VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • Kolaps u srcu Evrope – grad postao žarište virusa

    Kolaps u srcu Evrope – grad postao žarište virusa

    Dugački redovi pred centrima za testiranje, prazne prodavnice i uskoro manje autobusa i tramvaja?

    U njemačkom glavnom gradu eksplodiraju brojke novozaraženih koronom.

    Vjenčanje u Berlinu trenutno nije porodično slavlje. Na ceremoniji u gradskoj kući smije da bude samo sedam osoba. Zbog velikog broja zaraženih korona-virusom i u restoranima vladaju stroga ograničenja. A vremenske prilike su loše.

    Ipak, mnogi mladi ljudi se ne obeshrabruju: ispred gradske kuće u četvrti Berlin-Šarlotenburg sjede na klupi u debelim jaknama, s flašom šampanjca i malom svadbenom tortom. Čuje se glasan smijeh. Angela i Johanes upravo su se vjenčali – u pandemijskim uslovima.

    „Morali smo pisanim putem da se prijavimo, a za ceremoniju smo morali da budemo ili vakcinisani ili svježe testirani ili da dokažemo da smo preležali koronu“, priča mlada o ceremoniji koja je, kaže, trajala „10 do 15 minuta“.

    „Kada smo rekli ’da’ smijeli smo da skinemo maske i poljubimo se. S tako divnim prijateljima i mojim divnim suprugom sve je moguće.“ Novopečena supruga takođe ističe: „Svi smo vakcinisani i pridržavamo se propisa. Više od toga ionako ne možemo da uradimo.“

    Širi se omikron

    Dobro raspoloženje u Šarlotenburgu, loše u Krojcbergu. Tamo je proteklog tmurnog vikenda bilo neuobičajeno mirno. Subotom je obično uvijek živo u ulici s mnogim malim prodavnicama, restoranima i kafićima, a sada je tamo samo par prolaznika.

    Onaj ko želi da nešto kupi u nekom butiku, mora da pokaže potvrdu o vakcinisanju ili svježi test. Ali u većini prodavnica nema kupaca. Jedna prodavačica kaže da još nikada nisu imali tako slab promet: zbog velikog broja zaraženih, dodaje, niko se ne usuđuje da nepotrebno izlazi iz kuće.

    I zaista, brojke u Berlinu proteklih nekoliko dana drastično su porasle. Virus se prije svega širi u gusto naseljenim dijelovima grada, tamo gdje je incidencija i prije ovog vikenda bila daleko iznad 1.000.

    Soj omikron odavno je dominantan. Naučnici iz Centra Maks Delbrik proteklih nedjelja ispitivali su berlinske otpadne vode i zaključili: u roku mjesec dana omikron je prevladao i potpuno potisnuo deltu.

    Dugački redovi ispred centara za testiranje

    Zadnjih dana je zbog velikog broja zaraženih prava navala na 12 berlinskih centara za testiranje koje je organizovao grad. U četvrti Veding prošlog vikenda formirao se dugačak red, sve do paralelne ulice. Neki od onih koji stoje u redu žele da uradi PCR-test kako bi saznali da li su li se zarazili, drugima je potreban negativan test kako bi izašli iz karantina, a treći su dobili upozorenje od korona-aplikacije.

    Među njima je i jedan mladi par. Kažu da već sat vremena čekaju u redu i pretpostavljaju da će čekati još najmanje toliko. „Sami smo uradili dva brza testa koji su bili negativni. Ali bili smo u kontaktu sa zaraženom osobom i zato želimo da uradimo i PCR-test“, kažu.

    Antigenski ili PCR-test?

    Mnogo je manji red ispred privatnog centra za testiranje ponuđača „Coronatest.de“. Ta firma širom Njemačke ima 50 centara za testiranje i nudi brze i PCR-testove koji se analiziraju u njihovim laboratorijima, objašnjava za DW šef firme Benjamin Fekersberger.

    PCR-test tu košta između 14,99 i 120 evra u zavisnosti od toga za šta vam je potreban i koliko brzo želite rezultate.

    PCR-testovi su očigledno jedina mogućnost za pouzdano utvrđivanje zaraze omikronom. Privatni centri besplatno nude samo brze testove, jer im troškove za njih nadoknađuju gradske vlasti.

