VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • Njemačka: Evropa neće morati da gas plaća u rubljama

    Njemačka: Evropa neće morati da gas plaća u rubljama

    Njemačka vlada saopštila je danas da je od Rusije dobila uvjeravanja da evropske kompanije neće Moskvi morati da plaćaju isporuke gasa u rubljama, javlja DW.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je u telefonskom razgovoru njemačkom kancelaru Olafu Šolcu da evropske kompanije mogu da nastave da gas plaćaju u evrima i dolarima, saopšteno je iz Šolcovog kabineta, kako je prenio DW.

    Rojters javlja, pozivajući se na portparola njemačke vlade, da je Šolc poslije razgovora s Putinom izjavio da će Njemačka nastaviti da plaća ruski gas u evrima ili dolarima, kao i da je Putin prenio kancelaru Šolcu da se ništa neće promijeniti za evropske partnere uprkos planu da se plaća u rubljama.

    DW prenosi i saopštenje Kremlja poslije razgovora dvojice lidera u kojem se navodi da su se Šolc i Putin složili da eksperti dvije države nastave dalje diskusije o ovom pitanju.

    TAS S prenosi da je portparol njemačke Vlade Štefen Hebeštrajt poslije razgovora dvojice lidera saopštio da se Rusija slaže da joj evropski partneri gas plaćaju u evrima preko Gasprom banke, koja će ta plaćanja konvertovati u rublje.

    Hebeštrajt je saopštio da je Putin Šolcu prenio da će Rusija prihvatati plaćanja iskljkučivo u evrima i da će, kao što je to i ranije bio slučaj, ta plaćanja biti transferisana na Gasprom banku.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas novinarima da plaćanja u rubljama svakako neće stupiti na snagu počev od sutra, 31. marta, navodi TAS S.

    ”Plaćanja i isporuke su dugačak proces.To ne znači da sve ono što će biti isporučeno sutra treba da do večeri bude plaćeno (u rubljama)””, naveo je Peskov, kako prenosi ruska agencija.

  • Rublja ostaje: Putin i Šolc o Ukrajini i plaćanju ruskog gasa

    Rublja ostaje: Putin i Šolc o Ukrajini i plaćanju ruskog gasa

    Ruski predsjednik Vladimir Putin i njemački kancelar razgovarali su danas telefonom i razmijenili mišljenja o posljednjem krugu pregovora Rusije i Ukrajine koji su održani u Istanbulu, saopštio je Kremlj.

    U saopštenju se navodi da su se Putin i Šolc dotakli pitanja bezbjedne evakuacije civila iz područja sukoba, prije svega iz Mariupolja.

    Iz pres-službe Kremlja ističu da je Putin govorio o odluci da Rusija svoj gas naplaćuje isključivo u rubljama.

    Kremlj je napomenuo da se promjena procedure plaćanja uvodi zbog činjenice da su članice EU, suprotno međunarodnom pravu, zamrznule devizne rezerve Banke Rusije, javio je TASS.

    Osim toga, Putin i Šolc saglasili su se da će o promjeni načina plaćanja ruskog gasa razgovarati stručnjaci dvije zemlje.

    “Naglašeno je da odluka ne bi trebala da vodi ka pogoršanju ugovornih uslova za evropske kompanije koje uvoze ruski gas”, navodi se u saopštenju.

  • Njemačka se priprema: Rano upozorenje zbog mogućeg prekida isporuke gasa

    Njemačka se priprema: Rano upozorenje zbog mogućeg prekida isporuke gasa

    Njemačka vlada priprema se za mogući prekid isporuka gasa iz Rusije. Ministar ekonomije Robert Habek proglasio je nivo “ranog upozorenja” plana za vanredne situacije.

    Zbog ruskog rata protiv Ukrajine i spora s Rusijom u vezi s plaćanjem za isporuke gasa Evropi, njemački ministar ekonomije Robert Habek (Zeleni) proglasio je nivo ranog upozorenja plana za vanredne situacije sa gasom, piše DW.

    “Sigurnost snabdijevanja zagarantovana”
    Ovo služi kao mjera predostrožnosti, rekao je Habek u Berlinu. “Važno je naglasiti da je sigurnost snabdijevanja zagarantovana”, dodao je on, a prenosi njemačka agencija dpa.

    Prema planu za vanredne situacije, postoje tri nivoa krize. Nivo ranog upozorenja znači da postoje konkretne, ozbiljne i pouzdane indikacije da može doći do događaja koji će vjerovatno dovesti do značajnog pogoršanja situacije u snabdijevanju gasom – i vjerovatno dovesti do aktiviranja alarmnog ili vanrednog nivoa.

