni najbolji ikad, a SDP je bila najveća stranka prvi put od 2002. godine.

    Šolc je postao novi njemački kancelar, formiravši koaliciju koju čine njegova stranka SDP, Zeleni i Slobodna demokratska partija (FDP). Ali kako se bliži polovina njegovog mandata, stvari izgledaju sve lošije za njegovu koaliciju i stranku, piše Euronews.

    Anketa koju je sproveo Deutschlandtrend krajem avgusta pokazala je da bi, ako bi se održali savezni izbori, SDP prikupio samo 16 odsto glasova, što bi bilo skoro 10 odsto manje nego kada je obezbijedio vlast, i što je ključno, iza krajnje desnice AfD.

    Njegovi koalicioni partneri bi takođe izgubili podršku, što je podstaklo strah da krajnja desnica ima realne šanse da postane vladajuća.

    Za Šolca i njegovu koaliciju početak je bio relativno dobar. Nakon što je počeo rat u Ukrajini, njemački kancelar je najavio da će ta zemlja potrošiti 100 milijardi evra na modernizaciju stare njemačke vojske.

    Saopštenje je dočekano sa velikom pompom, a Šolc je pozdravljen kao čovjek koji je preko noći promijenio 70 godina njemačke spoljne politike. Rejting njegove stranke je porastao i ponovo je bio rame uz rame sa CDU/CSU.

    Rat u Ukrajini i energetska kriza u početku su održali koaliciju ujedinjenom, ali se čini da to jedinstvo sada pokazuje neke značajne pukotine.

    Njemačka je navikla na vladajuće koalicije koje se smatraju neuobičajenim u drugim evropskim demokratijama. Od 2013. do 2021. stranke desnog centra i lijevog centra vladale su u takozvanoj velikoj koaliciji, isto se desilo i od 2005. do 2009. godine. Iako je bilo povremenih javnih nesuglasica, pregovori između koalicionih stranaka obično su se odvijali iza zatvorenih vrata.

    Sadašnja vladajuća koalicija je, međutim, javno iznosila svoj “prljavi veš”, a Šolc se smatrao nesposobnim da čvrsto upravlja “brodom”.

    “Iza svih ovih svađa stoji kancelar Šolc koji nema kontrolu nad svojom vladom. Ministri blokiraju jedni druge i dok kancelar iznosi rješenje, nastavljaju da se svađaju u štampi. Svađaju se skoro o svakoj temi: budžetu, osnovnom dječjem dodataku, grijanju, ekonomskoj politici”, rekao je za Euronews jedan mladi pravni pomoćnik i pristalica CDU/CSU iz Bavarske.

    Za mnoge Nijemce koji su navikli da svoje vladajuće stranke gledaju kao usaglašene, prepirke sadašnje koalicije doprinose sve pesimističnijem raspoloženju u pogledu upravljanja državom.

    Drugi Angelu Merkel, prethodnu njemačku kancelarku, okrivljuju za mnoge probleme sa kojima se zemlja suočava, kao što je usporavanje privrede. Oni tvrde da je nedostatak investicija i dugoročnog planiranja učinio Njemačku nekonkurentnom.

    Prema rangiranju Instituta za ekonomska istraživanja ZEV za 2022, Njemačka se sada nalazi alarmantno nisko – na 18. mjestu – među 21 vodećom svjetskom industrijom, odnosno ekonomijom.

    Šolcova koalicija okuplja tri stranke sa vjerovatno većim ideološkim podjelama nego što su imale SDP i CDU/CSU na čelu sa Merkelovom. SDP je progresivna partija lijevog centra, Zeleni vjeruju u izvjesnu intervenciju države, posebno kada je u pitanju energetska tranzicija, a FDP je partija slobodnog tržišta koja vjeruje u ekonomski liberalizam.

    U maju su privatne nesuglasice između stranaka izbile u javnost oko prijedloga zakona o smanjenju emisije fosilnih goriva iz individualnih ložišta domaćinstava i zgrada. FDP je blokirao nacrt zakona, uprkos tome što ga je prethodno odobrio. Stranka je kritikovala pristup Zelenih energetskoj tranziciji, dok su Zeleni burno reagovali i optužili FDP da je nepouzdan partner.