    Laboratorije za testiranje pred kolapsom

    “To je rasprava koju sve vrijeme pokušavam da vodim sa političarima“, kaže Fekersberger. „Ako uradimo PCR-test za 12 evra neto, a za antigenski brzi test od grada dobijemo 12,50 evra, onda je farsa da grad plaća te glupe brze testove. Umjesto toga, trebalo bi ulagati u PCR-kapacitete.“

    Fekersberger kaže da su u Berlinu dvije laboratorije ovlašćene za analizu testova iz gradskih centara za testiranje. Oni su, kaže, toliko preopterećeni da se ponekad na rezultat čeka tri pa i više dana.

    Dodatni problem predstavlja to što se mnogo zaposlenih takođe zarazilo, pa nedostaju na radnom mjestu.

    Isti problem pogađa i sve one koji su zaduženi za snabdijevanje stanovništva. Još uvijek su u Berlinu police u prodavnicama pune, ali javni prevoz je već najavio da ove nedjelje ograničava promet na pojedinim linijama – zbog bolesti vozača.

  • Scholz: Njemačka bi mogla zaustaviti Sjeverni tok 2 ako Rusija napadne Ukrajinu

    Scholz: Njemačka bi mogla zaustaviti Sjeverni tok 2 ako Rusija napadne Ukrajinu

    Njemački kancelar Olaf Scholz je najoštrije do sada upozorio da bi njegova država mogla zaustaviti plinovod Sjeverni tok 2 ako Rusija napadne Ukrajinu, piše Politico.

    Ovo je izjavio na današnjoj konferenciji za medije na kojoj se obratio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    “Jasno je da će to biti visoka cijena i da će se o svemu tome morati razgovarati ako dođe do vojne intervencije protiv Ukrajine”, rekao je Scholz. Poručio je da njegova vlada, kako je naveo, stoji pri svim aspektima sporazuma koji je njegova prethodnica Angela Merkel postigla s američkim predsjednikom Joeom Bidenom prošle godine, a prema kojem je Njemačka obećala poduzeti mjere na nacionalnom nivou i primorati Evropsku uniju na sankcije ako Rusija počini agresivna djela protiv Ukrajine. Primjedbe kancelara Njemačke dolaze u trenutku kada je Rusija rasporedila 100.000 vojnika na ukrajinskoj granici, pojačavajući strah od invazije. Niz prošlosedmičnih sastanaka između Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i saveznika iz NATO-a nije uspio ublažiti napetosti. “Očekujemo da će Rusija deeskalirati situaciju. To bi moglo uključivati, na primjer, smanjenje trupa na ukrajinskoj granici”, rekao je Scholz. Također je nagovijestio spremnost na razgovor s Moskvom, rekavši, “naravno, spremni smo ući u ozbiljan dijalog s Rusijom o sigurnosnim pitanjima u Evropi”.

  • Lavrov i Berbok pričali o visokom predstavniku u BiH

    Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije i Analena Berbok, ministrica spoljnih poslova Njemačke, razgovarali su danas u Moskvi o visokom predstavniku u BiH odnosno radu Savjeta za provođenje mira, potvrdio je Lavrov na pres konferenciji nakon sastanka.

    On je istakao da Rusija i Njemačka dijele interes da se situacija na Balkanu i u BiH razvija u pozitivnom pravcu.

    “Zajedno s Njemačkom smo članice Savjeta za provođenje mira koji je uspostavljen u dejtonskom okviru i želimo da se aktivnosti u tom smislu ponovo pokrenu”, rekao je Lavrov.

    Berbok je rekla da je prije dolaska na sastanak s Lavrovom položila vijenac na spomenik neznanom vojniku, te da osjeća stid zbog boli i uništenja koje je Njemačka nanijela narodima Sovjetskog saveza u Drugom svjetskom ratu, te da se nada da je današnji sastanak u Moskvi početak dijaloga s Rusijom o svim bitnim pitanjima u Evropi.

    Glavna tema sastanka je bila situacija u Ukrajini i kako prevazići trenutnu krizu mirnim putem.

  • 100.000 vojnika na granici – Rusija: To je naša teritorija

    100.000 vojnika na granici – Rusija: To je naša teritorija

    Više od 100 hiljada ruskih vojnika nalazi se na granici sa Ukrajinom, teško je to ne shvatiti kao pretnju, izjavila je Analena Berbok.