    Na nivou vanredne situacije, došlo bi do značajnog poremećaja u snabdijevanju gasom. Država bi morala da interveniše kako bi obezbijedila snabdijevanje gasom posebno “zaštićenih kupaca” – to su privatna domaćinstva, ali i bolnice, vatrogasne jedinice i policija.

    Problemi kakvih nije bilo od Drugog svjetskog rata
    U slučaju da se obustavi isporuka gasa iz Rusije, njemačka privreda bi pretrpjela veliku štetu. Njemački magazin “Špigel” u onlajn-izdanju ukazuje da predstavnici udruženja privrede očekuju probleme kakvih nije bilo od Drugog svjetskog rata. Industriji je za mnoge procese neophodan gas: u hemijskoj industriji, proizvodnji aluminijuma ili čelika.

    “Trenutno nema uskih grla u snabdijevanju”, rekao je Habek. “Ipak, moramo povećati mjere predostrožnosti kako bismo bili spremni u slučaju eskalacije s ruske strane.”

    Kada je proglašen nivo ranog upozorenja, okupio se i krizni tim. Taj tim analizira i procjenjuje situaciju snabdijevanja kako bi se, ako je potrebno, mogle preduzeti dalje mjere za povećanje sigurnosti snabdijevanja.

    “Smanjite potrošnju što je više moguće”
    Prema navodima Habekovog ministarstva, trenutno je i dalje zagarantovano snabdijevanje svih njemačkih potrošača gasa. Ipak, od sada se od svakog potrošača gasa – od privrede, pa do privatnih domaćinstava, takođe traži da što je više moguće smanje potrošnju. Dobavljači gasa i operateri gasovoda dužni su da redovno procjenjuju situaciju za saveznu vladu. Država, međutim, još nije intervenisala.

    Trgovci i dobavljači gasa, operateri prenosnih i distributivnih sistema preduzimaju mjere “bazirane na tržištu” za održavanje snabdijevanja gasom. Prema navodima Ministarstva, one podrazumijevaju i korišćenje fleksibilnosti na strani nabavke, korišćenje skladišta gasa i optimizaciju tokova opterećenja.

    Nakon što je njemačka vlada proglasila nivo ranog upozorenja, odmah je uslijedila reakcija na evropskom tržištu gasa, piše “Špigel”. Tako je cijena na evropskom referentnom tržištu TTF za isporuke u aprilu u roku od jednog minuta porasla sa 110 na 114 evra po megavat-času, a tokom jutra se popela na 123 evra.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin najavio je prošle nedjelje da će Rusija isporučivati gas Njemačkoj i drugim “neprijateljskim državama” samo u zamjenu za plaćanje u rubljama. To bi podržalo rusku valutu, koja je zbog sankcija pod pritsikom. Međutim, grupa ekonomskih lidera G7, uključujući i Njemačku, kao i Evropska unija u cjelini, protive se plaćanju gasa u rubljama. Habek je potvrdio da bi, ako Rusija prihvata plaćanje uvoza gasa samo u rubljama, to predstavljalo kršenje privatnih ugovora o snabdijevanju, piše DW.

  • “Nećemo plaćati u rubljama, Evropa spremna na sve”

    “Nećemo plaćati u rubljama, Evropa spremna na sve”

    Njemački ministar ekonomije Robert Habek izjavio je da su se zemlje G7 saglasile da Rusiji neće plaćati gas u rubljama, piše RT.

    Habek smatra da je promena valute plaćanja kršenje važećeg ugovora, te stoga kompanije ne bi trebalo da pristaju na nove uslove.

    On je rekao i da je Evropa spremna na svaki scenario, pa i na potpuni prekid snabdevanja.Nešto ranije, predstavnik Evropske komisije je rekao da će Evropa moći da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije tek do 2027. godine.

    Odbijanje zemalja G7 da kupuju gas za rublje nedvosmisleno je pozdrav za prekid isporuke gasa, rekao je za RIA Novosti Ivan Abramov, zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za ekonomsku politiku.

    “Ako ove zemlje odbiju da kupuju gas za rublje, to će svakako dovesti do prekida njegovih isporuka. Imamo jasan stav”, rekao je on.

    Senator je naglasio da Rusija ne može da isporučuje gas besplatno.

