VRBAS Media

Oznaka: Njemačka

  • Šolc najavio: Njemačka oživljava Berlinski proces

    Šolc najavio: Njemačka oživljava Berlinski proces

    Vlada Njemačke je odlučila da nastavi zamrli Berlinski proces, forum za saradnju zemalja zapadnog Balkana, koji ima za cilj uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta u regionu s ciljem približavanja EU.

    Naime, Olaf Šolc, njemački kancelar, u srijedu naveče je, nakon odvojenih susreta u Berlinu s Aleksandrom Vučićem, predsjednikom Srbije, i Albinom Kurtijem, premijerom samoproglašenog Kosova, najavio da će se on lično angažovati da se ovaj proces nastavi i tim povodom je istakao da će u drugoj polovini godine Njemačka organizovati samit Berlinskog procesa, a da će u narednih nekoliko sedmica posjetiti region. Kao osnovni motiv za ovu odluku, Šolc je naveo ubrzanje evropskog puta zemalja zapadnog Balkana.

    “Činjenica da ovo smatram realno dostižnim za mene je osnovni motiv što sam spreman i da svojim ličnim angažmanom ponovo aktiviram Berlinski proces i tako dam doprinos da za sve zemlje zapadnog Balkana postoji perspektiva, koja se zove Evropa. Ta Evropa, to članstvo u EU, ne smije da bude neka daleka perspektiva, već želim da se potrudim da to bude ubrzano”, rekao je Šolc nakon sastanka s Vučićem.

    Dodao je da je trenutno najvažniji projekt u regionu stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, a posebno ubrzano sprovođenje ugovora o slobodnom kretanju ljudi i regionalnom priznanju diploma, što su dva cilja na kojima je radila i bivša kancelarka Angela Merkel, ali bez uspjeha.

    Ova najava predstavlja veliku promjenu njemačke politike, s obzirom na to da je jedina regionalna inicijativa s istim ciljom, a koja trenutno ima djelimičan uspjeh, “Otvoreni Balkan”, koju su inicirali Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, i to uz ohrabrenje Vlade SAD, dok su samoproglašeno Kosovo, FBiH i Crna Gora uzdržani prema njoj.

    Podsjećanja radi, Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan, prilikom nedavnog razgovora s nekoliko bh. medija u Ambasadi SAD u BiH, izjavio je da je pozicija SAD pragmatična, odnosno da podržavaju “Otvoreni Balkan” sve dok on povezuje sve zemlje regiona.

    Ukoliko se Njemačka istinski angažuje u vezi s ovom inicijativom, to će biti veliki udar na “Otvoreni Balkan”.

    Prije nekoliko mjeseci jedan važni evropski diplomata “Nezavisnim novinama” rekao je da EU očekuje da se “Otvoreni Balkan” pretoči u evropski projekt Zajedničkog regionalnog tržišta, iz čega se može zaključiti da Brisel na “Otvoreni Balkan” ne gleda blagonaklono.

    Vučić je nakon sastanka sa Šolcem izjavio da Srbija nema veliki manevarski prostor kad je u pitanju ono što Njemačka očekuje u vezi s regionom s obzirom na veliki značaj njemačke ekonomije na Srbiju.

    Šolc je na pres-konferenciji optužio Milorada Dodika, srpskog člana Predsjedništva BiH, za secesionizam i indirektno sugerisao da se on i Vučić slažu kad je u pitanju potreba za stabilizacijom Balkana.

    “Vučiću sam izložio naše brige u vezi s BiH i tamošnjim secesionističkim nastojanjima koje provodi Dodik. Posebno u BiH je važno da se svi založe za konstruktivni dijalog”, rekao je Šolc.

    Vučić je rekao da je razgovor sa Šolcem bio težak, ali da Srbija mora da vodi mudru politiku i kad je u pitanju region, ali i odnosi prema Rusiji.

    “Šolc je veoma pristojan čovek i vi ste čuli šta je precizno govorio i koga smatra krivim za događaje u Bosni. Ja sam pokušao da kažem nešto drugačije i šta smatram da mora da se dogodi na Kosovu, i o sankcijama i o svemu. To isto mi je rečeno na sastanku, samo u značajno snažnijoj formi. Naša pozicija je teška, a izjavom predsednika Putina je dodatno iskomplikovana. O svemu tome ću da govorim u petak. Plašim se svega što sledi”, rekao je Vučić.