    “Poslednjih nedelja više od sto hiljada ruskih vojnika i vojne opreme koncentrisano je u blizini Ukrajine bez očiglednog razloga”, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova u utorak na konferenciji za novinare posle razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

    Šef ruskog MIP-a je rekao da Moskva ne može da prihvati zahteve u vezi sa kretanjem vojske na sopstvenoj teritoriji.

    Šef ruske diplomatije je istakao da Moskva ne može da prihvati zahteve u vezi sa kretanjem vojske na sopstvenoj teritoriji.

    “Takođe smo objasnili da eskalacija koja se čuje iz usta mnogih zapadnih političara, povodom naših trupa na našoj teritoriji i izvođenja neophodnih vojnih vežbi, što radi svaka država – mi ne možemo da prihvatimo neke zahteve koji se tiču naših oružanih snaga na sopstvenoj teritoriji”, rekao je ministar.

    “Što se tiče posledica, mi niti smo davali niti dajemo neki povod za stvaranje nove konfliktne situacije. Samo jedno tražimo: da to što se dogovorimo, bude realizovano”, naglasio je ruski ministar.

    Lavrov je dodao da Moskva nikome ne preti, ali da čuje pretnje na svoj račun.

    “Nadam se da sve to odražava samo određene emocije koje određene snage unutar bloka zapadnoh država podstiču. Mi ćemo se rukovoditi konkretnim stvarima, i u zavisnosti od toga kakve korake će naši partneri preduzeti, prirodno, odredićemo svoju reakciju”, zaključio je ruski ministar.

    U poslednje vreme Zapad optužuje Rusiju da navodno priprema invaziju na Ukrajinu i da u prilog tome ide i činjenica je Moskva značajno pojačala vojno prisustvo kod granica Ukrajine.

    Rusija odlučno odbacuje te optužbe kao neosnovane i opasne i ističe da vojne snage premešta na svojoj teritoriji u skladu sa Ustavom a da Zapad sve to koristi kao izgovor za dalje širenje na Istok.

  • Upozorenje Njemačke: Platićete; Stigao odgovor

    Upozorenje Njemačke: Platićete; Stigao odgovor

    Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je kako se nada da će rastuće tenzije sa Rusijom oko Ukrajine moći da se reše diplomatskim putem.

    Ona je upozorila da će Moskva platiti ako napadne tu zemlju.

    “Svaki novi agresivni čin imaće visoku cenu za Rusiju, ekonomsku, stratešku, političku”, rekla je Berbokova na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom, preneo je Rojters.

    Diplomatija je jedini način, istakla je ona.

    U poslednje vreme na Zapadu i u Kijevu su se čule izjave da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je reč o neosnovanoj eskalaciji i da Rusija nikome ne preti.

    Stigao odogovor Moskve
    Moskva je razočarana trenutnim stanjem rusko-nemačkih odnosa, ali ne odbija da gradi saradnju zasnovanu na principima uzajamnog poštovanja i obostrane koristi, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova uoči razgovora ministara spoljnih poslova Rusije i Nemačke.

    Razočarani smo trenutnim stanjem rusko-nemačkih odnosa koji prolaze kroz tešku fazu zbog politike sveobuhvatnog obuzdavanja naše zemlje koju sprovodi zvanični Berlin, saopštilo je Ministarstvo, preneo je TASS.

    Ova politika se posebno sastoji u značajnom stalnom prisustvu Bundesvera na istočnom krilu NATO-a, u većem učešću u vojnim vežbama koje blok održava u različitim regionima na istoku Evrope, u pružanju nemačke teritorije kao glavne zone stacioniranja i logističke podrške američkim trupama na evropskom kontinentu, naglasilo je Ministarstvo.

    Uz saglasnost Berlina, Evropska unija redovno uvodi sankcije Rusiji, istaknuto je u saopštenju.

    Njemačka se dosledno suprotstavlja Rusiji kada je reč o širokom spektru pitanja u okviru ključne međunarodne agende, naglasilo je rusko Ministarstvo.

