VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • Njemačka kupuje 60 vojnih helikoptera za 5 milijardi evra

    Njemačka kupuje 60 vojnih helikoptera za 5 milijardi evra

    Njemačka će kupiti 60 teških transportnih helikoptera CH-47F Chinook od Boeinga u vrednosti od oko 5 milijardi evra.

    To joj je potrebno kako bi nadogradila svoj vojni sklop, izvestio je Bild am Sonntag, pozivajući se na vladine izvore.

    Helikopteri će se finansirati iz posebnog fonda za vojsku u iznosu od 100 milijardi evra što je najavio kancelar Olaf Šhoc nakon ruskog napada na Ukrajinu, navodi list.

    Helikopteri bi mogli biti isporučeni najranije 2025/2026. godine i zamenili bi otprilike 50 godina stare helikoptere CH-53G koje je proizvodila jedinica Sikorski američkog proizvođača oružja Lokid Martin Martin, stoji u saopštenju, prenosi Indeks.

    Ministarka obrane Kristine Lambreht obavestiće parlament o odluci naredne nedelje, pišu novine.

    Konkurenti za posao uključivali su Lockheed Martinov CH-53K King Stallion. Ali jeftiniji model Boeinga i činjenica da mnogi saveznici iz NATO-a takođe lete na Chinooku bili su razlozi za odluku o CH-47F, navodi Bild.

    Portparol ministarstva obrane rekao je da još nije donesena odluka o kupovini helikoptera.

  • Bundesbanka: Zabrana uvoza ruskih energenata vodi Nemačku u recesiju

    Bundesbanka: Zabrana uvoza ruskih energenata vodi Nemačku u recesiju

    Potpuna zabrana uvoza ruskih energenata mogla bi da gurne nemačku ekonomiju u recesiju, upozorila je u petak centralna banka te zemlje, Bundesbanka.”U scenariju koji predviđa intenziviranje krize realni bruto domaći proizvod pao bi nešto manje od dva posto u poređenju sa 2021. godinom”, izvestila je Bundesbanka u redovnom mesečnom izveštaju, prenosi Hina.

    Posebno teško bilo bi pronaći zamenu za gas, što bi dovelo do prekida u snabdevanju. Ruski gasčini više od polovine nemačkog uvoza tog energenta.

    Posledice po ekonomiju

    Posledice obustave uvoza pritisule bi nemačku ekonomiju i u iduće dve godine, iako pad ne bi bio snažan kao 2020. godine, na vrhuncu korona krize, istakla je banka.

    U 2020. godini ekonomija je pala 4,6 posto, a u 2021. godini porasla je 2,9 posto.

    U prvom ovogodišnjem tromesečju aktivnost je, po svemu sudeći, stagnirala, procjenjuju u Bundesbanci, prenosi Al Džazira.

    “Svi rezultati uključuju značajan nivo neizvesnosti”, dodaju.

    Među faktorima koji bi mogli naškoditi ekonomiji izdvojili su i rast cena sirovina, koji bi indirektno smanjio primanja domaćinstava. Smanjila bi se i spoljna potražnja a time i nemački izvoz, i to značajno, dodali su.

  • Poziv za Šolca: Obustavite

    Poziv za Šolca: Obustavite

    Njemačke javne ličnosti pozvale su Šolca da obustavi isporuku oružja Ukrajini, prenosi Berliner cajtung.

    Otvoreno pismo nemačkom kancelaru napisalo je oko 20 naučnika, političara i kulturnih ličnosti zemlje, među kojima je i bivša potpredsednica Bundestaga Antje Volmer.

    “Snabdevanjem oružjem Njemačka i druge zemlje NATO-a su de fakto postale strane u sukobu. Time je Ukrajina postala i bojno polje za sukob NATO-a i Rusije oko bezbednosnog poretka u Evropi”.

    Autori su naveli da je, uprkos “izveštajima o uspehu ukrajinske vojske”, “mnogo inferiornija od ruske”.

    Potpisnici pisma Šolcu smatraju da se Kijev mora ubediti da prestane da pruža otpor.

  • Njemačka će prestati da uvozi rusku naftu do kraja godine”

    Njemačka će prestati da uvozi rusku naftu do kraja godine”

    Njemačka će prestati da uvozi naftu iz Rusije do kraja ove godine, izjavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.”Kažem ovde jasno i nedvosmisleno – da, Njemačka će postepeno potpuno prekinuti uvoz ruske energije”, rekla je Berbok posle sastanka sa kolegama iz baltičkih zemalja, izvestio je Rojters.Berbok je navela da će Nemačka prepoloviti uvoz nafte do leta, dodajući: “Bićemo na nuli do kraja godine, a onda sledi gas, po zajedničkoj evropskoj mapi puta, jer je naš zajednički, potpuni izlazak Evropske unije (iz ruskih energenata) naša zajednička snaga”, prenosi Raša tudej pozivajući se na britansku agenciju.

    Najveća evropska ekonomija nedavno je intenzivirala napore da smanji svoju izloženost uvozu ruske energije.