    Na Šolcevu opasku reagovao je i Dodik, koji je za Srnu izjavio da je podlegao bošnjačkoj propagandi, negiravši da u RS postoje ikakvi planovi za secesiju i naveo da je iznenađen da je Šolc olako iznio neprovjerene kvalifikacije.

    “Kancelar Šolc je govorio i o vladavini prava, za koju izgleda smatra da je privilegija samo moćnih država, jer kako onda objasniti činjenicu da ta ista Njemačka podržava Kristijana Šmita, koji je mimo svih pravnih pretpostavki došao u BiH i rekao ‘ja sam visoki predstavnik'”, rekao je Dodik.

    Tanja Topić, banjalučka analitičarka i dobra poznavateljka njemačke politike, takođe kaže da je ova Šolceva odluka iznenađenje, a slaže se i da je ovo udarac za “Otvoreni Balkan”.

    “Veoma bitno u ovom kontekstu je potenciranje približavanja EU perspektive i ubrzanom članstvu u EU. Sasvim sigurno je prepoznato udaljavanje u većini ovih zemalja, promjena raspoloženja i promicanja anti-EU vrijednosti, što je posebno u kontekstu rata u Ukrajini postalo opasno i za samu Evropu”, rekla je Topićeva za “Nezavisne novine”.

  • Njemačka isporučuje sedam oklopnih haubica tipa “Pancer haubica 2000”?

    Njemačka isporučuje sedam oklopnih haubica tipa “Pancer haubica 2000”?

    Njemačka se sprema da Ukrajini isporuči sedam oklopnih haubica tipa „Pancer haubica 2000“.

    Ovom isporukom Njemačka će ispuniti izričite zahteve Kijeva da se ukrajinskoj vojsci pruži materijalna podrška u vidu samohodnih sistema naoružanja koji mogu da gađaju ciljeve na udaljenosti od 40 kilometara, objavio je list “Di Velt”, prenosi Gardijan.

    Vjeruje se da je isporuka oklopnih haubica, za koje je list “Bild” pisao da su trenutno na popravci i da neće biti spremne do kraja juna, politička odluka koja se kosi sa potrebama nemačke vojske, koja tvrdi da joj je to naoružanje neophodno, navodi Gardijan.

    Samo 40 od 119 „Pancer haubica 2000“ u arsenalu Bundesvera spremno je za upotrebu, navodi “Di Velt”, prenosi britanski list.

  • “Ako se uvede embargo na naftu, Berlinu preti nestašica benzina”

    “Ako se uvede embargo na naftu, Berlinu preti nestašica benzina”

    Djelovima Njemačke u slučaju embarga na uvoz ruske nafte prete nestašice naftnih derivata, rekao je ministar ekonomije Robert Habek, prenose njemački mediji.”Moram nažalost reći da nije isključeno da u slučaju embarga u delovima Nemačke, posebno na istoku te u Berlinu, dođe do poteškoća u snabdevanju derivatima”, rekao je Habek.

    On je ukazao na to da rafinerija u Švetu, u saveznoj pokrajini Brandenburg koja snabdeva Berlin i okolinu, prerađuje isključivo rusku naftu pa bi u slučaju prestanka uvoza došlo do nestašica, prenosi Index.

    “Mi radimo na tome da u slučaju embarga ova rafinerija dobije naftu iz drugih izvora”, rekao je Habek.

    Rafinerija u Švetu se nalazi u većinskom vlasništvu ruske naftne kompanije Rosnjeft i naftu iz Rusije dobija direktno preko naftovoda Družba.

    Evropska komisija je zemljama članicama Evropske unije predložila da do kraja godine obustave uvoz ruske nafte i naftnih prerađevina. Neke zemlje poput Slovačke i Mađarske se protive embargu.

    Nemačka zavisnost od ruske nafte je mnogo manja nego kada je u pitanju ruski gas. Pokrivanje nemačkog tržišta ruskom naftom je poslednjih nedelja sa 35 palo na 12 odsto.