    Nesporazum je nastajao mjesecima, a dvije strane su javno istupale jedna protiv druge od marta, uprkos 30-časovnim pregovorima u istom mjesecu koji su imali za cilj rješavanje spora.

    Rasprave su nastavljene i nakon toga, što je u avgustu dovelo do neuspjeha koalicije u pokušaju da se dogovore o zakonu koji nudi šire olakšice na korporativne poreze vrijedne milijarde evra u cilju oživljavanja rasta u zemlji. Ono što je upitno za Šolca je što i njegovi koalicioni partneri koji su u međusobnom otvorenom ratu postavljaju pitanja da li on kontroliše svoju vladu.

    Ipak, uprkos ovom rastućem nezadovoljstvu javnosti, Bertelsmann fondacija je u svojoj reviziji vladajuću koaliciju, koja je na funkciji od decembra 2021, ocijenila kao generalno dobru. Istraživači su pogledali 453 obećanja koja je savezna vlada dala prije dvije godine i otkrili da je skoro dvije trećine obećanja koalicije ili u potpunosti sprovedeno ili su barem u toku.

    Stranka koja je dosljedno imala koristi od nepopularnosti koalicije je krajnje desničarska AfD. Nakon što je osvojila samo oko 10 odsto 2021, stranka sada ima oko 22 odsto podrške.

    Sve veći broj tražilaca azila takođe je podstakao napredak AfD-a, koji je sada ne samo drugi u anketama za savezne izbore, već je i vodeći u istočnim državama Brandenburg, Saksonija i Tiringija, u kojima se izbori održavaju 2024. godine.

    Uprkos tome, nejasno je da li stranka ima put do vlasti i potencijalne partnere. Sve glavne stranke trenutno izbjegavaju ovu grupu, a CDU je u avgustu ponovo potvrdio svoje odbijanje da sarađuje sa krajnjom desnicom.

    “Imamo jasan stav u CDU. Mi ne radimo sa AfD-om. Ni u parlamentima, ni u lokalnim savjetima”, kazao je u avgustu lider najveće njemačke opozicione stranke Fridrih Merc.

  • Oglasio se Šolc: Evo šta je rekao o krizi na Kosovu

    Oglasio se Šolc: Evo šta je rekao o krizi na Kosovu

    Njemački kancelar Olaf Šolc pozvao je na mirno rešenje sukoba između Beograda i Prištine.

    “Za mene je veoma važno da situacija dodatno ne eskalira između Srbije i Kosova. Želimo mirno rešenje i tome smo veoma posvećeni. Nemačka, Francuska i Italija su posebno aktivne po tom pitanju”, rekao je Šolc na zajedničkoj konferenciji za medije sa bugarskim premijerom Nikolajem Denkovim u Berlinu, prenela je agencija Anadolija.On je dodao da će se o situaciji na KiM razgovarati u četvrtak i petak kada će se u Granadi, u Španiji, na Samitu Evropske političke zajednice sastati lideri iz skoro 50 evropskih zemalja.

  • “Leopardi ne rade”

    “Leopardi ne rade”

    Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok priznala je da je neko oružje koje su poslali Ukrajini zastarelo i “ne baš funkcionalno”.

    U intervijuu za CNN ona je rekla da je potreba da se obezbedi da nemačko oružje bude potpuno funkcionalno jedan od razloga zašto je Berlin do sada odbijao da Kijevu obezbedi rakete dugog dometa.

    “Moramo da budemo jasni oko svakog detalja, kako to funkcioniše, ko zapravo može da upravlja njima (projektilima)”, rekla je Analena Berbok za CNN. “Da, potrebno je neko vreme. Potpuno razumem da nema dovoljno vremena u Ukrajini, ali kada isporučimo rakete, moraju da funkcionišu.”