    Njemačka pokušava da izvrši pritisak na domaće političke procese u Rusiji, njemački mediji otvoreno sprovode antirusku propagandu, dok su alternativne informacije, uključujući ruske medije i medije na ruskom jeziku u Njemačkoj, pod pritiskom, navodi se dalje u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

  • Baerbock u radnoj posjeti Moskvi: S Rusijom moramo razgovarati o brojnim konfliktnim pitanjima

    Baerbock u radnoj posjeti Moskvi: S Rusijom moramo razgovarati o brojnim konfliktnim pitanjima

    Ministrica vanjskih poslova Njemačke Annalena Baerbock otputovat će danas u posjetu Ukrajini i Rusiji gdje će razgovarati sa zvaničnicima ove dvije zemlje o deeskalaciji situacije na istoku Ukrajine.

    Uoči odlaska na jednu od trenutno najvažniji destinacija, Baerbock je izjavila kako je preduslov za diplomatiju razumijevanje perspektive druge strane iako se mišljenja gotovo pa u potpunosti razmimoilaze.

    “Pažljivo ću slušati svoje sagovornike kako u Moskvi tako i u Kijevu. Međutim, također ću objasniti stav koji zauzima Njemačka, ali i zemlje G7. Spremni smo za ozbiljan dijalog o međusobnim dogovorima i koracima koji će donijeti više sigurnosti svima u Evropi, ali i u Rusiji. Ipak, ne možemo i nećemo praviti kompromis u vezi s osnovnim principima Helsinškog završnog akta koji su spasili Evropu od noćne more posljednjih 50 godina”, rekla je Baerbock.

    Njemačka šefica diplomatije je naglasila kako osnovni principi uključuju teritorijalnu neprovredivost, pravo zemalja da same izaberu savez kojem će se priključiti te odricanje od prijetnje nasiljem.

    “Odlučni smo odgovoriti ako se Rusija umjesto toga odluči na eskalaciju. Želim da se uvjerim da li postoji spremnost da se diplomatskim kanalima pronađu rješenja. Tokom razgovora u Kijevu, želim naglasiti kako mi ne vodimo razgovore o Ukrajini koji zaobilaze zvaničnike ove države. Također, razgovarat ćemo o modernizaciji ukrajinskog energetskog sektora, zelenim politikama i ponudama koje se tiču podrške cyber sigurnosti države”, pojašnjava ministrica.

    Na kraju, Baerbock se osvrnula i na posjetu Moskvi.

    “Kao nova savezna vlada, želimo suštinske i stabilne odnose s Rusijom. Lista konfliktnih pitanja o kojima moramo razgovarati je duga. Ta pitanja u posljednje vrijeme bacaju sve mračniju sjenku na mogućnosti saradnje koje će koristiti ljudima u naše dvije zemlje. Trebamo razgovarati o nauci, trgovini, o obnovljivim izvorima energije te o borbi protiv klimatske krize koja postaje sve gora u Rusiji. Saradnja unutar civilnog društva također je važna i želim sa svojim ruskim kolegom da razgovaram o tome kako da stvorimo uslove za bolje korištenje ovog sektora”, zaključila je ministrica vanjskih poslova Annalena Baerbock.

  • Njemačka vratila BiH na listu visokorizičnih zemalja

    Njemačka vratila BiH na listu visokorizičnih zemalja

    Njemačka je vratila Bosnu i Hercegovinu na listu visorokrizničnih zemalja, pa će od nedjelje biti otežan ulazak u tu zemlju, odnosno nevakcinisani i lica koja nisu preležala kovid će morati u karantin.

    Pored BiH, na listu zemalja sa višim rizikom infekcije, vraćene su, između ostalih, Srbija, Sjeverna Makedonija, ali i zemlje EU kao što su Francuska, Austrija, Letonija, Bugarska, te i druge države sa više strana svijeta.

    Što se našeg regiona tiče Hrvatska je na listi visokorizičnih zemalja od 24. oktobra prošle godine, Crna Gora od 15. avgusta, a Slovenija od 26. septembra.

    Povratak na listu visokorizičnih zemalja posebno pogađa putnike koji nisu vakcinisani.

    Od nedjelje svi putnici koji žele da uđu u Njemačku moraće da se registruju elektronski, a moraju da imaju sertifikat o vakcinaciji, ili o preležanom kovidu ili negativan test na virus korona.