    Pre rata u Ukrajini Nemačka je 51 odsto potrošnje gasa pokrivala uvozom iz Rusije.

    U četvrtak je počela i gradnja jednog od dva terminala za tečni plin (LNG) kojim bi Nemačka trebalo da smanji zavisnost od ruskog gasa.

  • Vučić nakon posjete Berlinu: Razgovori bili teški

    Vučić nakon posjete Berlinu: Razgovori bili teški

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, na kraju posjete Berlinu, da su razgovori bili teški, ali da je zadovoljan velikim interesovanjem njemačke vlade za razgovore sa Srbijom.

    Vučić je, nakon sastanka sa šefice njemačke diplomatije Anelene Berkov, prenio da je i sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcem, na čiji poziv je boravio u Berlinu, a i sa ministarkom razgovarao o svim važnim pitanjima, kao što su evropska perspektiva, kriza u Ukrjaini, situacija na KiM.

    “Nisu bili jednostavni razgovori, ali sam zadovoljan velikim intersovanjem nemačke vlade za razgovore sa Srbijom. To je važna vest”, objasnio je on.

    Vučić je ukazao da je u prva tri meseca trgovinska razmjena sa Njemačkom povećana za 26 odsto.

    “To ne znači da će taj nivo biti na godišnjem nivou, ali će svakako biti iznad sedam milijardi evra. Ode u nebesa Nemačka kao trgovinski partner, postaje neuporedivo zančajnija. Prećiće po prvi put 15 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa inostranstvom, ubedljivo je najznačajnija zemlja”, objasnio je on.

    Vučić je kazao da neki dijelovi razgovora nisu bili jednostavni i laki, ali ne može uvijek da se izabere lak put.

    Prenio je da razgovore sa njemačkim partnerima završava danas u 12:30 u Beogradu susretom sa ministarkom odbrane Kristinom Lambreht.

  • Šolc: Brine nas Dodikov secesionizam; Vučić: Nije kriva samo jedna strana

    Šolc: Brine nas Dodikov secesionizam; Vučić: Nije kriva samo jedna strana

    Njemački kancelar Olaf Šolc i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić održali su upravo preskonferenciju nakon sastanka u Berlinu, a govorili su i o BiH.

    Šolc je rekao da je Vučiću izrazio zabrinutost zbog, kako je reako, secesionizma Milorsda Dodika, srpskog člana Predsjedništva BiH, za koji je ustvrdio da postoji u Bosni i Hercegovini.

    Vučić je rekao da se Srbija zalaže za mir u regionu.

    “Rekao sam Šolcu da ne verujem da je samo jedna strana u BiH odgovorna. mi smo mu takođe rekli da Srbija neće praviti nikakve probleme. Mi kad nešto obećamo mi držimo svoju reč. Srbija želi mir i stabilnost u regionu i ne želim ni da komentarišem one koji Srbiju optužuju za izazivanje nestabilnosti”, rekao je Vučić i dodao da se raduje skorašnjoj posjeti Šolca Beogradu.

    Obojica su izrazili zadovoljstvo što je potvrđena evropska perspektiva regiona, a Šolc je najavio ponovno aktiviranje Berlinskog procesa u cilju aktiviranja zajedničkog tržišta na zapadnom Balkanu.

    Na primjedbu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Vučić je rekao da je Srbija u UN dva puta glasala i skladu s stavom EU, a i Šolc je takođe izrazio zadovoljstvo što je, kako je rekao, Srbija glasala protiv rata Rusije protiv Ukrajine.

  • Vučić u Berlinu: “Šolc mi je rekao da evropska budućnost Srbije nije fatamorgana”

    Vučić u Berlinu: “Šolc mi je rekao da evropska budućnost Srbije nije fatamorgana”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njemački kancelar Olaf Šolc se obraćaju posle sastanka u Berlinu.”Zajednički smo konstatovali u našim bilateranim, pre svega ekonomskim odnosima. Imamo veliki skok u odnosu na prošlu, rekordnu godinu”, rekao je Vučić.”Nemačka je najveći partner Srbije, a i Srbija Nemačkoj na Zapadnom Balkanu”.”Važne su nam reči kancelara, koji je danas više puta ponovio da je uveren u evropsku budućnost svih zemalja Zapadnog Balkana. Rekao je, citiram ga, da to nije fatamorgana, kada vam se nešto pričini, a onda nestane”, rekao je.