    “Ako je naš uslov da plaćamo u rubljama, onda to znači da morate da platite u rubljama. Oni imaju dovoljno mogućnosti da kupe rublje za ovo, možete to učiniti odmah na bilo kojoj razmeni”, rekao je Abramov dodavši da Rusija ne postavlja nerealne uslove.

  • Odgovor iz Berlina: “NATO agresija na Jugoslaviju je presedan”

    Odgovor iz Berlina: “NATO agresija na Jugoslaviju je presedan”

    Poslanica stranke Levice u nemačkom Bundestagu i predsednica frakcije levice u Odboru za odbranu Žaklin Nastić izjavila je da je napad NATO-a na SRJ presedan.

    NATO agresija na bivšu SR Jugoslaviju je presedan koji su SAD i “koalicija voljnih” nastavile 2003. godine protiv Iraka,a sada ga koristi i Rusija protiv Ukrajine, ocenila je poslanica Levice u nemačkom Bundestagu i predsednica frakcije levice u odboru za odbranu Žaklin Nastić.”Sutra, 24. marta je 23. godišnjica NATO agresije na SRJ. Taj napad je bio jasno i hladnokrvno kršenje međunarodnog prava i predstavlja presedan, koji su SAD i koalicija voljnih nastavili u Iraku 2003. godine, a sada ga koristi i Rusija protiv Ukrajine”, ocenila je Žaklin Nastić u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

    Ona je podsetila da je Jugoslavija 77 dana bombardovana, pod izgovorom, kako je citirala tadašnjeg šefa nemačke diplomatije Jozefa Fišera, da bi se “sprečio drugi Aušvic”.

    “NATO je uništio gradove, škole, bolnice, elektrane, crkve, memorijalne centre, mostove, vozove… delimično čak i municijom od obogaćenog uranijuma. Do dan danas stanovništvo ima zdravstvene posledice”, ukazala je ona.

    Naglasila je da su žrtve bombi pre svega bili civili, dok je šteta po jugoslovensku armiju, zbog skrivanja, bila ograničena.

    Žaklin Nastić je kazala da je tadašnji portparol NATO Džejmi Šej stvorio pojam navodno neizbežnih “kolateralnih šteta”, što treba da oslika ubijanje civila i razaranje civilne infrastrukture na hladan birokratski jezik.

    “Međutim, u ratovima su najčešće žrtve žena, deca i muškarci koji ne učestvuju u sukobu. To je jedan razlog više da se odbiju svi ratovi“, poručila je ona.

    Zato, podvlači, Levica zahteva bezuslovni povratak međunarodnom pravu, koje sadrži zabranu primene sile: “Ne sme biti izuzetaka“, poručila je Žaklin Nastić.

  • Šolc: Njemačka neće bojkotovati ruske energente

    Šolc: Njemačka neće bojkotovati ruske energente

    Njemački kancelar Olaf Šolc još jednom je danas odbacio pozive da Njemačka bojkotuje ruske energente zbog ruskog napada na Ukrajinu.

    Šolc je danas izjavio da su sankcije već uvedene Rusiji i da pogađaju ekonomiju te zemlje, a da će sve to “biti samo još dramačnije svakoga dana”, prenio je AP.

    U isto vrijeme, sankcije su osmišljene da budu “podnošljive” za one koji ih uvode, uključujući i dugoročno, dodao je on.

    “Zbog toga pozicija Njemačke ostaje nepromijenjena po energetskom pitanju”, rekao je Šolc.

    Kancelar je izjavio da su ostale zemlje u Evropi još više zavisne od ruske nafte, uglja i gasa nego Njemačka, kao i da “niko ne treba da bude ostavljen po strani, kada je riječ o ovom pitanju”.

    Šolc je ponovio da Njemačka radi na tome da promjeni snabdjevača energentima i da će za to biti potrebno vrijeme, ali da će na kraju imati isti efekat kao i bojkot.

    AP dodaje da evropske zemlje plaćaju Rusiji na stotine miliona dolara svake godine za fosilna goriva, kao i da ukrajinski zvaničnici kažu da ova trgovina finansira rat protiv njihove zemlje.

  • “Embargo bi nanjeo više štete Nemcima nego Rusima”

    “Embargo bi nanjeo više štete Nemcima nego Rusima”

    Šef nemačkog industrijskog sindikata IG Metall Jorg Hofman poručuje da bi neposredni embargo na ruski gas, ugalj i naftu bio kontraproduktivan.