    Vakcinisani i izliječeni ne moraju u obavezni desetodnevni karantin.

    Osobe koje, nisu preležale kovid i nisu vakcinisane, mogu da se oslobode izolacije najranije petog dana testiranjem na kovid-19.

    Nevakcinisana djeca, mlađa od šest godina izuzeta su od ove mjere i njima se karantin prekida automatski nakon pet dana.

    Njemačka je pooštrila mjere ulaska u zemlju zbog širenja omikron soja.

  • Šolc odbacuje kritike: Uvesti obaveznu vakcinaciju za odrasle

    Šolc odbacuje kritike: Uvesti obaveznu vakcinaciju za odrasle

    Njemačka bi trebalo da učini obaveznom vakcinaciju protiv kovida 19 za sve odrasle osobe, rekao je danas kancelar Olaf Šolc u parlamentu, odbacujući kritike opozicionih poslanika koji su ga optužili da podstiče društvene podjele.

    Šolcova prva sjednica pitanja i odgovora u parlamentu održana je istog dana kada je Njemačka prijavila rekordnih 80.430 noviozaraženih zbog veoma zarazne varijante omikron.

    On je rekao da su mjere Vlade, u smislu ograničenja javnog života i jačanje kampanje za vakcinaciju buster dozom, doprinijele da situacija ne bude mnogo gora. Broj slučajeva po glavi stanovnika u Njemačkoj je trećina prosjeka EU.

    Prema njegovim riječima, potrebna je obavezna vakcinacija jer se može očekivati rast broja zaraženih.

    To se dugo smatralo tabuom u Njemačkoj, ali postaje sve izraženije jer je udio nevakcinisanih i dalje znatno ispod udjela mnogih drugih zapadnoevropskih nacija.

    “Odlukom o nevakcinaciji ne donosi se odluka samo za sebe, već i za 80 miliona drugih”, rekao je on govoreći o temi koja je izazvala žestoke polemike u svijetu, a poslodavci i vlasti počinju da insistiraju na vakcinaciji.

    Sesija pitanja i odgovora prekinuta je na početku kada su poslanici krajnje desničarske Alternative za Njemačku (AfD) podigli natpise na kojima je pisalo “sloboda umjesto podjela”.

    Prema istraživanjima javnog mnjenja, oko dvije trećine Nijemaca zalaže se za obaveznu vakcinaciju protiv virusa korona.

  • Baerbock: Ako Rusija nastavi koristiti energiju kao oružje, Berlin će blokirati Sjeverni tok 2

    Baerbock: Ako Rusija nastavi koristiti energiju kao oružje, Berlin će blokirati Sjeverni tok 2

    Ministrica vanjskih poslova Njemačke Annalena Baerbock boravit će danas u posjeti Italiji, a uoči sastanka sa šefom italijanske diplomatije Luigijem di Maiom govorila je o budućnosti Evropske unije, ali i o saradnji Italije i Njemačke u kontekstu migrantske krize.

    Između ostalog, Baerbock je za italijansku La Stampu govorila i o projektu Sjeverni tok 2 te je naglasila kako je Njemačka spremna blokirati plinovod ukoliko Rusija počne koristiti energiju kao oružje.

    “Kao nova savezna vlada, jasno smo utvrdili sporazumom da projekti energetske politike u Njemačkoj moraju biti u skladu s evropskim zahtjevima i to se odnosi i na Sjeverni tok 2. To sada nije slučaj i zbog toga je projekt blokiran. Taj projekt također ima geopolitičke implikacije. Zbog toga smo u zajedničkoj deklaraciji s američkom vladom dogovorili da ćemo, ukoliko Rusija koristi energiju kao oružje ili krene u agresivne akcije prema Ukrajini, preduzeti efikasne mjere”, rekla je Baerbock.

    U kontekstu prisustva migranata u Evropi, Baerbock ističe kako ekonomski uspjeh Njemačke i Evrope počiva na ljudima koji su u evropske zemlje došli sa svojim idejama, biografijama i energijom.