    “Govorili smo o dve važne teme”, kazao je Vučić. Razgovarali smo i o odnosu prema ratu u Ukrajini.

    “Govorio sam o svim problemimja sa kojima se Srbija suočava”, naveo je Vučić.

    Kako kaže imali su sadržajan razgovor i o regionalnim pitanjima i o sitiaciju u Bosni i Hercegovini.

    “Obećao sam da Srbija neće biti uzročnik nikakvih problema, a Srbija svoju reč drži”, rekao je Vučić.

    “Mi večeras imamo nastavak dijaloga, i verujem da ćemo imati snage da dođemo do napretka u dijalogu sa Prištinom”, naveo je Vučić.

    Upitan da li će Srbija napustiti Savet Evrope ako Kosovo postane član tog Saveta, odnosno član NATO, Vučić je rekao: “Za nas je važno da sve što je napisano i potpisano, bude sprovedeno u delo”.

    Na isto pitanje odgovorio je i Šolc odgovorio:

    “Ja želim da Srbija ostane u Savjetu Evrope, da svi zajedno budemo u EU”.

    Govoreći o stavu Srbije po pitanju sukoba u Ukrajini, Vučić je rekao:

    “Po pitanju pravne i političke prirode sukoba, mi smo se jasno izjasnili. Jedini je izjašnjavanje Srbije bilo neočekivano za razliku od svih ostalih. Mi na putu ka EU imamo obavezu da se postepeno usklađujemo sa stavovima EU. Srbija ima i drugačiji odnos prema pitanju KiM. Ne zaboravite da je Srbija bila deset godina pod sankcijama i da zato ima drugačiju vizuru prema tom pitanju”.

    “Izbor Srbije je da bude na evropskom putu iako to, prema anketama u Srbiji, nije najpopularniji put”.

  • Vučić: Sa Šolcem se sastajem jer je EU cilj Srbije

    Vučić: Sa Šolcem se sastajem jer je EU cilj Srbije

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za njemački list Handlesbalt da je EU strateški cilj Srbije, koja ostaje čvrsto na evropskom putu, kao i da je to razlog zašto se sastaje sa kancelarom Olafom Šolcem.

    Vučić je pred dolazak u Njemačku rekao da Srbiji treba uvažavanje i poštovanje koje je zemlja imala od bivše kancelarke Angele Merkel, te naglasio da u Berlinu ne traži ništa osim dobre evropske perspektive.

    Ocijenio je i da u Srbiji, Njemačku više vole od EU – zato što je još Angela Merkel ozbiljno shvatala Srbiju.

    “Verujemo da i od njenog naslednika, Olafa Šolca, možemo dobiti isto poštovanje i uvažavanje. To je sve što nam treba”, rekao je Vučić za Handelsbalt, koji prenosi DW.

    Vučić je rekao i da se nada da će Šolc i njegove riječi ubrzati širenje EU.

    “Ne govorim samo u ime Srbije. To je ono što nam je svima u regionu potrebno: jasni i ostvarljivi ciljevi”, kazao je Vučić i dodao da je i činjenica da se mnogi Srbi u međuvremenu protive članstvu u EU, što je, ocjenjuje, i posljedica naših grešaka, ali da polovina krivice ide na račun Brisela.

    Olafa Šolca je, kako dodaje, upoznao u Hamburgu 2016, kada je bio “jedan od retkih” koji su ga “pažljivo sašlušali”.

    Kaže da mu je Srbija zahvalna što je odnos EU prema državama bivše SFRJ opisao kao neprihvatljiv.

    “To shvatam veoma ozbiljno i to nam daje nadu”, rekao je Vučić i dodao ga veoma brine što podrška pristupanju EU u zemlji opada, ali i da može da kaže da Srbija čvrsto ostaje na putu ka EU.

    “Naši ljudi od EU čuju samo jedno – Srbija treba da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Mnogi Srbi već su siti toga, jer istovremeno u Ukrajini danas vide potpuno drugačiji pristup istih tih zapadnih sila. Imaju osećaj da postoje dvostruki standardi”, naglasio je predsednik Srbije.