    Rakete taurus imaju veći domet od francuskog SCALP i britanskog oružja storm šedou, koje ukrajinska vojska koristi od maja. Nemačke krstareće rakete mogu da dosegnu do 500 kilometara, što znači da bi Ukrajina mogla da ih koristi za napad duboko na teritorije koje je okupirala Rusija, uključujući Krim.

    Prema Berbokovoj, loše stanje nekog nemačkog naoružanja objašnjava se činjenicom da Evropa nije bila suočena “sa brutalnim ratom u poslednje vreme”.

    Nemački list Špigl je 19. septembra izvestio da je Ukrajina odbila da prihvati nedavnu seriju od 10 tenkova leopard 1A5 koje je poslala Nemačka, rekavši da su im potrebne popravke koje ukrajinska vojska ne može da izvrši.

    Neki od prvih 10 leoparda koje je Nemačka obezbedila u julu takođe su navodno imali slične probleme.

  • Poljski šef diplomatije optužio Šolca za miješanje u izbore

    Poljski šef diplomatije optužio Šolca za miješanje u izbore

    Zbignjev Rau, poljski ministar spoljnih poslova, optužio je Olafa Šolca, njemačkog kancelara, za pokušaj miješanja u parlamentarne izbore u Poljskoj.

    Optužba je uslijedila nakon što je Šolc izrazio zabrinutost jer Varšava, navodno, toleriše ilegalnu šemu izdavanja viza migrantima koji dolaze iz zemalja van EU.

    “Najnovija izjava njemačkog kancelara Olafa Šolca krši principe suverene jednakosti zemalja, koja je jedan od temelja dobrih komšijskih odnosa i prijateljske saradnje sa Poljskom”, napisao je Rau na društvenoj mreži “X”.

    Naglasio je da su unutrašnja pitanja Poljske izvan nadležnosti njemačkog kancelara.

    “Izjave u vezi s tim nagovještavaju pokušaj miješanja u unutrašnja pitanja Poljske i u predizbornu kampanju u zemlji”, naveo je poljski šef diplomatije. Rau je pozvao Šolca da poštuje suverenitet Poljske i da se suzdrži od izjava koje štete odnosima dvije zemlje, prenijela je “Russia Today”.

    Šolc je ranije zahtijevao “objašnjenje” Varšave u vezi sa navodima da je Vlada Poljske tolerisala ilegalnu viznu šemu u koju su bili umiješani migranti iz zemalja van EU, prenio je B92.

    On je govorio u prilog sprovođenju dodatnih mjera na granici sa Poljskom, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Njemačke pozvalo je poljskog ambasadora u Berlinu na razgovor u vezi sa tim pitanjem.

  • Njemačka odbacila prijedlog Zelenskog da se Rusiji oduzme pravo veta u SB UN

    Njemačka odbacila prijedlog Zelenskog da se Rusiji oduzme pravo veta u SB UN

    Njemačka ne podržava inicijativu ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog da se Rusiji oduzme pravo veta u Savjetu bezbjednosti UN, izjavila je njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

    “Ne, mi to ne podržavamo i više puta sam o tome govorila svojim ukrajinskim partnerima za vrijeme pregovora. Mislim da je ovo važno za diskusiju u Njemačkoj: ne podržavamo sve što Ukrajina predlaže našoj Vladi“, kazala je Berbok u intervjuu za televiziju ARD.

    Kako je istakla, neophodno je štititi Povelju UN i razmišljati o načinima da se organizacija modernizuje.


    Ranije je Zelenski tokom obraćanja u Savjetu bezbjednosti UN izjavio da je organizacija u “ćorsokaku” i da je to navodno povezano sa pravom veta Rusije.

    On je predložio da se reformiše UN, konkretno mehanizam za korišćenje veta.

    Kako je rekao, Generalna skupština UN trebalo bi da ima pravo da poništi veto sa dvije trećine glasova.


    Nakon toga je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao da bi Generalna skupština UN trebalo da razmotri razloge zbog kojih nisu sprovedene ranije usvojene rezolucije SB UN, umjesto da pod pritiskom zapadnih zemalja razmatra slučajeve korišćenja veta.