    Predsednik tog sindikata smatra da je zaustavljanje uvoza važnih sirovina iz Rusije pogrešan pristup i da bi to bilo pogubno za nemačku privredu. Prema njegovom mišljenju, Nemačka ne može da se nosi sa zabranom uvoza ruskog gasa i nafte.

    “Neposredni embargo na gas, kameni ugalj i naftu bio bi kontraproduktivan i naneo bi štetu ekonomiji i potrošačima u Nemačkoj mnogo više nego Rusiji”, rekao je sindikalac u intervjuu za Handelsblat.

    On je poručio da je jasno da Nemačka mora više da diverzifikuje svoj uvoz energije ali dodao da se “to se ne dešava preko noći”.

    Hofman je takođe kritikovao spoljnotrgovinsku politiku EU u pogledu snabdevanja energentima i sirovinama.

    U nastojanju da pronađe raznovrsne izvore sirovina, možda je trebalo više pažnje da posveti siromašnijim zemljama i njihovim razvojnim mogućnostima, naglasio je predsednik najvećeg nemačkog sindikata.

    “Umesto toga, gledali smo kako zemlja za zemljom postaje zavisna od Kine”, naglasio je.

  • Na pomolu nestašica namirnica u Njemačkoj?

    Na pomolu nestašica namirnica u Njemačkoj?

    Udruženje njemačkih trgovaca životnim namirnicama apelovalo je na tamošnje potrošače da ne prave zalihe brašna i ulja, da ne bi došlo do poremećaja na tržištu.

    Nestašice, navode, za sada nisu registrovane, ali potraje li rusko-ukrajinski sukob, najbogatija evropska zemlja mogla bi imati problema u snabdijevanju namirnicama.

    Brašno, ulje, šećer – najtraženiji su artikli u njemačkima trgovinama.

    Pojedini trgovački lanci zato su ograničili kupovinu ove robe. To se nije u njemačkim radnjama dugo vidjelo.

    Dugoročne prognoze niko ne može da da, jer sve zavisi od toga koliko će rusko ukrajinski sukob potrajati. Nestašice pojedinih artikala moglo bi da bude, trgovci se nadaju – sporadično, ali svi su saglasni da je rast cijena životnih namirnica nešto što se ne može izbjeći.

  • Sto dana njemačke vlade, stres-test na svim poljima

    Sto dana njemačke vlade, stres-test na svim poljima

    Rat. Korona. Klima. Nikada prije neka nova vlada nije morala da istovremeno žonglira s toliko problema i da u isto vrijeme donosi odluke koje mnoge stvari okreću naglavačke. Može li “semaforska koalicija” da izdrži pritisak?

    Kako prenosi Deutsche Welle, jedinstvo koalicionih partnera počelo je da puca 96. dana otkako je nova savezna vlada preuzela dužnost. Ministar finansija Kristijan Lindner, šef liberala (FDP), pred novinarima se istrčao s idejom da će se vozačima automobila dati popusti zbog vrtoglavog rasta cijena benzina i dizela. Iste večeri ministar privrede i vicekancelar Roberta Habek, inače iz stranke Zeleni, u jednoj TV emisiji najprije je rekao da to ne želi da komentariše, a potom je dodao da ima različitih prijedloga u javnosti te da bi bilo pametno sjesti i onda donijeti prave odluke. Na kraju je ipak izgubio živce i rekao da je ta ideja mogla malo bolje da se prezentuje.

    U SPD-u su u tom trenutku zazvonila sva zvona za uzbunu. U “semaforskoj koaliciji”, tako nazvanoj zbog stranačkih boja SPD-a, Zelenih i FDP-a, dosad se nije javno raspravljalo o spornim temama. Ne istrčavati s izjavama u javnosti, ne iznositi neka razmišljanja, već u javnost izlaziti samo s gotovim i usklađenim rješenjima – to je dosad bio recept za uspjeh koalicije.

    Ali, nakon sto dana na vlasti, čini se da je koalicija definitivno ušla u realnost, a nju karakteriše i stranačko-političko rivalstvo. FDP i Zeleni su dva suprotna pola u Vladi.

    Zeleni su od početka željeli koaliciju sa socijaldemokratama i u to je liberale najprije trebalo uvjeriti. Stvorila se neravnoteža. Najmanji koalicioni partner nastupa sa samopouzdanjem “onog bez koga se ne može”. Za socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca to znači da mora da pazi da previše ne naljuti FDP i Kristijana Lindnera.

    Kancelar i ministar finansija dobro se slažu od početka. Šolc je prije Lindnera bio ministar finansija i to ih dodatno povezuje. Iz perspektive Zelenih možda i previše. “Šolc ne saznaje o mojim razmišljanjima iz novina”, rekao je Lindner u intervjuu za list “Rajniše post” govoreći o subvencijama za benzin. Na pitanje novinara kakve su šanse da se u vezi s tim liberali nametnu zelenima, odgovorio: “Velike”.

    No, nemir u koaliciji nije prisutan samo u vezi sa subvencioniranjem vozača automobila. Kada je Olaf Šolc 27. februara u Bundestagu najavio da će za njemačku vojsku Bundesver biti izdvojeno dodatnih sto milijardi evra, i to je bilo dogovoreno s ministrom finansija. Ali, u redovima socijaldemokrata i zelenih bilo je mnogo onih koji nisu prethodno o tome bili obaviješteni.

    Rat i energetska kriza, klimatske promjene i pandemija. Svaka od tih kriza je već sama po sebi ozbiljna, njemačka vladajuća koalicija mora da ih rješava sve istovremeno, na raspolaganju je sve manje novca. FDP i tu ima ključnu ulogu – njihov ministar finansija će i ove godine morati da diže stotine milijardi evra novih kredita. Istovremeno, Lindner za 2023. najavljuje povratak politici ograničenja novog zaduživanja. Za to će biti neophodne prilične uštede, što pak znači da mnogi projekti dogovoreni koalicionim sporazumom više neće moći da se finansiraju. Da li će SPD i Zeleni na to pristati, pita na kraju DW.

  • Kriza uzela danak u Njemačkoj, Berbok: Prijete ozbiljne nestašice

    Kriza uzela danak u Njemačkoj, Berbok: Prijete ozbiljne nestašice

    U Njemačkoj je od aprila prošle do januara ove godine zbog nestašica materijala u industriji i građevinarstvu zatvoreno 76.000 radnih mjesta.

    U Njemačkoj je desetine hiljada ljudi ostalo bez posla zbog nestašica materijala koje je uzrokovala pandemija, a još znatno više je prešlo na skraćeno radno vrijeme, pokazali su rezultati analize Instituta za istraživanje tržište rada i poslova (IAB).

    Rat u Ukrajini može da dovede do sličnih posljedica, ali ipak u manjoj meri, rekao je stručnjak IAB Enco Veber (Enzo Weber).

    Prema studiji, od aprila prošle do januara ove godine zbog nestašica materijala u industriji i građevinarstvu zatvoreno je 76.000 radnih mjesta. Broj zaposlenih na skraćeno radno vrijeme porastao je za 446.000. Međutim, iskustvo pokazuje da u praksi skraćeno radno vrijeme koristi manje kompanija nego što je zvanično naznačeno.

    “Očigledno je da skraćeno radno vrijeme služi za prilagođavanje nestašicama materijala”, piše u studiji koju je u četvrtak objavio sajt magazina Špigl.

    Rat u Ukrajini će imati sličan uticaj na tržište rada, rekao je Enco Veber. “Moguća uska grla u snabdijevanju materijalima će uglavnom biti kompenzovana skraćenim radnim vremenom.”

    Međutim, uticaj rata je kratkoročan, on će se ili završiti ili će privreda da se prilagodi promijenjenim uslovima trgovine. Veber očekuje i da će rat manje da utiče na lance snabdijevanja od pandemije.

    Pandemija je globalni fenomen koji ima direktan uticaj na sve zemlje, dok rat u Ukrajini ima neposredan domet u samo dvije zemlje. Ipak, rat može dodatno da pogorša situaciju s uskim grlima.

    Berbok: Prijete ozbiljne nestašice u lancu snabdijevanja
    Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok upozorila je da će nestašice u lancu snabdijevanja zbog rata u Ukrajini, biti ozbiljne i da bi mogle da dovedu do novih sukoba u već ranjivim zemljama.

    Ona je naglasila da Njemačka treba da održava kontakt s autoritarnim režimima čak i ako ne dijele njihove vrijednosti, i da ne ćuti o pitanjima od ekonomskog i energetskog značaja, prenosi agencija Rojters.

    Berbok, koja danas predstavlja novu strategiju nacionalne bezbjednosti, dodala je da će Berlin uporedo razviti i novu “kinesku strategiju” uzimajući u obzir nestabilnost u zemljama gdje je Kina ulagala u infrastrukturu, kao što su afričke države, navodi Dojče vele.