    Uz ocjenu Handelsbalta da je malo stranih političara koji poznaju ruskog predsjednika Vladimira Putina bolje od Vučića, a na konstataciju da se “skoro nijedan strani političar nije s Putinom sastajao tako često”, on je rekao “do sada 19 puta”.

    Na pitanje kako danas ocjenjuje Putina i njegove namjere u Ukrajini, Vučić odgovara da predsjednik Rusije o tome s njim nije razgovarao, da su se posljednji put vidjeli 25. novembra i da su tada samo “nekoliko minuta” razgovarali na temu Ukrajine.

    Na pitanje da li shvata zašto Putin sada ovako postupa, kidajući odnose s većinom evropskih zemalja, Vučić kaže da on sluša i čita šta kaže ruski predsjednik.

    “On iznosi svoje motive. Ali to ne znači da se postupanje u Ukrajini može opravdati”, rekao je Vučić i ujedno kao mogući razlog navodi to da “Putin jasno pominje širenje NATO na istok”.

    Ukazao je da bez obzira na to, Srbija i on osuđuju kršenje međunarodnog prava i rat u Ukrajini.

    Vučić je za “Handelsblat”, koji u uvodu intervjua, uoči njegovog razgovora sa Šolcom, piše da “Srbija hoće u EU, ali ne želi da zauzme jasan stav prema Moskvi”, rekao da osjeća obavezu da podržava međunarodno pravo, a Srbija je to i uradila.

    On je dodao da ne treba zaboraviti da je 1999. Srbiju napao NATO, protivno međunarodnom pravu i bez mandata UN, i da su građani mnogo propatili.

    Prema njegovim riječima, to je jedan od razloga zbog kojih je Srbija podržala dvije rezolucije UN i osudila rat u Ukrajini.

    Na sugestiju lista da je 1999. “Milošević izvršio agresiju na Kosovo”, Vučić je podsjetio da je Putin prije nekoliko dana uporedio situaciju u Donbasu sa situacijom na Kosovu.

    “On koristi kosovski primer i odluke Međunarodnog suda pravde kao presedan da opravda svoje postupke u Donbasu i drugim delovima Ukrajine“, rekao je predsjednik Srbije.

    Reagujući na pitanje njemačkih novinara koji, podsjetivši da je Međunarodni sud pravde 2010. presudio da otcepljenje Kosova od Srbije nije kršenje međunarodnog prava, kažu da je to “zato što je postojao genocid nad Kosovarima”, Vučić je naglasio da Kosovu nije bilo genocida i ne postoji nijedna jedina sudska presuda koja to vidi drugačije.

    Na pitanje zašto se ne pridruži sankcijama SAD i EU, Vučić odgovara da se Beograd slaže sa EU oko prirode sukoba u Ukrajini, ali da, s obzirom na internu situaciju u Srbiji, nije lako da se ona tako jasno pozicionira.

    “A što se sankcija tiče decenijama smo bili žrtve sankcija i ne verujemo u politiku sankcija. Među zemljama EU i dalje se vode rasprave, na primer o embargu na naftu ili gas. Mi imamo svoje interese. I mi još nismo deo EU. Nažalost”, rekao je Vučić.

    Na konstataciju da su Srbija i on lično pod pritiskom i Moskve i Brisela, Vučić odgovara da su vojno neutralni, ali ne i politički.

    “Za mnoge je bilo iznenađenje to što smo jasno rekli da je rat u Ukrajini kršenje medkunarodnog prava. Da li se Srbija priključuje sankcijama ili ne, to ne impresionira nikoga u Rusiji. S druge strane, imamo nacionalne interese u vezi s KiM i drugim pitanjima u kojima Rusija podržava naš stav. Do sada su nas u SBUN podržavale Rusija i Kina. Istovremeno, medutim, važi sledece: mi smo jasno na putu ka EU, što je naš strateški cilj”, rekao je Vučić i nalgasio da je zato i došao u Njemačku.

  • Kancelar obećao: “Ako vi želite, računajte i na nas”

    Kancelar obećao: “Ako vi želite, računajte i na nas”

    Njemački kancelar Olaf Šolc obećao je podršku prijemu Finske i Švedske u NATO ako zatraže članstvo.