    “Ne mogu i ne želim se pomiriti sa činjenicom da ljudi i dalje ginu na vanjskim granicama Evropske unije. Iz Berlina je lako uprijeti prstom u države koje snose težinu na vanjskim granicama, bilo da se radi o kopnenoj granici između Poljske i Bjelorusije ili mediteranskim granicama Italije i Grčke. Međutim, ako kao Evropljani afirmišemo svoja pravila, moramo biti spremni da pokažemo solidarnost. Namjeravamo proširiti legalne kanale za dolazak u Evropu i Njemačku. To neće biti lak put, ali kao savezna vlada, mi to želimo”, ističe ministrica.

    Također, Baerbock ističe kako svaka država unutar EU migrantsku krizu i dalje procjenjuje sa svog nacionalnog stajališta.

    “Međutim, mi ne možemo zabijati glave u pijesak dok svih 27 zemalja ne postigne zajednički stav o mehanizmu raspoređivanja migranata. Ako želimo da garantujemo humanost i red na vanjskim granicama EU, onda kao rezultat toga solidarnost i jednakost moraju postojati i unutar EU”, pojašnjava šefica njemačke diplomatije.

    Na kraju, Baerbock je istakla važnost saradnje Italije i Njemačke u kontekstu evropske vanjske politike.

    “Evropa je štab njemačke vanjske politike, a Italija je jedan od temeljnih stubova Unije. Kako bismo našu Evropu učinili jačom, želimo dati snažne signale za više socijalnih politika, bolju zaštitu klime i jaču ulogu Evropske unije u svijetu. Važno je da ljudi u našim zemljama osjete da im Evropa nešto nudi. Ta ponuda obuhvata mir, ekonomske mogućnosti, slobodu i sigurnost za buduće generacije”, zaključila je Baerbock.

  • Cijene u Njemačkoj eksplodirale

    Cijene u Njemačkoj eksplodirale

    Energija u Njemačkoj je 2021. poskupila kao nikada do sada.

    A cijene i dalje rastu.

    Potrošači i privreda trpe veliko opterećenje. Nakon pada ekonomskih aktivnosti početkom pandemije usledila je velika potražnja za energentima.

    Cijene struje, gasa i lož-ulja u Nemačkoj bukvalno su eksplodirale. U roku od nekoliko meseci umnogostručila se veleprodajna cena gasa popevši se na istorijski maksimum. Uzrok su pored povećane potražnje i nenapunjena skladišta gasa u zemljama koji su potrošači ali i smanjene isporuke pojedinih zemalja koje proizvode gas. Tu su i skupi emisioni sertifikati, piše DW.

    Nemački Savezni zavod za ekonomiju i kontrolu izvoza meri cene. Portal za zaštitu potrošača Verivoks navodi da su se cene od početka 2021. utrostručile. A na kratkoročnom tržištu gasa tokom godine su se cene zemnog gasa više nego usedmostručile. Megavat-sat trenutno košta 150 evra. A dugogodišnji prosek cene je bio između 10 i 25 evra.

    Gas tokom godine poskupeo 50 odsto

    Verivoks tvrdi da su troškovi jednog prosečnog domaćinstva koje troši oko 20.000 kilovat-sati godišnje u 2021. bili prosečno 1704 evra. A početkom godine iznosili su 1.162 evra. To je rast cene od 47 odsto. „U 2022. će početi da deluju faktori koji dodatno povećavaju cene“, kaže stručnjak za energiju Torsten Štork.

    Osim veleprodajnih cena, očekuje se rast nameta na emisiju ugljen-dioksida upotrebom fosilnih goriva i to već od januara, sa 25 na 30 evra po toni. Štork kaže da to sve snabdevače gasom prisiljava da povećaju cene, i to značajno. Prema istraživanju Verivoksa 515 od 700 firmi koje se bave snabdevanjem gasom najavile su da će u februaru povećati cene u proseku za 23,1 odsto. Pri godišnjoj potrošnji od 20.000 kilovatsati, to će značiti godišnje povećanje troškova za 339 evra.

    Lož-ulje skuplje 41 odsto

    Slično su se razvijale cene u slučaju lož-ulja. Sto litara je pre godinu dana koštalo prosečno 49 evra neto. U decembru je cena bila 69 evra – to je plus od 41 odsto. „Cena lož-ulja u suštini prati razvoj međunarodne cene nafte. Početkom pandemije ona je pala na istorijski minimum. Trenutno su cene lož-ulja veće nego pre krize“, kaže stručnjak za energetska pitanja Štork.