    Statistike pokazuju da je ruska nafta činila 25 posto nemačkog uvoza od početka aprila, što je pad u odnosu na 35 procenata pre početka vojne operacije Moskve u Ukrajini. Prestanak uvoza ruskog gasa je teži za Njemačku, u čijem su uvozu u prvom kvartalu isporuke iz Rusije činile 40 odsto.

  • “NATO ne može i neće direktno intevenisati u Ukrajini”

    “NATO ne može i neće direktno intevenisati u Ukrajini”

    Njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je važno sprečiti da se rat u Ukrajini proširi na druge zemlje, zbog čega “NATO ne može i neće direktno da interveniše u ratu” u toj zemlji, prenosi AP.

    Šolc je sinoć rekao da će Njemačka i dalje omogućavati isporuke oružja Ukrajini, a jedna od mogućnosti su isporuke sistema iz istočnoevropskih zemalja koji bi bili lako i brzo upotrebljivi.

    Šolc se suočava sa sve većim pritiskom unutar sopstvene vladajuće koalicije i glavne opozicione stranke da isporuči teško oružje kao što su nemački tenkovi Leopard, dodaje AP.

  • Šolc pada zbog Ukrajine?

    Šolc pada zbog Ukrajine?

    Njemačka opoziciona Demohrišćanska unija (CDU/CSU) sve snažnije pritiska kancelara Olafa Šolca da Ukrajini pošalje teško naoružanje.

    Oni optužuju njemačkog kancelara da je delimično odgovoran za ukrajinsku odbranu, a takođe su mu zaprijetili i glasanjem o nepovjerenju u Bundestagu, prenosi agencija DPA.

    “Želimo da podržimo vladu u ukrajinskoj krizi”, napisao je zamjenik šefa poslaničkog kluba Unije Johan Vadepul na Tviteru. Ako se, međutim, Šolc ne pokrene, “iduće nedelje će morati da računa na inicijativu CDU i CSU” protiv njega.

    Šolca zbog oklevanja sa odlukom o isporuci teškog naoružanja Ukrajini ne kritikuju samo opozicioni konzervativci, nego i Zeleni i liberali (FDP), koalicioni partneri njegovih socijaldemokrata (SPD).

    Ekspert CDU za spoljnu politiku Roderih Kisveter je za televiziju ZDF danas izjavio da ceni to što vlada finansijski podržava Ukrajinu, ali da time “ne može da se iskupi”.

    “Ono što zaista treba da uradi jeste da pošalje tenkove i artiljerijske sisteme”, rekao je Kisveter.

    Vadepul je u današnjem Veltu vladu optužio da obećanjem dalje finansijske pomoći Ukrajini pokušava da zavara javnost. “Ukrajina ima dovoljno novca, uostalom šalje ga Evropska unija. Dodatno finansiranje je, dakle, samo neubedljiva finta”, rekao je.

    Suštinsko pitanje je hoće li nemačka vlada dozvoliti izvoz teškog naoružanja. “Olaf Šolc sada mora da se pokaže i da isporuči jer je delimično i sam odgovoran za nemoć Ukrajine da se brani”, dodao je Vadepul.

    Nemačka je Ukrajini do sada slala protivoklopne i protivavionske rakete i automatsko oružje, vozila, uređaje za noćno osmatranje i sredstva lične zaštite.

    Ukrajina, međutim, za rat protiv Rusije traži borbena oklopna vozila, artiljeriju i borbene helikoptere.

  • “Isporuka tenkova nije ulazak u rat”

    “Isporuka tenkova nije ulazak u rat”

    Isporuka težeg naoružanja Ukrajini, poput tenkova, ne bi, prema rečima nemačkog ministra pravde, predstavljala ulazak u rat protiv Rusije.

    Nemačku politiku je od početka sukoba krajem februara zaokupilo pitanje kakvo oružje dati Ukrajini i koliko brzo da ga isporuči.

    Pritisak je došao direktno iz Kijeva, gde lideri pozivaju Nemačku da isporuči više oružja kako bi pomogla u borbi protiv ruskih trupa.

    Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc odbio je da se obaveže na slanje težeg naoružanja poput tenkova, helikoptera i aviona, iako su glasovi unutar njegove koalicije levog centra koji se zalažu za jaču vojnu podršku sve glasniji.

    Ministar pravde Marko Bušman iz liberalnih Slobodnih demokrata, najmanje stranke u koaliciji, rekao je listu Velt am zontag da međunarodno pravo ne kategoriše isporuke oružja kao ulazak u rat.

    “Dakle, ako Ukrajina iskoristi svoje legitimno pravo na samoodbranu, podrška joj isporukom oružja ne može dovesti do toga da postane strana u ratu”, rekao je on u komentarima koje je u subotu video dpa.

    Rekao je da to nije samo njegov lični stav, već i nemačke vlade.

    Bušman je rekao da je Nemačka među prvim zemljama koja je počela sistematski da istražuje moguće ratne zločine u Ukrajini, uključujući saveznu policiju i državnog tužioca.

    Ruski predsednik Vladimir Putin bi, međutim, u svakom slučaju bio izuzet, rekao je Bušman. Međunarodno pravo propisuje da se aktivni šefovi država ne mogu istraživati.