    Dve zemlje treba da odluče, rekao je u utorak na sednici vlade u Mesebergu kod Berlina kojoj su prisustvovale i premijerke Finske i Švedske Sana Marin i Magdalena Anderson.

    “Međutim, mi nemamo nedoumica – ako te dve zemlje odluče da žele u NATO, mogu da računaju na našu podršku,” rekao je Šolc. Helsinki i Stokholm uvek mogu, dodao je, da se oslone na Nemačku.

    Sana Marin je rekla da je ruski napad na Ukrajinu potpuno promenio bezbednosnu situaciju. “Nema povratka nazad,” kazala je finska premijerka. Dodala je da njena zemlja ima snažnu i modernu vojsku koja u svako doba može da sarađuje sa NATO.

    Švedska premijerka Magdalena Anderson rekla je, povodom mogućeg učlanjenja u alijansu, da su “sve opcije na stolu.”

    Finska će odluku možda da donese već 12. maja, ako predsednik Sauli Niniste (Sauli Niinistö) saopšti svoj stav. Odluku u Finskoj donose zajedno predsednik i vlada. Švedska će dan kasnije da predstavi bezbednosno-političku analizu u kojoj će biti reči i o NATO.

    Od početka ruskog napada na Ukrajinu, Finska i Švedska ozbiljno razmišljaju o ulasku u NATO. Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg im je već obećao brz prijem ako podnesu zahtev.

    U anketama javnog mnjenja u obe zemlje je podrška pridruživanju Severnoatlantskom savezu porasla, a mnoge partije u Stokholmu i Helsinkiju nagovestile su podršku članstvu. Ne, međutim, i socijaldemokratske kojima pripadaju Sana Marin i Magdalena Anderson.

  • Njemački Eurofighteri presreli ruski izviđački vojni avion

    Njemački Eurofighteri presreli ruski izviđački vojni avion

    Njemački borbeni avioni presreli su iznad Baltičkog mora jednu rusku izviđačku letjelicu te je ispratili podalje od njemačke teritorije, javljaju njemački mediji u utorak.

    “U blizini otoka Ruegena primijećen je jedan ruski izviđački vojni avion nakon čega su iz baze Laage pored Rostocka poletjela dva Eurofightera te ruski avion ispratila podalje od njemačke teritorije”, potvrđeno je agenciji Dpa.

    Nadalje je potvrđeno kako se avion “približavao njemačkom zračnom prostoru” ali da je promijenio smjer nakon polijetanja njemačkih Eurofightera. Čitav incident se dogodio još u subotu, prenosi Hina.

    U međuvremenu je i danska vlada na obavijesni razgovor pozvala ruskog ambasadora u toj zemlji zbog nedavnog ulaska jednog ruskog vojnog aviona u danski zračni prostor iznad baltičkog otoka Bornholma.

    Tom prilikom ruski avion je povrijedio i švedski zračni prostor.

  • Njemačka isporučila oružje i vojnu opremu Ukrajini

    Njemačka isporučila oružje i vojnu opremu Ukrajini

    Njemačka je Ukrajini u prvih osam sedmica ruske operacije poslala oružje i opremu u vrijednosti većoj od 190 milion evra, piše DPA.

    U periodu između 24. februara i 19. aprila, Njemačka je odobrila isporuku oružja Ukrajini u vrijednosti od 120.5 miliona evra i ostale vojne opreme u vrijednosti od 71.4 miliona evra, odgovorilo je ministarstvo ekonomije na upit parlamenta.

    Dva dana nakon ruskog napada na Ukrajinu njemačka vlada je odlučila isporučiti oružje u ratnu zonu, uključujući protuzračne projektile, bazuke, automatsko oružje i municiju.

    Prošle sedmice, njemačka vlada je odobrila izvoz 50 protuzračnih tenkova Gepard te će Njemačka prvi put direktno isporučiti teško naoružanje.

    Podsjetimo, Sjedinjene Američke Države su do sada već isporučile ili obećale isporuku oružja Ukrajini u vrijednosti od 3.7 milijardi dolara. Estonija je Ukrajini isporučila vojnu pomoć u vrijednosti od 220 miliona evra.