    Cene električne energije porasle 18 odsto

    Prosečna cena struje je od januara do septembra prošle godine porasla za 18,4 odsto. Prosečno domaćinstvo sa godišnjom potrošnjom od 4.000 kilovat-sati za to je početkom godine moralo da planira 1.171 evra, a u decembru je cena bila 1.386 evra. Time je računa za struju za privatne potrošače povećan za 215 evra godišnje.

    Verivoks konstatuje da do sada nije postojala takva dinamika cena na godišnjem nivou. Prema istraživanju, između jula i novembra, cena električne energije za potrošače pet puta je obarala istorijske rekorde. A na tržištima za kratkoročne kupovine već se barata cenom od 325 evra. Do sada se višegodišnji prosek cene kretao između 35 i 55 evra.

    Na početku nove godine, namet na kilovat-sat za finansiranje obnovljive energije pao je sa 6,5 na 3,7 cenata. To bi prosečno domaćinstvo rasteretilo na godišnjem nivou za 133 evra. Ali u isto vreme su porasli transportni troškovi na električnoj mreži na nivou cele zemlje za oko četiri odsto, dostižući još jednu rekordnu visinu. Čak 280 od 800 lokalnih snabdevača električnom energijom najavili su porast cena za februar 2022. prosečno za 7,6 procenata. Godišnje to opterećuje novčanik potrošača sa 100 evra više.

    Porezi i nameti takođe utiču na cijene

    Trebalo bi uzeti u obzir da se konačna cena u Nemačkoj formira i na osnovu poreza i raznih nameta. Nabavna cena struje i marža sačinjavaju svega jednu četvrtinu cene. Dakle, najveći negativni uticaj na razvoj cene električne energije ima država sa svojim nametima. Kod gasa je to nešto drukčije, jer produkcioni i pogonski troškovi bivaju do 49 odsto ugrađeni u cenu. A u lož-ulju je to 59 odsto.

    Jeftini snabdevači zaustavljaju isporuku

    Snabdevači koji su imali politiku niskih cijena zapali su jedan za drugim u finansijske teškoće, jer njihove niske tarife koje su ugovorno nudili nisu mogle da pokriju sve veće dobavljačke cene. Mnogi su proglasili insolventnost, jer nemaju dugoročne ugovore sa velikim proizvođačima energije.

    Potrošači čiji je snabdjevač insolventan počinju da dobijaju energente od gradskih mreža, ali po nepovoljnoj tarifi za nove mušterije. Na primer, kelnski veliki energetski koncern „Rajnenerdži“ od početka godine nudi struju za nove mušterije po ceni od 72,8 centi po kilovat-satu umesto 30,76 centi. Ovi veliki snabdevači retko dozvoljavaju da se promeni tarifa, kao što je to bilo moguće ranije. Od 5. januara nove mušterije ponovo mogu da biraju između nekoliko tarifa, ali najjeftinija je i dalje 40 odsto skuplja od one koju imaju stare mušterije.

    Veće cijene i za industriju

    Mnoge industrijske firme, velike i male imaju isti problem. Hiljade njih se nisu osigurale dugoročnim ugovorima, kako navodi list „Handelsblat“, a kod nekih od njih, isto kao kod privatnih mušterija, snabdevači su insolventni i ne isporučuju više gas.

    U listu „Handelsblat“ navodi se i izjava vlasnika jedne veće private firme iz Severne Rajne – Vestfalije: “Rast cena je bio već u trećem kvartalu tako drastičan, da smo mislili da će uskoro početi da padaju”.

    Ovaj preduzetnik iz oblasti mašinogradnje, koji kao i mnogi drugi, želi da ostane anoniman, ima godišnji promet od dve milijarde evra, i teško se preračunao: “Predugo smo čekali i propustili smo pravi trenutak”. Njegovo preduzeće će sledeće godine samo u Nemačkoj u pogonima platiti pet do šest miliona evra za struju i gas. Do sada su ti troškovi budžetirani sa tri miliona evra. Ne treba da čudi da preduzetnici koji ne mogu da podnesu eksplozivni rast cena, sve glasnije zahtevaju državnu pomoć.