    “Nema sumnje da ruski vojnici u Ukrajini čine odvratna i stravična zverstva”, rekao je on.

    Da bi se pravno dokazao genocid – kao što je između ostalih tvrdio i američki predsednik Džo Bajden – morala je postojati namera da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, rasna, verska ili etnička grupa, objasnio je Bušman.

    Još nije mogao da kaže da li postoje dokazi za to.

  • Nakon američkih i britanskih, Dodiku stižu sankcije i iz Njemačke

    Nakon američkih i britanskih, Dodiku stižu sankcije i iz Njemačke

    Njemačka će kao vid sankcije Miloradu Dodiku i rukovodstvu Republike Srpske obustaviti pripremu četiri infrastrukturna projekta u Srpskoj u iznosu od 105 miliona evra.

    Njemačka poručuje da su potezi Narodne skupštine Republike Srpske koje povlači od kraja 2021. neprihvatljivi jer imaju za cilj slabljenje BiH. Te je to ocijenjeno kao velika opasnost.

    Shodno tome Njemačka će kao vid sankcije Miloradu Dodiku i rukovodstvu Republike Srpske obustaviti pripremu četiri infrastrukturna projekta u Srpskoj u iznosu od 105 miliona evra sve dok se odluke NSRS ne povuku i blokada institucija BiH ne bude okončana – navedeno je u noti koja je dostavljena BiH.

    Radi se o projektima Rehabilitacije HE Trebinje, faza IV, Rehabilitacija HE Trebinje, faza III, Vjetroelektrana Hrgud i Snabdijevanje otpadne vode Gradiška.

    U noti koja je dostavljena BiH, Vlada Njemačke poručuje da čvrsto stoji na strani BiH te da će se odlučno suprostaviti svakoj političkoj i ekonomskoj destabilizaciji BiH.

    Podsjetimo i ranije je visoki predstavnik Kristijan Šmit upravo govorio o ekonomskim sankcijama i posljedicama po Srpsku zbog politike Milorada Dodika, piše Klix.

  • Putin posvađao Njemce – ne mogu da se dogovore

    Putin posvađao Njemce – ne mogu da se dogovore

    Njemačka i njen parlament je među najpodeljenijima u Evropi po pitanju naoružavanja Ukrajine.

    Dok ih FDP i Zeleni jasno podržavaju, stranka SPD okupljena oko nemačkog kancelara Olafa Šolca nerado donosi odluku o obimu i količini naoružanja koje će se dostavljati Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije.

    Federalni ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek zalaže se za povećanje isporuke oružja Ukrajini.

    “Mora se dostaviti više oružja. Ne možemo ostaviti Ukrajinu samu u ratu. Oni se bore i za nas. Ukrajina ne sme da izgubi, Putin ne sme da pobedi”, rekao je Habeck novinarima medijske grupe Funke.

    On smatra kako Nemačka ima dužnost da oružjem podrži ljude u Ukrajini koji na agresiju uzvraćaju hrabrošću i žrtvom.

    “Istovremeno, imamo odgovornost da sami ne postanemo meta. To je okvir u kojem isporučujemo sve što je moguće. Naravno, brutalizacija rata znači i povećanje količine i kvaliteta isporuka oružja”, smatra Habek.

    Do sada isporuka oružja nije uključivala velike tenkove i borbene avione. Vicekancelar istakao je kako se o tome mora razgovarati sa evropskim i NATO partnerima te da niko ne može ozbiljno da proceni da li će se Putin držati trenutnog okvira delovanja.

    “Stoga, možemo delovati samo u skladu sa stvarnošću. To je naša odgovornost”, mišljenja je Habek.

    Prema izveštaju dostavljenom parlamentu, kancelarska stranka SPD zapravo bi više volela da se Ukrajini uopšte ne isporučuje oružje.

    Zeleni su se ranije ogradili od kritike svog poslanika u Bundestagu Antona Hofrejtera upućenih na račun kancelara Olafa Šolza. Poslanik je optužio političara SPD-a Šolca za nedostatak vodstva u ukrajinskoj krizi.

    Habek je izjavio da tenkovi koje je Nemačka nameravala da isporuči trenutno nisu spremni za upotrebu te da njihova obrada traje mesecima.

  • Njemačka odbacuje prijedlog EU

    Njemačka odbacuje prijedlog EU

    Njemačka odbacuje predlog Evropske unije o zabrani uvoza ruske nafte u ovom trenutku, izjavio je danas portparol Ministarstva ekonomije.

    Takođe je i dalje protiv plaćanja ruskih energenata u rubljama,

    On je, kako prenosi Rojters, rekao da njemačke kompanije nastavljaju da plaćaju isporuke ruskog gasa u evrima.

    Ruski predsednik Vladimir Putin zapretio da će prekinuti isporuke gasa ukoliko strani kupci ne budu plaćali u rubljama, nastojeći da uzvrati udarac na oštre zapadne sankcije koje su uvedene ruskim bankama, kompanijama, biznismenima i saradnicima Kremlja kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu.